Gostovanje Marijane Mateus u emisiji u kojoj je tema "Kako preživeti sa prosečnom srpskom platom".
Zemlja kraljice Marijane.
Zajednički opis svih tzv. kreatorki koje su preko krevet-kursa za taj posao obučene i oparene od strane nekog bogatog "kontroverznog biznismena".
U medijima ih tretiraju kao deo džet-seta i redovno slušamo o njihovom napornom radu da bi došle do zvezda, iako su mahom ležale.
Ovca predvodnica ovog stada je Marijana Mateus.
Motati vutra u rizlu.
Verna tvoja Marijana.
Smotana i od svih u kući zaštekana, uvek tu za tebe da te spusti kad te ispale one naduvane hibriduše. Možeš se osloniti na nju da će te uvek spremno dočekati, naložena i mirisna. Zna po nekad biti ljuta i neprijatna, ali ipak iako gori u sebi ona ćuti i kvalitetno radi.
- ... i tako ti ja pričam sve mi se nakupilo.Ne mogu više ovako dođe mi da se ubijem!
- Razumem te dragi, samo duboko udahni...
Ceđena pomorandža među hranom. Sobranje cigarete su socijala naspram ovog superkul jela. Moderno kao Fajv žvake. Naručuje se sa sladostrašćem u ustima, kao kada izgovaraš "Evian"! Kada bi postojale modne marke u ishrani, ovo bi bila savršena kreacija udruženog tima Gučija, Prade, Kavalija, Galijana i Pako Rabana.
Za pobornice cezarizacije, jela kao što su pljeskavica, pica, sarma, su čist smrtni greh. Sigurna propusnica za deveti krug pakla. One su ekstremniji slučaj "ne jedem jagnjetinu" devojaka. Postoji li zaista nešto tako dobro, kao što je zelena salata ukusa stiropora, piletina teksture sunđera i hleb vrste prošlomesečni? Plus, sve to, po simboličnoj ceni nečije dnevnice. Divno! Jedući ovo, dolaziš do zaključka da Snežana Dakić treba da ti preda pravo na vođenje emisije, a Makica Mateus ni za čet'ri života neće postići tvoj trenutni nivo trendizacije.
Jedeš, osećaš se tako moćno, dok ti se vlakna piletine i salate zabadaju u karijesom pojedene zube, a hleb zauzima mesto gde je nekada bila gornja leva četvorka. Paziš da ne upropastiš sjaj, ili kojim slučajem sa mesta ne poremetiš plave lenjir šiške. Na ovom luksuzu pozavidela bi ti i Paris lično. Posle obimne klope, ispijaš svoju pomorandžicu, plaćaš mesečnim džeparcem i odlaziš srećna, što si celih sat vremena živela na visokoj nozi.
-Meni ćete dati jednu komplet lepinju sa pršutom i molim vas natopite je što više, da curi...i jedno...ma dva kisela mleka uz to!
-Jaoj, kako možeš to da jedeš, fuj, nemam reči! Meni ćete jednu Cezar salatu!
-Jel te malo žulja praziluk u predelu dupeta? Na Zlatiboru smo, ne preseravaj se, nego jedi što i sav normalan svet, kukaćeš mi noćas da si gladna, a u apartmanu imamo samo slaninu.
-Jaoj ne, ne mogu to ni da slušam! Donesite mi i Evian vodu, molim vas!
Politički korektan naziv za spisateljice.
Voditelj: Poštovana publiko, sa nama je naša poznata spisateljica, dobitnica Noblicine nagrade za književnost, Marijana Mateus.
Marijana: Hvala na lepom uvodu, ali želela bih da Vas ispravim, ja nisam spisateljica, već sisateljica.
V: Kako, ne bavite se pisanjem???
M: Ah, pardon, šta mi je danas? Moja greška, tako je, ja se bavim sisanjem, eh, khm, pardon, htedoh reći ja sisam, mislim, sišem, ovuuuuuvajjjj... pišem, da! Uf, nešto mi nije dobro, moram do toaleta da se radnem sa malo koksa. Isećićete ovaj deo, je l' da???
V: Da.
Siguran znak da ju je napisao jeftin pisac.
Gola istina - Nives Celzijus
Amoaž - Marijana Mateus
Life and style - Zorana Jovanović Zorannah
Klasična sponzor udavača.
A. Marijana "Mateus"
B. Nataša Bekvalac
C. bilo koja druga, jer su sve iste i ima ih milion.
Disciplina kulturih i moralnih patuljaka današnje omladine. Dobro, neću da generalizujem, ali ovakvih primeraka ima na svakom ćošku. Nažalos'.
Elem, došla nova vremena. Što si nepismeniji, to si veća faca. Što manje čitaš, popularniji si u društvu. Naravno, ne računaju se SMS poruke, statusi na fejsu, nalepnice na deterdžentima i drugim dezinfikacionim sredstvima ili Bravo girl. Ne bih ja računao ni ''štiva'' kao što su Kupoholičarka ili Grabljivica, al' aj sad, bolje išta nego ništa. Ma i ''Amouage'' (Amoaž prim. prev.) Marijane Mateus neka uzmu, valjda ima nečeg poučnog majkumustaru.
- Poslednje što sam pročitao bila je Bela griva i to samo zato što me je (m)učiteljica naterala.
- Haha, a ja Vuk i tri praseta, i to pre nego što sam saznao da postoji i crtani!
- Taj rad!
Simpatično. I bilo bi, da ovo ne izgovaraju konji od 18+ godina. Cenim da su ovo ljudi kojima je film bolji od knjige. A ako nije izašao film? Ma opušteno, kad tad će ga neko snimiti. Onda kupiš kokice, zavališ se u fotelju i... Ček', da l' sam pomenuo pivo? Ne? Dakle, kokice i pivo, zavališ se u fotelju i uživaš. U jednoj ruci pivo, u drugoj kokice. Imaš li treću ruku za okretanje strana na knjizi? Ne? Molim lepo. A i zašto bi čitao knjigu mesec dana, kad film možeš sabiti za cirka 2 sata? Prosta računica.
Izgleda da im ipak bolje ide matematika od književnosti.
Rumunija. Bukurešt. Howard Johnson Grand Plaza Hotel. Drugi sprat. Soba 63.
L: Omere, ti si vukovac. Hoću da ovo pomešam sa rakijom, ali ne znam šta je, našao sam ga u uglu sobe. Možeš li da mi prevedeš ovo sa nalepnice? Nu amestecaticu alte produse, se pot degaja gaze periculoase.
O: Laki, da li stvarno misliš da ja znam rumunski?
L: Pa imao si peticu iz latinskog, isti je valjda to kurac. Rumunski, latinski, afrički...
F: Ne mešati sa drugim proizvodima jer mogu nastati opasni gasovi. To ti piše.
O: Fićo, ti znaš rumunski?! Ti koji ne znaš ni celu latinicu, ti znaš rumunski? TI?
F: Ma naučio sa Domestosa, isto mu piše na nalepnici. Znam to i na bugarskom, makedonskom i engleskom. Dosta vremena provodim na wc šolji, moram priznati.
Ne mislim na strah od prve izgovorene reči, prvog koraka, ili prve pojedene šargarepe. Ovaj strah je složeno psihološko stanje. Pribojavanje da neko neće doći po vas u vrtić na vreme je svakako najveći dečji strah. Počinje da se pojavljuje kada prvo dete krene kući. I tako dolaze roditelji, odvode svoju decu, a vi ostajete sami. Jedina dobra stvar je i što sve igračke postaju samo vaše. Ali kada ostanete u grupici od dvoje, troje dece, ova panika potiskuje želju za igranjem. Zapitate se da li su vaši roditelji zaboravili na vas, da li im je dobro, zbog čega nisu došli. Kada vas učiteljica pomazi po kosi, mislite da vas teši, i to ne može biti u redu! Kreće prva suza, dreka se širi prostorijom. Ali onda vidite mamu ili tatu i sve prođe! Odete kući, zaboravljate na ovaj strah, sve do sutrašnjeg dana i ponovnog odlaska u vrtić.
Svakodnevno ponavljanje ovog psihološkog stanja može dovesti do velikih poremećaja ličnosti u zrelom dobu.
Velja Ilić, Lea Kiš, Aleksandar Tijanić, Marijana Mateus, Žika Seljak, Mirko Alvirović, Jelena Karleuša, Đani Čurčić...
Poseban oblik romana koji je (ponovo) postao popularan u poslednjih godinu dana. Pišu ih mahom nezadovoljne usedelice književnog talenta jedne Marijane Mateus, kojima fali muška ruka i tako ispunjavaju fantazije sebi sličnih, plus dolaze do lake love.
-Dragi, kupi mi ''Pedeset nijansi sive'' za godišnjicu, da mi raspali maštu hehe.
-Pozajmiću ja ćaletov opasač iz JNA, da ti prepričam knjigu, pa ću posle da te raspalim, ako znaš na šta mislim.
Desio se tako banalan i beznačajan događaj da ga ne vredi ni spominjati.
Sumo rvač slomio nokat, Lea Kiš zakačila žicu na čarapi, Marijani Mateus pobeg'o sponzor iz kreveta, pumpa u Saudijskoj Arabiji ostala bez nafte, osušilo se drvo u Amazoniji.
- Jesi čuo da je Šomi puk'o tri'es 'iljada na kladži?
- E jes', pala muva na medveda. Ćale mu pre tri dana kupio Audi TT, a on ga provoz'o do apartmana u Milanu. U Milkinom "Dobro veče" ima više uzbuđenja i neizvesnosti nego u tome što si mi rekao.
Poznati književni žanr veoma zastupljen u čitavom svetu, koji se neverovatno primio kod nas, pa je po ovdašnjoj začetnici žanra i dobio ime.
Sve je počelo objavljivanjem prve knjige Mirjane Bobić-Mojisilović "Muškarac za doručak" koja je kao munja pogodila izuzetno zatupljeni balkanski region, što je otvorilo vrata drugim jako talentovanim i maštovitim spisateljicama da prenesu svoja ubeđenja, misli i maštu svima nama.
Žanr je karakterističan po tome da ga uglavnom pišu žene u "najboljim godinama" sa dva do tri prezimena, često uspešne u nečemu što ostali ne mogu da razumeju i karakteriše ga da ima više onih koji pišu od onih koji čitaju, ali to ne smeta. Nije ni poenta čitati, već je poenta da onaj ko piše, pored ostalih titula starlete, glumice u pokušaju, pevačice zabavne muzike ili voditeljke, doda sebi i titulu pisca, koja im dozvoljava da nose one ogromne, nove ultra-popularne naočare za vid koje im pomalo izoštravaju inače tup pogled. Naravno ima i muških izleta u tom pravcu, ali oni i nisu toliko zapaženi, osim nekoliko ekranizacija dela Siniše Pavića, za koga se ionako tvrdi da ima višak ženskih hormona.
Tema mirjanabobićmojisilovanje knjiga je uglavnom luksuz i 'vatanje nekog izuzetno bogatog muškarca, kao i 'vatanje muškaraca uopšte, koje mora da se dešava na nekom vrlo egzotičnom mestu i mora da bude toliko romantično, da se čak i Hju Grant rasplače, a Hju je prošao sve što je romantično na planeti.
Naravno hepiend mora da bude na kraju, pored ljubavnog i finansijski jer nije ona džaba jurila njega kroz celu knjigu i očarala ga potpuno da bi sada živeli u garniseri u Batajnici. Dobro, tu je uvek izrazito zla suparnica čije se zlo, pored toga što pokušava glavnom liku knjige da utera pušku, pojačava u nekim delovima knjige izuzetno svirepim ponašanjem kao što je gađanje saksijom dece Romulanaca koja prose ili tako nekim histeričnim napadima, na decu, umiljate životinje i sve što je malo i slatko na planeti.
Pisaca ovog žanra je sve više i smatra se da će do 2050. pola ljudi na planeti pisati knjige, a druga polovina čitati.
- Dragi izašla mi je knjiga danas.
- Kakva knjiga bre, pa ti ne znaš ni prostu rečenicu da sastaviš sa smislom?
- Koji si seljak, to je stil takav. Nije to neka dosadna fantastika, drama ili tako nešto, to je mirjanabobićmojisilovanje. To je danas najvoluminiziraniji žanr na svetu.
- O Bože pomozi.
- Samo ti kukaj, a Jelena Baćić-Alimpić, Marijana Čolić-Kostić-Mateus i Mira-Adanja Polak su rekle posle čitanja prve strane da sam gotovo siguran dobitnik Noblicine nagrade za književnost.
- Dobro, super, prepričaćeš mi je posle. Sada sam zauzet gledanjem jedne tačke na zidu i crnim mislima.
Ova izreka se cesto pominje kod nas ali njeno poreklo malo ko zna . Naime Karađorđe je imao ljubavnicu koja se zvala marijana i kako bi bio pored nje stalno, morao je prerušiti da izgleda kao muško i bude jedan od njegovih vojnika . Njeno ime je malo promenjeno i od Marijane ona je postala Marijan, sve je prošlo kako treba i Marijan (Marijana ) je bio u njegovoj vojsci i često kod Karađorđa na dugim razgovorima . Jednog dana jedan vojnik je saznao i rekao to Karađorđevoj ženi koja mu je za njeno ubistvo ponudila veliku svotu novca . Kada je Marijan ubijen vojnici su otkrili da je žensko i videli da nema testise , odatle i ova izreka kao da Marijan nije imao testise .
Fraza koja biva sve masovnije korišćena od strane voditelja u domaćim tok-šou emisijama, koja ima funkciju navodno da ubije tremu, a u stvari služi kao lubrikant za što laganije uvlačenje u dupe gosta kako bi ovaj što brže otvorio svoju napaćenu dušicu i otkrio najmračnije tajne iz svog privatnog života.
U drugom delu, nakon otkrivanja tople vode i krajnje nepotrebnih informacija, predstavlja podršku i nagradu za hrabrost od koje ovaj ima vajde isto koliko i seoski uzgajivač prasića od jalove krmače.
Jelena Bačić-Alimpić: Draga moja, mnogo se pričalo o tvom braku sa poznatim fudbalerom Lotarom. Kao i o tome da je bio nezasitog seksualnog apetita. Hajde sada nam otvoreno reci nešto o tome.
Marijana Mateus: Pa znate kako...ovaj...
Jelena Bačić-Alimpić: Dajte molim vas jedan aplauz!
Marijana Mateus: Hvala. Da, tačno je to. Znate, što se tiče toga ja i dan danas mislim da on nije bio baš čist. Dešavalo se više puta da je insistirao da guram glavu u bubanj od veš mašine dok je on udarao rukama sa strane i pevao nemačku himnu.
Jelena Bačić-Alimpić: I ti si naravno morala na to uvek da pristaneš?
Marijana Mateus: Nažalost.
Jelena Bačić-Alimpić: Ali gde ti je, zaboga, bilo dostojanstvo?
Marijana Mateus: U početku sam se opirala, ali kasnije mi je bilo interesantno. Lepa je njihova himna, a on mi je obećavao da će mi srediti i nemačko izdanje mog najnovijeg bestselera koji je u to vreme bio u pripremi.
Jelena Bačić-Alimpić: I to mu je, pretpostavljam, bio samo jedan izgovor kako bi mogao bez problema da se iživljava?
Marijana Mateus: Upravo tako. Ali ja sam hrabra žena, prebrodila sam to i sada, jača nego ikad, nastavljam da se borim protiv kiselih predrasuda vezanih za moje ime.
Jelena Bačić-Alimpić: Jeste čuli, draga publiko? Dajte molim vas još jedan veliki aplauz za ovo!
Matora starleta
Više nije lepa (iako je po neka još uvek jebozivna), ali je želdna publiciteta.
Suzana Mančić i Marijana Mateus sede, piju kafu listajući dnevne žutare:
-Draga moja nećemo mi skoro na neku naslovnicu koliko vidim, stigle neke nive hibridne generacije, šta nam je činiti?
-A da pišemo romane?
Mesečna doza informacija za koju vam kurac puca, za 100 (po mogućstvu više) dinara.
Čast izuzecima, ima nekih koje zaista vredi pročitati.
Činjenica je da, nažalost, autori časopisa nikada neće shvatiti koliko narod jaja svrbe za to što su Marijana Mateus i njene drugarice čačkale pičku na odmoru, ili šta Seka Aleksić ima za užinu.
