ono sto ponosne mame kazu kad njihov sin uglavnom antitalenat udje u igru
Provodimo sve više vremena zajedno, i upoznajemo se sve bolje : gradimo medjusobno poverenje, on mi otkriva sve više njegovih mogućnosti, a ja mu pokazujem kako izgledam, govorim mu šta volim a šta ne, kako se osećam i da li sam usamljen (fb). Nikada me nije izneverio, a priča mi i pokazuje mnogo toga : nekada je bio crno beli, vremenom je učio da govori, a danas ima i boju, govori u više jezika, i sve ih prevodi kako bih ga razumeo. Nikad me ne kritikuje ako ja to ne želim - prebacimo kanal na vedrije teme, i opet smo srećni.
Od njega sam naučio toliko toga, zna neverovatne stvari o ljudima i životinjama, planetama i davnim vremenima, i toliko su zanimljive i lepe, da ne mogu da se nateram da spavam.
Sa njim mogu da igram fudbal i kada je napolju kiša, drugari, ja i naš prijatelj kockasti ekran, i tada nam ne treba niko više.
On se druži sa mnogim ljudima, i svakog dana uči sve više i više. Čoveče! kad se samo setim koliko vremena sam izgubio čitajući knjige! A mogao sam da odem na youtube i gledam šta rade pravi, živi ljudi. Mogu da vidim kako padaju, kako se igraju i smeju, prave gluposti ili bilo šta drugo, i sve to sa mojim prijateljem monitorom.
On mi uvek kaže šta želim da čujem i šta želim da znam, ne traži mi da mu kupujem poklone, da se tuširam i brijem, ne budi me dok spavam i ne traži mi mane. Prihvatili smo jedan drugog takve kakvi jesmo.
Moji prijatelji i devojka kažu da sa njim provodim previše vremena, ali ja mislim da su malo ljubomorni.
Neki ljudi čak tvrde kako će zbog nas propasti ljudi i svet, ali šta ja tu mogu? Ako drugi ljudi počnu nešto da preduzimaju, onda ću i ja. Gladne dece će u Africi biti uvek, i to se ne može promeniti. Uostalom - zašto lupati glavu oko takvih stvari? Čemu? Sinoć je bila liga šampiona, odoh da pitam mog kockastog vernog prijatelja kakve su bile utakmice. Ja sam zaspao, ali on je gledao umesto mene.
Komentar pornićarke na asortiman kobasa koji će ubiti sve čedno u njoj tokom gengbenga.
Jaka crta srpskog mentaliteta, najkraća verzija skidanja krivice za svaki loš postupak, bliske nam osobe. Pitanje koje potvrđuje krivicu , dramska pauza koja nagoveštava potpuni obrt i prisvojni pridev, najjači argument, koji opravdava okrivljenog i baca svaki tračak sumnje u zapećak, jer je on Vaš, a to u Srbiji nije mala stvar.
Zbog toga i jeste. Priznaj pošteno da si pristrasan onom ko je tebi bliži i da njegov uspeh ide i na tvoje zadovoljstvo.
Lep način da nekom kažete da odjebe.
Brate pao sam matu nema šanse da dam uslov!
-I ja sam puko isto.
_Ja sam dobio desetku iz matematike! Baš su bili laki zadatci!
Moj si idol! Ajd sad idi malo prošetaj.
Nešto što srbenda nikada neće priznati da mu se desilo.
Ko, mene?! Nema šanse, nikad! Mu razbijem pi... ja odma!
To je najviša tačka do koje možeš da se popneš.
Svemoguća osoba, pandan mojoj babi, koja iza sebe ima nadčovečansko dostignuće.
- Koliko si ti dugo s onom ribom?
- 5 meseci.
- I?
- Ništa.
- 5 meseci i još ništa. Pa bre lakše je bilo mom pradedi da probije Solunski front nego ti nju.
Glupa recenica izgovorena u americkim filmovima. Ushicen/a tata/mama to izgovara kad mu/joj cerka/sin postignu najvazniji poen u istoriji americkog sporta.
Rezultat 78:79, 6sek. do kraja, napetost se oseca u vazduhu. Trener cupa kosu i skace (ili ako je celav, onda samo skace). Publika je na nogama, cirlidersice skakucu.
Najbolji igrac se povredi, slomi nogu ili ruku, a trener nema koga da ubaci. Tad ubacuje najveceg frika koji je do pre par dana skupljao lopte po sali. Naravno, frik pogadja kos (da ne bi pogodio, film ne bi bio kul) i tad ushicena majka sa suzama u ocima izgovara: "That's my son!" u nadi da ce je neko cuti.
Suptilan način da pitaš ribu koji si joj je po redu.
Čovek kome nikako nije jasno kako ja ne mogu da uradim tako jednostavnu stvar koju je on nekad davno znao, a sad je ''malo zarđao'' pa će mi samo jednom pokazati. Čovek sve svede suštinski. (pročitati primer)
Ja: Treneru, nisam ovo dobro uradio, ne znam gde sam pogrešio.. Možete da me ispravite?
Trener : Jaoooo, sve pogrešno shvataš! U fudbalu je bitno samo jedno,a to su dve stvari : Rad,red i disciplina.Kako ja bilo šta da naučim od ovakvog čoveka ? (:
Drug, koji je zaboravio svoje prve drugare iz naselja, izgubio neznost i skromnost koja je krasila nasu generaciju, osmeh zamenio dvema linijama izmedju obrva. Postao je glavna faca medju (uvek) nepoznatim likovima, ne skida naocare koje prikrivaju poluspljosteni nos iz tuce, kojom je dokazivao sebe. Vidim kako pod ,,punom opremom,, na motoru vozika devojke 15ak, 20 godina mladje od sebe, 200km/h.
Nesto me uvek tera da ga svojom pojavom podsetim na detinjstvo, pa mu se uvek nasmejem i pitam za roditelje, zdravlje, buducu porodicu, posao, a od svega dobijem odgovor kako je sve ,,ovo/ono,,. Teretana, ludilo i trange /frange, iz cega neizbezno shvatim da on ne zna ni ko sam ja, ni da li su mu roditelji zivi i gde, a posebno ne zna sta ce sa svojim zivotom, jer prazninu u dusi i neukost popunjava prolaznim stvarima.
Ne pije, ne puši, ne drogira se, ali me bije svaki dan-zato ga volim!
Već dobro poznat kliše.
Naime, voditelji raznih šou-tok emisija, muzičkih manifestacija, i drugih elitnih skupova, uvidevši da su jedina mizerija tog skupa, i da jedini nisu ništa postigli u svom životu već rade kao najavljivači poznazih i slavnih u odelu kojeg su dobili za potrebe snimanja, pederskom frizuricom, takođe za potrebe snimanja, sa sve lažnim osmehom na licu i vedrim glasom, krijući u sebi duboki očaj zbog samo donekle ispunjenog životnog sna - da se nađu na TV-u, ali kao zvezde, a ne njihove senke, dobijaju poriv da se uzdignu bar do brade tih selebritija tako što će uz najavu dodati i da je taj lik njihov kućni prijatelj, veliki drug, dugogodišnji poznanik ili slično.
-Dame i gospodoo! Imamo čast da nam u emisiji ove večeri gostuje virtuoz domaće filmske i pozorišne scene, oca srpske ratne kinematografije, velikog majstora svog zanata, takođe i sjajnog čoveka, oca, druga, i muža. Čoveka kakvog bi svaka žena poželela, ali samo jedna ga je osvojila. Aktivnog u svim humanitarnim akcijama, jer je i sam nekad bio u takvoj situaciji. Nekad davno, ali čim se njegov ogroman preogroman talenat otkrio, prekriven je suvim zlatom pohvala i nagrada koje više ni u sve vitrine njegovog stana od pet iljada kvadrata ne može da stane. Dame i gospodo: The Prof. Džoni Gvozdenović
Glumac nad glumcima, inače moj veliki prijatelj.(Publika)
-Koga zabole kurac e!? Uaa vlada, dole Vučić, neka vlada anarhijaa! OOPAAA(Ivanović otrča sa bine plačući. EPP)
Brza upitno-podjebavajuća konstatacija sagovorniku , kojom pokušavaš da mu ukažeš da je prelazak na sledeći nivo nerealan dok ne savladaš onaj na kojem si trenutno.
-Planiram da na trećoj godini studija odem u inostranstvo.
-Koji ćeš moj na Mesecu kad ni na Zemlji ne umeš da živiš?
-Što?
-Pa pitanje je hoćeš li ti ovde očistiti prvu godinu, o drugoj da ne pričamo, a ti već u trećoj u inostranstvu...
Muž omnipotentog bića.
Ona situacija, kada ujutro niti žurim na posao, niti iman nekih neodložnih obaveza, tako da mogu da ga organizujem onako kako ja želim. Još petnaest minuta dremam, kafu mogu da popijem sam ili mogu još nekog da zovem, nema brzinskog umivanja, oblačenja i doručka - sve polako i na tenane. Na tv - u u jutarnjem programu puste uvek crtani, ja pogledam 3-4 po izboru na netu, da mi dan počne opušteno i uz osmeh. A ako je napolju lepo jutro, prošetam, pa svratim do drugara, i kafu popijemo ili kod njega, ili negde u gradu. Najbolje od svega je ipak to što mogu i da se okrenem na drugu stranu, i odspavam još dva sata, ako mi se tako hoće.
Nepostojeće biće iz srpske mitologije.
