- Je li ćero, a da te pitam, šta radi onaj tvoj narkoman kad ne visi ispred dragstora sa drugim narkomanima? Ima li on kakav poso, nešto?
- Tata, on se zove Miloš i nije narkoman. Umjetnik je. Nadrealista. Ne želi da bude vezan za neku kancelariju i gomilu papira. On je, kao i ja, slobodna duša koja...
- More, vezao bi ja vas oboje. O drvo. Lezilebović znači. Pa našo budalu. Neka ćero,neka. Samo mu spomeni, onako usput, da miraza nemaš.

- E, a kakav je onaj lik Marko? Mislim, čini se kao kul momak, onako na prvi pogled.
- Koji Marko? Šomijev drug? Bježi bre tamo. Momak je usporen totalno. Po čitav dan jede, spava i čeka da mu život padne s’ neba. Lezilebović pravi.

- Vala, dao bih desno plućno krilo da živim kao ovaj naš komšija, makar dva dana. Evo ga svako malo obilazi svijet, vozi onakva kola, ima onakvu ribu. Pu jebem ti život nepravedni!
- A to bi ti znači? Da putuješ po svijetu, da vozikaš džipove i djevojke, da ti se dive ovakvi nesrećnici ka ti? E ne može! Nego da si uhvatio tu knjigu prije nego što ja uhvatim onu toljagu! Kakvi smo, da smo, lezilebovići vala nismo! Mrš u sobu!

Dva ortaka se sretnu u školi

Aaa dje si Stevane sivi tiću znaš kako ide dalje neću da te kanalim pred ovim trebama hahaha
Ooooo gde si Janko...ime ti je dovoljna kazna ne mogu da ti stajem na muku više, biću milostiv ovog puta. Nego vide li ti negde onog barona Miloša?
Jaooo ne spominji ga ima da krene opet da laže nešto jako apsurdno bukvalno ću se usrati a nove lone sam kupio, nije baš fora da ih odma danas zamažem hahahah
A da realno i to što kažeš...baš nema ni meru ni granicu...jaoo

U tom trenutku nailazi Miloš i sve ide u kurac

Oooo gdee ste drugari moji dobri..na šta ličite to sinovi kao da ste ne daj bože glasali za Vučića...vidite mene kako sam samo jak i snažan, podseti me Stevo koliko beše ti radiš sklekova u seriji?

-100 buraz

Eee moj ti sine balavi, pazi sad..juče ja radim trening i neka energija me uhvatila i radim ti ja sklekove i nikako da se umorim... dodjem do 100 ma nisam ni osetio..i ja odma na 200 pa na 300.. bez pauze sve....i negde na 500 sklekova tebra iskoči zmija ispred mene i to ni manje ni više nego crna mamba..
A ti znaš kakav sam ja...ne prekidam trening nikad...te ti ja uzmem iz desne čarape onu frulu za kroćenje zmija koju mi je ćale doneo sa poslovnog puta iz Indije...

- buraz, ćale ti je domar...

Da, pa?

-ma ništa, zaboravi...nastavi ti, šta bi sa zmijom sunce ti?

Ma ništa nastavim sklekove na levoj ruci a desnom opalio malo užičko malo moravac i ukrotim ti ja zmiju..ali to nije sve...sećaš se da sam kupio od one ciganke kurs magije, čarobnjaštva i obnavljanja ozonskog omotača kroz molitvu za 750€

-uu da buraz pričao si mi...da nije malo mnogo?

Ma jok buraz dobio sam vaučer -50% na sledeću kupovinu, sliku Vučića iz studentskih dana, njen onlyfans account i 600 grama najfinijeg bakra osveštenog u Ostrogu... realno smešna cena za ovaj bogovski dil.
Ee ja ti prizovem onog Irvinga sa onog sveta i on ti uhvati tu zmiju i odnese je brate tamo kod sebe kući da imaju deca sa čim da se igraju.

Janko se usro..niz nogavicu mu sve ide
Stevanu se otvorilo treće oko i 17 čakri te je doživeo orgazam i kontakt sa izgubljenim gradom Atlantida

A Miloš je našao sledeću žrtvu...

Dok sam prelazio ulicu, pažnju mi je privukao čovek se zaboravio pred semaforom. Trubili su krvoloci iza njega, kao da je on tu nešto kriv. Tek neki minut pre toga, radnica u apoteci je ustala sa radnog mesta i zvanično objavila da je kasa zatvorena. Zaključala je radnju i otišla, poklonivši mi pre toga lek protiv kašlja po koji me je supruga poslala. Nju zatičem ispred zgrade na biciklu. Nije na poslu jer je bolesna, ali zaštno nije ni u krevetu. Draga? Kaže da joj ne smetam sad, šalje mi poljubac. Taj ožiljak na kolenu je iz vremena bežanja iz škole sa dečakom koji se zvao Miloš, ili Milko, ne sećam se tačno, uvek je tu priču prekidala na pola i menjala detalje. Verovatno zaboravlja. Svakako, uplela joj se bila noga u lanac ili tako nešto... Gore u stanu, deda sedi u fotelji i gleda Zvezdu. Nikad veću suzu nisam video. Deda? A da mi pričaš opet ono kad ste išli u London? Ćuti deda... Tetak u kupatilu prebacuje razdeljak u levu stranu. Ovo već ne sluti na dobro.
- Tečo, opet ti? Pa šta tetki da kažem čoveče?
- Kaži šta hoćeš. Idem i tačka.
- A šta ćeš kad te nesudjena bude pitala znaš li koliko je prošlo?
- Šta koliko je prošlo, neka je prošlo. Znam koliko je prošlo. Deset proleća je prošlo. Da, u prolećima brojim. Ko ti to? Muž, a? Već muž? A šta si govorila onda, šta? Ček, šta sam ja govorio? Jesam, neka sam, ništa ne bih ni promenio. Sve i dalje mislim. To je jedino što sam ikad rekao a za čim ne žalim, iako me sad boli kao cela šuplja gornja vilica. Neka je prošlo! Znam da je prošlo... Znam jer za mene nije. Kad te proleće mimoidje, ništa ni ne teče. To je ništa, tih deset godina. To je deset puta nula. Ovo je moje mesto, jedino ovde mogu da budem i ja se ne mičem odavde. Ne, ne znam kako se to zove u psihijatriji. Znam koliko je prošlo! Eto tako ću da joj kažem.
- I tvoja je?
- Već je ona moja, neznalice! I ja to ne zovem tako.
- Nego kako zoveš?
- ...
- I ti ćutiš, a?
- ...
- A da mi učiniš nešto?
- Idem.
- Dobro, ideš, ali da odložiš to za par dana, za mart recimo, kad otopli još malo, dodje pravo proleće, a? Nije mart daleko. Čekao si deset god... proleća, možeš još deset dana? Čisto da staneš na loptu i da uradiš kako valja.
- Misliš?
- Sto posto, videćeš. A i deda se napio, moramo da ga odnesemo u krevet. Eno ga u fotelji, opet sanja kako potpisuje za Zvezdu umesto da ide u Nemačku..

-Halo? Hitna pomoć?
-DOBILI STE HITNU POMOĆ BEOGRAD MOLIMO VAS SAČEKAJTE...
-Pu jebem ti automat!
-DOBILI STE HITNU POMOĆ BEOGRAD, MOLIMO VAS SAČEKAJTE...
-DOBILI STE HITNU POMOĆ BEOGRAD, MOLIMO VAS SAČEKAJTE...

Nakon 15 minuta javlja se fini ali iritantni ženski glas:

-Hitna pomoć, izvolite...
-Molim vas brzo hitno je, pošaljite kola u Sremsku 14, krvari čovek,molim vas hitno je...
-Polako gospodine samo bez panike, kako je je vaše ime?
-Miloš Lazić, molim vas požurite
-Kako je ime pacijenta?
-Dajte ljudi jel ste normalni čovek krvari, jel možete da pošaljete kola već jednom...
-Pa gospodine recite mi ime pacijenta, ne možemo bez toga?
-Mario Jovanović jel dolazite sada?
-Koliko je Mario star?
- Auuuuu jbt... 37 godina
- A šta ste mu vi?
- Ja sam mu jebeni drugar, jel ste vi normalni?!
- Gospodine molim vas smirite se i budite kulturni, recite mi šta se tačno dogodilo?
- Dajte bre ljudi umreće mi čovek na rukama, puko je prozor ubolo ga staklo u stomak, molim vas požurite izgubio je svest!
- Samo se smirite gospodine stižemo. Recite mi samo jel ovo vaš broj sa koga zovete?
- Jeste moj je broj, jebo vas broj jel stižete!?
- Kako ste rekli adresa?
-Jebena Sremska 14! MARIO?! MARIO?! Jebem vam mater da vam jebem mater, čovek je umro...
- Gospodine nema potrebe za psovanjem, ako je pacijent preminuo onda mi nemamo ništa sa time, to nije naša nadležnost pozovite 2562-384, to vam je JKP Pogrebne usluge, tražite službu za prijavu smrti... Dovidjenja, želim vam prijatan dan.

Ulazim rastresen sav u kuhinju privatne firme u kojoj se crnči od jutra do sutra,dok mi čistačica,pogrbljena starija žena govori da je javila direkoru da ga čekam.

Čekajući tako,okruglih 40 minuta razmišljam o tome kako je to već 5-i posao gde predajem molbu,kako sam jedva nakuckao za bus do te firme i nazad,znoj se sljeva i dok forsiranjem priče čistačica me ispituje "odakle sam,šta sam,što sam i ako sam,zašto sam?",i uz skromna i jednostavna odgovaranja na pitanja molim se da sve prodje u najboljem redu... da napokon dobijem bilo kakav POSAO!

Nakon 40 minuta,dolazi sjedi,stariji gospodin koji mi pruža ruku i govori da se zove Miloš.Kruži oko stola,sjeda sa moje ljeve strane,spušta neke papire na stol i pita me : "Šta si završio?"... odgovaram "Elektro - tehničar računara"... on me gleda i postavlja drugo pitanje "Razumiješ se u struju!?!" (nakuplja se mala doza bjesa u meni) i taman da mu kažem da "razumijem da je opasna i da se sa njom ne igra",prekida me zvono njegovog telefona! Ne bih to bilo ništa čudno da to nije bio 2 Pac - Changes i da on nije razgovarao 15 min...

Nakon 15 min razgovora,budi me rečenicom "Dobro Aleksandre,kažeš da se razumiješ u struju,dajte mi broj telefona i ime,razmotrićemo i nazvaćemo vas,eto.... toliko"!!!

Kategorizacija za muškarce:

0-1: Član omladine DSS-a, koji je pored svoje ribe jedino još drkao na Koštunicu i njegovu ženu. Umesto da od Željka Samardžića naučiš šta je matori perverznjak, ti uživaš u emociji njegovog ritma. Stvarno si sisast. Raskopčaj tu košulju ponekad i metni ga i u neku drugu rupu slobodno, ne dozvoli da ti seksualni život bude prazan ko history posle reinstaliranja windowsa.

1-2: Fin dečko iz komšiluka. Nedeljom kupuješ povrće na pijaci za babe iz ulice. Svi te vole jer si divan. Znaš i da opsuješ ponekad (kad te druga baba zakači na ulici i obori ti kesu sa kelerabom). Imao si nekoliko riba i nisi baš neiskusan. Mada bi hteo malo više. Iskuliraj te babe i pokušaj sa grupnom kupovinom ulošaka za devojke iz ulice, možda u neku i umočiš.

2-3: Ti si već ozbiljan igrač. Nisi glavni jebač u društvu, ali si za respekt. Kvantitet ti nije toliko bitan, ali si utefterisao već zavidan broj recki. U svetu teorije verovatnoće, ti si pik normalne raspodele. Maliciozni će reći mediokritet, ali tebe boli pimpek za to. Znaš imena svih riba kojima si priredio sexality, a bogami, i one su zapamtile tebe.

3-4: Druže, ti si pravi iskusni jebač. I kvantitet, a bogami i kvalitet. Tebi se retko dešava da imaš „praznu nedelju“. Najviše si ponosan što si pamprčio onu sredovečnu buržujku i onu barely legal Lolitu iz prve ekonomske. Priznaj da zamišljaš kako bi bilo da ih spojiš, a? Ko zna, kakav si šašav, možda ti i pođe za rukom.

4-5: Tebi bi i Miloš Obrenović pozavideo. Jebeš k’o blesav. Mada, nisi baš obazriv, par puta zamalo da postaneš ćale, par puta zamalo da te izdevetaju ljubomorni muževi, par puta zamalo da najebeš ko Njegoš od sifilisa. A i nisu ti sve jebačice bile za primer. Debela maserka? Rošava metalka? Ok, dobro, za onu pevaljku, kapa dole.

Preko 5: Nevinost si izgubio sa 12 tako što si jebao kozu. Kasnije si jebao sve kućne aparate i mlađu sestru. Imao si sve polne bolesti a verovatno ćeš i hiv da fasuješ. Al, boli te kurac, tvoj smisao života je u implementiranju močuge u žensku rupu. Nebitno koju. Jebao si više riba od Nikole iz Mi nismo anđeli. Dvaput.

Kategorizacija za žene:

0-1 – Mont Everest, 7 godina na Tibetu, Gvinet Paltrou u ulozi monahinje Jefimije, još jedna epizoda sraslog himena. „Ko ti krči šumu, sestro?“

1-2 - Tvoja cupi je Jerusalim. U nju može da uđe samo proslavljeni hodočasnik posle mukotrpnog savlađivanja nećkanja. Veče konačne pobede izgleda kao u pesmi „Mirko i Marina“, s tim što Mirko pre seksa mora obavezno da se istušira.

2-3 – Fin balans između radodajke i svetice, po principu „svetica sam ako mi se ne sviđaš, u suprotnom za 2 dana skidaj gaće“. Taj famozni broj obično kriješ kao zmija noge, jer ti je čas premali, čas preveliki. Dok ako govorimo o buzdovanu, obično ti je samo premali. Sweet sixteen ti je omiljena pesma.

3-4 – Već smo stigli na Tenerife. Vrelo toplo leto, sex is in the air“. Tvoja Anabela, Silvana ili Violeta radi veoma naporno i kvalitetno, u svim vremenskim uslovima. Jačinom od 200 konjskih snaga vozi trsitelje na željenu destinaciju. U tebi uživaju bolje nego u Mercedesu S klase.

4-5 - Ti se bolje pripazi, pošto Džena za takve ima ručni spermobacač i nije joj teško da prevali i par stotina kilometara da te udavi u tvojoj omiljenoj tečnosti. Nije se zajebavati sa ljudima iz šou biza, pogotovu kada ti ljudi doslovno rade u Dženinoj bulji.

Preko 5 – Ok, nikom, ali nikom ne pominji da si radila ovaj test.

Brate, kakav fudbal sinoć. Goran okupio ekipe, samo mi je poslao sms "20h gimnazija.", a meni se igralo. Pokupim se ja, dođem tamo i kad sam vidio ko je sve u sali pomislim da je možda bolje bilo da sam ostao kući. Goran, Dima, Vuk, Lakićević,.. e brate, znas ko se pojavio?! Onaj visoki lik, živio je kod teta Dare privatno, znaš onaj sa ogromnom glavom. Mitar, Miloš, tako nešto. Śećaš li se kad je zaspao vozeći bajs. Ma, moraš ga znati!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Poslao mi je ogrlicu za rođendan. Jao, divna je Majo. I ogrlica i on. Znaš kako je dobro ispletena, ima bar 300gr. Doći će za praznike, u Italiji je sad Božić. Imao je neke planove za vikend sa onom kravom. Posle toga, idemo u Njemačku, na skijanje.
- Ko Anamarija, o kome ili čemu pričaš?
- Ma Anto bre! Znaš onaj moj iz srednje, Anto, bio u trećem-dva. Javio se prošle godine, nismo se čuli ne pamtim. Izašli na piće, malo po malo i sledećeg mjeseca godina kako smo skupa.
- Koji Anto bre, ništa ne kapiram! Kojem trećem-dva, znas kad je to bilo? Ne vjerujem šta čujem!
- Majo, sa kim sam provela drugo polugođe trećeg razreda srednje? Anto mećava, śećaš se koliko je jeo na ekskurziji, otac mu je bio u zatvoru, živio je sam. Družio se Emom i ekipom. Znaš ga sigurno, moraš ga znati!

Scena 1

Prva polovina 1980-ih. Tekma Zvezda-Velež na Marakani. Nedelja popodne. Tadašnji Zvezdin napadač Miloš Šestić (inače de-luxe gospodin, vidi sliku) daje gol iz ofsajda u kome je bio bar 5 metara. Na snimku se u krupnom kadru vidi kako pritrčava pomoćnom sudiji, gurka ga, unosi mu se u lice, preti prstom, a zbog bogatstva srpskog jezika eksplicitnim izrazima, jasno se sa usana moglo pročitati spominjanje bliže i dalje sudijine rodbine u krajnje seksualnom kontekstu. Glavni sudija daje Šeletu crveni karton sasvim opravdano i nakon toga jedva spasava živu glavu od Zvezdinih igrača koji ga jure po terenu, na čelu sa Šestićem. Utakmica se nekako nastavila i završila, Zvezda pukla 2:1, a sudija je brzinom munje šmugnuo u tunel.

Scena 2

Sutradan, ponedeljak 21h, emisija "Indirekt". Šele u studiju opremljen ozbiljnom facom i belim čarapama. Marko Marković, sa sve legendarnim kariranim džemperom, interesuje se za incidentnu situaciju od juče:

MM: (okreće potiljak kameri i neprijatno bulji u Šeleta) "Druže Šestiću, učinilo mi se da ste juče vodili neki dijalog sa pomoćnim sudijom, nakon čega ste isključeni. Narod zanima šta ste mu to saopštavali?"

Šele: (znoji se kao krmak i tupo gleda ispred sebe) Paaaaa.... (briše dlanove o pantalone) Ovaj..... Samo sam mu lepo rekao da se ne slažem sa njegovom odlukom.... Uhm.... Ovaj.... Eto, jasno sam mu rekao da nema smisla... (zvera po studiju) I tako...."

MM: (neumoljivo) "Dakle, smatrate da ste nepravedno isključeni? Koliko sam mogao da primetim, došlo je do nekog meteža?"

Šele: (već se ukenjao) "Paaaaa.... jeste, ovaj..... samo sam hteo arbitru da kažem da nije u redu tako da.... ovaj, da me izbaci tako bezveze.... (briše znoj sa čela) Mislim, nije u redu stvarno, ovaj...."

MM: "Idemo na reklame." (Carnex pašteta)

reporter Bosfor sporta: I da, pravo na prvog pika imaju Osmanovići, spekuliše se da su zainteresovani za mlađanog Lošmija Kobilića. Gospodine Lošmara, pre nego što počne žreb samo dve reči, izgleda da vas traže vlasnici Fenerbahče Blejzersa, šta imate da izjavite?
Kobilić: Pa, pošto sam ja realno veliki patriota, mislio sam da cepim sebi sikirom jedno dva prsta sa leve ruke. Hoću da ostanem ovde i da nastavim svoju karijeru u Lazinoj ekipi.
reporter: Mhm... Divno je videti nekoga sa takvim principa u ovom tužnom vremenu opšteg padanja morala kada se mladi talentu prodaju za dve štavljenje kože od jarca.

Počinje draft.

Fener Blejz: Biramo Kobilić Miloša.
Kobilić: Odustaje od samopovređivanja, mažnjava dva Turčina buzdovanom u glavu i beži u nepoznatom pravcu.
reporter: Zanimljivo.

Komešanje se smiruje i draft se nastavlja, Fener gubi pravo ni pika iz prve runde. Sledeći su Ankaraguču Siti Tandersi.

Ankaraguču: Biramo Kraljevića.
Marko: TO BRE!!
reporter: Ali gospodine Kraljeviću, šta će narod misliti o vama sada?
Marko: Pa ne idem ja odmah, ostajem par sezona na kaljenju u Lazinom timu, ipak je TBA (Turkiš basketbol asosijejšn, prim prev) previše jaka. Jurićemo titulu, imamo velike šanse sad kad je i Miloš ostao.
reporter: Ali šta će potomci misliti o vama?
Marko: Sve je ok. Uprava kluba je obećala da će raditi na marketingu. Ipak je to finansijski jak tim koga sponzoriše Persija horse seats, koga ja mnogo volim i čije proizvode koristim. ::kez u kameru::
reporter: U sebi: Mali ima štofa za biznis, prodavaće se pergamenti sa njegovim potpisom. Odjava!

Negde na jugu...

Komšija: Je li bre, Milorade, šta bi sa oni Cigani, što su ti se nastanili na njivu?

Milorad: E, moj komšijo, napasti su to velike. Otišli mi na sud, kad sudinica veli: Milorade, zar je Vama malo 5 hektari?

Komšija: Kako, bre?

Milorad: Ništa, presudila ona da 5 hektara ostaje meni, a 5 ide njima. Kaže, to su ljudi koji su ostali s ničega, Šiptari im popaleli dole na Kosovo sve što su imali. Ja velim neka idu u Beograd da se nastanlju, golema je to varoš. Ovo je moje vekovno ognjište.

Komšija: I? Koje je bilo posle?

Milorad: Ništa, tada je ovaj moj mali Miloje još studirao prava u Beograd, a sad je svršio, vratio se i zajedno smo uložili žalbu. Eve, baš danas otišao na ročište.

Komšija: E, eve ga, vrća se s onu njegovu limunzinu.

(Objašnjenje: LimuNzina je "Dačija", koju je kupio od ćaletove ušteđevine. Seljacima koji su navikli na "Jugo", "Fiću", "Stojadina" i traktore deluje kao "Rols Rojs", a kada posle 2-3 godine bude u raspadnom stanju, prodaće je, dodati još malo i kupiti nešto bolje, pa će rodbina i lokalna ženskadija da misli još kako zarađuje silne pare)

Milorad: Gde si, sinko! Pričaj, koje si uradeo!?

Miloje: Pa, uradeo sam nešto, tatko. Evo, nama ostaju 3 hektari, njima ide 7.

Milorad (posle trenutka tišine): Koje bre buncaš? Kako to nama ostaju 3 hektari?
Jesmo tražili svih 10!?

Miloje: Pa, tatko, ti mi nesi rekao da su oni Cigani i to s Kosova. To im je uzeto ko olakšavajuća okolnost, vele, oni su ugrožena kategorija.

Milorad: Pa dobro bre, magarčino jedna, znaš li ti da ti to neje ni dedovina, ni čukundedovina, to ti je kurđelovina, nesrećo jedna! To je Knez Miloš lično pokloneo našoj porodici za borbu u Takovski ustanak, u kolibu tamo je Kralj Milan lično spavao kad je dolazio pre 120 godine, bre!

Komšija: E, nesrećo jedna, eve ti je dolazi mati. Sad biraj s koje će se utepaš kad joj kažeš: il `ćeš se besiš, il` s dvocevku...

Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Лаик, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladna

Iščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.

… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Перовић izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…

kredits

Mladi pisac................................Miloš Biković (jebiga Bosiljčiću prestareo si)
Pralja, siroma al poštena...............Neka mlada glumica koja se jebala sa rediteljem (ispravka, kakva predrasuda, producent je bio u pitanju)
Nadkrani šef koji priča
a u kurac a u kurac......................Petar Božović
Piščev deda Solunac....................Đuza Stojiljković (nije umro)
Piščev najbolji drug.....................Neki isto iz Montevidea, onaj plavi
Reka........................................Nešto što teče kroz Kragujevac
Arkan.......................................Sergej Trifunović
Matija Bećković ..........................Predrag Ejdus
(odbija roman)
Šefica jebačica...........................Podmalđena Mirjana Karanović
Nikola Kojo................................Nikola Kojo
Zoran Cvijanović.........................Zoran Cvijanović
Slovenac turista..........................Zoran Cvijanović
Kritičar faca koji pomaže piscu........Dragan Nikolić
Ajd da ga ubacimo radi fore
možda mu poslednje hahaha...........Vlasta Velisavljević
Hrvat,
za proboj na tržište u hrvatskoj.......Neko iz Bitangi
Bosanac, isto..............................Emir Hadžihafizemir,omir,amir,aman,begović
Crnogorac, isto...........................Mima Karadžić
Makedonac, isto..........................E jebiga sad
Antonija....................................Emilija Popadić
Dr Lovčević................................Ivana Žigon
Kaskaderi: Bata Kameni, Zoki Stena, Zvonce Pigi, Mile Rambo, Sarma

Muzika,
Manjifiko i Željko Joksimović:

Ajde pišče stari lišče takni koljena mi više, izvodi: Manjifiko
Samo malo, malo, malo, ti meni nadođi, izvodi: Jami
Tu dolaze mladi momci Maršićanci i Kormanci, izvodi: Tozovac
Stara majka, majko mila, Milenija, izvodi: Tirke
Ima nešto u tome što nećeš da mi trljaš leđa, al ja se ne vređam, izvodi: Ž. Joksimović
Jedi govna pisac!, izvodi Marčelo

Režija: po želji, Dragoje Bjelogrlić recimo
Scenario: po želji, sva trojica kolko ih ima, ekipa koja zajedno loče
Producent, po želji, ali istog prezimena ko reditelj
Direktor fotografije, istog prezimena ko jedan od scenarista
Sponzor: Verko, do pola, (posle ga ispušio) nešto malo Fiat, ostalo Ministarstvo kulture

Kraj

U ovom filmu nije ubačen nijedan kontejner u reku(!) a da pre toga nije bio tamo, niti je jednom detetu zaista psovana mamica bezobrazna.

Trivija: Na snimanju Petar Božović pojeo Bogaoca, bio odložen Božić.

Drugi dnevnik, 21.7.2143. godine (i dalje tačkast, počinje zvucima paramparamparamparam pam pam paaam)

Botoksirana spikerka: Dobro veče, dragi gledaoci, ovo je drugi dnevnik Radio Televizije Beogradski Pašaluk. Počinjemo vestima sa naše jugozapadne granice. Naš izveštač Bekljulj Krasnići će nam reći nešto više o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Demokratske republike Požeška Nahija.

Krasnići: Dobro veće i vama. Demokratski izabran predsednik, nasljednik tragićno nastradaljog u avionskoj nesreći velikog vojvode autonomne pokrajine Velika Šumadija Velimira Ilića Četvrtog, danas je proglasio nezavisnost ove nove države aljbanskog naroda. Podsetimo se da koreni ove države sežu do 18. veka, kada se otac Miljoša Obrenjija, poznatijeg kao Miloš Obrenović doseljio u ove krajeve. Naš narod je osećao svetu dužnost da opet naselji ovaj prostor posle pomenutog jer je to naša obećana zemlja. Nama je Alah poklonio ove divne predele, šume, malinjake i plodne njive u dolini Skrapeža i Rzava.

Botoksirana spikerka: Hvala vam, kolega Krasnići. Sada ćemo se uključiti u video link preko 16G mreže Mobilne Telefonije Beogradskog Pašaluka kako bismo čuli šta o tome ima da kaže predsednik Beogradskog Pašaluka Boris Treći Nikolić Šešelj.

Predsednik: Dobro veče. Zvanični stav vlade Beogradskog Pašaluka je da se nikad neće odreći Požeške Nahije kao kolevke srpske civilizacije. Naš narod nikad neće prihvatiti nikakve kvazi države na svojoj teritoriji, tako da možete samo da prihvatite da nam popušite kurac. Svako odstupanje od rezolucije UN petnes iljada šesto šeset šes' biće novi razlog za proteste naših vlasti kod evropskih institucija, kako biste pojeli sva govna koja ste izasrali.

Krasnići: Gljuposti, ova država je već priznata od strane 134 države sveta.

Predsednik: Da, ali od šesto i kusur država koliko ih trenutno ima. Napomenuću ipak da je naša vlast za mirno rešenje konflikata sa vlastima ove kvazi države. I kome ti da je glup, jebem li ti dete od kilo?!

Krasnići: Tebi, pićka ti materina veljikosrpska!

Predsednik: Čekaj samo da ti dođem dole, silovaću te kornetom od sladoleda što si prodav'o dok ti Tuljanić nije sredio da radiš na televiziji! Pokazaću ja tebi đe se telad vežu!

Oficijelni spiker: Poštovani gledaoci, ovo je poslednja utakmica u kojoj se koristi naš stari dobri lampaš. Molim aplauz!
Konzerva: UAAAA BRE! Nećemo to kinesko sranje! Zauvek lampaš ovde bre, alo!
Neko pored: Šta se bre dernjaš, bilo je krajnje vreme da tu starudiju nečim zamenimo. Da je sreće, pa da se gradi i novi stadion...
Konzerva: Kakav bre novi stadion, kakav bre novi semafor! Alo dečko, ja sam imao pet godina kada sam šesetšeste bio baš ovde negde sa matorim, i znaš šta je na tom istom lampašu pisalo? "Polufinale Kupa šampiona, Partizan-Mančester 2:0!" Jepse!

*

23. mart 1999, neka kuća u Prčilovcima
Pera: Hej, matori! Javio mi se sada Miloš iz Beč, rekao da će nas sutra stvarno NATO bombarduje...
Ćale: U jebem im i seme i pleme! Ne brini, sinko, deda i ja smo sada baš pričali i rešili smo da im pokažemo zubi!
Pera: Kakvi bre zubi?
Deda: Omladinac, da ti kažem, naš rod od Karađorđa i Kodže Miloša uvek stoji na braniku od otadžbinu. A mislio je tvoj deda na crni dani! I da znaš, spremio sam oružje! Opako oružje da branimo vekovno ognjište, nemoj da si nekome pričao o to!

24. mart
Pera: E, ćale, počelo bombardovanje, evo sad javio radio. Izgleda da su bombardovali kasarnu u Zapizdinu...
Ćale: U sunce im žarko! Tatko, vreme je za akciju!
(izlaze napolje, idu do kačare, otvaraju zadnja vrata i deda skida krpe sa naoružanja- kad tamo: trešnjev top, puška kremenjača i jedna kubura)
Deda: Evo, sinak, ti uzmi kuburu, a tatko može i kremenjaču! Ja ću im obaram avioni iz top! Će NATA da najebe...
Pera: A... šta je ovo?
Ćale: Ahahahahahahahahahaha! Ti si tatko izlapeo načisto! A i ja blesav, pa ti poverovao...
Deda: Ko bre izlapeo? E, bre, pa u Takovski ustanak smo čitav buljuk Turaka naterali nazad s tim...

1389. godina
Vuk Branković: Lazare, nemoj biti sebičan i tvrdoglav, poginućeš, a sa tobom će propasti ovo malo što je ostalo od Srbije! Turska vojska je pritisla Kosovo, ima ih bar pet puta više nego nas. Ti ne barataš više Dušanovom silom. Urazumi se!
Lazar: Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja me prati, nego po tome koliku svetinju branim!
Vuk Branković: Sve je to lepo, kneže, ali mani se praznih reči i jeftine demagogije. Pogledaj oko sebe. Marko, sin silnog kralja Vukašina, davno je već prihvatio vlast sultanovu, baš kao i Konstantin Dejanović. Njihov narod sada mirno seje pšenicu. Ne kažem da ne treba udariti na Turke, ali sad nije pravi trenutak! Hajdemo pred noge Žigmundu, nek on sačuva našu krunu!
Lazar: Ne tripuj, Vuče. Mirno seje da bi mogao mirno da robuje. Takvog se mira moramo čuvati. Oni su prodali veru za večeru! Izdali su Hrista za činiju Muratovog pilava. Sutra ćemo se pričestiti, a onda ćemo napasti Turke. Ja imam Miloša, sivog sokola kakvog u čitavoj sultanovoj vojsci nema!
Vuk Branković: Miloš ne vredi koliko i dvanaest hiljada ljutih oklopnika sultanovih. Zašto odmah ne napadneš, ako napasti moraš? Prednost poznavanja terena je na tvojoj strani.
Lazar(u sebi psuje Vuka, secka ga na komadiće, onda pravi malu pauzu, razmišlja, pa progovara mrtvačkim glasom): Ko ne dođe u boj na Kosovo...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
2010. godina
A: Ma sve pedere treba poklati ili poslati u zatvorsku ćeliju sa crncima! Bolesnici! To je neprirodno, nije u skladu sa nebeskim zakonima Božijim!
Ivan Karamazov (citirajući Diogena): Izvini, kad si ti sišao sa neba?
B: Šta kenjaš bre, pa da li je normalno da paradiraju po gradu, šta ako ih neko dete vidi? Sad je bila godišnjica odbrane Beograda, šta bi rekao Gavrilović da zna da pederi paradiraju gradom?
Ivan Karamazov: Šta bi taj isti major Gavrilović rekao gledajući razbijanje i pljačku imovine države i poštenih ljudi? Muka mi je više i od dece i od vašeg ,,patriotizma".
A: Ma Mladen kaže da neće biti parade. To nije hrišćanski. Čekamo ih.
Ivan Karamazov: Mladen je bahati kreten. Vi pozivate na ,,uključivanje mozga", pa uključite ga malo sada. A hrišćanski je svakako povrediti čoveka jer ima drugačije stavove od vas?
A i B(u glas): Ma i ti si prodao veru za večeru! Ustašo! Jebao te Tito!

1. Seljačine - vozači.
Ljudi kojima sve smeta u životu ,pred penzionim dobom, a naročito u vožnji. Prepoznaćete ih po kajli oko košulje i osmesima iz kojih im vire zlatni zubi. Bivši automehaničari ili vozači kamiona. Već na stanici kao po pravilu požuruje putnike da uđu unutra. Prodaju karte i pored rezervacije. Muškom delu putnika najčešće kenjaju i svađaju se sa njima, a ni sa ženama nije baš bolji, najviše mrzi malu decu jer najčešće povraćaju, a to povraćanje dolazi od njegove sumanute vožnje kojom pretiče šlepere u krivini. Kada je pauza najčešće kaže da je 20 minuta, a vrati se za pola sata (isto toliko putnici provedu da nađu autobus pošto je jedan od vozača ga preparikrao bliže kafani bez znanja putnika) i u sred noći prolazeći pored svoga rodnoga kraja pušta njegove zvuke (Bolja Drljača, Miloš Bojanić i Era Ojdanić). film vam uopšte neće puštati ili hoće, ali onaj koji se njemu ćefne (Žikina dinastija). kada stignete mora te brzo da uzmete vaše stvari inače odoše oni sa njima. ima ih oko 70% u svim autobusima laste i na destinacijama kojima idu.

Vozači - rokeri

Mlađi momci oko 20 - 30 godina novajlije. Uvek nose pilotske naočare i furaju dužu kosu. Uvek kasne jer je kod njih sve opušteno. Najverovatnije se radi o nekim propalim bajkerima koji više nemaju kinte te rešili da spoje posao i svoje uživanje sa putovanjem. Sa ženama su najčešće fini (šeretski im namiguju) i jedan od kolega uvek pomaže da se utovari prtljag. Posle kada se svi ukrcaju i dalje čekaju još putnika jer su dali nekim ljudima pet minuta fore da kupe neke grickalice. Najčešće nose svoje CD-ove sa REM, Pink Floyd i Savage Garden, a od domaćih Riblja Čorba, EKV i Bajaga ali to su najčešće rok balade tako da se sa njima može spavati. Na pauzi muvaju tinejdžerke koje su krenule same na more ili dve drugarice kako to več ide pa kasne zbog njih gde ih čekaju da kupe cigare ili još slatkiša. Filmovi koje puštaju su čiste akcije ili najčešće gangsterski dok oni sve u svemu veoma polako voze da vam vožnja dosadi na kraju i jedva čekate da stignete do Budve ili Herce Novog. Na kraju sa ogromnim zakašnjenjem i stižete. Ima ih oko 25%

Vozači lastinog autobusa u pravom smislu reči.

Vozači koji se drže protokola. Ljudi srednjih godina koji ceo život rade u Lasti i voze. Oboje pomažu oko prtljaga i kreću uvek na vreme. Neki primerci broje čak putnike po busu da vide da li su svi putnici tu. Čekiraju kratu i poštuju rezervacije. Normalno obučeni kao normalni ljudi bez dodataka uniformi. muziku najčešće ne puštaju ili kada puste to je najčešće Radio S sa baladama i popom i uz to uživaju u vožnji. Tačno znaju svaku krivinu i skretanje vožnja je brza ali i paze na udobnost putnika. Na pauzi uvek čeka dva minuta nekoga lika koji piša pa mu lepim rečima kaže da ne dangubi nego da se mirno priključi ostalim putnicima. Od filmova najčešće puštaju komedije ili istorijske spektakle , a ako ima puno dece i porodica u autobusu 3-D animirani crtani uvek sa njim kao po satnici stižete na vreme. Naslednici vozača rokera. ima ih oko 5% ali im se broj polako povećava.

Probudim se jutros i jos onako pospan sidjem dole kad ono matorci doveli neke drugare na kafu.Kevo sta ima da se doruckuje?''Ono od juce''...a to je? Pa,nema nista...Idi do prodavnice uzmi nesto pa doruckuj...Na to ce Komsika''I onaj moj je isti ali je barem poceo da radi''Trebalo bi i ti da nadjes neki posao,vreme vam je vise''Pomislim ''ISTI'' e komsika da znas,pomislim u sebi, onaj tvoj ne pije vec sisa,ja sam za njega malo dete,sinoc nas je sve napio, a zatim nam pokazivao kako moze da tamo neku uhvati za dupe a da ona to ne primeti,,,jedva smo ga spasli batina...... Kad eto je keva ''jel cujes sta kaze teta Gorica,Milos je poceo da radi, a ti?Samo se smucas? Boze rekoh kevo ''imate po 50 godina,nista ne radite,i jos uvek zivite samnom...Podjem do prodavnice ,kad na ulaznim vratima eto ga postar ''Tuzba''-rece...Ne,ne zelim nikoga da tuzim...Telekom gospodine...Zasto da tuzim telekom,jesi ti covece pobrljavio...Covek me pogleda cudno,ostavi kovertu i ode...Ulazim u prodavnicu kad eto je komsika Mica koja zivi par blokova od mene,kojoj sam secam se kao kroz maglu, sinoc negde u gradu prilicno pijan obecavao kule i gradove, pevusio joj stihove ''Pijem samo viski,pusim samo marlboro,za svoje se pare trujem otmeno''...Pricao kako sam kupio polovnog ali veoma dobrog mercedesa koji je trenutno na servisu pa se zato vozim taksijem...Ej cao kako si?Upita me.Znas ,malo sam ljut na sve komsike iz kraja.Jel'?A zasto?Pa ovg leta nijedna od vas nije okacila fotografije sa bazena na fbook...Haha..Nasmeja se...Dobro jutro komsija rece prodavacica -hleb i pasteta?Ne..rekoh dajte mi visrsle...koje komsija?Ove karneksove,najskuplje...Bas si poranio jutros-rece Mica...Ma moram do telekoma,stiglo mi neko pismo,dobio sam neku nagradu pa da odem da pokupim. Carnex i hleb...177 dinara...racuna glupaca naglas...Dobro je pomislih, imam celih 200 u dzepu...Platih,zahvalih se i krenuh ka vratima,kad,zacu se prodavacica ''Komsija''...POMISLIH BOZE,SAMO NE SAD...''Onaj dug od pre mesec dana???Koji dug,rekoh praveci se lud...Pa onaj kada ste pili sa drustvom tu ispred radnje 2880 dinara?Hm,,rekoh...Glupaca otvori svesku i krene...Pili ste pivo.Onda ste uzimali parizer,sa vegetom,dve pakle ''drine'' i na kraju kad ste posli kuci uzeli ste flasu vodke,kako ste rekli ''da vam se nadje''...Platicu to danas,nije problem...Stari se pa se zaboravlja...haha nasmejah se kiselo...Komsika vidimo se,mogli bi da izadjemo ponekad,mogu li dobiti tvoj broj?Ok,cimni me...064 24......Ukucam,pozovem kad ono ''Postovani korisnice vas racun nije aktivan,molimo izmirite svoja dugovanja,hvala...Nesto me mreza zeza,rekoh...Mozda neki drugi put...

Vrać’o se Milutin iz varoši, mor’o d’ide da završi neka posla. Siđe s autobusa te pođe kući, no vide društvance kod komšije Živote te svrati i on na po jednu brzu... pa još jednu... pa još jednu... i tu negde oko desete reši da pođe kući...
Milutin: - Aj još ovu dispijemo ka’ste baš zapeli toliko - pa odo, čeka me Lepa kotkuće, da ručamo, nema smisla.. aj tako, pa uzdravlje vi bilo!
I pođe polako Milutin kući gazeći pomalo nesigurnim korakom, ali ipak sposoban da uhvati i održi pravac. Al' nakon sat vremena eto ti jada iznenada...
Dragoljub: - Eneee! Eve je ide Leposava, traži sigurno Milutina...
Mijalko: - More, potego je on lepo ovde saanama, mora da je ope’ usput negde omako ...
Dobrivoje: - Il’ je svratio kod Smilje, znaš da ne sme trezan kod nje nikako, plaši se od Lepe, haha!
Života: - Ma kaka Smilja, ima više od sat kako čovek pođe kući, sigurno se ope’ sasuljo u potok... aj ti Dragoljube pričaj s njom sade, jebiga, jednako ja moram.. odo ja do upodrum da natočim meku a ti Mijalko i ti Dobrivoje i’te trašte nesrećnog Milutina, taman dok ga vi na’ete biće i vrućaaa, valjaće i Milutinu da se meno osveži... a ti Dragoljube, kaž’ der joj da će on sigurno onim autobusom u pola šes’ čim nije doš’o ovim pre dvaasata... aj, tako, odo’ ja sad..
-Životaaaaa...!
-De si Leposava, lutko lepa..! Izgubi se Života negde, sad je bio tu... šta ti treba?
-Dragoljube, nemo’ me lutkati, čoveče, nema mi Milutina, čula sam autobus kad je prošooo, ima bre dvaaasata a njega nema da doje kući, pa reko da nije svratio kod Živote, ima običaj....
-Ma joook, nije bio... neće on pre pola šees’ kad nije došo ovim... jedino mož’dabide da je svrrrn’o negde drugde, haha! Nego, slušaj... kako ti bre tako lepa, zgodna pa mu dopuštaš da ti on to tako radi, joooj... znaš, moram da ti kažem... da si ti kojim slučajem moja... pa ja bi’ te negov’o ko cveće u bašti i pazio... mazio...
-Oooo Dragoljube! Jooooj što ti voliš da lupetaš! Ludaku jedan ludi! E što ti umeš da lupiš ponekad pa da ostaneš čitav... Jeli, a kako bi me ti to, kažeš, negov’o, a?
-Siđi doveče u votnjak čim Milutin zaspi - a zaspaće brzo – sigurno je umoran, pa ću da ti objasnim na tenane...
-Ma nemoj! Dobro, ali samo akoj da mi objasniš, onda može! Nemo’ da bi ti štogod drugo palo napamet, ješčuo...
-Ma taman posla, bre Lepa, pa ne bi ja to tebe nikad mogo d’uradim... zbog Milutina...
-Znam, znam... i nemo da te čekam dugo, ješčuo, ranim izjutra, imam posla.. a i Milutin se jednako budi u četiri...
---------------------------------------------------------------------------------------------
Došla u goste tetka Dobrila iz Čačka i tako reč po reč, dođe na dnevni red i uspeh u školi. Poče tetka:
- Milica nam je opet skroz odlična, opet sve petice, hvali je razredna da je dete za primer! Miloš, ni on nije loš, jak vrlodobar... mada... kaže razredna kad bi samo malo zagrej’o stolicu i on bi bio k’o i Milica... al’ neće baksuz.. tvrdoglavo to na oca, samo da mu je d’igra lopte. A kako si ti Uroše prošao na kraju?
- Pa onako, tetka, prošao sam nekako, mog’o sam i bolje...
Tetka će na to, videvši da uspeh u školi baš i nije prijatna tema u kući:
- Dobro, važno je da si proš’o, dogodine malo da se potrudiš više, ti si bistar...
A onda se nadoveže ćale:
- Ha.. jes, proš’o... kaki more proš’o... presulj'o!

Džoni: Dakle, ti si spreman da nam uradiš taj aranžman po ceni od nula dinara, ako sam dobro shvatio?
Kornelije: U potpunosti si me shvatio, dragi Nikola. Sav talanet i umeće, ja sam jako dobro uočio u vama dvojici. Taj tekst, te reči, to vaše izlaganje, mene je potpuno fasciniralo. Samo, gde je Miloš? Kada će on da dođe?
Džoni: Samo što nije, evo, sad ću da ga zov...
Šomi: Pa, gde ste bre manijaci? Šta radite? Dolazi Šomi uvek na vreme, nemoj da se brinite ništa! Ko je ovaj ćoro?
Džoni: Šomi, brate, iskuliraj malo, to je naš menadžer koji će da nam uradi stvar za džajića, ako me shvataš.
Šomi: O, izvini tebreks, molim te. Nisam znao. Mislim, kako sam mogao da znam?
Kornelije: Ma, taman posla. Svašta, ne ljutim se ja na tako talentovane momke, sedi Miloše, sedi. Dakle, kao što sam rekao Nikoli, rećiću i tebi. Spreman da vam ceo aranžam uradi za džabe, odnosno, vama za džabe. Celu finansijsku situaciju ću da snosim na sebe, vi nećete imati ništa sa tim. Snimanje u profesionalnom studiju, sa profesionalnim ljudima, opremom, snimanje spota, dakle sve. Sve je na profesionalnom nivou. Budite bez brige, mlada gospodo.
Džoni: Čuješ bratić? Sve je za džajića!
Šomi: Do jaja matori, pa do jaja znači! Hvala bratić Kornelije za sve, mislim, ono, bićemo tvoji dužnici, što se kaže, kontaš?
Korenlije: Nema potre...
Šomi: Šalu na stranu, izvini što te prekidam, slušajte ovo, koji sam kadar znači imao sinoć! Džonsone, znaš onu malu ravulju što je trpam petkom uveče?
Džoni: Misliš na malu Maju?
Šomi: Mislim. E, sinoć nije bio petak, ako me shvataš. Pila sa nekim drugaricama, napila se kao pička, i fazon zove me da idemo do nje. Zonfić, upoznavanje njenih roditelja, smejanje, kontaš? I mi uđemo kod nje, ja ulazim u sobu, kad ona se dere, kao, ne tamo, tamo mi matorci spavaju, ja počeh da smejem, ne bi mi dobro. Ulazimo kod nje u sobu. Lepa sobica, legnem na krevet, čuješ nju, ne tu, tu mi stariji brat, spava, ležiš na njemu. Mislim se u sebi, ležaćete i ti i on na mene uskoro, ako me razumeš. Legnemo posle na njen krevet, i tu se matori karamo jedno odprilike 53 minuta, i udri, udri, udri, značl odvalio sam je od kurca, a brat joj je bio budan i drkao na nas, dajem glavu, znači. Ružan kao kurac, čupav, smrdi, nikakav joj brat. Nebitno, šalu na stranu. Trpam je ja i dalje, i nešto me cepi u glavu, čudna pomisao, da kamšatujem na njenog burazera, da bude baš zonfić...
Džoni: Matori, nisi valjda?
Šomi: Jok ti si! Ustajem, onako cepaju me grčeve u nogama, a gaće mi na kolenima, i prskaj po burazeru, ko ga jebe!
Džoni: AHAHAHAHAHAHAHA, PA BRAĆALA, TI BRE DEFINITIVNO NISI NORMALAN, KOJI KADAR JEBOTE!
Šomi: Slušaj! Počnem da ga bacam po njemu, po krevetu, po njegovoj masnoj kosi, posle bila još masnija...
Džoni: AHAHAHAHAHAHAHAHA!
Šomi: I na kraju kadar nemoguć! Bratić se budi i bunca kao nešto, kad samo izgovri nešto u snu, onako bunca: Kako je lepo svršiti tokom seksa, je l da ljubavi i to po tebi?
Džoni: HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHA KOJI KRETEN JEBOTE! KAKAV INDOS JADNI!
Šomi: RECI BRATE KOJI SU TO KADROVI BILI!
Kornelije: Ta devojka koju si jebao, to je moja mlađa sestra inače, a kosa po kojoj si svršavao je moja.
.
.
.
(nakon pola sata)
Neša: I? Je l ste uradili album? Šta je bilo?
Džoni: Jesmo kitu uradili! Ovaj kreten imao malopre nemoguć nastup pred menadžerom, ne bi verovao šta se desilo.

- zavrsio je visu ili fakultet, ili pak pohadja i sam sebe smatra mnogo vrednim zbog toga. Ponosni su i on i roditelji i devojka i papagaj, kao i celo selo sem onih sto mu zavide kojih ipak ima vise.

- Televiziju vidi kao nesto sto bi trebalo da bude duhovni vodja, stoga se gnusa svih Reality showA i vidi ih kao trovanje mladih podmetnuto sa zapada na nasu precistu pravoslavnu zemlju

- Grand show i slicne emisije pokusava da ismeje, uglavnom neuspesno, uporno pokusavajuci sebi da nafura visu vrednost (bravo care, jesi, i ti si od nekoga bolji, ako treba svi ti seljaci ce u dupe da te poljube, samo reci).

- Evropu dozivljava kao nuzno zlo. Jeste on za Jevropu ali pod NASIM uslovima (to mu dodje kao kada neki klub iz druge lige ulazi u prvu pa postavlja uslove ovim idiotima sto su vec neko vreme tu: „ne ne ne...od ove godine iz lige ispadaju samo dva umesto dosadasnjih 3 tima, a u ligu sampiona idemo mi sa wild card-om “). Jevropa mu se gadi jer ima pedera, kao da ih medju Srbima nema, pogotovo onih sa takvom karakternom osobinom.

- Ne pravi razliku izmedju SRS i LDPa, to su za njega dva ekstrema, dva jednako udaljena pola, i ovi sto su furali noz u zubima i doveli na kampovanje u Srbiju oko pola miliona Srba koji su ziveli van zemlje pre 90ih (tada republike), i sa druge strane jos vise su gadni ovi sto bi Jevropu pre nego on nauci gradivo i bude spreman. Isti su mu i ovi sto su pukli Kosovo i ovi sto konstatuju da je Kosovo izgubljeno (ko ga nadje njegovo). Uostalom nisu Radikali i Milosevic krivi sto su huskali glupake u rat, vec sto su te ratove izgubili.

- Amerika je naravno za sve kriva, i sto nema ribu, ili ako je ozenjen „gde bas ovaj skot od taste meni da zapadne, sigurno je americki spijun“. Amerikanci su svi isti, zli naravno, dok su Rusi ama bas svi do jaja. Ako im das primedbu, da nema neke velike razlike, da i Amerika i Rusija teze da budu imperijalisticke i da njega to svrstava u tupavog ostrascenog navijaca bas kao oni nesrecnici u filmu „Tri karte za Hollywood“, jos na to dodas da je Rusija sad negde kao Amerika 30ih godina proslog veka, uglavnom se umuse.

- Koketira sa nacizmom. „Nisam ja nacista, brate, kad su Srbi bili nacisti...ko je bre ova na TVu“... Ivana Dulic nesto prica ... „u mamicu joj ustasku...katolicku onu... sere kvocka nesto...ma sve bi ja te rvate... sta sam ono pric... naciz... hm...mm... ma sta se ja tu pravdam... jel ti znas sta su oni nama u II svetskom radili, jesi cuo ti bre za Jasenovac...“- Pogledao je i po neku epizodu South Park-a i odusevio se time kako oni ismevaju Jevreje, ne prepoznavsi ironiju. Vladika Nikolaj Velimirovic je do jaja i to tvrdo kuvano, uostalom jesi vid’o kako bi on te Jevreje, bas kako treba po kratkom postupku.

- Uclanjuje se u stranke i trazi zaposlenje na taj nacin. Njegovo politicko angazovanje u porodici dozivljavaju kao hodanje po oblacima, tzv. „nebeski hod“ jer postaje VIP, nesvesni da je to samo u njihovim ocima. Odlasci na partijske sastanke su kao susreti sa bogovima, Zevs, Apolon, Kostunica, Tadic i ekipa sa basketa, toliko mudrosti da se sam natripujes da si svetac (ili ako si nesto mladji da si Milos Obilic koji ce ovog puta da im zapali ambasadu).

- Obicno ima neku duplo stariju figuru od sebe koju vidi kao idola, koji ga zestoko truje glupostima i s kojim je „ortak“ na obostrano zadovoljstvo. Matorac to dozivljava kao da je on do jaja sa mladima, a nas junak matorog vidi kao prvi izvor mudrosti odmah posle Vladete Jerotica (upgrade-ovana, obrazovanija i namazanija varijanta Ljubise Trgovcevica – „Ljubisa Trgovcevic version 2.0“).

- Ima misljenje o mnogo cemu, poprilicno plitko, uglavnom povrsno, neretko ostrasceno zbog svojih frustracija i kad nesto isprdi to zove stav.

E pa saSTAVljeni, ti si produkt medijske i crkvene propagande, loseg i prosecnog okruzenja, ti si produkt lose skolske industrije, zavidis svemu sto je bogatije, modernije, naprednije i prevazilazi tvoj suzeni pogled, ne vidis perspektivu ne zato sto zivis u Srbiji vec jer je nema u tebi, kad bi imao zrno razuma i morala shvatio bi da je zbog tebe i takvih ovako najebana, drustveno si destruktivan mada ti to nazivas konzervativizam, ti si bre „intelektualni izbljuvak“.

Ma bre zanjeze :), ti si za sazaljevanje i ne bih te ja ni definisao vec mi se gadi to sto se ti ponosis svim tim