Uzvik koji služi da dočara zvuk koji pesnica ostavlja za sobom. Inspirisan je gledanjem filmova u kojima su glavne uloge tumačili Brus Li, Stiven Sigal i još jedan čijeg imena ne mogu da se setim. Koristi se na dva načina: kada hoćemo na šaljiv način da opišemo neki fajt ili kad nekome hoćemo da začepimo usta.
1. primer:
Baja I: „...Počeo tu nešto da mi se širi i onda ti ga ja do’vatim i zdš, zdš, zdš...“
2. primer:
Baja II: „Znači, kako sam je jeb-“
Ja: „Zdš!“
Baja II : „Što, šta sam rek’o?“
Ja (pravim pokret rukom levo-desno kao da teram muvu): „Zdš! Zdš!“
Imas nesto i izgubis ga zauvek.
-Imas levo Pantelica,imas levo Pantelica!
-Necu da bacim loptu u bunar!
-E,i to sto kazes.
Misteriozno sokoćalo. Za old skul konobarice ili matorce koji sami drže kafanu koja se po njima zove, što će reći da su baš matorci, često nerešiva enigma. Učiti rukovati novim daljinskim, posle dvadeset godina apsolviranja rada Rudi Čajaveca, taman kad su konačno provalili da se pojačava na desno a prebacuje na gore? Ma kome to još treba? Zagušljivo ti? Id’ u baštu! Pa šta ako je februar?!
Ako i radi, nemoćan je protiv Filtera57 i Drinstona. Mož’ da isisava grinje kol’ko oće i da osveštava prostor, džabe mu, začepiće se brže nego sudoper posle pranja studentskih šerpi. Vremenom možete da uživate posmatrajući kako nekad bela plastika poprima žućkastu nijansu od dima, kao i zidovi kafane. Zato nije ni čudo što ga je moler prekrečio letos.
Ipak, ima i pozitivnu stranu, kada se koristi kao predmet opklade.
-Aj se kladimo da nećeš znati da ga prebaciš na grejanje?
-JA? Ajde, u dva piva!
........posle dva, tri minuta........
-’Bem ti! O’š ladno il’ iz gajbe?-Alo, ej, Sajla?
-Šta je?
-Aj damo ti tri rakije ako popiješ čašicu one vode iz klime što curi?
-Daj, pa nije toliko lud?
-Popio bi taj i guščije govno..
.......srrrrrrrrk.......
-Haaa, ladno popio! Svaka čast, Sajla! Sajla?
-Sajla?
-E, ajmo mi lagano...
Vrlo specificna pojava za nase prostore. Dok se u normalnim uslovima trenerka nosi dok se trenira (kako i sam naziv kaze), ovde se, u nenormalim uslovima, trenerka nosi u kombinaciji sa air-max patikama i oznacava "mafijasa" (levo jaje) u usponu. Od dodataka se koriste bele carape, vidno istaknute kajle i jos koje kakve gluposti kako bi se odrzao duh veselih nam devedesetih.
Primer: neobjasnjiva pojava mladih sportista u kasnim vecernjim satima. :)))
Čuvena spoljna antena za vatanje zemaljskih kanala, prepoznatljiva po obliku riblje kosti. I dan danas misteriozno, u velikim količinama, ovo nekadašnje čudo tehnike čuči na krovovima stambenih zgrada.
Svojevremeno je masovno korišćenje bilo opravdano, jer su, za razliku od drugih antena, nudile fantastičnu mogućnost da ne moraš ručno, mrdanjem levo-desno, remetiti njen savršeni ugao setovan za Dnevnik 2 na Radio televiziji Beograd, samo kako bi što jasnije video ćega Duške i Nataše na 3K dok najavljuju kuda će te sve voditi, samo da im kažeš 'de. Elem, omogućavale su savršenu sliku na sva tri programa bez da je mrdaš.
Danas su trn u oku rukovodećim kadrovima kablovskih operatera, posebno u ruralnim predelima, gde su glavni razlog loše prodaje TotalTV rešenja, a sve zbog toga što Loga 3 sa obaveznim pojačivačem nudi čistiju sliku od najboljeg digitalnog kanala, čak i po nevremenu. Naravno, povrh svega, TotalTV risiveri omogućavaju špijunima da znaju tačno kada gledaš posle ponoći filmove na TV1000, pa čak i za koga ćeš glasati. Sve zbog piplmetra, koji ti se sa njim ugradi u zidove, mater im njihovu kapitalističku.
Urbana je legenda da se većina ubistava u gradovima događa nakon sugestije komšija iz potkrovlja ovima sa nižih spratova, kako im je Loga 3 nepotrebna. Nakon toga, priču u medije, da je razlog svirepog ubistava komšije sa poslednjeg sprata preljuba/droze/sekta, plasiraju članovi masonske lože, povezane sa arhitektama ponovoizgrađenog tornja na Avali.
- Bruse Vilisže, zašto nećeš da snimamo novi deo Umri muški u Beogradu? Pa tamo su nam najjeftiniji statisti!
- Esi ti lud, da u akcionim scenama pri skakanju s krova na krov iscepam siledži'ku o one prošlovekovne antenčuge, forkrajstsejk?!?
- Pa pitaćemo građane da ih sklone privremeno.
- Nema šanse, već smo probali, pa smo ostali bez pola predviđenog budžeta za film.
- Kako bre?
- Producent je već išao tamo, gledao lokacije i usput pitao nekog dedu da raščiste krovove za potrebe snimanja. Odsekli su mu glavu i okačili na antenu, a na vestima je javljeno da nećemo snimati u Srbiji zbog birokratskih prepreka.
Naša baba koja nas je, dok smo bili klinci, u pola noći budila i onako sanjive usmeravala kroz kuću do wc-a da piškimo uglavnom iz straha da to ne uradimo u krevetu u kome, u većini slučajeva, i ona spava.
- 'Ajde srećo bakina da piškiš.
- Mmmm niiiiiiću, pusti me da spavam.
- 'Ajde sine, popio si dva litra onog gaziranog govneta danas, ako to u krevetu uradiš ima da se udavimo u mehurićima. 'Aj polako, hoooooop la! Idemo levo sre... NE U FRIŽIDER! Sad desno, takooo. Skine baka gaćice... Uh, kure bakino! 'Ajde sad, piš piš pišššššššššššššššš
Klavir tugaljivo svira. Saša korača i pati. Jarko-pederske pantalone, potpuno slepljene uz telo tugom, prate svaki njegov korak. Jedva hoda, gravitacija i emocija ratuju. Kroz providnu majicu dubokog izreza, onakvu kakvu bi rado dao devojci da obuče, ocrtavaju se nabrekle bradavice. I one pate. Saša zastaje.
Klavir i dalje jeca, Sašu obuzima sve veća tuga, naviru uspomene, pokušava da zapeva. Ne ide. Bol je prejaka, iz njega izlaze zvuci nalik na dahtanje umorne džukele.
Domaćica kraj malog ekrana oseća taj bol. Prekida da zavija sarme. Sad i ona pati.
Devojka sa malo godina i još manje odeće na sebi korača ka Saši. Ali i ona zastaje. Gleda levo desno, pući se. Kamera sada prelazi preko njenih skupljenih usana i ruku, koje šalju neku poruku samododirivanjem... Valjda i ona pati.
Saša sada stoji na mostu. Nepomično. I pati. Emocije mu obaraju glavu, mora da zažmuri da izdrži.
Otvara oči u kući kraj ormana koji odiše većom muževnošću nego on sam.
Grči čelo. Napeto je ponovo. Uzdiše. Davno zaboravljena ljubav. Propalo je. Jedina je vredela. Mogli su sve. Ali nisu, zato on sada pati.
Druge ribe mu se nude, a on ih ne odbija. Ima Saše za sve, ne bi dopustio da i one pate.
Prilazi devojci iz spota. Ljube se i sećaju kako su zajedno bili srećni kada je on imao 20, a ona 10. Nisu znali šta imaju i zato sad oboje pate.
Muzika je utihnula. Saša je kod mosta. Nije uspeo da pusti glas ni u ovom spotu. Ni u ovoj pesmi. Razmišlja da skoči.
Ipak će otići i večeras da se uništi od alkohola na nekom splavu. Učiniće nekoj devojci i imaće je (jer on ne jebe) cele noći, a onda će je poslati na taksi i snimiti spot o toj fazi lečenja patnje.
Domaćica gleda, a suze se slivaju. Moli se Bogu da Saša ne skoči.
Njene molitve su uslišene. On je heroj. Eh, kad bi tako svi muškarci naučili da cene devojku koju su izgubili kao Sašica. On ne traži ručak svakog dana ko ovaj njen! Dala bi ona Sašici pičke, al' ne tek tako, već od srca, da ne bi više patio. Konačno bi uspeo da otpeva nešto!
Nastavlja da zavija sarme...
- Kako si rođenog sina mog'o da izbaciš iz kuće, jebote?!
- Trpeo sam dok je nosio pederske majice, ter'o kosu na urbano, ali puk'o mi je film kad je krenuo da sluša Sašu Kovačevića.
- Au, bedak. Pripazi ćeru, nemoj da i ona zastrani!
Ples koji izvodite ako kojim slučajem upadnete u relativno prazno(ima mesta za stajanje, nema za sedenje) GSP vozilo. Za ples uopšte nije potreban partner, dovoljni ste samo vi.
Ulazite, plaćate kartu(ili ne), nervozni Miško pokreće grdosiju i... ples može da počne...Naglim startom vozila ples započinje prvo valcerom- dva napred, jedan nazad, hvatate se za ručku sedišta, muzičar prikoči i vi nastavljate- jedan desno, levo dva, hvatate se za šipku iznad ali...kočenje naglo i vi nenadano menjate ritam u ritam tanga padajući u zagrljaj prvog bakutanera pored sebe koji vas šokirano prima na grudi. Vožnja se nastavlja, noge i dalje ne žele da miruju, ritam je to bato! Okrećete se oko svoje ose mešavinom sirtakija i srpskog kola,panično tražeći pogledom prazno sedište sve vreme cimajući glavom u ritmu kloparanja točkova. Ples se nastavlja, makar samo stajali u mestu, naime vaši kukovi ne miruju i za koji sekund bi vam sama Šakira pozavidela na mešanju kukova posmatrajući vašu šotu...
Idemo dalje za iste pare, Miško koči, vi pravite duboki naklon usled delovanja kočionih sila...stanica, slobodno sedište na drugom kraju busa! Krećete dostojanstvenim, samba koracima, ubrzavate rumbom ali...neeee! Neko je već seo na to sedište i zalud vam i ća ća ća i volja i karakter...Još neko vreme igrate tvist pokušavajući da skinete s patika nagaženu žvakaću gumu a onda se prepustite jednostavno pozi Džon Travolte držeći se jednom rukom za naslon nečijeg sedišta, drugom za šipku autobusa i pevate u sebi STAYIN ALIVE do kraja igranke.
Ivica i Marica iz bajke su drobili hleb da bi našli put do kuće. Ivica i Marica iz stvarnog života su dva odvaljena lika koji seju mobilne telefone, jakne, novčanike i torbice po splavovima prethodno veče jer nisu znali gde je levo. Jednima su vrane pojele mrvice hleba, a drugima su konobari popalili sve što su zaboravili prethodno veče.
- Halo magarac, jel' si našao sinoć možda moju torbicu i Markovu jaknu na Povetarcu, sve živo smo sinoć zaboravili, a nemamo pojma gde.
- Pa šta ste vi, Ivica i Marica pička vam materina?
Vožnja kojom hoćeš ćaletu da pokažeš da si zreo vozač iako si skoro položio, da ne srljaš, da poštuješ pravila i pešake i da si spreman da voziš samostalno kad god ti nešto treba.
Međutim, to je i vožnja kada ćale hoće da ti dokaže da si još uvek "zelen", da stalno ubrzavaš bez potrebe, da nisi baš upoznat sa pravilima i da nedovoljno pratiš pešake tako da još uvek nisi spreman da samostalno voziš.
Po količini nervoze kosi se sa polaganjem vozačkog ispita mada je često onaj pandur na polaganju popustljiviji nego tvoj ćale.
Tokom vožnje:
Ćale: Prebaci u treću i gledaj retrovizor.
Ti: Znam.
Ćale: Eto, za malo da udariš pešaka.
Ti: Ćale, pretrčao je na crveno, a i prikočio sam blagovremeno.
Ćale: Da, ali šta bi bilo da je sporije trčao?
Ti: Da, ali šta bi bilo da je pao meteor na njega?!
(Ćutite par minuta)
Ćale: Daj migavac.
Ti: Ima još 400 metara do skretanja.
Ćale: Nema veze, da upozoriš ovog iza na vreme.
Ti: Iza je fića, on ne može da ide brže ni pri slobodnom padu.
Ćale: E ovde ćeš levo, zgrada je iza ćoška.
Ti: Ćale, valjda znam gde nam je zgrada!!!
Najčešći specijalni efekat u spotovima domaćih pevača ili prilikom njihovih nastupa u studiju. Izvođenje efekta je vrlo prosto: kamerman, najčešće na naredbu režisera, krene da pritiska te dugmiće na kameri u što je bržem ritmu moguće. Prvo +, a onog momenta kada se objektiv izduži k'o crnčev palamar, brzo - dok objektiv ne udari u telo kamere, pa iz početka. A može i prckanje tih dugmića pre nego li stignu do ekstrema, ali ogromnom učestalošću. Time dobijamo uvid u boju kapilara u oku onoga koga snimaju, da bi ubrzo imali celi pregled minijaturizovanog studija i svih "dragih gostiju" koji se šetkaju po bini, a sve to u zatvorenom ciklusu. Takođe, oni kreativniji hoće da istovremeno krive kameru levo-desno izbacujući je iz vodoravnog položaja, pa i da je malo namerno prodrmusaju. Najčešće se primenjuje na lokalnim televizijama, mada ni oni sa nacionalnom frekvencijom nisu na to imuni u potpunosti.
Dejstvo efekta na gledaoce je šaroliko; morska bolest i nagon za povraćanjem, vrtoglavica, glavobolja, pa i epi-napadi, naročito ako je još i praćeno cikom i vriskom "materijala sa najnovijeg projekta" izvođača. Takođe, pretpostavlja se da je ovo podsvesno usadilo ili barem učvrstilo odbojnost ogromnog dela populacije prema nekim muzičkim žanrovima u izvođenju naših estradnih umetnika.
Ovaj efekat je bio na vrhuncu popularnosti tokom veselih 90-tih da bi vremenom, Bogu hvala, njegova upotreba opala, ali ne i nestala.
... Svi znamo taj osećaj kada te voljena osoba, ili već neko drugi češka po leđima... Skoro pa ništa lepše od toga.
Ne, ne, levo, moje levo, ma ispod plećke ženo znaš da me tu uvek... iiijaaaoooo, tooooo, tu, tu!
Osoba koji vodi kući pijanog druga usput mu ukazujući na sve prepreke ispred.
...Beži ovamo levo malo da zaobiđemo ovaj šaht...tako... oni cigani ponovo odneli poklopac, majku im njihovu! Sva sreća pa imam dobru moć zapažanja, inače bi prošo ti k'o u "Ruskom ruletu". 'Ajde samo polako, i nemoj bre samo da se zanosiš ko muda u kosidbi, umorio sam se... Evo stigli smo, sad ću da te naslonim na ovu banderu dok otvorim kapiju... E 'ajde ulazi, samo beži malo desno da ne pogaziš ove karavije, keva će da me ubije. I pazi da ne zgaziš na tu grabulju, deda zaboravio da pomeri danas... Eeee, deda, deda! Pazi sad ovde jedan stepenik, tako, polako... Stani bre, 'de ćeš tamo u špajz? Ajde ovamo u moju sobu. Evo ti desno krevet, legaj tu...
Par koraka pre no što priđete pešačkom prelazu osmotrite pažljivo i levo i desno da vidite da li dolazi motorno vozilo.Obratite pažnju da li neko iza vozilo pretiče vozilo koje prvo nailazi.Takodje obratite pažnju na bicikliste koji su nečujni,teško vidljivi,brzi.E onda .. kada se približite ivičnjaku nemojte direktno gledati u vozilo koje dolazi. Ako je vozač siguran da ste ga primetili i zaustavili se,može doći u iskušenje da vas ne propusti već pre vas prođe raskrsnicu.Zato ga pratite samo krajičkom oka,da se uverite da usporava.
Ako ste sigurni da vozač ne zvera okolo,već vas je primetio,usporava, zakoračite odlučno,pravite se da ga niste primetili.Onda će vozač zasigurno stati i propustiti vas.Vozač ne sme kod vas osetiti neodlučnost,da li će on vas propustiti,da li ćete vi njega,da ne bude 'kreni-stani' pa se nesporazum završi tako što oboje krenete u isto vreme.Dok koračate preko kolovoza ni slučajno se nemojte zaustavljati niti usporavati.Vozač spontano planira svoj prolazak spram vaše dinamike prelaska i može vas potkačiti ako ga iznenadite naglim usporavanjem.
Ako iz jednog istog pravca postoje dve trake za vozila i prvi vozač vas propusti,to ne znači da će vas i onaj drugi (bliži sredini puta) propustiti.A možda vas i ne primeti! Njega već nećete tako lako izbeći a da ne pogledate u oči.Pazite da ispred vas ne prelazi ulicu pešak koji je smotan ili spor,možda plašljiv.Ako se on/ona zaustavi,može i vas omesti.Idite malo sa strane,da imate čist put.(Kao atletičar u gužvi pred ciljem).
Opcija "najkraći put" na GPS navigacionom uređaju. Sušta suprotnost opciji "najbrži put" koja bira auto-puteve, magistrale i ostale mejn strim saobraćajnice, poznatoj i kao "Mirko Alvirović" mod.
Ako ste u Memedoviću, na onom mestu gde Mirko u SAT patroli izađe iz kola u žutom prsluku i stane nasred isključenja sa auto-puta da ukaže na veoma važnu raskrsnicu na kojoj svi koji hoće na Halkidiki nastavljaju pravo dok svi koji hoće da nestanu u mračnim zabitima industrijske zone Soluna skreću desno i još doda "mi, NARAVNO nastavljamo pravo", GPS podešen na Memedovića NARAVNO skreće desno. Odatle do tog istog Halkidikija provešće vas 50km kraćim putem, pod uslovom da ste spremni (a "spremni" znači da imate pogon na sva četiri, rol-bar, raonike ispred branika, nešto oštro da presečete Šelobinu paučinu, gumene čizme, po mogućstvu ribarske, zmijski protivotrov i neko oružje, barem bejzbolku zlu ne trebalo).
Zato, ako volite izazove, volite da pišate uz vetar, volite da se kurčite da ste prošli kroz random grad putem za koji i domoroci misle da je urušen još četresčetvrte kad su se Nemci povlačili i minirali sve za sobom, vi odgledajte SAT patrolu i na onom mestu na kom Mirko demonstrira najveći stepen panike zbog mogućnosti pogrešnog skretanja, prebacite navigaciju na Memedovića i pustite je da vas povede u najveću pustolovinu vašeg života.
Neka zabava počne!
Rečenicu koju uglavnom izgovara muškarac koji vozi kola. Ispred njega se nalaze kola, kojim upravlja žena. Uglavnom, vozi očajno. Daje desni migavac, skreće levo. U krivini koči u tolikoj meri da skoro pocinje u rikverc da ide. U najboljem slučaju pretiče na punoj, u najgorem zajaše cisternu ili kamion i tako se vuče za njim dok se ovaj ne skloni sa puta.
A: Jaoj, pazi onog debila. Vidi šta radi!
B: Ma pusti, vidiš da je žensko.
Deo tela koji, ni kriv ni dužan, služi kao poređenje za vrhunsko pijanstvo.
- Sinoć sam se napio kao guzica, ne znam gde je levo.
Izdržati da ne prokomentarišeš ama baš ništa dok "ona" parkira.
Ajde sad volan u levo, ma nije ti to bre levo sad polako puštaj kvačilo, ispravljaj volan gledaj na retrovizore, tako, tako , lepo.
Način plaćanja pri kome te oderu k'o Musa jarca.
- Mirko, brate, izvini što sam se sinoć urolj'o k'o prase. Kako si platio ceh?
- Poušalno.
- Kako?
- Okrenuo mu levo uvo, on meni 14 i po hiljada. Ja rekoh "kol'ko?!", okrenuo mu desno uvo, a on se preračunao pa ispade 16 hiljada. Taman sam se spremao da se podmažem vazelinom kad ulete Bane Francuz te isplati pola.
Lik u društvu koji na neki neverovatan način može da smuva ribu koju hoće. On je majstor za sve vrste muvanja: u klubu, preko fejsa, poruke, pisma, na ulici, u klanici, na sahrani.... Najneverovatnije je kako sve te devojke, za koje bi "obični smrtnici" dali levo jaje, jure Bačje-a i on onda, jadan, mora da izađe sa njima da ge ne bi više smarale.
Ti, par drugara i Bačje dolazite u bolnicu da posetite druga koji je bolestan. Stojite u sobi oko bolesnikovog kreveta i tešite ga. Bačje prilazi zgodnoj medicinskoj sestri šapne joj nešto i ona mu kao hipnotisana diktira broj mobilnog telefona i drhtavim rukama zapisuje njegov. Sutradan ga zove sedam puta i moli ga da izađu i vode ljubav na prvom sastanku i on, jadan to i uradi.
