Prema legendi - jezik koji je potreban da bi mogli da razumemo govor svih živih bića na planeti... i životinja i biljaka. Da bismo ga dobili potrebno je da nam zmijski car triput pljune u usta i mi triput da mu vratimo, naizmenično.
Jedino što me interesuje u svemu tome, kako zmijski car nije mogao da utiče na nemački, i skandinavske jezike... pa i jezik poreklom iz nekih delova Srbije, recimo sa krajnjeg juga ili jezik Srba iz Dalmacije...
Da mi je 10 puta pljunuo u usta, mislim da ih opet ne bih razumeo...

Rad pri kome uocavamo koliko poznajemo maternji jezik.

Ultra zajebana konstatacija koja diže cenu određenom spisu, dokumentu, ili bilo kakvom pisaniju. Bilo to evangelistično mršenje muda, prežvakavanje već prežvakanih tema koje usled toga postaju ubalavljene poput usta mladog govečeta, ova sentenca ima za cilj podizanje kredibiliteta određenog teksta, može i poslovice, ukoliko se nađe neki evgenije da vam soli pamet svojim mudrostima, koje su, jelte, izvorno pisane na sanskirtu. Postoje naravno, i narodne dosetke koje upravo rečenicu iz naslova koriste kao osnovni predmet sprdnje, upućen onima koji pomoću nje žele da svoj govor učine upečatljivijim.

CV je sve ono sto bi trebalo da znate da radite da bi ste bili primljeni na odredjeni posao, na kraju dodje nesto kao parodija na ta necija umeca...
Najsmesnije od svega je kada ljudi skinu sablon za cv i promene ime, prezime, adresu i sliku, pa se posle cude odkuda im tolika umeca: tecan govor engleskog, nemackog, esperanto, programiranje My SQL, JAVA, C++, i na kraju kao slag na tortu hobi za koji nikada nisu culi, a hobi nisu imali jos od skupljanja slicica u osnovnoj skoli...

Mačka kao i svaka druga.*
Veruje se da donose nesreću,pogotovo ako vam "preseču put".
nalazimo ih u bajkama kao verne saputnice nekakvih rugobnih babetina ili ti veštica.
Kako u domaćim tako i u inostranim analima nalazimo početke ovih verovanja.
Na crne mačke se popreko gleda u mnogim zemljama, ali njihova reputacija je još gora u Italiji, gde su jednim papskim ediktom iz srednjeg veka proglašene za "đavoljeve vazale". Crne mačke vrlo često su završavale na lomači sa ženama optuženim da su veštice.

Žargonski termin za sportsku pobedu protiv ljutog rivala i, ujedno, još samo jedan od nebrojeno mnogo dokaza u prilog tvrdnji da je SPORT vazda bio i ostao alternativa RATU u periodu MIRA, ali i obratno.

Preuzet iz tradicije američkih Indijanaca – koji su, uostalom, poslužili kao inspiracija i za sijaset drugih “ratno-asocijativnih” idioma – pojam iz naslova je, pre svega, vid navijačkog izražavanja; brutalan izraz bezgranične ljubavi prema svom i jednako neograničene mržnje prema tuđem klubu. Igrači na terenu se i ne pitaju nešto previše...

Ista reakcija na različite događaje.

Beogradski sleng 21. veka. Jedna od onih reči koje su se na potpuno spontan način uvukle u naš svakodnevni govor i postale nezamenjlive na jedan, gotovo opsesivan način. E sad, iako se oko akademski preciznog značenja iste naši istaknuti morfolozi, etimolozi i ostali olozi zvanično i dalje spore, ostaje nepobitna činjenica da ona ipak predstavlja eufemizam za nešto negativno, loše, možda čak i ZLO ( :dijaboličan smeh u pozadini: ) a to je, meni barem, sasvim dovoljno. Pomenutu reč, razume se, nikako ne treba brkati sa reči ''smor'' koja se koristi u potpuno drugom kontekstu a i nema ista slova. Doviđorno.

Futuristička naučno-popularna emisija koja je počela sa emitovanjem '85. godine prošlog veka, čije je ime bilo mač sa dve oštrice; iako je u početku zvučalo veoma fascinantno i ubrzo joj izgradilo kultnu bazu gledalaca, (uz pomoć odličnog programa), sva ta slava isparava 15 godina kasnije, kada je STVARNO posle 2000. i nepromišljenost u apelu imena na duge staze izlazi na videlo.
Inače, obično je tema bila tipa automobili budućnosti koji voze sami, robot-sluga koji razume ljudski govor i svira čembalo, avion na jogurt, kompjuteri na kojima možeš da gledaš filmove... mnoge od stvari su se zapravo obistinile, što je ovoj emisiji dalo dodatni autoritet, ali avaj...

Teranje Vukajlije da psuje i priča na raznim jezicima alkopušačkim glasom.

...je riba koja život doživljava daleko složenije od nas (zapravo ne, ali joj kompleks stidnih dlaka obrazuje budžu koja kroz farke ostavlja vizuelni efekat nalik onom kakav ostavljaju muda, pa je se plašimo), i to joj daje za pravo da:

- Se ne školuje
- Se ne kupa
- Se zove na stranom jeziku
- Se ne brije (osim onih dlaka ispod očiju)
- Ne radi
- Ne radja
- Ne stvara (što bi se nama smrtnicima učinilo podrazumljivim za nekoga ko se izjašnjava za umetnika)
- Ubacuje u govor engleske idiome a la Del Boy francuske
- Zavodi teror i dominaciju nad pripadnicima nižih vrsta (koje se kupaju, zovu Milica/Jelena, rade, studiraju, imaju decu, uvažavaju sagovornika...)

Jedna vrsta licemerja. Jedna osoba/organizacija/etnička grupa/država se žali na neku stvar (tekst, delo, govor) i svim sredstvima se trudi da tom aktu stane na put. Sa druge strane ta ista osoba/organizacija/etnička grupa/država radi upravo iste ili slične stvari (u malo drugačijem i pasivnijem obliku, ako ne i još gore i eksplicitnije i besomučnije).

Za jednu stranu ono što oni rade ne valja ako druga strana radi to isto. Time kreće prepucavanje, otvara se gomila pod-tema i cela stvar dobija značaj koji joj najvećim delom uopšte ne pripada.

Izraz koji upućuje prodavačica u prodavnici nekoj osobi, za koju ima toliko lošeg mišljenja i gađenja, da jedva čeka da se ta osoba skloni sa očiju doticne. Ali ne može sad tu da upotrebljava psovke i ružne izraze, jer joj ne priliči. I onda, ovako na kulturan i fin način želi da stavi tom čoveku do znanja da nije poželjan. Uz taj njen govor obično kroz pokret ruku pokazuje i nervozu dok otkucava i na način na koji izgovara cenu, želi da stavi čoveku do znanja da želi samo da što pre zavrsi s njim i da si čovek ode.

Tokom I svetskog rata komandovao je 2. bataljonom, 10. kvadrovskog puka, tokom odbrane Beograda, 1915. godine.
Kada se vojska povukla iz Beograda i započelo je potpuno povlačenje iz vojske i naroda, što će kasnije biti poznato kao "srpska golgota", on i njegovi vojnici su ostali da obezbede odstupnicu, i da svojim životima uspore napredovanje Austro-Ugara i Nemaca.
Kada je već bilo očigledno da je prestonica izgubljena, a kada je moral vojske bio potpuno uništen, major Gavrilović je svojim govorom pozvao svoje vojnike na taj poslednji juriš... poslednji prkos nadmoći protivnika... I skoro svi su izginuli...
Ali je kranje osvajanje Beograda udružene snage Nemaca i Austro-Ugara koštao skoro 10 000 vojnika.
Sam Gavrilović je bio teško ranjen, ali je preživeo...
Doživeo je kraj Drugog svetskog rata, koji je proveo u nemačkom koncentracionom logoru, kada se vratio u Beograd, i grupa idiota ga ubila zato što je bio u gardiskoj uniformi... jer nije imao ništa drugo da obuče.
Ironično, mnogi "komunistički" zvaničnici koristili su njegov govor, uz cenzuru, naravno, izbacujući "Živeo Kralj!".
-----------------------------------------------------------------
Kao mali naleteo sam na zapis govora u nekom starom broju Vojske (časopisa tadašnje VJ, mislim da se sada zove Odbrana) i odmah sam ga zapamtio celog, i nikada mi nije izašlo iz glave...
Ne posmatram na celokupnu stvar kao "veliki patriota", niti sam monarhista i antikomunista, čak naprotiv, samo sam hteo predstaviti jednog čoveka koji sam po sebi nije učinio toliko veliku delo. Veliko delo su učinili njegovi vojnici, i svi koji su se borili za odbranu Beograda... Ali oni su verovali u njega, i kroz svoj govor on podseća danas nas na one koji su se borili, i koji su poginuli.
Sećajući se Dragutina Gavrilovića, mi se u stvari sećamo 2. bataljona, 10. kvadrovskog puka. Ali opet, to je samo naziv, broj....
Mi se sećamo ljudi, a Gavrilović je na neki način personifikacija njih..

Skoro pa izumrla vrsta aplauza. Još se jedino uživo može doživeti u ruralnim područjima na sastancima seoskih glavešina ili pak prilikom gostovanja nekog poznatog političara. Od običnog, modernog aplauza se razlikuje pre svega po frekvenciji i intenzitetu odnosno ima znatno veću frekvenciju. Cilj je udarati šakama ne mnogo jako koliko brzo a sve u cilju pokazivanja oduševljena pojavom ili govorom osobe kojoj je aplauz namenjen. Prefiks komunistički vuče iz doba svoga nastanka a može se naći na internetu na video zapisima druga Tita.

Optimalna reakcija na vrhunske domete naših političara.

Odnosno, postoji jasno omeđena granica do koje možeš ići i do koje tvoj potencijal može dosegnuti. Bez obzira na jeftine motivacione poruke koje propagiraju da se "može ostvariti sve što zamisliš" i da "je nebo granica", stvarne mogućnosti daleko su drugačije i dokazane hiljadama godina ljudskog iskustva. Neko ko je visok metar i šumsku jagodu, ne može postati NBA plejmejker, bez obzira na agilnost i spretnost sa loptom, kao što mladić čije lice izgleda kao Hirošima 1945. ne može realno očekivati da će smuvati prepičku, bar ne bez adekvatne finansijske injekcije. Granice ljudskog potencijala su čvrste i realne, a vascijeli trud i zalaganje čovjeka će odvesti samo donekle.
Kada se dodirne granica za čiji prelazak ne postoji viza, tu ne pomažu ni motivacioni govornici, ni obilje knjiga o samopomoći. Jedini lijek je prihvatanje surove realnosti da su naši talenti, sposobnosti, genetske predispozicije ucrtani u knjizi sudbine, a da gumica za to mastilo još nije izmišljena. U životu možeš dati onoliko koliko objektivno imaš, a svako davanje preko toga dovodi u ekonomsku propast, ludilo ili poroke, a najčešće - sve od navedenog, zajedno sa razočaranjem, koje, ako u dogledno vrijeme ne preraste u prihvatanje stvarnosti, čovjeka može otjerati u ambis depresije i suicida.

Titula koja se dodeljuje najvećoj budali u društvu. Obično je to lik kome fali po koja daska u glavi, onaj nedopravljeni. Govori i radi bez ikakvog razmišljanja. Nije kadar da usresredi pažnju na bilo kakvu misao. Govor mu je isprekidan a reči neočekivano izleću iz usta. Mudar pogled mu se često gubi u daljini u njegovim dubokim mislima, tako da neretko ulazi u situaciju da 'oće da ga zgaze kola. Karakterišu ga maloumne ideje poput : " Ae da ga zglabamo u busu, ne mogu da izdržim do kuće." , "Oćeš da tripujemo Sonju da joj je danas rođendan?", " Ae da se kladimo da će da bude smak sveta 2012.", itd....

Smanjen učinak.

Rečenica kojom se staromodnoj osobi objašnjava da se vremena menjaju i da to što u njihovo vreme nije bilo sada biva.