Drug: Marijaaaaaaaaaaaa..
Drug No.2: Šta se dereš bree, kao da si račepen na vrh glave !

Не, не занима ни то што је волиш, ни то што је као због тебе одбила посао у Лондону, њено мало стопало неће стати на мој праг!! :сикт: :сикт:

- Uzmi me!
- Nisam ja opštinski pečat pa da udaram u bilo šta!
- Nisam ni ja krmača pa da se jebem jednom godišnje!
- Mršći!
- Ubiću se!

Na primer kada fudbaler na mulu izvede prekid dok se protivnički igrači nisu postavili. Jedan nula, ko vas jebe.

-Jesi li se ti to meni malo ugojila? ;)
-Šta? Gde? Jese vidi?
-Ma šalim se... Znam da se pališ pa te zajebavam:)

-Uskomeša mi se muška žila kad te vidim, sokolice moja!
-Beži, seljaku, upomoć, obezbeđenje!!
-Ja i ti mora zaživimo, jebeš mi sve...

Lik 1: valjda cu da položim ovaj kolokvijum.
posle par dana...
Lik 2: kako si prošo na kolokvijumu?
Lik 1: ma prešo sam ga na hard.
Lik 2: bravo matori! Ajde na pivo, ti častiš...

Ona (pošto je konačno poslala sliku):"Jesi li me ovako zamišljao?"
On:"Khm, teško mogu da ti odgovorim na pitanje, fazon - poslala si mi fotku k'o za ličnu kartu..."
Ona:"Ne mogu da verujem šta pišeš!?"
On:"I deluješ mi k'o "verujuća", ono - poslala si sliku kao da si kaluđerica!"
Ona:"Eh, zašto tražiš sliku, kad misliš na siku? Slobodno zaboravi da smo ikada započeli komunikaciju!"

Toni: Muvao sam se sa onom Tanjom, devojka je baš slobodna i skroz je gotivna.
Kosta: Brate, ne znam šta tražiš sa njom... Udarali su je više neg' krušku na vašaru.
Toni: Daj bre Kosto ne hejtuj, tvoji komentari i opaske nisu ni za kurac. Devojka je vrh!
Kosta: Ja sam ti lepo rekao, a ti kako hoćeš. Na tu tvoju malu su se pentrali više neg' na Frušku goru, pa ti vidi batice.

Uži centar Beograda, hladan i tmuran dan. Na ćošku devojka, oko 18 godina. Sva u crnom, tamna kosa, bledo lice na kojem se samo nos crveni od hladnoće. Nosi smešne džombaste slušalice iz kojih krlja neki komercijalni metalcore. Fasciniran vizuelnim aspektom njenog bića, morao sam da sprovedem kvazi pokušaj udvaranja...

Nakon pet do šest konfuznih rečenica, prilikom kojih se govornik pošteno najeo govana, a pritom je i zamuckivao, usledio je Flajerušin odgovor:

- E, je l' znaš šta?! Ovde sam već pet sati, pokisla sam i hladno mi je. Ako možeš, MOLIM TE, bar ti da mi se skineš s kurca.

- Mama, vidi pištolj na kuglice!
- Ne! Baci to! Na to su kuce i mace piškile! Pi'!
..................................................................
- Ijao, kakva sreća, petsto dinara.
- Mama, baci to, na to su kuce i mace piškile!
- Sad će mama da ih opere, u nekoj prodavnici.

- Brate jel' bi je jebo?
- Na keca brate!

Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.

Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!

Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.

Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.

A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.

Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.

Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.

Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...

I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!

Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.

U ovom kadru vidimo lava koji se prikriveno približava antilopi koja ništa ne sluti. Lav je gladan i ne sme učiniti ni najmanju grešku ako želi da jede... Međutim vetar je naneo njegov miris u pravcu antilope i ona ga je primetila. Lav je primetio da je primećen i kreće u akciju; antilopa se dala u beg.....Krvoločnost ove zveri nas upućuje na to da je ona nekad tokom devedesetih bila član SPS i pritom je kontrolisala nekoliko glavnih resora, te da je ovaj lov zapravo odmazda za antilopino antivladino delovanje tokom tog mračnog perioda. Takođe, tu možemo primetiti i bradavičastu svinju koja je došla na pojilište a koja je nekada u određenim trenucima bila u koaliciji sa lavom, ali zbog razlika u mišljenju su se razišli. Ovo jato lešinara koje vidite se tokom tog mračnog perioda bavilo ratnim profiterstvom u Bosni i Hrvatskoj, i iako optuživani od strane javnosti za ta nedela, čak su neki optuživani za učešće u genocidu nad gazelama, do danas mnogi od njih nisu procesuirani. Primetićete da se u kadru pojavljuje čopor hijena, većinom mlađih od 18 godina, koji namerava da napadne LGBT populaciju zebri, koja pokušava mirnom šetnjom i mahanjem repićima kao transparentima, da se izbori za svoja prava u divljini.
Tužno je to u divljini. Za nadati se ostaje samo to, da će jednoga dana profunkcionisati pravna divljina u punom značenju te reči, i da će mudre sove, koje ovo samo mogu da posmatraju, biti u stanju da sprovedu zakon i tako ostvare vladavinu prava, mira i tolerancije, i tako primorati lava, da i on kao i sve druge životinje, na fin i civilizovan način, odlazi u mesnicu po svoje meso.

Lik 1 Kako me nrvira onaj Mladen, definicije su mu sranje.
Lik 2 Ma pusti ga "on još gleda "na slovo na slovo''''.

Vidi ga kako se ukočio od smeha, kenjara mu iskočila!

Најчешће се ради у најмлађем сину кога су матори ћале и старији буразери зајебавали док је он сањарио о бољем животу. Побег'о је од родне гајбе, маторца, силеџијске браће и мрске немаштине и отиснуо се у бели свет. Тамо га је такође сачекало жешће срање, сви су му подметали ногу, малтретирали га, зајебавали да је геј али он је, баш упркос свему, захваљујући урођеној доброти, упорности и бистрини ипак на крају успео. Обогатио се (сам начин је тешка смарачина и заузима око 75% сторије).
...наравно, успут је одвојио најлепшу рибу у причи - принцезу/ћерку нафтног магната/манекенку са породичним иметком којој је цео живот пун курац истих ликова као њему самом и која је све време одбијала најбоље партије чекајући баш ЊЕГА. Срећни ко мали пси, венчали су се и упражњавали све видове сексуалних активности, за све оне дуге дане загоревања.

Na kraju dana, stigli ste na čarobno mesto, i nimalo se ne kajete što ste sa konja sjahali na magarca, jer, prosta stvar, to je bila odlična odluka, a ne kao što neki kažu, "to je prelazak sa lošeg na dobro." Opustili ste se, i divno vam je.