Fraza koju upotrebljavamo kada želimo da izrazimo privlačnost neke osobe ženskog pola na spektakularan i humorističan način.
-Pogledaj onu ribu tamo desno
-Uh, jebote. Podero bi je ko svinja prazan džak
(Svi prasnu u smeh)
Stariji naravno imaju prednost.
Tu postoji više podvrsta:
1) Njihalizam- pravac koji je svakako najtipičniji za starije . Uhvate se u krug ili polukrug i njišu se ko mlad vrbak na povetarcu. Bez obzira na brzinu ritma ne odstupaju od jednoličnog njihanja levo-desno.
2) Druga grupa su oni za koje bi se reklo da im je profesionalna deformacija odšrafljivanje sijalica.
Neretko se time bave za samim stolom, sedeći, ruke u vis i polukružni pokreti zglobom, često i u stojećem položaju sa pruženim rukama u vis ali savijenim u laktu.
3) Gastrabajteri u penziji - obavezno ih svaka svadba ima. Najlakše ih je razotkriti kad je muzika na naručivanje. Pesme posvećene rodnom kraju, članovima familije uže i šire. Stil igre kao u prvoj podvrsti ali dosta prisniji, nabijen emocijama i setom. Pusti se i po koja suza u zagrljaju najmilijih.
Za sve tri podvrste važi da su odani kolu, lagani pokreti nogu - u skladu sa godinama.
-Middle age ili populacija srednjih godina što bi se reklo po naški.
1) Samo kolo - oni su u fazonu neka mladi igraju, mi smo čiče i babe, da se ne guramo. I zaista, nije ih mnogo na podijumu, ali kolo ne preskaču. Naročito u pauzi između čorbe i kupusa, tu dominiraju.
Tipično je da se ovde uvek nađe neki kolo-meister, koji dominira sa belom maramicom u ruci, vodi kolo naravno, živahni pokreti nogu, vickastog ponašanja. Obavezno , kada povede kolo to čini oponašanjem bika koji se zaleće nekoga da nabode rogovima. Svu dominaciju iskazuje u vlaškom kolu.
2) Muzika naše mladosti - obično ustanu za neki stiskavac, odazivaju se na Zdravka Čolića, Bijelo dugme i tome slično. Nenametljivi, simpatični.
3) Kriza srednjih godina - stil oblačenja prvo oda, nema tu mnogo pametovanja. Na podijumu daju sve uz pesme ala Bela ciganka.
Najzastupljeniji u kolu.
- Mladež:
1) Razapet - najnepoželjniji komšija u kolu. Nema čoek pojma. Raščereče ga ovi do njega, on nešto trućka, al sve to mršavo ide. Jedino što ima dobru volju i to je sve. Antitalenat za igru.
2) Fazon žurka jebote - britki potezi glave, napućenost / namrštenost - zavisno od pola. Uvijanje, lomljava kukovima. Nešto fazon prljavo, prljavo samo prljavo, prljavo. Totalno moderni. U velikoj meri zastupljeni na podijumu.
3) Hejter - ma neće me ni kran dići s ove stolice. Ima da se oblikuje po mojoj zadnjici. Jede, pije uredno , malo ogovara ove s podijuma i prati ko šta radi i sve mu je trulo. Najveći doprinos atmosferi udaranje ritma escajgom o tanjir i to ako je raspoložen.
Najnezastupljeniji u kolu, mada ima onih koji vezu za medalju.
- Sitna deca:
Trče među stolovima, s predjelom završavaju ručak / večeru. Samo nek ima coka.
Uhvate se u kolo čime izazivaju oduševljenje onih tankih na malu dečicu, atmosferi još doprinose bušenjem balona, koje su minut pre toga iskukali .
Sa navršenih osamnaest godina i nakon dobijanja diplome tehničara u proizvodnji odeće, pun samopozdanja kreće na put vrtoglavog uspeha u karijeri kakvu je samo poželeti mogao.
Dete sa sela, rešeno da kad tad napusti svoje ubogo imanje i pomogne namučenom ocu, silom prilika i po direktivi zaposlenom u centralnoj livnici IMT-a, gde su mu kroz ruke svakodnevno prolazili najsitniji delovi Fergusona koji nikada sebi neće moći da priušti…i majci, toj sitnoj uplakanoj ženici, koju nikada nije video da spava, koja od jutra do mraka okopava, plevi, namiruje sitnu stoku i krpi sve što se zakrpiti može.
Ima strica, uglednog domaćina, sa kojim otac ne govori od kako se ovaj učlanio u Savez komunista i dobio titulu predsednika seoske zemljoradničke zadruge, ali voljnom da malom pomogne oko zaposlenja. Od šegrta u Beogradskom vunarskom kombinatu do rukovodioca tkačkog pogona u Industriji padobrana, odeće i rublja "Narodni heroj Franjo Kluz”, nije prošlo mnogo.
Veseo, vredan, druželjubiv i lepuškast, postao je omiljen u kolektivu, naročito među ženama kojima je zbog prirode svog posla bio okružen. Ponos i dika roditelja, uspešan i cenjen, uspeo je svojim marljivim radom da ih rastereti finansijskih briga. Ženice su ga prosto obožavale, nema koja nije bar jednom uzdahnula na njegove oči krupne kao šumadijske sarme i tu kosu… Ah, kosa. Ona koja mami de se kroz nju provuku prsti i zalutaju u toj mirisnoj džungli, gusta, neukrotiva, podšišana po uzoru na neke drekavce sa naslovne strane onih Roling Ston novina koje mu je čiča pitaj boga odakle nabavio. Trebalo je to održavati, negovati, prati, češljati. Majka bi mu u domaći sapun uvek nakapala po malo mirisa bugarske ruže, veoma cenjenog i skupocenog parfema, a da onako lepo stoji svaka dlaka na svom mestu nije bilo potrebno više od dve - tri kašike šećera razmućenog nedeljno u šolji vode.
Zaljubljen do ušiju, oženio je Maru, guzatu zamenicu rukovodioca vešeraja, još zaljubljeniju u njegove kovrdže u kojima su se njeni dugi neumorni prsti svakodnevno gubili.
Nije se u početku obazirao na nekoliko usamljenih vlasi zarobljenih u gustim zubcima svog omiljenog češlja zadenutog u džepčić radnog kombinezona. Ono malo dlaka što bi jutrom spazio na Marinim dlanovima, deset vlasi tamo vamo na jastuku i povremeno zapušen slivnik kade nije bio razlog za uzbunu. Zaboga, bila mu je tek dvadesetosma.
Ali, avaj! Sudbina je nemilosrdno krčila njegovu amazonsku džunglu, ostavljajući za sobom pustoš i paperje. Do spasonosnog rešenja je došao kada je primetio da mu je samo teme ogoljeno, dok je ostatak skalpa bio pošteđen. Začešljaće malo s leva na desno i s desna na levo, niko neće ni primetiti.
Niko. Nikada. Znaće samo on.
-Ahahhahaaaa, zipa lika što je izronio, ahahhahhaha
-U jeee, šta mu je ovo na ramenima???
-Pa zulufi brateeeee
Otići u pizdu materinu.
- Šta je sa Boletom?
- Uuu, on je skrenuo...Ali i:
- Drž' volan, rupetina levo!
- Jbm ti, gde smo ovo skrenuli???
Desktop XP-a za početnike koji su tek posle četrdesete primorani da se služe računarom, kada su im iz kancelarija izbacili pisaće mašine.
Milovan: Gde da kliknem da uđem u ono za pisanje?
Radovan: Imaš sličicu odmah na livadi levo. Klikni dvaput levim mišem.
Riba sa ekstravagantnom zadnjicom, koja se slučajno nađe ispred tebe na ulici.
-Ej budalo, gde ćeš levo, pravo je pekara?!
-Zajebi to, gledaj ovu malu, to nam je sad bulja vodilja.
Uglavnom se dešava kada na svadbi u kolu upadnu ljudi koji ne znaju da igraju, da bi iz perspektive posmatrača sve to izgledalo kao da ih drma struja.
- Mamu ti 'bem, ne na tu stranu. Ideš dva desno pa staneš..
- Ma idi u kurac, seri nekom drugom, nisam jedini.
- Makar onda prestani da me gaziš.
Savršen primer mudrosti običnog čoveka.
Upitani odgovara takvom veštinom da svojim odgovorom tangira totalno druge sfere koje nemaju veze sa pitanjem. Jer ipak si sad na TV-u i ko zna kad...
Pitanje: Koja je za vas najgluplja pesma?
1)Osoba A: Pa, ona, bre..."Lijevo, desno, desno, lijevo, tesno mi Sarajevo!"
Anketar: A, kako to?
Osoba A, očigledno kivna na komšijske narode: Iskazuje čist muslimanski hegemonizam, tesno mu Sarajevo, pa bi teo da ga proširi!2)Osoba B, očigledno šahista: Uf...svakako ona od Seke "Menjam pijuna za kralja..."...vidi se da žena ne zna da igra šah. Pesma mi vređa intelekt.
3)Osoba C: Za mene je najgluplja pesma "Krivo je more!"
Anketar: Zbog čega?
Osoba C, očigledno car: Pa, brate, kako more može da bude krivo!
Fazonskije rečeno - "Gde si?" .
lik1, zvoni mu telefon: "Alo?"
lik2: "Ej, daj mi svoje koordinate!"
lik1: "Evo me brate dva'es metra niz ulicu od Šibe frizera i petnaestinu koraka desno od cafe Oraha!"
lik2: "Puu, šljokaro, opet si kod Radže u birtiju!"
Komanda koja se nekad upotrebljavala kod prilaženja vojnim konjima. Primi desnu je značilo da jahač ili konjušar prilaze konju sa desne strane i obaveštavaju ga da ne postoji potreba da ih ritne i time onesposobi jer su ovlašćeni da mu priđu. Adekvatna suprotna komanda je, iznenađujuće, "primi levu".
Ukoliko bi se konju prišlo bez izdavanja komande, posledica vojne dresure je bila kopito u glavu ćutljivog prilaznika.
- Mali, primi desnu!
- Š`a lupaš matori? Š`a `oćeš?
- Izvinite mladi gospodine, molim vas da se pomerite u levo kako bih ušao u autobus. Ostala mi navika iz mladosti pri obraćanju...
Turska reč za put. Koriste je stariji ljudi u njenom osnovnom značenju i mladi kada nekog hoće da oteraju, ispale.
-Gle ovog Milutinovog malog, vozi biciklo levom stranom džade.
-Dijete, vozi desno, nešto će te udariti!-Jel ima mesta za mene?
-Sad se setio da pitaš kad smo napravili ekipu!
Ajde, džada.
To je ono što kažeš nekom do čijeg ti je mišljenja stalo. Čisto da naglasiš kako pokušavaš da budeš nezavisna osoba slobodnog duha koju ne zanimaju stavovi drugih ljudi i kako ništa što radiš nije zbog drugih. Nisi obojio kosu u ljubičasto da bi bio drugačiji od svih onih istih ljudi do čijeg ti mišljenja uopšte (ali uopšte) nije stalo, već zato što ti misliš da je to kul boja. Naravno da je tako. Koga briga šta drugi misle, ima da istrolujem prirodu i ljudsku sklonost ka čoporima samo tako. Malo sutra.
-Apsolutno mi nije stalo do vašeg mišljenja, ja sam sasvim siguran u svoje sposobnosti i u poverenje građana.
-Je l' se zato okružujete megatrend likovima?
-Kuriru, cenzuriši.
__________________________________________________________________
-Šta kažeš za ovu haljinu?
-Ne znam, bre, ne stoji ti nikako, nemaš struk, realno, nekako izgledaš kao muško, uzmi neku lepršavu haljinu, te ti super stoje jer imaš lepe noge.
-Znaš šta? Meni se sviđa ova haljina i zabole me šta ti i tvoji debeli bataci mislite, ali neću je kupiti samo zato što je skupa. Čisto iz radoznalosti ću te pitati koju bi mi ti preporučila?
-Onu levo.
-Dajte mi onu levo.
Najpoznatiji plakar za obuću u Srbiji
-A gde da ostavim obuću komšija, može ispred?
A ne, ne ne, nikako, unesi, ostavi tu na stepeništu, desno.
Legendarna replika Pavla Vujisića u domaćem filmu, gde ga nastavnica poziva na razgovor u vezi problematičnog deteta valjda.
Ovo je tako iskren, prost i nedvosmislen odgovor i opravdanje za izostanak jednog običnog, vrednog i mučnog pripadnika radničke klase, apsolutno primenjiv u situacijama kad želimo da izrazimo najdublji bol u kurcu za fensi hepeninge i slična sranja novopečenih pripadnika domaće "elite" .
- Eeeeej pa gde si, legendo, šta ima, ćao!
- Zdravo, Deni.
- Dolaziš kod mene na Kop u nedelju, pravim koktel parti sa čelnicima SNS-a, biće i starleta puno, potvrdila mi Soraja da dolazi, aaa?
- Kad je to reče?
- Pa sad u nedelju, hipsteru majstoreee!
- Ne mogu u nedelju, jbg. Teram neki cement za Vladičin Han, ima tura za tamo.
- A gde je to, maćore?
- Levo.
Svi mi pričamo kako nam treba jedna dobra, finansijska injekcija, da novac uđe, okrene se, privreda se pokrene, mi se međusobno razdužimo i na kraju svi srećni!
Recepcija jednog motela na auto-putu Beograd - Niš.
Recepcionar: - Dobro veče, izvolite!
Gost: - Dobro veče, hteo bih sobu.
Recepcionar: - Stvarno mi je žao, ali nemamo ni jednu slobodnu sobu!
Gost (pogleda levo-desno, izvadi novčanicu od 50 evra, namigne recepcionaru): - Proverite, možda ipak imate neku praznu sobu.
Recepcionar (uzima novčanicu, trpa je u džep): - Molim vas, sačekajte pet minuta.Recepcionar odlazi u kuhinju i vraća kuvaru dug od 50 evra, kuvar vraća dug glavnom konobaru, glavni konobar odnosi novac u ime duga sobarici, ona vraća dug konobarici, a konobarica dolazi na recepciju i vraća 50 evra recepcionaru, pozajmljenih prošle nedelje.
Recepcionar (pružajući gostu 50 evra): - Baš mi je žao, gospodine, ali stvarno nemamo ni jednu slobodnu sobu! Ali, imam ja tetku, živi sama u trosobnom, nije daleko, pa ako ste zainteresovani...
Dilema koju mi je baba usadila dok sam jos bio mali,pa sam do 7-og razreda imao jedan iz geografije.
Profesorica: Pokazi strane svijeta.
Ja: sjever(gore),istok(lijevo),zapad(desno),jug(dole).
Profesorica: Wtf? Na mjesto jedan.
Ja: Koji k....?
Majstorski sleng izraz za ''karati''.
Majstor 1: ''Pazi onu ribu levo, kako je dobra.''
Majstor 2: ''Au, brate, kako bih ja nju čekićao!''
Rezervisati na vreme
"-Brate vidis one dve cupi sto sede za onim stolom u uglu kafica? E ona levo je moja! To ja napadam!"
Izraz koji se koristi da bi se na šaljiv način opisao neki nabildovani, krupni badža, koji bi te u sekundi sravnio sa zemljom...al' bukvalno...
Neške, ovaj levo pričao nešto za tebe...
-Ko bre?! A taj, pa neka ga, nek' priča, neću mu ništa...
To su definicije o zakletom neprijatelju Vukajlije, Facebooku.
Desetinu strana Vukajlije je potrošeno na pljuvanje i hejt Facebook-a i ljudi kojima je Facebook postao život. Neke od tih definicija su suvo zlato, a SVE su plusoprosjačke.
Autor nadajući se visokoj popularnosti svoje definicije, smisli nešto o Facebook-u. I naravno prođe dobro.
Slavljen bio onaj Vukajlijaš koji je reko:
"Da na Vukajliji ima sve o Facebooku, a na Facebooku ništa o Vukajliji." (parafrazirano)...
Nekog iritiraju definicije o poznatim ličnostima, a nekog Facebook, i sve o njemu, pa i definicije o njemu.
Ne treba biti mnogo kreativan pa napisati takvu definiciju...samo treba visiti na Facebook-u.
Lično nikad nisam dao minus na takve definicije, ali od sad, pa nadalje i ubuduće, ako imate minuse(ve) na takvu definiciju, jedan od njih sam ja. Isto važi i za sve definicije o Facebook-u koje do sad nisam pročitao.
Facebook ovo, facebook ono, facebook kurac, facebook palac, facebook recepti, facebook tamponi, facebook Zoran Ostojić, facebook orlovi rano lete, facebook ofsajd, facebook šestica gornja levo, facebook testovi, facebook fotelje na rasklapanje...
Jebao vas facebook!P.S. Definicija je spomen jednog vremena.
