Završio si faks. Sada si akademski građanin, ovo je novi početak za tebe, počinje novi život.
Lagano uviđaš kako te svi gledaju sa nekom dozom poštovanja i prezira u istom trenutku. U početku počinješ da zanemaruješ takve ljude, kada ih sretneš na ulici samo ih pozdraviš, iskezečiš se akademski taman toliko da nije prostački i nastaviš dalje. Kada ti u radnji vraćaju kusur obavezno pokušavaju da te zajebu ako ih provališ onda je to štos, kao žele da vide da l' paziš na sve, da li su te istrenirali na faksu za život, i te fore... Ulicom kada šetaš svi te zovu doktore, profesore, menadžeru, direktore, inžinjeru... sprdaju se sa tobom, svi znaju da se zoveš MIlan, Dušan, Ranko, Marko... al' nekako im je drago da te zezaju jer si drugačiji od drugih. Odeš do biroa a tamo haos. Shvataš poentu narodne izreke: "Uči sine školu da sutra ne bi radio." Sada to razumeš, već dve godine čekaš posao i gledaš kako ovi sa privatnog fakulteta odmah dobijaju državne poslove u javnim preduzećima ili državnim institucijama. Počinješ da pucaš, pa tako s vremena na vreme i ti tu diplomu gledaš sa prezirom. Roditelji pizde što nisi našao posao, baba čeka praunuka pa da umre, stric kaže da je na njivi budućnost, cura te tera da idete na stan a ti? Tebe niko ništa nije pitao, sve je nakako protiv tebe, haotično, premlad si da uradiš nešto a prestar da promeniš sve oko sebe.
Polako počinješ da piješ, trgneš tako s vremena na vreme koje pivo ispred radnje kad kreneš po hleb ili uzmeš unuče za poneti. To unuče kreće lagano da raste, pa posle par meseci na tvom stolu je neizbežan rekvizit flaša od litre, obložena pur penom, koja je prefarbana bojom drveta sa slikom Svetog Nikole. Lakše ti je kad piješ i psuješ Boga.
A godine lete. Na svom licu pronalaziš potvrdu i pečat vremena, al’ šta da radiš, život ide dalje a ti moraš nekako s njim. Cura te je već odavno ostavila, udala se za nekog žandarma i konačno otišla na stan. Sva sreća pa ti je baba umrla pre njenog odlaska, ko zna koja bi frka bila da se to nije desilo, neka joj je laka crna zemlja. Tvoji su se već pomirili sa činjenicom da ćeš do kraja njihovog a verovatno i svog života ostati u porodičnoj kući, i u svom rodnom mestu. Jednom, eventualno dva puta nedeljno odeš do biblioteke i šah kluba, voliš da dereš penzose u šahu, nekada odigraš belu u pare i popiješ vinjak uz kafu.
Prošlo je dvadeset godina, promenio si dioprtiju, imaš problema sa prostatom, pluća te bole od suvog duvana a ni jetra nije u najboljem stanju. Radiš u nekoj firmici kao običan radnik za 250 jura mesečno, svi te zovu Duško, Rajli, Maki... neki ljudi se čude kada im kažeš da si doktor, profesor, menadžer, inžinjer... Skoro je stigao mladi inžinjer na praksu, svi ga podjebavaju i zovu direktore, i ti to radiš, sada shvataš da ti to ulepšava dan, kada jebeš onog iznad sebe a on ne zna šta da radi već se samo akademski kezeči. Znaš da u penziju nećeš otići i da ćeš ostati mudri samac do kraja života, sve ti je jasno, godine učenja i mučenja su prošle kraj tebe al’ vredelo je i za to živeti. Sada imaš nešto para da vikendom odeš s kolegama u zezanje, zimi ili leti u banju. Konačno se dobro osećaš, jedino što ti smeta je to, što i dalje živiš s matorcima.

Sve češći način obeležavanja prvog dana penzije.

Odmah da se razumemo, nije pamet u pitanju, fakultet su uvek pre završavali uporni nego pametni. Ako neko kaže da je Muharem Šerbezovski doktor filozofije, ko si ti da mu protivurečiš, Ramo druže moj, ko si ti da se raspravljaš sa ciganskim kraljem? Ali kada čovek pročita disertaciju Vesne Da Vinče "Mir u svetu" i ostane živ od gluposti koja iz nje kulja, počne da se pita kako li tek izgleda Gangulina. I dodje tako čoveku žao što se nije još malo potrudio na fakultetu. Mada, kolo sreće se okreće i ko zna šta će biti 2025...

Uhvatiti se u koštac sa nekom problematikom. Prestati sa okolišanjem, oblizivanjem i grickanjem i zaista početi sa rešavanjem problema.

Republika e Kosovës je miroljubiva država na jugu Evrope (čiji je sastavni deo), kroz istoriju ugnjetavana i osvajana od strane velikih naroda...
Njena istorija počinje u neolitu, osnivanjem (za to vreme napredne) civilizacije, poznate kao Vinça-Turdaş culture, Najnovija istraživanja na tu temu, pokazuju da je upravo ta kultura, postala kolevkom evropske civilizacije, i da su stanovnici iz naselja u dolini onoga što danas zovemo Rrafshi i Dukagjinit (Metohija), krenuli na jug, na letovanje... i osnovali ono što danas znamo, kao Antičku Grčku... Boreći napred se kroz istoriju Narod Republika e Kosovës, je prolazio kroz razne promene i mnoga teška vremena... Invaziju Slovenskih plemena u VI-om veku, dočekao je nespreman... Bila su to teška vremena za napaćeni narod tada već međunarodno priznate Republika e Kosovës... Miroljubiv narod, nenaviknut na borbu, bio je laka meta krvožednih okupatora, koji su sebe nazivali Srbima... Plač, lelek, i krici su odjekivali nekada pitomim dolinama Republika e Kosovës... Svaki trag predhodne slavne istorije naroda Republika e Kosovës, zauvek je uništen... Deo stanovništva je pobegao u nepristupačne vrleti Ilirije (Albanije), gde se stopio sa starosedeocima i stvorio moćnu Imperiju Republika e Shqipërisë... A ono malo stanovnika što je ostalo stopilo je se, sa osvajačkim Srbima, čije je ime, jezik, kulturu, običaje, pismo... preuzelo, ali zadržalo svoje shqptarskië koreni, nastavljajući da na teritoriji Republika e Kosovës, gradi novu civilizaciju, ne toliko naprednu kao staru, ali ipak, na vruncu svoje moći, najjaču u tada poznatom svetu, poznatu kao... Srpsko Carstvo!
Iz perioda srednjovekovne Republika e Kosovës danas imamo mnoge gradove, kao sedišta državnosti:Prishtinë, Mitrovicë, Gjakovë, Pejë, Shtërpcë, Prizren, Dardanë, Leposaviq, Lypjan, Zveçan, Obiliq... kao i neprocenjive spomenike kulture, zaštićene od strane UNESCO-a i UÇK... Važno je napomenuti da su potomci nekadašnjih Srba-osvajača (koji su se razvijali na severu), u više navrata, uništavanjem pokušavali da zatru sve tragove slavne istorije Albanskog naroda na tlu Republika e Kosovës... Neki od tuh spomenika, i danas uprkos teroru Srba, stoje i prkose svojom lepotom Srpskim ugnjetačima... dovoljno je pomenuti Graçanicë, Pejë Patrijarshyë, Deçanë, Malishevë... pa da se shvati da istorija Albanskih naroda, ne može da se izbriše ni jednom zločinačkom agresijom velikosrpskih osvajača...
Republika e Kosovës je krenula putem moderne svetske istorije, oslobođenjem od srpskih okupatora, u Kosovskom boju, kada je uz pomoć Turaka Osmanlija vojska nove Republika e Kosovës porazila desetostruko nadmoćniju vojsku srpskog imperatora i vlastodršca Cara Lazara... Međutim ni ovom pobedom snovi o ponovnom uspostavljanju Republika e Kosovës, nisu ispunjeni!
Predhodnim ratom iscrpljenu Republika e Kosovës, Osmanlijske vlasti su lako stavile pod svoje okrilje... ugnjetavajući i tlačeći pokoreni narod... Da bi sačuvao goli život, narod je masovno počeo da prelazi iz katoličanstva u islam... oni koji se nisu hteli pokoriti, u dva navrata su organizovali velike seobe stanovništva na sever... Nihovi potomci i danas se nalaze u ropstvu u državama čiji su osnivači bili... Repiblika e Vojvodinë, Republika e Shqip krainë, Republik e Shqiëpska...
Mnogo vekova zatim, oslabljenu i ostarelu Tursku imperiju, probuđeni Srbi počinju komadati i stvarati kvazi držve... posle osnivanja Kraljevine Srbije, pogled su skrenuli na nezaštićenu Republika e Kosovës... silovitom vojskom, uz pljačku i pokolj nesrpskog stanovništva, srpska vojska je izašla na Jonsko more, ostavljajući za sobom miris vatre i dima...
Srpski okupatori su uništili sve dokaze o postojanju slavne Albanske istorije na tlu Republika e Kosovës, sve tekovine kulture, pripisali su sebi... čime je otpočela masovna kolonizacija Kosovë srpskim življem. Narod je masovno stradao prilikom svetskih ratova, Shqiptarsky narod, boreći se na strani saveznika pretrpeo je stravičan teror od strane Srba, međutim ni naša južna braća nisu bila pošteđena... osvajačka srpska vojska je krenula put Albanije, osvajajući je metar po metar... Sam je Alah bio na našoj strani, desetkujući osvajače hladnoćom, glađu i bolešću... Srpski pohod na Albaniju 1916 završio se neuspehom, ali to nije bio kraj muka...
Usledili su novi napadi, osnažene srpske vojske, i Kosovë je opet potpala pod velikosrpsku hegemoniju...
1941-1945 donosi nagoveštaje svetle budućnosti... Boreći se na strani saveznika Shqiptarsky narod je uspeo da da stvori osnove buduće države iako pod velikim pritiskom fašističkih snaga Srbije goloruki narod je izvojevao mnogobrojne pobede, ali još nije sazrelo vreme da orlovi ponovo polete...
Kroz mračni period od 1945-1999 Shqiptarsky narod je ugnjetavan i mučen više nego ikad u svojoj istoriji... bez ikakvih prava, pod konstantnim napadima od strane većinskog srpskog življa narod je patio, sakupljao u sebi gnev, čekao... čekao...
Kao opravdanje za svoje zločine Srbi su izvršili strahovit i zverski pokolj više od dve trećine sopstvenog stanovništva na Kosovë... optuživši Shqptarsku manjinu za to... ''osveta'' srba je bila strahovita...
Sa svetlima eksplozije granata nad Beogradom, palo je svetlo na Shqiptarsky budućnost... USA i EU uzimaju napaćeni narod pod svoje okrilje, a Srpski okupatori svesni svojih zločina, od stida begaju na sever, u Srbiju... ostavljajući Kosovë onima, čije sa pravom jeste...
17-og februara 2008. osvanuo je novi dan za Republika e Kosovës, i nova stranica u istoriji evropskih naroda, ispisana krvlju oslobodilaca slavne UÇK.
S' obzirom da je Republika e Kosovës međunarodno priznata država svaka aktivnost srbije u pogledu ponovne okupacije je nerealna i neosnovana... Istorija je na našoj strani, međunarodno pravo je na našoj strani, svet je na našoj strani...
Jer Kosovë je naše!!! Shqiprasko je bilo, jest' i biće...
Kosovë je srce Albanije...

Jasno je da svako voli da ode na neku slavu ili neki drugi vid okupljanja da pošteno završi neki has. Ali, kada je to okupljanje organizovano u tvojoj gajbi, nije baš očaravajuće. Prvo, potroši se brdo love na svu hranu, piće i ostale (ne)potrebne stvari (i samim tim se smanjuje mogućnost da dobiješ nove tike), a sve što dobiješ je par flaša cuge i možda Milkaču. Onda moraš tri dana ranije da smišljaš dekoraciju za sto i da postavljaš isti, što keva sigurno neće uraditi pored tebe živog. Za vreme tog slavlja moraš da trpiš dosadne bakute koje stalno spominju iste glupe fore i da čuvaš i zabavljaš užasnu balavurdiju, a ti se praviš da se do jaja provodiš, iako iznutra umireš sporom i bolnom smrću. Sutradan je, naravno, na tebi da središ kuću da ne bi keva slučajno morala pomeriti dupe. I ništa dobro od svega toga nemaš. Gosti su se super proveli, keva i ćale su oduševljeni, a tebe i dalje boli glava od govno muzike i još govnastijeg pevanja gostiju.

Sve nam treba. Hajmo kupiti flaširani vazduh, ona fina teta na tv-u kaže da nam treba. Hajmo negovati perut, moramo imati osveživač prostora sa mirisom lavande u obliku vaze. Ako wc šolja ne miriše na limun, možemo se baciti sa mosta. Ako ne koristiš pastu koju je preporučila većina stomatologa, ili nemaš sopstvenu šaumu, nećeš jebati. Daj, daj, daj. Kriza?Ali mi imamo duck fresh diskove! Tvoja mama NEMA novi trik? Kupite novu mamu u Idea marketima za samo 999.99! Ne rodila nam kruška ako kupimo "drugi" deterdzent.

Ovo, naravno, važi i za sve druge gradove koji imaju sličan problem.

1. Preživeti vožnju busom, u prevodu znači naći mesto i sesti, i to pod uslovom ako imate markicu. Ako ne, onda za vas važi pravilnik ,,Kako preživeti mesec dana sa jednom žutom kartom u džepu,,.
Dakle, morate razviti neke naročite veštine kako biste se domogli slobodnog mesta. Prvo, progurajte se u prvu liniju fronta na stanici, između štapova lukavih penzosa, kariranih švercerskih torbetina, cegera, korpi iz kojih viri po' tone praziluka, majki sa šmrktavom decom, prvoboraca koji su rešili život da daju za mesto, mladih snagatora koji su spremni da pređu preko vašeg leša kako bi se domogli udobnog sedišta kraj prozora.
Naziv veštine: SLALOM.
2. Kad ste zauzeli busiju onda se krećite lagano ulevo ili udesno, zavisno od toga gde procenite da će otvoriti srednja vrata. Vi ste lik koji ulazi samo na ta vrata, jer prednja su za staramajke i štrebere, zadnja za prvoborce i kostolomce, a srednja su za vlasnika veštine, kao što ste vi.
Naziv veštine:U dobroj proceni je ključ uspeha.
3. Kad ugledate bus počnite da širite ruke i da se kostrešite i krlještite u onaj narod okolo. I u životinjskom svetu se manji plaši većeg, ili manji razvije specijalne veštine i luči otrove kako bi doakao većem. Vi nemate mogućnost trovanja, tako da idite na veličinu. Naduvajte se i razirite što više, kako bi videli s kim imaju posla. Udahnite duboko i zadržite vazduh sve dok autobus ne stane ispred vas.
Naziv veštine:Povećavanje volumena.
4. Bus je u stanici pred vama. Oči vam zasenjene njegovom lepotom i svetlima. Bože, ovo je ravno čudu. Stigao je! Vrata se otvaraju. Zauzmite startnu poziciju. Izdahnite. Spremite se za trk. I, krenite! Ako ste dovoljno brzi moćićete da preskočite tačke 5 -9.Male životinje se brane i brzinom. Begunčeva majka ne plače!
Naziv veštine: Juriš!
5. Ako niste bili dovoljno brzi,i već se čuje tapkanje tuđih nogu po stepenicama busa, u gadnom ste problemu. Upotrebite ruke. Laktajte se! Uhvatite klinca za jaknu i sfuljajte ga sa stepeništa. Udrite šmizlu u rebra. Sve je dozvoljeno.
Naziv veštine: Ko nema u nogama ima u rukama.
6. Ušli ste u bus, ali mesta nema. Šta je tu je. Profesionalci se ne povlače. Vlasnici veština nikada ne izlaze ako su jednom ušli u bus. Pribegnite lukavstvu. Birajte ciljnu grupu. Ako ste sisata riba, raskopčajte jaknu, ili potegnite majcu na dole, i birajte hibridnog Šabana, studenta apstinenta, ma, birajte muškarce, nećete pogrešiti. Onda, ga merkajte i smeškajte mu se, možda shvati da će imati bolji pregled vaših balona odozgo, pa vam ustane.
Ako ste starija žena, idite na kartu sažaljenja, pričajte o bolestima, maloj penziji, gladi, unucima, nesrećama, svetskoj ekonomskoj krizi, skupštini, možda se neko sažali ili mu se ogadite, pa pobegne od vas i ustupi vam mesto. Ako ste deda, radite isto. Ako ste baba, umrećete, što bi rekao Tulumbac u onoj svojoj čuvenoj definiciji, i ništa vam ne vredi.
Ako ste student, počnite da kovitlate očima, žalite se prvome do vas na jadnu hranu u studenjaku, na siromašne roditelje koji jedva sastavljaju kraj s krajem da vas školuju u Beogradu. Glumite siromašnog studenta iz ruskih soc-realističkih novela.
Ako ste muškarac u najboljim godinama, vi ste u najgoroj poziciji. Niko vam neće poverovati, osim ako se ne uhvatite za srce i odglumite predinfarktno stanje. Metode da dođete do mesta moraju biti izuzetno surove, jer vi ste najugroženija vrsta u gradskom prevozu.
Naziv veštine: Glumac je glumac je glumac...
7. Ako gluma ne upali onda pribegnite profesionanoj glumi. Pravite se da sa vama nešto nije u redu, da baš niste u vinklu. Padajte na rame susedu, kolutajte očima, folirajte tikove ramenima ili glavom, nekontrolisano se tresite. U vreme epidemija gripa, izvadite maramice i počnite da duvate nos, čačajte nozdrve i izazovite gadno kijanje, protrljajte obraze da izgledate kao čovek u groznici i bunilu, kašljite što glasnije možete. Razbežaće se bar pola busa, a onda nastupate vi, i pobedosnosno se srušite u stolicu.
Naziv veštine:Profesionalac bez obraza i časti.
8.Ako su oko vas suroviji profesionalci od vas onda vam ne preostaje ništa drugo nego da razvijate intuiciju. Pedesetšesto čulo. Dobra procena je, kao što rekoh, ključ uspeha. Zagledajte ih. Piljite im u lica. Unosite im se u facu. Izbegavajte one sa slušalicama u ušima i otvorenim knjigama, ti su najgori. Od njih nema vajde. Toliko su vešti da su prosto vanzemlajci u odnosu na vas običnog smrtnika. Znači, slušače i čitače zaobiđite! Bolji su od vas! Nabavite i vi muziku i knjigu, pa lagano ovladavajte njihovom veštinom, koja se zove: Apsolutna nirvana, odjeb!
9. Smrdljiva pljeska sa lukom je uvek terala u beg fine noseve, pa biste mogli da razmislite o tome. Trudnoća pali često, ali ne uvek. Ipak, pljeska. Ako imate dobar želudac, naprskajte se nikim smrdonom, možda se nekome uzgadite.Leti pali i sladoled kojim možete da ih isflekate, ali to vam već ne bih predložila laka srca, jer ako naiđete na hibridnog Šabana ili kostolomca, nema vam spasa. Ima da vas iznesu iz busa sa nogama napred!
Veština: Uzgadi iliti tvor.
10. I ako sednete konačno, izduvajte sav vazduh iz pluća. Pritajite se. Zalepite nos za prozor, Budite gluvi, slepi, nevidljivi, nečujni, ne podležite provokacijama i provokatorima, ne obraćajte pažnju na bilo koju vrstu glume i prenemaganja. Neka stajači smrde, neka se krlješte u vas, neka padaju po vama, neka se žale i kukaju, to više nije vaš problem. Pa niste vi dobri Samarićanin. Vi ste vlasnik veštine!
naziv veštine: Vlasnik mesta, debelokožac.

Predstavlja najunosniju delatnost u Srbiji. Dele se na vise grupa u skladu sa nivoima patetike koju koriste u izvlacenju para kod ljudi. Grupe su sledece: 1.rodjaci 2.staklari 3.dojilje 4.gistro indvalidi 5.deca.

Rodjaci su najbezobrazniji, koriste price u kojima im je neko od porodice, familije bolestan, pa moraju da obezbede lecenje ili operaciju: ¨A bre, mom sinu kraca leva noga, daj koji dinar, za banju,za lecenje, da nesto pojede, za salamu, daj neki dinar!¨ Najpoznatiji pripadnik ove grupe je vec legendarna seda zena, cetrdesetih godina, koja ordinira po beogradskom centru i koja skuplja pare za operaciju sestre vec 20 godina. Baste su joj omiljene, jer nema konobara na vidiku pa moze da skupi i do nekoliko stotina dinara po basti. Zalazi svugde, kafane, barovi, restorani, jednom sam je video i u Nemackoj. Internacionalna zvezda, dala je i intervju za CNN. Ovu grupu nema sanse da izbegnete, jer ste stacionarni, ne krecete se i rodjacima ste laka meta.

Druga grupa su staklari. Ko vozi auto po Beogradu, nema sanse da bar jednom na semaforu nije video i cuo legendarno: ¨Daj bre batko, sto ti prljav stakal, nemoj se sramotis pred devojku¨, da bi potom usledilo cuveno razmazivanje po soferci, neke supstance koja lici na vodu, a nije, i mirise na mokracu sto svakako jeste. . Ako ste se uvek pitali gde ovi staklari nadju toliko vode za pranje tolikih soferki, eto vam odgovora. Iza drveta, u lonce,pa na vase staklo. Ti potezi koji slede su slicni potezima Pabla Pikasa i Van Goga, to je umetnost u malom, traju par sekundi ali odisu sjajnom lepezom pokreta i ritma. Tesko ih je izbeci jer ste uglavnom u koloni, ali i mi vozaci smo razvili taktiku, koja se sastoji u tome da se ne zabijete mnogo uz kola koja su ispred vas, nego ostavite malo vise mesta, pa kad se staklar zatrci sa svojim vodenim oruzjem, vi samo malo gas i dobili ste bitku. Ali samo bitku, posto vas na sledecem semaforu ceka sledeci staklar ratnik. Vrlo su teski za obracun jer koriste najubojitije oruzje, takozvanu psiholosku zamku, naime on vam kao pere prozore i ocekuje da vi to cenite i da date svojih omiljenih 20 dindzi koje ste ostavili za sutrasnji Kurir. Znaci cista zamka, kao ne traze nista za dzabe, nego kao rade.
Sa njima nema zajebavanja, nece vam pomoci ni sto ste upravo oprali auto poslednjim ostacima plate, a ni sto zurite kod taste u posetu. Oni posao moraju da odrade i da budu placeni. U maloj ste prednosti ako vozite opasan auto, po mogucnosti neki dzip, jer se tada i oni malo zaplase, pa po principu bolje da zivim jos malo, preskacu skupe automobile pogotovo ako im vozac istog uputi zajeban pogled. Mozete i vi da probate sa zajebanim pogledom, al sumnjam da ce uspeti, pogotovo ako vozite neki raskantani jugo ili ne daj Boze ford eskort.

Treca grupa su dojilje. Tu nema sta puno da se prica. Obicno su to romkinje koje furaju po bastama grada, uz put pokazujuci dojke, i koristeci najvecu od svih psiholoski zamki, a to su deca. Deca na zenskim grudima, uz boleciv pogled i recenice tipa ¨Daj neki dinar da ne bude gladno¨, tesko ce vas ostaviti ravnodusnog. Iako znate da su svi prosjaci upleteni u organizovano prosjacenje, sa sve nekim glavonjom krimosom koji im uzima sve i daje neki procenat, opet ne mozete da budete ravnodusni. Ovde bitku uglavnom izgubim, ukoliko romkinja nije bas bezobrazna.

Cetvrta grupa su invalidi. Najpoznatija podgrupa su gistro gluvnonemi. njihova taktika je sledeca: napisu neku molitvu na papiru, nekad je to pesmica, nekad i neko obavestenje tipa ´ ja sam gluvonem´, stave vam na sto dok sedite u baru, i tako stave na sve stolove u baru, dajuci vam vremena da procitate njihovu telenovelu i eventualno se sazalite. Onda krenu od stola do stola, uz cuvenih 5 sekundi. Sta je 5 sekundi? To je neprijatnost kojom vas izloze, u trajanju od 5 sekundi, tako sto stoje pored vas kao mumije i cekaju vase tesko stecene pare. Po Marfijevom zakonu, tada ceo bar gleda u vas, kao u jednu potpuno nadrealnu scenu, a u stvari psiholosku borbu izmedju dobra i zla. Obicno stariji ljudi to prekidaju socnom psovkom ¨Goni se u kurac¨, ¨Mars u pizdu materinu¨ a mladji ¨Daj bre keve ti, prodje mi neka sisata iza tebe, nista nisam video¨ ili nesto slicno, sto gluvonemom stavlja do znanja da misija nije uspela i da je vreme za promenu taktike. Taktika jednog mog prijatelja, potpuno je ogolila svu nespremnost gluvonemih prevaranata. On je u jednom trenutku saopstio gluvonemom, da mu se neka buba prikacila na majicu na ledjima, na sta je gluvonemi odgovorio sa ¨Gde?Gde?¨ 1:0. Point blank.

Inace, ima i pravih invalida ali vecina su teski prevaranti, koji su maznuli stake od bakutanera iz parka pored C marketa, nameste se obavezno na neki prolaz, uglavnom je to na Zelenjaku, legnu na beton, razvuku stake i traze neki dinar. Nekad vas cepe i po nogama, ako se vec pravite da ih ne vidite. A ako ste neoprezni i trcite za autobusom na Zelenjaku, nemojte da se iznenadite ukoliko vas sapletu u pokusaju da postanete kao i oni. Mozda vam nesto i udele. Sledeci put.

Peta grupa su deca.Uglavnom su mesana, bela i romska deca. Prodaju razne dzidzabidze, vodice za bioskope i pozorista, sto su inace veoma popularne kulturne institucije u Srbiji, prodaju i razne slikovnice, priveske i sve ostalo sto je im je brat pokrao u zadnjem obilasku gajbi oko Dorcola.
Prodaju i cvece, za romanticne parove, ne znam samo otkud ta ideja, jer ako niste vec kupili devojci ruzu kad ste se sreli, tesko da ce ruza ubrano-ukrana raspaliti strast vase veze. Ova grupa ne spada u grupu agresivnih prosjaka, ignorisanjem cete ih uvek oterati, mozda vam nekad zalepe psovku ali to se desava vrlo retko.

Ako imate neka pitanja, slobodno, borba za vas dinar nikad ne prestaje.

Mala, zipovana, midžet ganferka, koja se nosi u rancu i služi da u momentima kada ti je odmah potrebna sreća ili kada si siguran da ubrzo sledi neka nesreća, hitro može da se izvadi iz ranca i natakne na kurac zarad dobijanja sedam dana sreće.

Naravno, pošto je skraćena verzija, ne važi ono pravilo za sedam godina, ali u principu pošto je teško kvarljiva, osim ako se ne iživljavate, može dugo da traje, te ste pokriveni.

Taman ulećeš u kuću za početak utakmice, imaš desetak minuta da se malo osvežiš, sve si već pripremio ko gazdurina - od ladnog piva pa do omiljenih grickalica. Đole i Nina ne mogu da dođu večeras, najavili im se kumovi u zadnji čas. Eto, sad možeš neplanirano da se razgaćiš ko čo’ek u svojoj kući i da gledaš tekmu na miru. Đole je dobar momak, samo, jebiga, zna da gušne pomalo kad ga krene bedak, a baš mu je u zadnje vreme jako negotivno u firmi... Ono, žao ti ga, ali jebeš ti to batice, to onda više nije fudbal, da se razumemo... ajde da si pop pa i da slušaš ispovesti kad se kome digne, ali onda bi vozio bar A6...
A žena otišla do njenih pošto joj Nina ne dolazi, taman da iskoristi momenat - a ruku na srce i tebi baš paše. Opet je na nekoj dijeti, opet ne jede ništa, muči se, skapava, kopni, urla po kući, nervozna ko ris - a bar da joj se vide rezultati tolikog mučenja, ma jok... ništa. Mada, ona kaže da je skinula 5kg za 2 nedelje - tebi se baš i ne čini tako, al ajd’... Bar će sad kod majke da pojede nešto normalno dijetalno jer njena mama zbog ćaletove ’’vagine pektoris’’ sprema strogo dijetalno već godinama... mada on veruje da ga crno vino drži u snazi a ne to neko kuvano lišće što mu stara sprema. A i doktor mu je rekao da nikako ne zaboravi da popije bar čašu vina na dan – a on se pridržava i više nego dosledno.
I tako, otvoriš prvo pivo, surdukneš pola iz odma, uz podrig za takmičenje, kreneš polako da organizuješ zobalice razne... hmmm ... nema badema a ni pistaća?... znaš gde si ih ostavio, tu brate gde uvek stoje. Dobro, nema veze, slani krekeri su tu, ima sira i kobaje... mašiš se kutije s krekerima a ona laka ko pero.. osto jedan ceo i jedan polomljen kreker... i tek tad ti sine kroz glavu da ti se to uvek dešava kad ti je žena na toj jebenoj - mislim, ovaj put stvarno ozbiljnoj – DIJETI. Panično rukom posežeš za kesom čipsa - kad oćeš kurac.. kesa naduvana i perfektno postavljena da izgleda da je nedirnuta - a u njoj samo mrvice ostale, ni mravi da se ne omrse...
Opet gledaš u frižider, kačkavalj ga nema, od kobaje ostala samo krajka u obliku glavića. Samo ljute papričice nije dirala. Ista priča i sa čokoladom, ratlukom, bombonjerom, žele bombone takođe isparile.
Preskočiću bes, da skratim priču. Ako odeš do prodavnice, propuštaš prvih 15 minuta i dokurca onda i fudbal i sve... možda bolje na poluvremenu da strčiš do radnje, propustićeš najzanimljivije detalje ali to i nije neka žrtva, podnošljivo je. U međuvremenu si istreso i drugo pivo, evo i treće rapidno nestaje a nije još ni počela tekma. Jebem ti i ženinu dijetu i sve kad te tako iznervira i servira ti sranje u minut do 12... sad ne možeš ni da se razgaćiš, ko će se oblači posle na poluvremenu...
Polovina prvog poluvremena, još uvek traje ispitivanje snaga na terenu a ti si stuko već šesto pivo, jebiga to ti je sad i piće i meze i nije tvoja krivica - mislim ono, tek da se zna!
E do kurca!... budi te nemilosrdna žeđ i skontaš da si već u drugom poluvremenu, u 52.minutu, odma ripaš i donosiš 2 piva, psuješ jer gosti vode 2:1 a ti ni jednu šansu nisi video a kamoli gol. Jebem ti ženo i tu tvoju dijetu i sve ti jebem... a sad već osećaš i glad, moraš da se zavaraš nekako.
Ekspresno, trčećim, pomalo teturajućim korakom odletiš do kujne da istreseš iz ambalaže onaj jedan i po kreker, mrvice čipsa, preostalu kockicu čokolade, žele bombonu i zadnju kocku ratluka, usput opičiš palcem leve noge u nogaru od kauča i uz urlik jebenišeš glasno sve što ti padne na pamet u tom trenutku. Donosiš sve te posmrtne ostatke hrane pred TV uz još jedno pivo i... vidiš da je 2:2. Opet psuješ, više i glasnije, uz ženu i dijetu sad joj već ređaš i rodbinu. Palac leve noge ne prestaje da boli, ustvari tek sad počinje da boli u talasima...
A sad ti se samo otvorio apetit. Šta ćeš, odeš da ispržiš ona 2 jaja što si spazio u frižideru, taman ih donosiš spremljena u sobu, igra se 65.minut i gosti se opet raduju... poveli opet?... ne... nego izjednačili na 3:3! Dakle... tri ti dijete jebem i tri familije i tri pičke materine...
Cepiš još 2 piva posle klope, tekma postaje spora, gosti gnjave i dave loptu, kradu vreme a tebe noga još boli tako da je podigneš na kauč i zauzmeš onaj polu-ležeći položaj.
I ista priča. Budiš se, idu reklame... tekma gotova još pre sat i po... sad te već boli kurac i za rezultat i za tekmu, strelce, ma za sve, samo čekaš kad će žena nazad kući da joj ti kažeš par reči 'nako, ko muž ženi kad ima šta da rekne... i samo još jednom nek ti spomene da je na dijeti!

Složena programska komanda koju muški mozak izvodi svaki put kada ne može da obradi priliv informacija koji dobija. Najčešće su takve informacije od ženskog izvora.
Mi muškarci se razumemo telepatski.

Fetiš na popularnu srpsku glumicu i pevačicu koji je devedesetih godina u svojim serijama pokazivao poznati scenarista Siniša Pavić.Kao već zrela gospodja još od kraja osamdesetih godina na nju su se ložili i očevi i sinovi,i vozači kamiona i najveći bogataši,i ujaci iz Amerike i fudbalski menadžeri.Kao takva ona je postala ono što je Ivan Bosiljčić za serije Zdravka Šotre.Koju god ulogu glumila,bilo da je pevačica u restoranu,bogata gospodja sumnjivog porekla koja je pobegla u Italiju,konobarica u "Kafani kod Mačka" ili pak bogata udovica,ona svojom pojavom diže iz mrtvih sve glavne muškarce u serijama.

Vapaj koji se otme iz usta svakom muškarcu kad mu sudbina priredi susret sa ženom zanosnih proporcija ali i preterane količine sivih ćelija koje nemaju dovoljno posla.

Prevariti. Ići linijom manjeg otpora. Zaobići zakon. Iskoristiti nečije poštenje. Malo zagaziti na punu liniju, nekad prestići na punoj liniji a ne dati žmigavac, zgaziti dijete na ulici pa se vratiti da se uvjeriš da nije preživjelo. Dobro, zanio sam se malo. Ali zašto da ne, mislim prestići na punoj liniji, ako nema radara, a žuri ti se da stigneš.
Izdvojiti se od puke svetinje ne tako časnim načinima, da će ti spjevati narodne epske pjesme i organizovati književne večeri u čast tvog imena, ali svakako dostupnim da bi bilo glupo jednostavno ne iskoristiti prečicu, ako je imaš. Pa postoje trotoari pa ljudi opet nekad pregaze preko trave, i pored znaka da je to zabranjeno, pa šta, sve je to za čovjeka, i poštenog, normalnog a kamoli rđavog.