...dogadjaj ,posle koga mobilni telefon ekspresno zavrsava prodat na buvljaku za 30 evra,ako radi!

Anglicizam koji označava rešavanje situacije na najbolji mogući način koristeći objektivno stanje na terenu.

Što bi narod rek'o - pošteno.

Jedna od najvaznijih svetkovina u Krajišnika. Obično se odrzava kraj seoske crkve jer je to jedina ravnica u selu. Bio sam ja u Srbiji na njihovim vašarima, al' nije to ni blizu. Kod nas se djeca od malih nogu navikavaju na pivu i masnu hranu, pa nema potrebe za štandovima sa slatkišima. Nema ni onih lingišpira, ne mozemo se dogovoriti oko struje a nema ni prostora, morali bi ga pripeti na urvinu, letila bi djeca na sve strane k'o geleri. Do skoro nije bilo ni pjevaljki osim Ćane Bodiroze. Baja Mali Knindza je ovdje Bog.
Prvo se ide na liturgiju i Bogu na istinu, ritual gdje te pop pita jesi li griješio, pa nešto očanta, a grešnim zenama uzme broj telefona. Obiđe se krug oko crkve, pozdraviš ljude, prođeš kraj onog čiče što prodaje slike Karadzića, Mladića, Draze Mihailovića, ma, zabboli me kurac za sve trojicom, danas je jedini cilj da popijem pare od prodaje teleta. Onda se zađe pod šator da imaš šta ispoviditi sledeće ned'lje. Deremo pivu, i posmatramo, svega se čovjek nagleda ovdje. Ovaj mlađi svijet tačno nije uperan. Jedan bali konobarici noge, drugi povraća sebi u krilo, treći se upišo...Počeše tući četničke pjesme. Svetu ti nedlju da je ovoliko četnika bilo 92 i da su ćerali neprijatelje umjesto Kola srpskih sestara oćerali bi ih u najmanju ruku do Beča. Nije to pjevanje, to je razrikivanje kakvom bi i Kočićev Jablan pozavidio. Šta'š kad su im idoli ona dva vola Zara i Goci umjesto Tromeđe. Među njima prednjači Mirko Radikal. Taj dok nije uš'o u partiju nije ga ni bilo. Dok sam ja kante marmelade nosio kući on je mazo masti na kru pa jeo. Sad viče da bi kupio avion, da ga ima đe parkirati.
Dođe mi i unuk Blagojica,gladan. Ćaća mu se nader'o pod šatorom skupio se k'o čvarak, modrica na oku, veli udarila ga stranica od kamiona na brenti, zaboravio i da ima dijete. Na'ranim Blagojicu,pošaljem kući. Ne zajebavaju ga više djeca da je glup, otkad je brata iz Njemačke poslao da kupi lijeve eksere...
Otiš'o ja za šator pišati, kad neki baja zavalio mladicu pa umače k'o u kapljevinu. Ona nekva ćuta ne bi' je ni pod meso stavio da gori, al' nije ni on bolji k'o kočić za paradajz, al' neka se gagulja samo. Vidim, smrklo se, a ja zaboravio da imam rodbine pod crkvom, u groblju. Odo' ih obići. Odem ja tako pa se ispričam sa njima. Teška vremena i kištra pive me vazda rastuze. Uhvatm se za krst dida Krstana pa počnem:" Đeđe, ja neću dati stope naše zemlje, nikad , pa da mi tamo neki Mirko pravi piste". Sjeti se ja da smo ispravili spomenik, obrišem suze, razaberem, kad na krstu neki Đuro. Pa jebem ti sunce kalajisano, meni se sve okrenulo kako sam ušao sa druge strane u groblje, moji su kopani na drugom kraju. Ništa odem tamo , cjelivam ove svoje:"Stara. Stari. Da se ne ponavljam, Đuro će vam prenijeti sve kad vas sretne. Ja sad odo'. 'Aj zdravo"

Scena: predgrađe. Zatopljeni filter kamere, usporeni snimak. Mačka pretrčava užareni asfalt. Vintidž Mustang automobil prolazi cestom, u njemu dvojica likova isturenih laktova. Ne pričaju. Kamera lagano pomera fokus na šareno obučene ljude koji sede na pragovima. Oni su znojavi. Svima pantalone spale do pola guzice. Radni dan, a bleje, jebiga, da ne poveruješ kako se lepo živi od otimanja Nikon fotoaparata britanskim turistima kad se zagube u faveli. Nema debelih, nema bobuljičavih, ten im je uniformno kremast. Pozdravljaju klimanjem glave ove u automobilu. Znojavi su.

Prelaz kamere na pendžer mlade deve. Iz radničke porodice je, niža srednja klasa. Obučena je u majicu bez rukava i odsečene teksas pantalonice. Sise precizna trojka. Danas se potrefilo da ne volontira u crkvi kod oca Miguela, ne ide ni da prodaje cveće i ne skuplja pare za siročad iz čileanskog samostana. Ona se smara. Vruće joj je, i vrućina je tera na grešne misli. Steže brojanicu na grudi, moli se za održanje nevinosti katoličkog pičića. Sad dvojka je ipak u opticaju, sevanje u dvojku valjda ne spada pod jurizdikciju šokačkog Isusa. Znojava je.

Kadar na ulicu. Grupa iz kraja dolazi. Nabavili su i jednog Kineza. Tu su bubnjevi, radio kasetaš, gusle i vuvuzele. Bam, tras, decibeli basa lome zvučnike. Tempo ubrzava. Fastforward videa sa 14 na 24 frejmova. Tu je i on. Papi. Nosi maramu ispod šešira. Atlet majicu da istakne biceps, vidi se da je dečko radio na sebi, ali nije nagruvan k'o Dorian Jejts, jok, ne, to je od salse. Latino seksi, crn i mističan. I on je znojav. Oko vrata mu je ogrlica sa žetonom. Ukr’o od Cobeta kaiš sa gigantskom kopčom. Došao je da kobjasni neke stvari, znaš iz geta je, težak mu je život. I on repuje. I dok to radi, mlati rukom u kameru. Pantalone mu spadaju. Sreća pa ne mogu dalje od dubokih zeleno-ljubičastih patika sa ogromnim jezikom. Prelazak na refren, uzvlačenje pantalona. Opet priča u kameru i rukama preti snimatelju.

Oštar kadar nazad na malu. Ona je čula latino ritam, greh je nadvladao, krv je nečista. Kadar ruke koja steže brojanicu. Ah, fleška - Papi je tu! Silazi, trči. Opet 14 frejmova po sekundi. Baba uzela u ruke džoger i zabarikadirala hodnik da joj spreči put da se vidi sa Papijem. I baba je znojava. Gazi babu, baba leže, i baca poslednji pogled na ikonu Svetog Karmelita od Bogote. Babina ruka pada i brojanica ispada iz babine ruke na pod, dole je laminat, jebiga sirotinja. Pogled sa ulice na ulaz zgrade, mala istrčava, njegova bejbi je konačno sa njenim Papijem. Papi će noćas jebati, u oba slota. Dernek se nastavlja. Oh, kako su svi oni tako kul šareni, bezbrižni, puni nade, neispunjenih snova, a opet tako krimi i strastveni. I znojavi.

O, majku vam milosnu jebem, zar je problem kupiti običan glicerinski sapun, uniseks antiperspirant, običnu jednobojnu majicu, i neki polovan fen. U vr’ glave 20 evra, mala cena za veliku uslugu neidenja na kurac.

Skrenuo je taj sa glavnog puta. Ludak. Bela košulja bi mu super stajala uz taj prazan, ledeni, krvnički pogled.

Kuto je mali i lep, ja sam sa njim bio u lov na zorlove, ali to je bilo kad nisam poznavao mog drugara zorla.
On nije išao u školu jer mu tata nije dao, plašio se da ne dobije upalu pluća od smokija jer ga je jeo ponekad, a ona teta što prodaje ispred škole stalno trči za decom da bi kupili smoki i onda kad ga kupe, oni umru mladi.
Kuto je išao u treći razred i bio je dobar đak, ali nije znao da radi na korpujteru ništa osim da napiše status na fejsbuku.
On je jednog dana pobegao od kuće i pošao na letovanje sa penduzom, par dana pre mog letovanja.
Kad su bili da jedu picu pod vodom, penduza ga je zezala jer nije mogao da zine i da zagrize jer mu je voda ulazila u usta, pa je morao da ih namaže smrt lepkom da bi se stvorio balon.
Penduza i kuto su iznajmili pedalinu i pošli su da skaču u vodu i poveli su sa sobom devojke onog kaubojca, ali nisu imali raketu pa su skakali na glavu.
Ja kad sam došao posle nekoliko dana, družio sam se sa njima dva dana, išli smo da jašemo raketu do Italije i nazad, ali raketa je bila zobrazna, nije me volela, pa je stalno mrdala levo desno jer je htela da ja padnem, ali me neki čika pridržavao.
Kad smo stigli u Italiju, ja sam video da ima tamo nove rakete da se kupe, pa sam ovu moju ogulio i pojeo.

Za njih nema prepreka, granice ne postoje, ne postoji ama baš ništa što bi ih odvojilo od nihove velike strasti, ljubavi prema kockanju. Nedostatak novca nije nikakav problem, uvek pronalaze način da dodju do njega. Novac je ključ koji otvara vrata uzbudjenja, pokretača njihovih života. Posle prodaje svih vrednih stvari, potrošenih kredita kod familije i prijatelja, ostaju im njihove verne kolege koji ih najbolje razumeju, postaju navijači koji stoje nad glavama drugih kockara. Prelazeći od jednog do drugog, glume ogromnu sreću i oduševlenje pri svakom dobitku svog kolege kockara, u nadi da će ih častiti.
Prva i jedina misao po ustajanju iz kreveta je kocka, druge stvari ne postoje. Ne gaje nikakve ambicije u svojim životima, ne zanima ih porodica, uspeh u nekakvom poslu, nemaju hobi, dakle nemaju nikakvih problema. Jedan dodir, kontakt sa aparatom za kocku ispunjava njihove prazne duše. Žive u svom ''Las Vegas" svetu od 20 kvadrata, poznaju svaki ćosak ovog objekta, znaju smene svih radnika, pokušavaju da im budu prijatelji (naravno da bi imali od koga da zajme pare) . Usled prevelike vernosti svom zanatu zapostavljaju čak i svoje zdravlje, ne hrane se redovno, hrana košta, higijena je poslednja stvar o kojoj misle, to se lako da primetiti odnosno osetiti. Tako uzaludno troše vreme potpuno nesvesni svoje bolesti.

Reklama za prodavnicu brze hrane (ili naziv za istu) u kojoj se možete nadati da ćete kupiti bilo šta, samo ne leskovački roštilj.

Jedino pozitivno što može da mu padne na pamet, kad ulovi ženu u krivojebu.

U trenutku shvati da mu je život sranje. Da su mu deca propala i da u njih nije ulagao dovoljno, ona mala se oblači ko da se prodaje, ne bi je ni prepoznao bez šminke, a sin, nije siguran, ma ne mogu oči biti tako crvene od piva. Firma će mu uskoro u stečaj, likvidaciju, kurac palac, izdržavaće ova njegova, posle 35 godina staža i rmbanja ode na biro, a kako će do penzije pojma nema. Roditelji davno upokojeni, a prijatelji za koje bi dao ruku pokazali kao najobičniji smaradovi... Ženu jedinu uzdanica i podršku u životu, ulovio je sa komšijom, kumom, u njihovom bračnom krevetu.
Svestan da je ozbiljno popušio u životu, i da su svi njegovi planovi zakopani pod teretom zvanim Srbija, okreće se na pristima i tiho izlazi i svog stana kao lopov, zatvara vrata za sobom, besčujno. Da puca u sebe, nju, njega, to mu baš sranje, posle da mu muče decu da im je otac samoubica ili ubica, a mati kurva. Bolje biti budala za sebe, nego da celo selo zna. Što da se svađa sa njom, rodila mu je dvoje dece, kuva mu i pegla 30 godina. Pa, šta ako je jebe, nije ni prvi kome se to dogodilo, jebo je i on mnoge, Micu pekarevu, Jovinu ženu... A na kraju krajeva nije ni njena pička od sapuna pa da se potroši. Ostaće valjda i za njega nešto....

Crnogorci koji studiraju na srpskim fakultetima o trosku iste te Srbije od koje su se slavno otcepili u mukotrpnoj borbi za nezavisnost.

Jedna od retkih ljudskih osobina koja stvarno nema granica!

(inache u primeru kuvala nigde na vidiku)

Kako se seksualna ovisnost defininiše kao trajni uzorak promiskuitetnog ponašanja s rastućim štetnim posledicama, posledice su često ono što dovodi do prepoznavanja problema.

Fraza koja se obicno koristi sa dodatkom ispred” tezak je..” Svako ko se bavi nekim oblikom umetnosti, sigurno je u polusali to bar jednom rekao. Objasnjava poremecene vrednosti vezane za umetnost koje vladaju u nasoj zemlji I okolini.

Defanzivni igrač u fudbalu koji se vodi maksimom "lopta može da prođe, ali igrač ne". Nije potrebno objašnjavati zašto neki defanzivac nosi takav nadimak, ali reda radi treba reći da takav jedan mag veoma ozbiljno shvata svoj posao.

Možda nije grdosija od čoveka, ali kada te on odgurne pomisliš da te je upravo slon izgurao sa putanje kojom si silovito napredovao ka protivničkom golu. Kada ukliza u tvom pravcu, ponese te preko cele atletske staze, sve do tribina. Preporučljivo je skloniti se iz njegovog vidokruga (još bolje - baciti se na zemlju) kada izbija loptu iz svog šesnaesterca. Mnogi tvrde da je upravo jedno takvo izbijanje lopte oborilo onaj "nevidljivi" avion, pa ti sada vidi da li ćeš se zezati s tim.

Premijum kvalitet kineske robe. Broj slova označava broj pranja koja, pod garancijom, ne utiču na oblik, elastičnost i postojanost boja navedenih proizvoda.
Visoki kvalitet te robe ima oznaku P.R.C. P.R.C., a brendovi P.R.C.P.R.C.P.R.C.

Imali smo Gigu Moravca, čoveka seoskog roda, kome su zamerali njegovu provincijalsku prostodušnost. No on je uspeo da pretvori svoju najveću manu u svoju prednost.

Imali smo Vukašina Golubovića, prosečnog Homo Balkanikusa, nešto možda manjeg moralnog autoriteta od Gige, čijem šarmu, pak, ni Malina Vojvodić nije mogla da odoli.

Konačno dođosmo do Gavrila Gavrilovića, a on je po mom skromnom mišljenju, golo govno (pazi, inicijali "G.G.", hehe). Ili barem teški neurotik. Šta to radi Gavrilo? Prvo, šef je u nekom propalom društvenom preduzeću i kao takav, mazne lovu iz zajedničke kase da da svojoj razmaženoj sestri za kupovinu stana. Potom te pare izgubi njegov sin (kome normalan čovek ne bi dao da čuva dve nacrtane ovce), pa stoga neovlašćeno prodaje imanje svog živog oca da bi došao do novih para, koje takođe nestaju. Svog najmlađeg sina tera na zanat kada padne na popravni iz istorije (e, sad, što je Beban debil pa od svega ljosne istoriju), i to kod majstora sadiste. Jedinom normalnom detetu, kćerki, pokušava da ruinira vezu, i to samo zato što se malo verbalno potkačio sa njenim dečkom, i to oko pitanja pristojnosti. Na kraju, završi u bolnici, a familija i kćerkin dečko ga vade iz septičke jame.
Usput, kad čuje da mu je sestra trudna, ne obraduje se, nego dobije tikove.

Čarobna formula za prodaju estradnih, filmskih i TV prozvoda po ex-Yu republikama.

1) Viđen si. Ugledan si. Tvoja prilika je zabeležena.

2) Snimljen si od strane neke devojke. Mada, kakvo vreme dolazi, možda i od strane nekog dečka.

Raditi beskoristan posao ili, češće, ne raditi apsolutno ništa.

Ruska reč za "zabavu ljudskih bića u povečernjim časovima" (ili kaj bi braća Hrvati rekli "tulum"), u srpskom jeziku naširoko rasprostranjena kao eufemizam za ožderavanje, oblokavanje, ojebavanje i, uglavnom, opšte šenlučenje u pomenuto doba dana, odnosno noći. Upravo zbog tih svojih prividno "nije šija nego vrat" kvaliteta, naslovna terminologija se najčešće vezuje za branšu direktora, političara pri vlasti i ostalih oblika vrhuški inače poznatih u slavenskom folkoru.

I da vas za kraj počastim sa jednim komparativnim stihom koji mi se ote' iz grudi:

Na običnoj večeri čovek supu srče,
dok na večerinki kokaniđu šmrče.

Zahvaljujem.