Naučnik zamagljenog pogleda stoji na ivici nadvožnjaka i čeka pogodan trenutak da se baci u ponor i tako okonča svoj promašeni život. U tom trenutku mu zvoni mobilni telefon ( koji je za svaki slučaj poneo, iako je krenuo da se samoubije ). Zove ga nikad prežaljena ljubav ( tanka dugačka cigara i par mamuza od zlata ga ne zovu ) na koju je žešće onanisao na faksu al nikad nije skupio muda da joj iska pičke. Elem, ona ga obaveštava da se nekom asteroidu veličine pola Meseca napeo kurac i da je prejebao svoju orbitu i rešio da jebe kevu planeti Zemlji, tako što će da se strmopizdi na nju, te da ovaj pod hitno mora da dođe u sedište NASE, jer je jedini koji može da sredi novonastalu situaciju. Naučnik bataljuje suicid i hvata prvi taxi do NASE. Na radiju sluša glas predsednika Amerike koji obaveštava naciju da je jebeni asteroid rešio da se za 17 dana zabije negde između Bele kuće i Kipa slobode ( naravno, asteroid nije nekul pa da se zabija u Južnu Osetiju ili Zimbabve, pa da posle gledamo film u kome se svetu obraća Robert Mugabe ili neki šerif Bantu plemena ). Dok sluša glas ljubljenog predsednika, stiže u predvorje NASE i odmah sreće ribu-naučnicu ( 5 sekundi zgledavanja uz muziku Hansa Cimera ), ali sreće i kolegu sa faksa, ljutog protivnika i bivšeg trsitelja pomenute ribe-naučnice. Sve pršti od flešbekova iz studentskih dana, ali svi ostavljaju prošlost na stranu i zajedničke snage podređuju jedinom cilju – spasu Zemlje. I tako, oni 15 dana nešto mrse muda, pokušavaju na miran način da „pregovaraju“ sa asteroidom, ali ne vredi, kamenčuga ne posustaje u svojoj nameri da se Zemljanima najebe mame. Onda predsednik Amerike seče Gordijev čvor i naređuje ovoj dvojici astronoma-protivnika da zajedno odu u svemir, ponesu neke vodonične bombe i nuklearno naoružanje i rasture madafaken asteroid. Ako prežive, biće heroji celog sveta i dobiće blowjob od Monike Levinski, a ako zaginu, svejedno, ionako bi prekosutra stigao asteroid i uništio svet. Na rampi za poletanje, naučnik konačno otkriva ribi-naučnici da je čitav život zaljubljen u nju i poklanja joj neku amajliju da je čuva ako se ovaj ne vrati. Njoj krenu suze i kaže mu kako je do sinoć bila ateista a onda joj se u snu javio Isus i rekao da će sve biti kul. Obećava naučniku da će se prejovati Gadu za njega i da će ga čekati iz svemira ( opet Hans Zimer muzika u stilu Gladijatora i Perl Harbora ). Naučnici odlaze u svemir, a da svet ne bi rekao kako su zastupljeni samo Amerikanci, posada je dopunjena nekim pijanim ruskim astronautima i japanskim sajber manijakom, koji svakodnevno hakuje sajt Pentagona i rešava 47 diferencijalnih jednačina u sekundi. Naravno, tokom mislije svi osim naučnika izginu ko Vlasi na ringišpilu. Naučnik jebe kevu asteroidu i izbegava eksploziju za femtosekundu. Onda se vrati na zemlju, gde ga nose na ramenima i slave. Venča se sa ribom-naučnicom i do kraja života se jebu k’o mršave svinje ( naravno uz muziku Hansa Cimera ). Monika Levinski je ovog puta ispušila...predsedniku.

Prelazak iz srpske obućarske radnje u kinesku. Reči izgovorene kada, prilikom probe patika čiji broj nosiš od kada si prestao da rasteš, primetiš da ti je taj broj patika mali samo zato što su kinezi pogrešili u proceni broja kod nas. Dobra stvar ako su ti mala stopala je da možeš da se pohvališ kako nosiš veći broj.

Nasumične slike uznemirujućeg sadržaja izabrane iz filma/serije/teniskog meča koji se najavljuje praćene besmislenim buncanjem Kovalskog sa iritirajućim i bespotrebnim dramskim pauzama.

Божић је хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа.

Tako bar kaže prva rečenica sa stranice "vikipedija". Vrijeme blagostanja, ljubavi i darivanja. Ljubav pršti na sve strane. Pršte petarde. Pršte rafali. Šestog u podne me budi “Ne volim te alija” popraćen pucnjavom i lomom iz traktorske prikolice na koju je okačen badnjak. To je valjda znak da je počelo. Kolektivno srbovanje, prejedanje i opijanje. Veoma blaženo Ii duhovno stanje, moram priznati.Blata do pasa, ne zna se ko gdje ide i ko koga mrzi, voli, ljubi, grli. Nemoguće je naći normalnu kafanu za sa mirom sjesti i popiti piće. I sam upadam u svu tu odvratnu mašinu uz solidnu dozu alkohola i zabavljam se, kako bi rekli, sa svom ostalom rajom. Otac mi u 8 ujutro upada u sobu sa riječima “Diži se, idemo kod bake i dede.” Ustajem, mamuran, blago pijan, ljuljam se onako pored kreveta. Gadim se sam sebi. To i jeste trenutak koji čekam, taj divni Božić sa bakom i dedom. Baka, koja je slijepa svake godine pravi česnicu i stavlja kovanicu u nju. Sve počinje fino, porodično, vesela i mirna situacija uz blage pošalice od strane mog oca. Naravno, nakon nekih sat vremena u priču se uvlači politika i postaje zamorno. Muka mi je od razne hrane koje sam se prejeo. Muka mi je od sokova, sinoćnjeg alkohola i nesanice. Odlazim kući, onako, vučem se k’o ranjena lisica. Ložim vatru i liježem da gledam TV. Misli mi lutaju neka 2 sata i odlučujem se za novi podvig današnjeg dana: Otići ću na kafu ! Odlazim do dvije kafane u koje izlazim i nijedna ne radi. Dan je već poprilično odmakao. Napolju minus. Prevrnute kante za smeće, razbijene flaše po cesti. Sve nekako odudara od onog finog, malo čistog mjesta koje nazivam svoj grad. Pijani ljudi još uvijek sjede u kafanama brljaveći uz srpske pjesme. Ljudi uopšte ne shvataju poentu.

Hristos se rodi !

Da li je u pitanju novi revolucionarni deterdžent za pranje sudova ili magična krpa ekstremnih mogućnosti iz Top Šop-a,ova fleka je glavni argument koji prelama srca svake domaćice koja je do sad koristila tešku artiljeriju u borbi protiv ovog dušmana.
Kao rukom odnešena fleka od masnoće,čak i u hladnoj vodi,ostavlja bez daha svakoga koji nikada nije probao proizvod koji se nudi.
Jedan brz pokret ruke i sve muke postaju prošlost,a površina blistavo čista i negovana.
Nema više glavobolja dok ne pozovete broj ili pazarite ovo otkrovljenje koje uklanja vaše probleme,ali zamalo.

Klot automobil, kakav i treba da bude. Karoserija, volan, točkovi, motor, transmisija i puki minimalizam elektrike. I to je to. Retrovizori su poželjni, mada ne i obavezni, radio već spada pod luksuzne dodatke. Mehanika po pravilu predimenzinisana sa faktorom dva i po, čoveče, napravljeno da traje, tako se nekad radilo. Što manje delova, to manje ima da se pokvari. Volan u ruke, noga na gas, kamenje pršti, asfalt cvili, šaltaj i piči. Muški osećaj! Sloboda!

Limenka je u zadnje vreme agresivno potisnuta sveprisutnim američko-džastinbiberovsko-jevrejskogej-jebemmujamater-lobijem koji čini sve da učini vozača što pičkastijim, i ljude, kao takve generalno, što kenjkavijim i tupavijim. Laneni sunđerčići za naslanjanje ruku, senzori, aktuatori, držači i podgrevači kafe, masažeri otečenih vena, dirlikatori jaja. A tek "inteligentni" dodaci... Jebogabog, auto nariče, žmiga i neće pa bog da krene sve dok se ne svežeš - alo, dorate, pa ko koga jaše ovde? Sistem za automatsko parkiranje? Ako to nije dokaz da hoće neko da nas napravi retardima, na znam šta je, ja kad vam kažem. Već vidim tok evolucije gde će gomila pregojaznih ljudi da se voza u inteligentnim samoparkirajućim kolicima. Na jednu cevku će da ulazi braon kašasta smeša hrane, minerala, vitamina, na drugu će da izlazi braon smeša govana, automatika će da brine o ostalom. Boli nas kurac, mozak i muda će biti relikt pređašnje faze evolucije.

E, da me povučete za kurac, ko vas jebe! Gargija! Crno-bela slika Džejms Dina sa Reiban cvidžama, pripaljenom cigaretom i teksas jaknom dok stoji naslonjen na Porše ostaje za vijek vijeka pojam butnovništva, asocijacija mladosti i života. Svaki čovek će da umre, ali svako ne živi. Eto moj komša Paja. On sada ima ozbiljne probleme sa prostatom, uklještenje trećeg pršljena i brkatu debelu ženom strina-Milku, koja ga nekad pijanog ispendreči u avliji, a mi se pravimo da to ne znamo. I pored toga, Paja sa svojim Kadetom kockom '81 šesnest puta veći frajer od svakog vozača Smarta ili tako neke činčile od auta. Paja je makar sedamdes'četvrte furao repiće-nazad-glave frizuru, za ispraćaj bratu u JNA u Tristaću trsio lokalnu pevaljku Selmu iz Tuzle. Podigao čovek kintu od neke opklade, uzeo bolovanje u firmi i u Makarsku na more magistralom zapucao na dve nedelje. Takvu slobodu vozač Smarta eventualno mož' da vidi na slikama na Tambleru, gde ima blog "TheRealManLumberjack", a radi drugu smenu kao kasirka u Maksiju, pička mu materina.

Što je najgore, svi komplet postajemo pomalo pičkasti. Proces nije, meščini, reverzibilne prirode.

Univerzalni smradomer. Koristi najčešće za merenje intenziteta smrada ispod pazuha, a može i drugih delova tela u zavisnosti od potrebe.

Dudla je drugi naziv za cuclu koji se odomaćio u nekim krajevima naše zemlje. Možda zbog seksualne konotacije, takav smo narod.
Koristi se kako bi beba poverovala da je dobila sisu. Kod starijih, ima ulogu zamke, navlakuše, kako bi pomislili da smo dobili šta smo hteli. Sisu ili češce, neki drugi organ.

Ona je kul. Ona je in. Ona sluša samo GRANDioznu muziku. Ona je toliko ubeđena u svoju nadmoć da vas ne bi primetila ni da joj blejite na vatom napunjenom dekolteu. Ali, zato, zgazite li slučajno njene pink Air Ljax – jao vama!

Sigurno je poznajete. To je ona devojka koja će vas ošinuti tašnom dok, mljackajući žvaku, priča telefonom sa nekom od svojih drugarica iz kokošinjca, koristeći tekstualne skraćenice: „E, mačko, pa, znaš, ono kao, VRV ću moći, ali NSM sigurna, pošto moram da idem u šoping, znaš, ono...“ (Inače, ona nikada ne ide u kupovinu – to je uvek, samo i jedino ŠOPING)

To je ona devojka koja će vas prezrivo pogledati svojim tupavo-štenećim očima, iza naočara sa plastičnim okvirom, jer ste se usudili da hodate ispred nje. To je ona devojka koja će početi da cokće čim suptilno nagovestite da bi, kad je već izašla sa društvom, mogla malo i da komunicira sa tim istim društvom, umesto da konstantno gleda u svoj telefon optočen plastičnim imitacijama cirkona. To je ona devojka koja potpuno nipodaštava lik i delo Vuka Karadžića, unoseći u srpsku fonetiku do sada nekorišćene slovne simbole (na primer: W, X, Y).

Koje god čulo da koristite – lako ćete je prepoznati.

Nema šanse da je ne primetite kada ugledate njene tiganjem oblikovane šiške, ružičaste asesoare i odeću sa animal printovima suptilno uklopljenu sa mrljama i tačkama od predebelog sloja pretamnog pudera, kao ni nevešto uvučen stomak i celulit koji se ponosno mreška iza helanki.

Nema šanse ni da prečujete njeno afektiranje, mljackanje i antimuzikalno pevušenje najnovijih hitova sa uvek moderne televizije Pink.

Osetićete vonj njenog parfema u krugu od 15 metara od nje, a taj parfem neretko (loše) služi i da prikrije činjenicu da se nije okupala ni sinoć, ni preksinoć. A možda ni veče pre toga.

Ukoliko je dodirnete, u opasnosti ste da vam prsti potonu kroz 2-3 santimetra tečnog pudera/Eurokrema (naučnici još nisu došli do jednoglasnog mišljenja o tačnom poreklu te materije), ili da dobijete osip od kombinacije jeftinih materijala, na koju je ona odavno razvila toleranciju.

Nisam, niti želim da budem upućena u to kako je okusiti to i takvo stvorenje, ali postoje osnovane pretpostavke da bi to bilo praćeno brzim i totalnim bljuvanjem.

Što se tiče šestog čula, iliti instinkta – čim istovremeno osetite neodoljivi nagon da subotom uveče blejite na Jevrejskom groblju, kolutate očima i povraćate, znajte – Šefica Podzemlja/Mačka/Zla Barbika je stigla. Spasavaj se ko može.

Izraz koji moze oznacavati vise stvari ali svakako ne podrazumeva samostalno istresanje iz vrece,kamiona ili cega vec.

Opasna stvar. Mnogi je mešaju sa urbanom legendom (bolest od koje otpadaju noge, ali samo pušači oboljevaju, da bi crkli i smanjili globalnu poluciju vazduha).
Medjutim pušačka noga je korpa, šut karta ili jednostavno raskid sa osobom koja ima naviku da čadi k'o Turčin.
Zadrti anti-pušači vole da koriste ovaj sleng.

Izraz koji se izgovara kada je neko veoma rizikovao nešto svoje, da bi pridobio ono što želi. Dakle, ta putanja je veoma mala, uska i ako pogrešiš jedan korak, možda sledeći nećeš ni moći da napraviš.

Reči kojima se udara temelj i podloga i pravi se četvorospratnica neizvesne budućnosti. Svako dete kome su uopšteno podareni prsti i koje je bilo u stanju da razlikuje onu visoku ''ting!'' od niske ''dng!'' note, sa iole malo smisla za okruženje, na muzičkom stalno crtajući violinski ključ pravilno, bilo je krunisano novim modernim umetnikom koji će naterati i Sajmona iz britanskog ''Idola'' da mu namigne i potapše ga po leđima i omađijati Ljutka iz ''Snežane i sedam patuljaka'' da skakuće bezbrižno uz njegove kompozicije. U kasnijim godinama možda i osmisli svoj sopstveni muzički pravac, dok bude bacao peglu sa tri drugara ispred Doma Društvenih.
Bilo da je u pitanju svetski prvak u simultanom sviranju iscepanih papirića takozvanim ''pffft'' stilom, koji uveče u svojoj sobi aktivno persira svojoj svesci sa notama i pije energetska pića sa usnom harmonikom, ili malo dete koje izbacuje pesak sa lopaticom i kanticom prisećajući se u glavi početka saundtreka Simpsonovih, ekstatičnost pri krunisanju ovakvih vunderkindova je na visokom nivou.
Kako od sredine, kako od porodice, ovakve četvorotaktne individue dobijaju dnevnu dozu najčešće naivne i bezopasne podrške koja ume da proteče krvotokom, i stimuliše ih na slobodno stvaranje pod dejstvom mašte. Ali, ako u jednačinu ubacimo preambiciozne roditelje sa neostvarenim mladalačim snovima o sviranju solaže na krovu solitera u dvanaest popodne na radni utorak, ili o otmenom pipkanju vrhovima jagodica crno-bele tipke klavira ispijajući brendi na dvoru princa Edvarda, pomešanu sa konstantnim zadirkivanjima vršnjaka i pitanjima: ''Jesi ti siguran da nisi gej?'', dobijeni rezultat može biti gori i neprijatniji od prdeža tokom jednominutnog odavanja počasti žrtvi koja je umrla od gušenja toksičnim gasovima.
Svaki pokušaj održavanja i napredovanja u učmaloj sredini je nemoguć. Zato se ovakve osobe sele, kao ptice kada odu u toplije predele. Tamo se osećaju sigurnije i lepše im je zato što po prvi put u životu mogu da kažu koji instrument sviraju i da pritom ne gledaju u cipele, očekivajući neko podjebavačko pitanje ili sarkastičan osmeh. Ali, samo oni retki uspeju da uopšte i progmize dotle. Ostali samoproklamovani Betoveni i Mocarti se utope u idilu života, ubeđujući sebe da se ne bi snašli u muzičkim vodama.

Miroljub je palimgramna reč (buljorim) i "na ulici" najčešće služi kao pogrdna reč za samoproklamovanog repera koji nema talenta i jedino uspeva da piše vulgarne rime sa fokusom na žensku anatomiju.

Mudonja. Akcioni glumac koga nikada nisu zamenjivali kaskaderi jer, iskreno mu nikada i nisu bili potrebni, niti bi odradili posao tako kvalitetno poput njega. Najpoznatiji kinez na planeti, nebrojeno puta je lomio mnoge delove tela snimajući svakakve vratolomne scene, a nijednom nije reko: ''Ne mogu ja ovo, eno vam ga Tsung Ming pa nek on skoči sa dvanaestog sprata, napravi trodupli salto i usput prebije šestoricu'' Jok on...
Jedini glumac koji bi donekle mogao da mu parira jeste Žan Klod Van Dam, ali i on je mekan u odnosu na našega Džekija.

Ona je razmažena tatina ćerka koja ne zna šta će sa sobom.
Prolazi kroz školu kao prsti Rasel Kroua kroz žito u posljednjoj sceni Gladijatora - lagano, tek tek.
Navršava osamnaest godina, sluša HIM i Linkin Park, ima taj neki svoj stav i nameće društvu da je umetnica. Misli da ima potencijala, doduše više ga ima na rafovima po apotekama u vidu tabletica za poteniciju nego u njoj ali to je ne sputava da bude veliko ništa koje želi ubediti ostale da se ispred svakog prideva koji ide uz njeno ime, treba dodati prefiks omni.

Njeni roditelji su imućni. Ćale je direktor, evropejac, načitan... sigurno zna kome je podignut spomenik na Avali i zašto se Čuka nalazi na vrhu tabele.
Sa druge strane stara je uspešni arhitekta, projektant, domaćica i nadasve komšinica.
Došla je iz Pržogrnaca, iz poštene kuće ne bi li stekla kakvo takvo ime.
Upisuje arhitekturu, ulazi u Matriks, upada u rupu koju nisu zatvorili Slobodni Zidari, Zodijak i Jehovini svedoci - ulazi u rebus.

Udaje se, postaje gospođa, nabavlja nekog kvazi-psa, pre bih rekao hibrid pacova i vanzemaljca ili šta već ali u svakom slučaju je mnogo jeziv.
I da, obavezno ga oslovljava sa Gospodine.

Tako jednog sasvim običnog dana, posle Slagalice spremajući večeru koju čine šiš ćevap kod Starog Merkatora i sladoled iz Karibika, shvata da vreme otkucava.
Danima se čeka šta će njihova mezimica odlučiti da upiše.
Babina sultanija se smilovala da posle nekoliko dana dubokoumnog razmišljanja, konsultovanja sa drugaricama preko aska, fejsa, skajpa i ostalih dimenzija realnosti, izađe iz sobe i trijumfalno kaže ,,Arhitektura''.

Presrećni roditelji podržavaju predlog. Skaču od sreće kao Silvester Stalone kad ubode prostoproširenu rečenicu. Zovu prijatelje. Svi moraju čuti ovu vest koja se mora proširiti brže nego sreća preko Koka Kole. Mezimica je upisala arhitekturu preko veze... doduše kao samo-finansirajući student ali koga jebe... Bitno je da se studira nešto. Sad je to, jelte in.

Prolazi nekoliko godina, nazovi studiranja i tata je shvatio da je pravo vreme da odreši kesu i kupi diplomu. Pametna glavica je sad diplomirala! Rodila se još jedna noćna mora za geometra i građevinca.

Ona se zapošljava u neku firmu, dobija prvi projekat, kreće polupijana da stvara. Da škraba nešto... da ima vizije... da vidi nebule... da oseća mantru.

Bravo, novi hrabri svete!

Fraza koju je izmislio neki jako zao čovek, jer svi koji su se zaleteli u neki posao vođeni ovom prostom računicom potpomognuti entuzijazmom i zaslepljeni ljubavlju prema novcu u praksi su prošli potpuno drugačije.

Glavni keršme u kraju. Nije jebao samo onu koju nije pitao.
Jebiga, poznato je da harmonikaš uvek odvoji pevaljku, pa ti onda sviraj gitaru, jeb'o te ćaćin ćaća!

Vrsta koja još nije izumrla na ovim prostorima jer se lako adaptira na svaku političku klimu.
Prepoznatljiv po zalizanoj frizuri koju češlja na levo. Uvek u beloj košulji, crnoj ili crvenoj kravati i odelu "Prvi Maj Pirot". Naočari su neizbežni rekvizit u njegovom poslu, to dokazuje da su njegove oči videle više papira, predmeta i ostalog materijala nego bilo koji drugi stručnjak iz Evrope. Ima brkove koji su mu ostali iz JNA, pa ih zbog uspomene na stare dane ne želi menjati a i poštuje moć navika, zato danas i ima tri stana, vikendicu i kuću na selu. Voli rakiju al' kada su partneri oko njega obavezno se cepa viski ili vinjak, za njega je to isto, smatra da to đubre valjda ide sa foteljom pa ga više pije radi reda nego što voli. Poslovni ručkovi i večere obično kreću sa belom čorbom ili supom sa domaćim rezancima, vođen parolom: "Kupuj domaće platiće narod", a završava se uz leskovački voz, jagnjeće ili svinjsko pečenje. Pevačica je tu obavezna, ona mora da ga baci u sevdah i da ga podseti na stara vremena kada je iz opanaka ušao u cipele za broj manje i kako mu to tada nije smetalo.
Porodičan je čovek, sin mu je fudbaler ili večiti student, ćerka manekenka, svira klavir i mašta da ode u Ameriku. Ženu je upoznao na radnoj akciji, tamo je stekao zvanje komandira a ona je u tom trenutku polagala za krojačicu. Ona i dan danas šije al' kobas njegovom kolegi direktoru neke druge firme gde sada kao starija sekretarica čeka da ode u penziju. Sve on to zna, koliko je on samo sekretarica prebacio preko svog radnog stola a poslovna putovanja, smotre i sabori neće ni da računa. Čak i dan danas on ima jednu stariju pevačicu iz malo uglednije kafane, nije da je trsi, prošlo je to vreme za njega, sada voli samo da je gleda i mazi kao kad je bio tinejdžer.
Uskoro treba da ide u penziju, jedan stan će dati sinu, drugi ćerki a treći ženi. Konačno će otići u selo i vratiti se u opanke, jedva čeka da se to desi, pa kad sedne u svog Yuga ima sve da pršti. Suze mu krenu na oči kad se seti očeve pecare i dedinih šljivika. Još kad bi Dobrila bila živa, njegova prva ljubav, život bi za njega počeo iz početka.

Ledena daska vece šolje u zimskim mesecima.