Šaljivi izraz za osmeh osobe sa povećim razmakom između zuba.

Priče koje divlje životinje na komemoraciji u šumi posvećuju svirepo ubijenom drugaru od strane najvećeg zla na planeti - čoveka.

Šljapkavi zvuk koji je na suvo moguće simulirati nežnim zagrizanjem jezika koji je tek onako diskretno usmeren ka usnama, ali zadržan u usnoj duplji. Sa tako fino smeštenim jezikom između zuba polako izgovarati "mljac, mljac, mljac", gde se poslednje slovo "c", usled nepomičnosti jezika neće čuti.

E, isto to, samo dole, kada se nakon divnog seksa polu-opušteni rumenko i sokovima natopljena rumenka diskretno dodiruju i razdvajaju usled sličnih pokreta kukova onim koji su bili znatno žustriji do pre nekoliko momenata, ali sada emituju taj predivan, gore opisani zvuk. E, to je šljickanje.

Označava osobu koja se nalazi u toku sticanja visokog obrazovanja ili koja ga je već pribavila. Većinom se tumači u negativnoj konotaciji.

Česta rečenica koju čujemo od naših matoraca.Usled učestalih svađa sa bratom oko raznoraznih gluposti (najčešće računara) od nekud se stvori ćale i počne od Kulina bana :
"Nije vas sramota, sve imate i opet se svađate, a mi..., nas je bilo četvoro i uvek se slagali."
E tu kreće nabrajanje i situacija postaje žešće zajebana. "Jedne smo bojice imali, dve-tri olovke i opet svi bili odlični đaci. Ujutru sam prvi u školu dolazio, čak i zimi. A prsti se skočanje pa na prvom času ne mogu da pišem, a pogledaj vas, škola vam pod nosom i opet kasnite. Vikend provedete spavajući. Samo internet, Vukajlija, jebo li vas on. Ja stvarno ne vidim šta vam je tamo zanimljivo. Pa razmišljaš li ti dete o budućnosti il samo misliš kako ćeš u subotu da izađeš i da se napiješ? Odgovora naravno nema. Nastavlja dalje svoje izlaganje "Pa treba sutra fakultet upisati, a ti kako učiš...Pa zar je moj otac nas četvoro mogo da izdržava, a nije imao para, nego smo jedno drugom pomagali. A ti, šta ćeš sutra kad odeš od kuće, kad ne bude mame da ti krevet namesti i očisti stan.Jaaaaooo. Ja vama sve obezbedio, a vi ništa, pa dve nacrtane koze bi bili u stanju da izgubite. Onda kreće umiljavanje sa "Tata, moram da učim Geografiju." Čitam nešto vezano za lekciju na wikipediji a onda ono čuveno "Da smo mi ovo imali..."

Ne pada mu na pamet da mrdne guzicu i da uradi nešto iako je obavezan.

Besplatne ili jeftine majice koje nosi veliki broj naših sugrađana. Dele se u četiri najzastupljenije kategorije:

1) Pivske

Majice Jelen piva ("Muškarci znaju zašto!") ili Lav piva ("Ili jesi ili nisi...Lav") koje su dobijene prilikom kupovine nešto većeg pakovanja flaša, odnosno limenki. Oni koji ih nose ne samo pokazuju da su pravi muškarci (čim piju pivo) već i svoju kupovnu moć - sve u cilju privlačenja ženki.

2) Sladoledne

Ove majice su poklonjene prilikom promocije "Ližite pažljivo!". Oni koji ih nose su duboko uvereni da im takva majica više nego sigurno ističe libido. To su liberalne duše, pravi đavolci. Oni bi voleli da liznu, i to pažljivo - samo kada bi imali šta.

3) Davaoci krvi

Ovo su najčešće bele majice sa crvenim logotipom kapljice krvi i crvenim krstom, negde u sredini. Oni koji ih nose šalju vrlo jasnu poruku da su ne samo učinili jedno plemenito delo već i da se ne boje igle. Možda oni i ne ližu pažljivo ali su definitivno jedna dobra prilika.

4) Halkidiki

Ovaj tip majice, za razliku od prethodnih, uglavnom nije besplatan ali, ruku na srce, nije ni daleko od toga. Na njima su uglavnom "prsti" Halkidikija (narod to zove "prstenovima" iz nekog razloga), Stavros, Hanioti, Paralia, Pefkohori... Oni koji ih nose vole da se prisećaju svog odmora ali i jasno poručuju da ih ex-YU more ne zanima. Moguće je i blago naginjanje ka patriotizmu (prijateljstvo sa pravoslavnom braćom grcima).

Onaj kod koga se drastichno menja raspolozenje posmatracha onog momenta kada treba da izadje iz kuce

Bilo da se radi o muzičkom repertoaru raspalog KST-a, domaćoj rakiji ili ženi koja zna da pere, pegla, spremi slavu i veze goblene, ovo je kategorija koja se ne odbija, jer ako zakoni ekonomije i privrednog razvoja nalažu da «kupujemo domaće», onda su i opšti životni zakoni nekako nevidljivo usmereni ka tome da «slušamo domaće, navijamo za domaće, pijemo domaće, jebemo i ženimo isto». Ta domaćinska nota je kod žena poseban fetiš, jer osigurava egzistenciju bez jeftinih kafana, omogućava gledanje utakmice bez prašine i smrdljivih čarapa preko ekrana, i ponekad tako nostalgično i dirljivo podseća na mamu. Naravno, podrazumeva se da ta domaćica posle 3 metra globlena, 2 tepsije gibanice i jahanja radijatora za vreme kačenja zavesa, bude čila, vedra i vesela za dodatno jahanje u krevetu.

Izraz koji označava nešto što je veoma visoko po gradaciji, kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu. Češće je upotrebljavan u ruralnim sredinama. Odgovara mu nešto savremeniji slneg - do jaja.

Umesto trajne i konstantne vrednosti, institucija sklona devalvaciji.

Nekadašnja fam fatal sada sputana u četri zida, zarobljena decom, mužem i ostalim priključenim članovima, priključnim uređajima i proključalom vodom, među svim tim prokletim papričetinama koje se beloluče, stavljaju u turšiju, spremaju kao ajvar i šta sve ne. U stvari možda ona i nije bila u mladosti baš tolka fam fatal, ono, bio u nju zaljubljen drug iz odeljenja njenog brata, i onaj čudni čovek što došo jednom za fiću, al kako vreme odmiče ona sebi sve lepše i lepše izgleda u prošlosti, dok se slika konačno, malo po malo, besomučnim štelovanjem gladnog ega za sjajem ne poklopi sa Monikinom. A posle ko da je razuveri.

Al da ne grešimo dušu ima i pravih Monika Beloluči al kojima se nekako prišljamčilo to lol u novom prezimenu da ih podjebava i da im se smeje u lice kao i ono od čega su toliko bežale. To su po opštem verovanju one nedostižne, visokih kriterijuma što lakiraju... ustvari ne, sad se nadograđuju nokti, pa onda ti nokti nestanu negde u vihoru prohujalom, zameo ih vjetar, a ostanu prsti što smrde na luk, jer gle, naučiše očas posla da beloluče za muža seljačinu. (Što bre seljačinu?)

Al, u principu, ko ih jebe, što se nisu dale Bajagi kad im čovek lepo pevo preko Čorbe Ja sam se ložio na tebe, sad bi išle u Istru na more, i jele buštrige i šaćule kod Ćića, mada bi morale kući da slušaju Alu, pilule za lilule i tekilu gerilu, al bolje i to nego paPRIka: sisata, guzata, kurtovka, šilja, lomna u struku dok ih ljušti razvija desnicu ruku.

Baba, deda, par baba i deda ili grupica od više baba i deda, obično iz Nemačke, pobesnelih od velike penzije koju ne znaju gde da potroše pa kupe bicikle od po hiljadu i kusur evra, opremu od još toliko i krenu na put dunavskom magistralom kroz celu Evropu. Voze samo danju. Perfektno govore engleski. Obožavaju srpske kafane. Uglavnom jedu roštilj i piju špricer. Krvožedni konobari posebno cene nemačke bicikliste jer su im laka meta.

Jako loše stanje. Trenutak kada ne znate gde vam je koji deo tela (prvenstveno dupe i glava).

Lovac kojem je žena opet sklonila oružje.

Svečana potvrda nekome da vam je dosta njegovog ubeđivanja i smaranja i da ne želite više da raspravljate o tome. Vi imate svoj stav, zacementiran kao provaljeni mafijaški taster u temelju obdaništa, i ne želite da slušate bilo šta drugo.

Gomila najmasnijih, najogavnijih i najbezobraznijih psovki koja se sekvencijalno nataloži u mislima prilikom trenutnog i neizmernog besa izazvanog, uglavnom, teškim bahanalijama.

Posebna vrsta zanimljivih vremešnih ljudi ponekad u amaterskom a češće u profesionalnom izdanju. Mršavi, visoki i usukani, na licu nekoliko dobrih planinskih venaca i pripadajuće im klisure. Ispod tamnog pudera bela koža i staračke pege. Besprekorno beli komplet ravnih zuba daje novi šmek novom osmehu. Da ima kosu puštao bi je i farbao, ovako maštovita perika je tužna neminovnost. Model: "30 minuti trofazna me struja ondulirala" je najpopularniji. Odeća je u stvari fotografija Las Vegasa noću u koju se stari umotao pa nekako proturio ruke i noge. U gaće je smotao barm tuce klobuka starih čarapa. Moćno međunožje je uvek bilo njegov zaštitni znak.

Isluženi roker u klimaksu sada obitava na američkim vašarima i rodeima gde se rodeo jahači i bikovi nadmeću u igri u čijoj glavi je ređa testosteronska kaša. I tako će malo kasnije, nakon kraćeg provlačenja vremenskim cevčicama, rodeo jahači pokupiti svu mladu pičetinu, bikove bifteke i pivo ...
.... i baš tad će se začuti gitara. A gitara? Poslušni Fender koji će ga i ovog puta učiniti čarobnjakom i još jednom izbaciti sve one arhizvukove na najlepši mogući naćin. U tom trenutku roker će osetiti dašak stare slave. Ali samo dašak. Artritični prsti i napuko glas Fender ne može našminkati. Niko se ne obazire na to. Ipak je on samo islužena rokerska drtina, a mi se dobro zabavljamo cepajući sve što se pocepati može.

Posle još malo gurkanja u vremenskim tubama otići će on sa svojom ne tako mladom i ne tako lepom curom koja je u naglašenom intelektualnom fazonu i objasniće joj kako je nekada on radio ovo i ono, pržio tamo i vamo, kako smo svi mi samo još jedno krdo mladih bikova ... ali i kako večeras ipak nije loše prošao.

Da, bilo je i onih koji si prošlli užasno loše. Pre svega neki bikovi i neki rodeo jahači u gipsu.

On puši od svoje trinaeste godine. On je strastven pušač. Odrekao bi se svega, ali cigare nikada ne bi. Dim uvlači sa strašću tinejdžera koji prvi put liže mladu sisu. Jedan deo njega je umro kada je stupio na snagu novi zakon o pušenju.
Međutim, zna da cigare nisu dobre, želi da prestane, ali ne ume, jer ih voli. Tera druge ljude da prestanu, jer zna da on nikad neće. Spreman je da umre od cigara, kad već od nečega mora da se umre.

Isprepadana, preplašena osoba koja se zenta sopstvene senke. Ovakvi primerci poskakuju na bilo kakav iznenadni zvuk, a nekontrolisano štrecanje neretko prati i podvriskivanje koje izaziva salve smeha ili dovodi u pitanje već poljuljanu muškost.