Gledaš levo,gledaš desno... Gledaš pravo, vidis nju, profesorku koja priča kao navijena. Vidiš da otvara usta,ali ne cuješ je, verovatno zato sto ti se sve pomešalo. Onda osetiš da stvarno ne možes više i sledi pitanje "Mogu li do WC-a?". Profesorka te odmerava dok ti praviš ozbiljnu facu trudeci se da je ubediš da ti je taj izlazak prekopotreban. I onda, slede te reči "Idi" , i pada ti kamen sa srca iste sekunde! Naravno da ne planiraš da se vratiš na čas u narednih 15 minuta...
Profesorka: "Između reke Rajne i Baltičkog mora nastali su plemenski savezi koji su se trudili da svoj uticaj prošire na ostatak države. Česti napadi Huna doveli su do pada Zapadnog Rimskog carstva, najhrabrije se borio..."
Učenik: (Diže ruku)
Profesorka: "Izvoli?"
Učenik: "Mogu li do WC-a? "
Profesorka: "hmmmmm, idi"
Učenik: ...
Profesorka: "Nemoj Bog da te zaboravi tamo! "
Učenik: (veštački kez i napušta učionicu)Profesorka: (posle 15 min.) " Gde je to dete više?! Zapisacu ga! Milane, idi vidi da se nije udavio tamo! "
Milan: (vratio se) " Njega tamo nema profesorice."
Profesorica: "Aaaa, nece ga on meni više!"
zvrrrrrrrrrrrrrrrr ( zvono )
A to je taj zastali jul kad ne znaš dal je juče deveti ili je sutra osmi, spljoštila vrućina nebo, zvijezde se opet iste vide, Velika Kola na isto putovanje zovu koje nikako da optočne, nikako da se završi, repriza rasporeda: u horoskopu sam opet Ferdinand pod drvetom, pališ televizor da gledaš Oko magazin, a ono repriza od prošle godine, i od pretprošle: Milan Rakić, emisija o našem ambasadoru, pesniku, fudbaleru, federeru i uzgajivaču gljiva:
još jedno leto: gde smo bili – nigde, šta smo radili - ništa ali, bili smo bre, pa ja imam račun, fisklani, dokaz ušićarenih ušećerenih uspeha napismeno: ali nešto te ne rade ti simboli, ta slova sada nerazgovetna ko etrursko pismo: ma šta je ovo, vratite mi patike koje su se odlepile: loš lepak života i očekivanja: svetleći đon je brzo ugasio: nisam skočio ko Džordan a ružan sam ko Fućka, evo me u istoj ulici repriziraju se reči, pokerti, papuče pred kućom FLIA komšije, komšiničin isti miris tuširanja, kruška je rodila, šljiva malo manje, pelin je gorak, breskva je slatka, Srba je malo, Turaka mnogo, ulica je urasla tek malo više nego prošle godine: broj umrlih porastao, mada se već naviklo, broj rođenih i ove godine pozitivna nula preporodili smo se u groznoj obnovi ulepljeni u onu sluz matriksovu pa smo sad progledali...
A sa radija onaj otežući glas: ovoga leta... ovoga leta ćemo pogledati iste filmove, pročitati iste knjige, još malo se ukopati u svoje smrdljve rovove ali ipak svoje, jebiga, ko će na vetrometini između da podiže kuću: znaš kolko je samo materijal, samo materijal ima da te košta brat bratu, pa da ti doteraju materijal, to je sad besplatno, pa majstori, pa ne mogu ja to barem dok ne umine leto, pustite Porodično blago sad kad se prvenstvo završilo, raspust je na vrhuncu ajmo na bazene, some otrezni se matori konju, dajte mi Gavrila Gavrilovića nesrećnog a pravednog časnog čoveka kojeg su čak i iz serije isterali dva južnjačka paprikara – implicitno suptilno pokazan nam je tu put za uspeh – progataj propalost srednje klase koja čita Tolstoja u zimsko veče i budi veseli parikar muljator lele lele lele do Gadžinog hana voziš kombi, grizeš đevrek i pevušiš Džeja: jedan, dva, jedan, dva, obori ih igra ta samo ti, samo ja igraliiii biiiii iznovaaa o ta jebena pesma, opet sam zasrao, opet se na isto vraćam, prizvao sam je ponovo:
Koj sad kurac ti dolaziš i šta hoćeš od mene
(kratka priča)- Nemam vremena da se vidimo.
- Baš nemaš vremena.
- Baš nemam vremena.
- Pa šta radiš.
- Radim nešto obaveze neke.
- Pa šta.
- Pa nešto nije bitno.
- Ok onda.
- Pa ok.
- Baš mi je žao.
- Jebiga i meni.
- Mislila sam da repriziramo.
- E nema šta da se reprizira pun mi je kurac repriza s televizora usranih parizera i svih tih tizera žviota i ostalih mizera.
- Ok kako god.
...
- Aj za pola sata, Malina.
- U redu Aljoša Vučkoviću zaboravila sam kao beše u seriji ti ime.
- Ok je.U filmovima skupe produkcije sada bi rekli: ne, ovo je pogrešno ali ovo je Vruć Vetar kome nikako da smisle kraj i na kraju nećeš ići u Beč na frizersku akademiju već pašče prolazi pustom vrelom ulicom liže omlet od sladoleda spalog s drške koji je lizala labilna gospođa što njiišti ulicom - poremećaj neki a inače normalna.
Odokativna merna jedinica godišta tinejdž odojčadi. Idealna za podjebavanje ortaka koji je nabacio mlađu devojku.
A: Brate zajeba me onaj Milan na kladionici, jebem mu..
B: Čekaj matori, evo ga Đura Kockica. Pa gde si, čoveče, ne daš se videti?!
Đ: Evo tu sam, zezanje ovo ono. Kako je?
A: Mani to, čujem da si sa Jovanicom. Reci brate, kad je kupiš iz obdaništa?
B: Sme li na prednje sedište ona uopšte?
Đ: Samo vi jebavajt..
B: Brate, haha, jesi joj pitao kevu da se držite za ruke?
A: Kako joj idu priroda i društvo?
Đ: Daj, jebote, pa ima 15 nije sad..
B: Brate, je l' prešla na blok 5?
A: POBEDIO! Hahaha, idi bre Kockice, koja si paljevina!
Tarantinovski preokret na svadbi koji preživljava mladi "alternativac". Nepristojna ponuda koju uglavnom nudi neka, što dalja, nikad viđena rođaka, a roditelji i mlađa sestra igraju ulogu hepo-kocki uz obavezna dobacivanja: "Idi igraj, šta si se ukočio" "Tako je to, kad nisi hteo na folklor, jebala te lopta".
Neko selo
Populacija: dvestasedamdes' i četiri
Događaj: Svadba ispod šatre
Broj zvanica: osamstvo devedes' + očekivanih pe'sto kokanjaša
Klopa: sve redno
Piće: crni i žuti sok, kisela, jedna vrsta piva i domaća rakija. Špricer se služi posle ponoći kao sredstvo za trežnjenje.
Orkestar: vilolina, harmonika i bas. Peva onaj ko do'vati mikrofon.Negde usred sarme kreće Moravac. Mladoženja povlači mladu, a onda kreće lančana reakcija. U kolo se 'vataju redom: starojko, vojvoda, deveri, kumovi, barjaktar, dečurlija što kite goste. Prvi krug se pravi oko stolova ispod šatre. Kako protekom vremena, broj igrača u kolu raste, tako i shodno drugom zakonu termodinamike, raste entropija, te kolo izlazi napolje, i nastavlja maršrutu oko česme, ispod štale, pored ambara i nazad u šatru. Javljaju se i prva odstupanja od harmonijskog oscilovanja kola. Neko nekog mune dupetom, ovaj drugi pod naletom inercije, tresne konobara, ovaj prospe pečenje nekom gostu u krilo, poleti flaša...
Alternativac: Kevo, ka'ćemo kući, smorih se.
Keva: Kad tata kaže.
Ćale: Ako ti je dosadno, idi malo igraj kolo, vidiš da svi igraju.
Alt: Oću, zabole me, i da znam ne bih.
Neka gospođa iz kola: Ajde, Milane, dođi pored strine.
Alt: Ja sam Voja, nisam Milan.
Ng: Ma, blago strini, koji god da si, moraš d'igraš u kolu. Evo, uđi između mene i ove male, vi'š kak'a je lepa i rumena k'o jabuka.
Alt: Ja...ovaj, ne znam da igram kolo.
Ng: Ma, šta ne znaš, samo prati ritam, tri levo, jedan desno, pa malo u mestu, pa opet...'ajde, brate, šta si se ukočio, kakav si ti Srbin ako ne znaš da igraš kolo? Kako ćeš da se ženiš takav?
Ng: :simulacija kretanja kuglice u fliperu: pardon...izvini...auć...u pičku materinu, šta mi je trebalo da dolazim ovamo.Neartikulisano oslobađanje energije na jednom mestu, putem talasa se prenosi, i 37 ručnih čvorova dalje, kolo se prekida i jedna persona nabija facu u čorbaluk sa sarmom. Muzika prekida Moravac i započinje Užičko kolo. Mladi alternativac beži od strine ka izlazu, ali ga presreće stric, sa sjajem u očima koji govori: Sinovac, ajde u kolo!"
Obrni, okreni, uvek postoji neki alavi, prždrljivi skot, koji će bez obzira na okolnosti u kojima se nalazi uvek prvo misliti na sebe, pa možda i na druge. Bilo šta da je na stolu od hrane ili pića , taj će sve da strpa u sebe. Deviza mu je: Ja, bog, pa ostali...
-Milane, daj bre ostavi malo i za ostale...
-Ma, samo još ovo da probam!
-Milane, nisi jedini na slavi, majke ti ga spalim! Pola praseta si već spizdio...
-Pa i onako nije bilo neko veliko...
-Tebi prase koje pečeno ima 40 kila, nije veliko??? Da bog da doktori vadili iz tebe pičko alava!Posle par dana...
-Gde bre Milan?
-Ne znaš?
-Nemam pojma!
-Završio na hitnoj posle slave, jedva ga doktori isprali koliko se najeo i ožderao. Celo vreme je nešto buncao na hitnoj i tebe spominjao.
Termin kojim opisujemo ukratko kako je neko nekog nadjačao u borbi,ali i kako se proveo,odnosno,kako će se provesti onaj ko će biti pretučen.
-Brate,znaš li kakva je tarapana nastala juče kod Gimnazije?Pobili se Rašo i Milan.
-Uhh,a kako to?Pa što je bilo?
-Čuš što je bilo.Reciklirao ga Rašo.
-A,kako neće kad je 50 kila teži od onog kostura.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Kakva si ti budala,aj bježi.
-Slušaj,aj još jednom mi reci da sam budala,ima da te recikliram tu.Pederče.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Jesi li gledao sinoć utakmicu,ja nijesam mogao,obećao sam ovoj mojoj novoj da ću da izađem s njom.
-A kako ne bih gledao.Reciklirali smo ih 5:1,a mogli smo i više.
E, ovakav seks nije bio skoro. Em su coveka platili, em se izreklamirao, em nas sve, kolektivno, izjebao u mozak sa tri jedne te iste pesme i em je jednu od te tri, nazovi, kompozicije poslao na Evroviziju.
Elem, kako seks danas sve prodaje, to je i lajtmotiv ovogodisnjeg izbora naseg predstavnika na Eurosongu.
Emina- Tebi je samo do "onog" (po principu "kako ti hoces, pa da rucamo"), a ja se neckam kao seljacka mlada.
Milan- Ova pesma bi mogla da se opise u samo dve reci: "Tri puta!" Ko je gledao "Mi nismo andjeli" zna o cemu pricam. Da ne pominjem to da izgleda kao Romulanac iz Star trek-a sa onom frizurom.
O-naj T-reci lik- Ovde je orgijanje vec pocelo, ali nam ni to nije dosta, pa zovemo i mornare. Pored solaze one Romkinje, ovu pesmu od ostale dve izdvajaju pantomimicari prikljuceni na izvor naizmenicne struje.Sramota...
Ljudina. U punom i pravom smislu te reči. Ne po gabaritima, već po karakteru. Pošten, vredan, nenametlijv i lojalan prijatelj. Sa oštro izdefinisanim socijalnim stavom i osećajem za pravdu.
Omiljen kod starih i mladih, poštovan od neprijatelja i rivala, strah i trepet za nepravdu bilo kog oblika. Odlučan kad vodi, istrajan dok sledi, ne zna za strah, ni za odustajanje.
Veseljak je, te stoga rado viđen gost na svakom derneku, kumstvo ne odbija, iako ga češće zovu nego popa. Domaćin za primer, muž, otac, brat, kum, komšija za poželeti.
Pomaže pre nego stignu da mu pomoć zatraže, zahvalnost ne očekuje, jer smatra da je pomoći nekom, nešto sasvim prirodno.
Može biti fakultetski obrazovan ili jedva pismen, ali mudrost stečenu kroz život rado će podeliti sa svakim ko je zatraži. Skroman kakav jeste, nikad je neće nametati. Čoko se ne postaje, čoko mora da se rodi.
-Jesi čuo šta je Milan uradio?
-Ne. Šta?
-Sazvao je sve lokalne biznismene, i one kontroverzne i one obične, i sve gazde i privatnike, i velike i srednje. Nabio ih kod Đure u birtiju i tako ih isprozivao i iskritikovao, da su im se uši od stida zacrvenile.
-A šta oni?
-Tajac brale. Ko da mu odgovori?
-I to što kažeš.
-Za dva sata su mu napunili šleper lekovima, hranom i odećom, a on sam je pola dao iz svog džepa. I lično je sve odvezao na Kosovo u neku dečju bolnicu.
-E jes čoko! Bar da je više takvih...
-Čoko boga mi...
Odlican nacin da vam zena uvek bude kuci.
M: Alo.
R: Alo Mile.
M: Kude si zeno?
R: Eve kuci Mile.
M: A kude su deca? Daj da gi cujem.
R: Deca gi nema kuci, otisla u Progorelicu da teraju Stojanu sporet.
M: A sto se na fiksni niki ne javlja?
R: Pokidao Roki kabal jos proslu nedelju kad ga Radovan pogodio s papucu, ono se kuce isteralo is pamet pa jurnulo kroz hodnik i oborilo telefon.
M: Pa sta je kum Radovan trazio kod nas kad zna da sam ja u Crnu Goru na rabotu?
R: Ma kakav kum grom te ubio, reko Milan nas, nesi cuo dobro zajebava ovaj mobilni.
Ako je suditi po mišljenju vaših roditelja, pored narkomana, najgore ubice tokom noći. Zbog njih vas vaši roditelji ne puštaju da hodate ulicom tokom noći, jer će vas "napasti".
Napolje možete izaći samo s ocem/starijim bratom/majkom jer će vas oni braniti ako vas napadne pas...
Sin: Kevo idem do Milana da napržim neke CD-ove...
Keva: Juuu sine, nemoj sada, vi'š kol'ko je sati! Oćel' te neki psi rastrgat! Juuu!
Sin: Neće ništa da mi bude, pa Milan je 300 metara od naše kuće!
Keva: Ma pusti ti to! Psi samo vrebaju kad će nekog da napa'nu! Eno na vijestima nekog dječaka iz Afrike psi skroz izjeli, pa taj dječak morao na operaciju. Jadna ja ako i tebe tako napa'nu!
Sin: Ali kevo, to je...
Keva: Nema ali! Sjedi ovdje i čekaj oca!
Kod stranih automobila pomocno sredstvo paljenja a kod domacih osnovno. Postoje automatski i manuelni. Sluzi za povecanje procenta benzina u smesi i na taj nacin olaksava paljenje auta.
Ovo je primer iz 1985.
Kupio covek u narodu popularnog "keca" i jedno jutro pokusava da ga upali ali mu nikako ne uspeva. Podigao haubu i ceprka po njoj, sav se oznojio.
-Posle dva sata pojavljuje se njegova zena na prozoru i da ispadne pametna( a i da komsijama stavi do znanja da imaju nov auto) prodere se:
SAUH MILANE, POVUCI SAUH!
-U tom trenutku Milan ustaje i gadja je kljucem "10"(okastim) ali pogadja saksiju pored nje i besno zalupi haubu. Morao je da uradi generalnu motoru.
Iz ove price slede dva zakljucka:
1. Nikad ne kupujte nase automobile(oni nekada su i vredeli a ovi danas se raspadaju)
2. Zene, nemojte se mesati muskarcima u posao!!!
Za iskrene ljubitelje devete umjetnosti - jedna vrsta blasfemije. Za ostale, samo još jedan od trendova koji su nam došli sa zapada, i to onog najomraženijeg. Američkog.
Počeci ovog trenda sežu u ne tako daleku prošlost, a njegov procvat poklapa se sa pojavom sve boljih specijalnih efekata koje su američke filmadžije počele masovno da ubacuju u svoje filmove. Varnica koja je pokrenula čitavu lavinu filmova zasnovanih na strip-superherojima bio je film "Superman" iz 1978. godine. U pitanju je superheroj sa planete Kripton, kojeg je na filmskom platnu oživio legendarni Cristopher Reeve. Zahvaljujući bumu koji je navedeni film napravio u američkim (i drugim) bioskopima, filmovi s ovom tematikom počeli su da se ređaju kao na traci: "Spider-man", "Hulk", "Flash Gordon", "Daredevil" i mnogi drugi "Marvelovi" strip-junaci našli su svoje mjesto pod holivudskim suncem.
Tako je to bilo s one strane bare, a kod nas?
Budući da je ovdašnja omladina odrastala na "Zlatnoj seriji" i "Lunovom magnus stripu" (baš kao i moja malenkost, prim.aut.), vjerujem da bi mnogi voljeli da vide nekog od tih strip-junaka na filmskom platnu, a s obzirom da su to pretežno obični likovi (iz naroda, što bi se reklo) bez bilo kakvih super-moći, mišljenja sam da snimanje npr. Mister No-a ne bi iziskivalo budžet omanje države koji prosječan holivudski film spička za specijalne efekte.
Korak dalje otišli su naši vjekovni (ne)prijatelji Turci, koji su krajem 70-ih i početkom 80-ih snimili tri filma o Zagoru Te-Neju, vjerovatno najpopularnijem strip-junaku na ovim prostorima. Imajući u vidu prolaznost koju su ti filmovi imali međ' publikom, Turci su brže-bolje ekranizovali još jednog nepravedno zapostavljenog junaka. Radi se o Komandantu Marku i njegovim Vukovima sa Ontarija (na istoku poznatiji kao Kapetan Swing), za šta im definitivno treba skinuti kapu. Jebeš holivudsko sunce, naše izlazi na istoku.
Pišući ove redove, ne mogu a da ne pomislim kako bi to sve izgledalo da su se naše filmadžije prve dosjetile ovoga. Zamislite, recimo, već pomenutog Komandanta Marka pod režijskom palicom Slobodana Šijana, Darka Bajića ili nekog drugog domaćeg reditelja - vjerujem da bi Aleksandar Berček i Ljubiša Samardžić vjerno odglumili Blafa i Žalosnu Sovu! Prava je šteta što je čitava plejada domaćih glumaca preselila u vječna lovišta, pa nikada nećemo saznati kako bi se, recimo, Milan Srdoč i Dragan Laković snašli u ulogama Smuka i Salasa (sa sve vječitim dječakom domaće kinematografije Slavkom Štimcem u ulozi kapetana Mikija), Vladimir Savčić - Čobi u ulozi Zagorovog pratioca Čika, Dušan Poček kao Jeremija... Moglo bi se ovako nabrajati do sutra ali negdje, ipak, moram da stavim tačku.
Poznati metalika bend iz centralne Srbije koji je pored klasičnih metalika instrumenata kao što su gitara i motorna testera, uveo još par karakterističnih instrumenata za svoje podneblje, a to su frula, dvojnica i harmonika.
Samom tom fuzijom instrumenata stvoren je jedan poseban zvuk uz koju se metalike vesele tako što na groblju okrenu krst naopačke i prospu krv po spomeniku, sve vreme igrajući kolo, dok kolovođa umesto neke krpe il' salvete vrti mrtvu mačku držeći je za rep.
Nakon tog krvavog pira, bodu se alkoholom direktno u venu slušajući remikse EKV-a i Blagodeth-a unazad.
- Halo.
- Đole, skinuo sam novu pesmu Blagodeath-a upravo. Celu noć sam je čekao.
- Ne seri. kakva je?
- Brate, uf. Prvo se čuje motorna testera kako zavija, a onda se čuje glas Milana Mladenovića, ali kao iz groba "Mi čekamo na tvoj znaaaaaak". Onda se čuje zvuk zgažene neke životinje i pevač Blagodeath-a počinje da peva grubim glasom "Ovaj krst sam slomio, ovaj krst sam okrenuoooo". Da ne veruješ. Potom kreće zajedno gitara i harmonika tr-tr-tr-tr-tr-trtr tr-tr-tr-tr-tr-tr-trtr trrrrrrrrrrr. I sve zajedno kreće, bubanj, frula, bas, ma sve.
- Au, odmah mi prebacuj to. ODMAH!
- A kad pustiš unazad pesmu čuje se "Ubi majku svoju, ubi majku svoju, ubi majku svoju..."
- ODMAH!
- Idemo na groblje večeras. Nemoj da pereš kosu i ponesi špric, iglu i šljivu neku. Ja ću zvati ostale i nosim muziku. Ubiću i kevinu mačku.
- BLAGODEAAAAAAAATH!
Poludeti, šenuti. Biti pun previše kreativnih ideja, uz to biti nesvestan njihovih kreativnosti.
Dva ortaka sede na krovu solitera:
Sima: Jebote! Milane, vidi ovaj kabal što ide od našeg krova do one tamo trafike, 'ajde da se spustimo dole preko njega kao Betmen i Robin?
Milan: Simo ..... jarane moj stari .... Ti si flisnuo koliko ja vidim. A nije ni čudo, i dalje nosiš člansku kartu komunističke partije, oštetio si penzioni fond , a lekove piješ samo kad ih pobrkaš sa Negro bonbonama. . . . Simo? . . . . :okreće se:
Sima: Džeronimoooooo! :FIJUUUUUU BUMTRAS KŠŠŠ::posle 2 minuta kada se slegla prašina:
Sima(odjek odozdole): 'ADJE ROBINEEEEE
Ne, ne kažem, ima ljudi. Eto recimo jedan deda, znam ga, birao Arenu umesto Sportkluba al ne zbog Lige šampiona već zato što prenose domaću ligu. Čovek debil, ok. Ima ljudi ne kažem koji veruju ali ipak. Ipak. I P A K! Pa koliko puta, pa da je jebanje one razbatačene sa Studia be pa bi dosadilo: otužno brate mili: jagorčevina, riblje ulje, Kluž, karton, krompir, lokalna televizija, pilavština, razlokani putevi, Batočina kao takva.
Osam sati, kraj dnevnika, kokice, Porodično blago: jedno uobičajeno veče ali ne, ne, sportski program, inovacije u seksualnom životu sunarodnika: šta sad, jao ne futsal, jao ne Nole, jaoo ne samo to ne! Taj studio od koga drhtim, izborani Strajnić sa tikovima ne, samo to ne: i evo nas dragi gledaoci u novom pohodu naše reprezentacije, novi početak... Gost: Goran Stevanović, Goran Sultanović, Miodrag Ješić, Neško Milovanović, Neško Kejdž il tako neki drugi dobar čovek, osrednji znalac, umereni alkoholičar, zabrinuti poštovalac fudbala: Ivan Golac, zovi ga da otera sve u kurac.
Novi početak, novi tim, novi stil, nova srpska politička misao, nova Srbija, zašto braćo za ime sveta?
Podmlađivanje, Adem Ljajić, Govedarica, ružni dresovi, Đenova a a a ne mogu ne mogu ja ovo ušpricajte jednu dozu Anđusa pa da polegamo u kišno veče u pokislim krošnjama džanerika, ah Karolina ovo ti je Šumadija i moje imanje sviđa li ti se Karolina hođemo li zauvek ostati ovde Karolina da primiš slatko pravoslavlje da mi spremaš kiflice da u senu slačak nađeš Karolina oh kako je lepo, lepo je ovo zar ne Karolina...
BOŽE PRAVDE! AAAAA
I opet ste mi himnu ogadili mora da gledam sad dvaput zaredom Marš na Drinu da održim nivo patriotizma do dvaesčetvrtog pa da zaokružim Šešelja a ne Sašu Radulovića mada je on ipak nešto novo, neki novi početak.
Ne pominji novo i početak jebo te dan!
- Gost u studiju Milan Karadžić analizarećmo meč sa Estonijom iz 2007 godine: da li je Milan Martić napravio faul nad Zagrebom 1995?
- Klasično remplovanje, nemački sudija je bio prestrog, imao je pravo da ispali tri granate na Zagreb, možemo reći da smo ovde oštećeni.
- Sledeća sitauacija devedes peti minut, teren oko Srebrnice, crveni karton, nije li prestrogo?
- Slažem se. Mladić se ovde na vreme izvukao i povukao nogu dva dana ranije, nije bilo namere, ali linijski sudija je bio potplaćen i baksuz čovek uopšte a nije ni mogao to da vidi jer mu je pogled zaklanjao Zlatan Izetbegović... mada neko jeste uklizao to nije sporno i oduvao igrača van terena, ali u prošlom napadu isto tako je bio prekršaj i na našem igraču pa ništa nije suđeno, kriterijum nije bio isti...
- Da. Evo i trenutka kada Milošević izlazi sa terena vodi ga Čeda Jovanović koji uzima kapitensku traku od njega i požuruje ga... da li je njegov izlazak bio koban za nas?
- Pa dobro to je više pitanje za Gorana Stevanovića ali ja bih samo rekao da je igra sa Miloševićem na sredini ipak imala neku prepoznatljivost kao i da smo bili poznati u svetu, učestvovli smo na svim velikim takmičenjima... A i Kusturica uzeo Zlatnu palmu...
- Hvala Miodraže. Sada reklame pašteta-argeta pa prenos Srbija – Poljska, idemo u Poznanj da usmrdimo, oskrnavimo i ogadimo Poljacima Poljsku...
E ljudi, dragi gledaoci, ja ovo radim jer imam troje dece, vi slobodno prebacite kanal... Ili čitajte opis Radisavljevog nabijanja na kolac ima prijatnijih momenata...
Dakle, vidimo se u poluvremenu, da anliziramo bedu, imaćemo i nove goste: Rašu Popova, pčelara, i bivšeg ambasadora Radoja Kontića.
Uraditi nešto s osjećajem i mjerom, djelovati baš onoliko koliko je potrebno.
Ni premalo, ni previše.
- Stani, sine, otvori joj arkadu! Moraš da doziraš snagu, da je zaboli, a da joj ne pustiš krv. Ne bije se tako žena, ljubi te tajo, navući ćeš policiju na vrat, pa šta ćeš ondak? Pusti mene da ti pokažem kako se to radi.
----------------------------------------------------------------------------------------
- Krenem ti ja polako, dozirano, uhvatio ritam, ulazim u drugi sat...
- I šta onda?
- Ka'e ona meni - Jebeš li ti ili trčiš maraton? Završavaj, zaspah živa!
----------------------------------------------------------------------------------------
- JA SAM ROĐEN DA VLAAAAADAM!!!
- Eno ga, Milan i oni njegovi - opet predozirani!
- Nema veze, matori, to su umjetnici, neka ih - biće oni naš najbolji bend u zemlji.
Po astrologiji,osoba rodjena pod srećnom zvezdom.U životu se ovaj termin koristi,za čoveka koji ima više sreće nego pameti.Da krenu da ga obese puko bi konopac.Da ima kamen u bubregu ispostavilo bi se da je dijamant.Da sreća ne postoji za ovu osobu morali bi da je izmisle-
- Šta bi sinoć,jel smuvo Šomi onu malu?
- Smuvo,malo je reći..
- Što?
- Odvela ga kući,sa još dve drugarice na grupnjak..
- ŠKK debeo je,slinav,a tri ribe odjednom,pa šta on to ima što ja nemam breee!!!
- Ima Jupiter u četvrtoj kući.
- Kakav bre Jupiter,kakve pičke materine!
- Ma ja se nekad malo bavio astrologijom pa reko..
- Jebo te Jupiter nabijem ti ga u dupe si čuo..
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(posle pada aviona razgovor sa jedinim preživelim)
- Gospodine,posle pada aviona sa 5000 metara,kako objašnjavate to što ste živi?
- Nemam komentar.
- Ali gospodine da li je to Bog,Andjeli,da možda nemate Jupiter u četvrtoj kući?
- Glupa kučko iskočio sam padobranom koji sam našao u teretnom delu,jebo te Jupiter da te jebo.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
( Ćale spava na fotelji,prilazi klinac sa šerpom i udara u nju mrmljajući)
:Tartatam,tataram bum,tras:
- Šta to radiš koji kurac?
- Ćale daj mi 7 soma za nove najke?
- Dam ti kurac,nema ništa,otkud tebi ideja da ću ti tako dati pare?
- Danas je povoljan dan po horoskopu,imam Jupiter u četvrtoj kući,reko mi Tarot.
- Jebem li ti pleme,nemoj kući da mi dolaziš,na Jupiter da se seliš,zato nam je stigo račun za telefon sedam hiljada.
(UPOZORENJE - ne čitati mamuran)
Kao i ribolovačke, alkoholičarske priče su proizvod laganja, u ovom slučaju u količini popijenog alkohola. Po socijalnoj konvenciji čovek je prihvatljiviji u društvu ako mu je gornja granica tolerancije prema alkoholu viša. Zato se pričaju preuveličane priče o količini popijenog alkohola koje nemaju veze sa stvarnošću.
Dragan: "Jooooj,
šta mi bi sinoć, popio sam pola litre votke i nešto piva"Milan: "Ne pitaj, ja kao krenuo pivo, onda sve redom, ali votka me je ubila, nisam ni primetio kad sam stuko celu flašku jer sam gasio nekim sokom"
Jovan: "Nije to ništa, posle boce votke i nekoliko piva sam tražio još materijala, i popio sam ti Gorane sve iz frižidera što je bilo u flašama.
Goran: "Čudno, na stolu su bila 2 piva, pola litre votke i dedina domaća kajsija, a u frižideru je jedino bistra supa bila flaširana što je mama poslala jos prošle nedelje"
Sveto pravilo muškoga bractva, po kome prednost za muvanje pičetine na nekom zajedničkom skupu ima onaj koji je najdavnije opštio sa suprotnim polom i kao posledica toga mnogo češće sa desankom.
Brucošijada 2013-te, pet ne baš brucoša ulaze u klub.
Teodor: Auuuu, gledaj ti ovo lovište!
Stefan: Ma beži bre, ovo pola i nisu brucoškinje, maloletne srednjoškolke su izmuljale sve ulaz.
Uroš: Kažeš k'o da je to loša stvar. Žene su k'o vino, najbolje su s 15. I kad su zaključane u podrum.
Slobodan: Bolesni čoveče.
Teodor: Momci ona sitna prsata na 3 sati je moja, a vi se snadjite.
Milan: E puši ga, prvi sam je video, pravilo desne ruke, ti si jebo onu nimfomanku prošle nedelje a ja se sušim još od nove godine. Ajde, pali žmigavac i parkiraj se.
Nejasan, donekle poznat glas koji nam nešto pokušava da kaže, a mi nastojimo da skontamo šta. Sve postaje jasnije i glasnije nakon par čaša rasola i kisele čorbe.
Mama:"Jesi se to opet naroljo crni sine imaš li ti pameti, đe si vidio da se tolko pije, pogledaj se na šta ličiš..pogledaj šta si od košulje napravio.. ma krmak ti nije ravan..jaoo šta je ovo na zidu pored kreveta...i povraćao si..nedo Bog da ovo Milan vidi, sastavio bi te sa crnom zemljom!!
- "Maa daaj...pustii meee"
-"Ajde diži se, primakni glavu..pij"
-"Puu jeebotee..pa šta je ovoo?!"
-"Ajde ajde, samo pij..rasol ima da ti otrijezni tu ludu glavu..eh moj sine.."
-"Khh khh..gulp.."
