Gostovanje Marijane Mateus u emisiji u kojoj je tema "Kako preživeti sa prosečnom srpskom platom".

Zemlja kraljice Marijane.

Zajednički opis svih tzv. kreatorki koje su preko krevet-kursa za taj posao obučene i oparene od strane nekog bogatog "kontroverznog biznismena".
U medijima ih tretiraju kao deo džet-seta i redovno slušamo o njihovom napornom radu da bi došle do zvezda, iako su mahom ležale.

Motati vutra u rizlu.

Verna tvoja Marijana.
Smotana i od svih u kući zaštekana, uvek tu za tebe da te spusti kad te ispale one naduvane hibriduše. Možeš se osloniti na nju da će te uvek spremno dočekati, naložena i mirisna. Zna po nekad biti ljuta i neprijatna, ali ipak iako gori u sebi ona ćuti i kvalitetno radi.

Udavača sa lošim prosekom. Iako joj retko uspe da se srećno uda, bar zna da je sve probala.

Ceđena pomorandža među hranom. Sobranje cigarete su socijala naspram ovog superkul jela. Moderno kao Fajv žvake. Naručuje se sa sladostrašćem u ustima, kao kada izgovaraš "Evian"! Kada bi postojale modne marke u ishrani, ovo bi bila savršena kreacija udruženog tima Gučija, Prade, Kavalija, Galijana i Pako Rabana.

Za pobornice cezarizacije, jela kao što su pljeskavica, pica, sarma, su čist smrtni greh. Sigurna propusnica za deveti krug pakla. One su ekstremniji slučaj "ne jedem jagnjetinu" devojaka. Postoji li zaista nešto tako dobro, kao što je zelena salata ukusa stiropora, piletina teksture sunđera i hleb vrste prošlomesečni? Plus, sve to, po simboličnoj ceni nečije dnevnice. Divno! Jedući ovo, dolaziš do zaključka da Snežana Dakić treba da ti preda pravo na vođenje emisije, a Makica Mateus ni za čet'ri života neće postići tvoj trenutni nivo trendizacije.

Jedeš, osećaš se tako moćno, dok ti se vlakna piletine i salate zabadaju u karijesom pojedene zube, a hleb zauzima mesto gde je nekada bila gornja leva četvorka. Paziš da ne upropastiš sjaj, ili kojim slučajem sa mesta ne poremetiš plave lenjir šiške. Na ovom luksuzu pozavidela bi ti i Paris lično. Posle obimne klope, ispijaš svoju pomorandžicu, plaćaš mesečnim džeparcem i odlaziš srećna, što si celih sat vremena živela na visokoj nozi.

Politički korektan naziv za spisateljice.

Siguran znak da ju je napisao jeftin pisac.

Klasična sponzor udavača.

Disciplina kulturih i moralnih patuljaka današnje omladine. Dobro, neću da generalizujem, ali ovakvih primeraka ima na svakom ćošku. Nažalos'.
Elem, došla nova vremena. Što si nepismeniji, to si veća faca. Što manje čitaš, popularniji si u društvu. Naravno, ne računaju se SMS poruke, statusi na fejsu, nalepnice na deterdžentima i drugim dezinfikacionim sredstvima ili Bravo girl. Ne bih ja računao ni ''štiva'' kao što su Kupoholičarka ili Grabljivica, al' aj sad, bolje išta nego ništa. Ma i ''Amouage'' (Amoaž prim. prev.) Marijane Mateus neka uzmu, valjda ima nečeg poučnog majkumustaru.

- Poslednje što sam pročitao bila je Bela griva i to samo zato što me je (m)učiteljica naterala.
- Haha, a ja Vuk i tri praseta, i to pre nego što sam saznao da postoji i crtani!
- Taj rad!

Simpatično. I bilo bi, da ovo ne izgovaraju konji od 18+ godina. Cenim da su ovo ljudi kojima je film bolji od knjige. A ako nije izašao film? Ma opušteno, kad tad će ga neko snimiti. Onda kupiš kokice, zavališ se u fotelju i... Ček', da l' sam pomenuo pivo? Ne? Dakle, kokice i pivo, zavališ se u fotelju i uživaš. U jednoj ruci pivo, u drugoj kokice. Imaš li treću ruku za okretanje strana na knjizi? Ne? Molim lepo. A i zašto bi čitao knjigu mesec dana, kad film možeš sabiti za cirka 2 sata? Prosta računica.

Izgleda da im ipak bolje ide matematika od književnosti.

Ne mislim na strah od prve izgovorene reči, prvog koraka, ili prve pojedene šargarepe. Ovaj strah je složeno psihološko stanje. Pribojavanje da neko neće doći po vas u vrtić na vreme je svakako najveći dečji strah. Počinje da se pojavljuje kada prvo dete krene kući. I tako dolaze roditelji, odvode svoju decu, a vi ostajete sami. Jedina dobra stvar je i što sve igračke postaju samo vaše. Ali kada ostanete u grupici od dvoje, troje dece, ova panika potiskuje želju za igranjem. Zapitate se da li su vaši roditelji zaboravili na vas, da li im je dobro, zbog čega nisu došli. Kada vas učiteljica pomazi po kosi, mislite da vas teši, i to ne može biti u redu! Kreće prva suza, dreka se širi prostorijom. Ali onda vidite mamu ili tatu i sve prođe! Odete kući, zaboravljate na ovaj strah, sve do sutrašnjeg dana i ponovnog odlaska u vrtić.

Poseban oblik romana koji je (ponovo) postao popularan u poslednjih godinu dana. Pišu ih mahom nezadovoljne usedelice književnog talenta jedne Marijane Mateus, kojima fali muška ruka i tako ispunjavaju fantazije sebi sličnih, plus dolaze do lake love.

Desio se tako banalan i beznačajan događaj da ga ne vredi ni spominjati.
Sumo rvač slomio nokat, Lea Kiš zakačila žicu na čarapi, Marijani Mateus pobeg'o sponzor iz kreveta, pumpa u Saudijskoj Arabiji ostala bez nafte, osušilo se drvo u Amazoniji.

Poznati književni žanr veoma zastupljen u čitavom svetu, koji se neverovatno primio kod nas, pa je po ovdašnjoj začetnici žanra i dobio ime.

Sve je počelo objavljivanjem prve knjige Mirjane Bobić-Mojisilović "Muškarac za doručak" koja je kao munja pogodila izuzetno zatupljeni balkanski region, što je otvorilo vrata drugim jako talentovanim i maštovitim spisateljicama da prenesu svoja ubeđenja, misli i maštu svima nama.

Žanr je karakterističan po tome da ga uglavnom pišu žene u "najboljim godinama" sa dva do tri prezimena, često uspešne u nečemu što ostali ne mogu da razumeju i karakteriše ga da ima više onih koji pišu od onih koji čitaju, ali to ne smeta. Nije ni poenta čitati, već je poenta da onaj ko piše, pored ostalih titula starlete, glumice u pokušaju, pevačice zabavne muzike ili voditeljke, doda sebi i titulu pisca, koja im dozvoljava da nose one ogromne, nove ultra-popularne naočare za vid koje im pomalo izoštravaju inače tup pogled. Naravno ima i muških izleta u tom pravcu, ali oni i nisu toliko zapaženi, osim nekoliko ekranizacija dela Siniše Pavića, za koga se ionako tvrdi da ima višak ženskih hormona.

Tema mirjanabobićmojisilovanje knjiga je uglavnom luksuz i 'vatanje nekog izuzetno bogatog muškarca, kao i 'vatanje muškaraca uopšte, koje mora da se dešava na nekom vrlo egzotičnom mestu i mora da bude toliko romantično, da se čak i Hju Grant rasplače, a Hju je prošao sve što je romantično na planeti.

Naravno hepiend mora da bude na kraju, pored ljubavnog i finansijski jer nije ona džaba jurila njega kroz celu knjigu i očarala ga potpuno da bi sada živeli u garniseri u Batajnici. Dobro, tu je uvek izrazito zla suparnica čije se zlo, pored toga što pokušava glavnom liku knjige da utera pušku, pojačava u nekim delovima knjige izuzetno svirepim ponašanjem kao što je gađanje saksijom dece Romulanaca koja prose ili tako nekim histeričnim napadima, na decu, umiljate životinje i sve što je malo i slatko na planeti.

Pisaca ovog žanra je sve više i smatra se da će do 2050. pola ljudi na planeti pisati knjige, a druga polovina čitati.

Ova izreka se cesto pominje kod nas ali njeno poreklo malo ko zna . Naime Karađorđe je imao ljubavnicu koja se zvala marijana i kako bi bio pored nje stalno, morao je prerušiti da izgleda kao muško i bude jedan od njegovih vojnika . Njeno ime je malo promenjeno i od Marijane ona je postala Marijan, sve je prošlo kako treba i Marijan (Marijana ) je bio u njegovoj vojsci i često kod Karađorđa na dugim razgovorima . Jednog dana jedan vojnik je saznao i rekao to Karađorđevoj ženi koja mu je za njeno ubistvo ponudila veliku svotu novca . Kada je Marijan ubijen vojnici su otkrili da je žensko i videli da nema testise , odatle i ova izreka kao da Marijan nije imao testise .

Фраза која бива све масовније коришћена од стране водитеља у домаћим ток-шоу емисијама, која има функцију наводно да убије трему, а у ствари служи као лубрикант за што лаганије увлачење у дупе госта како би овај што брже отворио своју напаћену душицу и открио најмрачније тајне из свог приватног живота.
У другом делу, након откривања топле воде и крајње непотребних информација, представља подршку и награду за храброст од које овај има вајде исто колико и сеоски узгајивач прасића од јалове крмаче.

Matora starleta
Više nije lepa (iako je po neka još uvek jebozivna), ali je želdna publiciteta.

Mesečna doza informacija za koju vam kurac puca, za 100 (po mogućstvu više) dinara.

Čast izuzecima, ima nekih koje zaista vredi pročitati.

Lagana bleja uz prisustvo Marijane koja se polako šeta od jednog do drugog člana orkestra. Totalni čil uz nekoliko džointa i pravu ekipu.