Medicinski fenomen u vidu beščujnog, metafizičkog sounda, koji simbolizuje apsolutnu i stoprocentnu indiferentnost vlasnika zviždućih jaja prema predmetu razgovora.
Termin takođe predstavlja i sinonim za bolove i pucanje u muškom polnom organu, kao i tegobe u zadnjici i slušnom aparatu.
Ortak 1 (raspaljeno): "Ma brate dokle bre, tako!? Ova Srbija je jedan kupleraj, ja ti kažem! Jebu nas i Ameri i Evropa, a sve šatro zbog krize! Pa bar da nam je lepo dok nas jebu! Ali nije, brate! A u stvari, to ti je novi svetski poredak, veštački stvorena kriza da bi se ugnjetavali mali narodi..."
Ortak 2 (zaverenički se obraća ortaku 1, šapatom): "E, jel čuješ? Ahaaa.... a sad? Ma, neko zviždukanje... E vidiš, to zviždi moje levo jajce i za krizu i za Amere, a posebno za novi svetski poredak! A evo i desno počinje da bridi po malo..."
Nedefinisan natpis pored puta negde u Bosni, nije jasno da li označava kilometražu ili cenu...
- E, daj skreni desno, ima dobra klopa...
- Ma beži bre, to je ili sumnjivo jeftino ili mnogo daleko.
Ideš negde busom, tramvajem, ili bilo kojim vidom gradskog prevoza? Ako si samo još jedan od početnika, nećeš dugo preživeti u tom okrutnom svetu, ako ne naučiš par osnovnih pravila, i trikova.
Pravilo broj 1 : Dok čekaš recimo, bus, na stanici, i ima mnogo ljudi, najgore što možeš da uradiš je da staneš na kraju te gomile. Staneš lepo sa strane,ili skroz levo, ili skroz desno, ne obraćaj pažnju ni na koga, samo se usmeri ka tvom jedinom cilju, da udjes u bus, i da, ako je moguće zauzmeš mesto.
Pravilo broj 2 : na stanici ne razgovaraj ni sa kim, to može da ti poremeti koncentraciju, ili još gore da izgubiš dragocene trenutke u pronalaženju najboljeg mesta za ulazak u bus (stićićemo i do toga), ali, ako već moraš da vodiš neki razgovor, potrudi se da odgovaraš samo sa, da, ne, možda, i da uvek gledaš u pravcu iz kog treba da dodje bus.
Pravilo broj 3 : Bus se već približava stanici, svi kreću unapred, i ti ćeš se u početku, kao i svaki mladi majmun pitati "zašto pobogu to rade, pa ima mesta za sve!?" , e tu grešiš mladi moj, žutokljunče. Dok svi idu korak napred, ili se pomeraju u stranu, ti čekaj da bus priđe što je bliže moguće,tad najbolje možeš oceniti gde bi trebalo da budu vrata, i onda kreni da se guraš kao nikad do tad, ali, upozoravam te, nećeš ti jedini biti pametan, i pokušavati da se proguraš prvi zato gazi, udaraj, psuj, tad ne postoje prijatelji i porodica, samo si ti bitan, tvoj je cij da prvi uđeš.
Pravilo broj 4(NAJVAŽNIJE PRAVILO) : Babe su tvoji najveći neprijatelji! Ma koliko staro, i slabašno izgledale, ako ne budeš pazio u autobusu se pretvaraju u super-babe, može da tiiščupa ruke iz ramena, zubima, dok se jednom rukom drži za sedište na koje se nameračila, a drugom rukom se bije sa drugom babom koja želi to issto mesto... NIKAD, ALI NIKAD ne pokušavaj da se suprotstaviš babi u autobusu, tu će ti biti kraj.
Eh da, jedno od bitijih pravila : Kada si već uspeo da uđeš u bus među prvima, nemoj mnogo da biraš mesta, jedini kriterijum je taj da osoba pored tebe ne sme da smrdi, sve ostalo je podnošljivo...
Ugodan put vam želim.
Izraz koji ljudi retko kad shvataju bukvalno.
- 'De ste ljudi? Hoćemo igrati?
- Evo za 5 minuta da se okupi ekipa. Gde ti je brat? Neće na fudbal?
- Idiot, krenuo je krivim putem.
- Šta? Počeo da se drogira?
- Ma jok, rekao sam da trebamo skrenuti drugu levo, a on idiot otišao trećom levo. Ne možeš se sa njim nikad dogovoriti. Doće on za 20 minuta kad napravi krug okolo.
Jedan od najznačajnijih gradova u istoriji. Da nije njegove čuvene raskrsnice, Duško Dugouško bi svaki put otišao tamo gde treba.
"Hmmm... Trebalo je da skrenem levo od Albukerkija."
To je kao kad kupiš patiku,a nemaš nogu.......kao kad nemaš pare za kartu,a došao si na koncert...........kao kad padneš s bicikle zato sto nemaš kočnice.....realno najgore stanje
Slika sve govori........gledaj desno!
Skup puluobrazovane i pismene mase koja se okuplja obicno u renomiranim objektima na periferiji grada, koji nose urbane nazive tipa "Kod Voja", "Kod Dragana Seljaka", "Prvi Maj"... Mada usled nedostatka seljaka na samim selima sami zakoni ekonomije ih premeštaju u sam centar grada. Pa tako postaju mesta okupljanja mnogo "zajebanih" i "opasnih" likova koji su tu došli da uživaju uz stihove narodne muzike koji se uvek pretvore u šund turbo-folk hitove(ovo je sigurno pleonazam). Dok najopasniji likovi spremni su i da se upute u pravcu mondenskih mesta u Kotraži, Maloj Moštanici i zaseoka u okolini Ivanjice u kojima će pored već navedenih hitova moći da uživaju i u najlepšim poljoprivrednim šlagerima.
Vraćam se kuci i ne mogu da prođem od silnih kola koja su parkirana oko prodavnice i birtije. Levo stoji neki lik i olobađa se sadržaja svoga želudca direktno iz kola, desno ne može jer se u tami krije drugi koji je priveo neku i pamprči, a nije u redu prekidati čoveka u sred posla. Polake se provlačim i gledam, u birtiji se peva o prednostima i teškoćama rabadžijskog života: "Malo Slađa, malo Zorka, malo trupci i motorka..." Premotavam u glavi sta mogu da slave, al' mi ništa ne pada na pamet. Pitam neku devojku šta je ovo, a ona odgovara: "Nemam pojma, neka seljoteka..."
Ovo je bio naziv nekadašnje pozorišne predstave Teatra Levo iz Beograda, grupe ludih amaterskih glumaca koji su izvodili skečeve za uglavnom studentsku populaciju. Predvodio ih je dugo jedan crnomanjasti visok i bradat momak koji se prezivao Vukotić. Sećam se "ding-dong antireklame" - ulaze na scenu momak i cura i ona se kao žali da je ljubav puna bola, a on odgovara "Izvini draga, nisam znao da ti je bio prvi put"! Onda mi je bilo smešno...
Klejbezable su bile kao neke bezvezne besmislene scene, u to vreme (sedamdesetih-osamdesetih) dosta popularan izraz za neku totalno glupu stvar, pa još i rasibuđilizovane, dodatno besmislenije.
Stil ponašanja prilikom muzičke izvedbe koji se manifestuje kroz niz gestikulacija. One se svode na blagu mimiku, tikove, migove, trzavice lica a osobu koja to radi karakteriše glavna osobina: stajanje u mestu.
Ovaj vid predstavljanja širokom auditorijumu neguje određen broj muzičkih virtuoza, a neki od dotičnih jesu Predrag Cune Gojković, Đorđe Balašević i Dobrivoje Topalović.
Doček Nove Godine. Predsednik mesta Vrgudinac, nadomak Bele Palanke, doveo je muzičku mega zvezdu Dobrivoja Topalović da peva u centru pred 50000 ljudi.
Dobrivoje: Crno vino, crne oči, sve je crno oko mene (pomera trepavicu levog oka).
Publika u transu. Jedan lik viče: "Oplodi me, Dobrivoje" a pevač nastavlja dalje.
Dobrivoje: ...tek ponekad njene oči u plamenu zatrepere (smeška se k'o pička)
Piči instrumental, publika pali upaljače, tetura se levo-desno i peva, a Dobrivoje gleda pravo, cupka u mestu, smeje se i razmišlja.
Dobrivoje: Aj, jebaše me da dođem u Vrgudinac i pušim kurac za male pare, ali što plaćam Pecu koreografa, jeb'o me otac...
Jako iritirajuća pojava, naročito kada bus stigne do tvoje stanice.
Sediš između prvih i drugih vrata. Zadnje 3 stanice gledaš kako ćeš da se izvučeš napolje. Bus se polako približava tvojoj stanici. Ustaješ, i tada počinje. Prvo se babe guraju kao ragbi igrači, boreći se za tvoje mesto. Kada konačno uspeš da se izvučeš iz te gomile nabildovanih varvarina, posmatraš levo i desno. Gledaš gde je manja gužva. Krećeš pozadi, probijajući se kroz čopor kao srpska vojska preko albanskih planina tokom prvog svetskog rata. Nekako uspevaš da se provučeš, i izlaziš iz busa, slušajući krike putnika iza sebe sa izgaženim nogama i modricama na telu od tvojih laktova.
Još jedna pobeda.
Snalaženje u prostoru na Holivud Bulevaru.
- Ideš pravo, kod Vudi Alena skreneš desno i tu si.
Deda vs šumeća tableta vitamina C
Ja:Gde si deda,jesi li dobro,nešto si mi ubledeo,šta ti je?
Deda:Nešto me "šaši" u grlo,i malo sam malakso.
Ja:Pa idi uzmi jednu šumeću sa stola,bice ti bolje(inače u našoj kuci šumeca je lek za sve,čista hemija,al kao zdravo je).Deda odlazi sa čašom vode u pravcu dnevne sobe,posle par sekundi
čujem krkljanje.......
Ulazim u dnevnu sobu i imam šta i da vidim:
Deda je strpao šumeću u usta umire od kašlja,naliva vodom tabletu
koja mu je u ustima,od kašlja mu ispada levo plućno krilo na pod,ali on
ne odustaje,zapenio kao da ima besnilo!
Par sekundi se čuje:ŠŠŠŠŠššššššššššŠŠŠŠŠŠŠššššššš
Lupa nogom o pod,i pokazuje mi da ga udarim po ledjima,ali i dalje ne odustaje,agonija traje još par sekundi,dok se tableta nije otopila na veličinu koju on može da proguta.Napokon guta tabletu,i zakrvavljenih očiju izgovara:
"JEBLA MAJKU KO DA JE ZA KONJA"
Čuda tehnike koja dokazuje koliko su Japanci uvrnuti po pitanju osećaja za udobnost za vreme vršenja nužde. Dok smo mi Srbi zadovoljni sa čučavcem ili polomnjenom WC šoljom, Japanci su razvili u toj oblasti čuda koja imaju verovatno veći hardver i softer nego kompjuter na kojem sada ovo čitate...
Jer Japanac ne može da se oseti udobno ako tokom vršenja nužde ne može da : odigra PS3 konzolu koja se nalazi ugrađena levo od vodokotlića, odluči da analizira količinu šećera u svom izmetu analizatorom koji se nalazi desno od vodokotlića, sluša muziku sa MP3 plejera koji ima kapacitet za 500 pesama koji je ugrađen u šolju, ako ne može da snimi svoj izmet kamerom koja se nalazi baš ispod njegove "rupe" i da propusti svu akciju, ako nema grejač daske za WC šolju koja može da greje celu kuću prosečnog čoveka i njegove porodice, uglavnom ne mogu više da nabrajam...
Poseban tip proračunatog smeha. Smejanje iz interesa.
Kao što je poznato i naučno dokazano žene nemaju smisla za humor (svaka čast lezbejkama i pojedinim damama sa Vukajlije). Centar za kapiranje fazona u ženskom mozgu nije zakržljao samo zato što nikada nije ni postojao. Levo od vijuge za pranje sudova, podno memorijskih ganglija za Sex i grad, a tik uz kupoholičarsku brazdu nalazi se jedan moždani patrljak u vidu lampice koja se pali ili gasi kada je potrebno smejati se odnosno ne smejati se.
Šef ispričao glupi vic; lampica se pali; SMEJ SE.
Portir odvaljuje cinično-ironičnu opasku sa primesama britanskog humora na račun društvene situacije u zemlji, svi muškarci urlaju od smeha; lampica se gasi; NE SMEJ SE.
Ako vam se ženko ne nasmeje na štos to ne znači da vam je loš smisao za humor, to znači da vas ona smatra nižim bićem od sebe, društveno inferiornim u odnosu na nju i nedostojnim njenog smeha.
Dražava koja je nastala na čistom genocidu! Potamanili su sve Indijance da ih nema dovoljno ni za jedan vestern film. Danas oni takvi, celom svetu drže predavanja o ljudskim pravima!
Svega toga ne bi ni bilo, da je Duško Dugouško skrenuo levo kod Albukerkija!
Kada ne možeš da prihvatiš da si loš ili, jednostavno, glup, pa pronađeš i najgluplji put da očuvaš zdravlje svog ega.
Papirus:
Jao, zvaše me onomad za Englesku da fudbal igram, ali nemo'š samo tako otići, gde su papiri, pa vozačka, pa sve treba da se prevede.Top:
Kako sam ja dobar košarkaš, ej! Igrao sam za Fernerbahče 8 sezona, ali sam uganuo ruku nešto na bauštelu, pa nisam baš loptu mogao u pravom smeru da bacim. Uvek prejako ili preslabo, a kad i pogodim daljinu završi levo ili desno od koša. Oporavio sam se ja, al eto, sad mi ide 56. godina, jebi ti to.....nema leba bez lopate.Najiskrenija:
Majstor sam ja i dalje, al džaba kad sam budala i volem život.
Uvek je to najveća likčina. Ni profesori nemaju pojma zbog čega je zaposlen, ni učenici nemaju pojma zbog čega je zaposlen, direktorka verovatno zna, ali neće nikome to da otkrije. Tema na gotovo svakom času.
Školski domar je uglavnom buntovnik, radi kad se njemu radi i ostavi strašan krš za sobom. Ponekad mu se nešto kvrcne u glavi pa krene da radi bizarne stvari.
Alat mu služi da bi se njime češao po glavi (ili po dupetu, ko će ga znati) dok razmišlja kako da obije plakar ili otpuši cev.
Moj domar stvarno zaslužuje da o njemu bude pisano!
Ima običaj da uzme kosilicu i kosi po betonu, tačno ispod prozora učionice (kabinet profesorke koja se žalila da on ništa živo ne ume da popravi). Kosilica proizvodi tako strašan zvuk da ništa živo ne čujemo na predavanju.
Kad se seti da kosi travu, obično ide u krug, kosi samo jedan deo, a pritom stavi papirne maramice u uši, pošto mu smeta zvuk.
Kad god ga neko od profesora zove da nešto popravi (a to bude strašno često, pošto je škola u fazi raspada), uvek tupavo gleda u cev ili kvaku, kao da nikad u životu nije nešto popravio. Profesori uglavnom stave ruku na čelo ili ga gledaju klimajući glavom levo-desno (faca govori: čemu li ovaj služi?!?).
jedna od Breninih pjesama koja kao i mnoge druge nema radnju i ne porucuje nista, kao sto govori i sam naziv.
Ima jedan ritam nov
da li cujes njegov zov
nije rumba, nije samba
to je igra tamba lambaTamba lamba, eh pa sta
tamba lamba, ha ha ha
malo levo, malo desno
takvu igru volim, volim jaBas je ovaj ritam lud
igrace ga ljudi svud
nije rumba, nije samba
to je igra, tamba lambaBas je ovo ritam lud
igrace ga ljudi svud
nije rumba, nije samba
to je igra, tamba lamba
Keva kuva džem od šlljiva.
Sin razmišlja: ‚‚Jebote, opet ću da jedem onu džemurdu, umesto eurokrema. Baš sranje.
Ćale dolazi s biroa nadrndan:‚‚ Ženo, opet bacaš te šljive!?! Dvajes litri rakije sam mog'o da ispečem, na dvajes slava da odemo, serem ti se u tu šerpu da ti se serem!
Keva:‚‚Mrš, govedo pijano! Samo na rakiju misliš! Pos'o nađi, nesposobna džukelo seljačka!
Komšija levo, razmišlja:‚‚Šta se dernja ova fanfulja? Pa, juče sam je kar'o.
Komšinica desno, takođe razmišlja:‚‚Hm, džem od šljiva. Gde mi je ona teglica, da odem da se ogrebem?
Bog odozgo:‚‚ Vidi ih!? E, jebo vas k'o vas stvorio, da vas jebo!
