Predratni švaler. Penzionerski Kazanova. Onaj čiča sa kojim sve bakute žele da porazgovaraju, prošetaju ili sede na klupi u parku.

Najverovatnije mu se više ne diže ali u mladosti je nesumnjivo bio jebač kalibra jednog Ron Džeremija. Ne ume da se skrasi ni pod stare dane već konstantno odmerava dobrodržeće penzionerke, dok usput uvrće brčiće i zagonetno se smeška. Nešto kao Žika Pavlović ali mnogo matoriji.

Obavezno nosi odelo i lakovane cipele, neretko i šešir. Damama ljubi ruke i pokušava da ih impesionira pričama o svojim podvizima iz mladosti - počev od ispovesti kako je čuvao ovce '43 kad su u njegovo selo banuli Nemci, preko priče o tome kako je nekom svom rivalu, dvometrašu, slomio ruku i obe noge na radnoj akciji u Nikšiću '59.

Slede priče o tome kako je bio glavna faca u preduzeću, pošten ali kurčevit, kako je istukao direktora kada je saznao da ovaj potkrada njegove drugove, kako je išao na sud da isteruje pravdu, kako je tužio komšiju koji krade struju, kako njega tuže neki obesni mladi ljudi što im je šutnuo kuče itd.

Neretko se svađa sa ostalim penzosima, preti da će im odseći uši, zavrnuti šiju, iskopati oko itd. Kad sukob eskalira vrhunac njegove borbenosti je da drugog dedu pljune a potom pobegne.

Babe koje mu se posebno dopadnu izvodi u penzionerski dom na igranku ili poziva kod sebe na zajedničko gledanje Dnevnika.

Aktivnost koju smo svi upražnjavali kao klinci, dok još nismo imali petlju da odlučno odbijemo da nešto pojedemo i sopstveni keš da potom kupimo nešto što volimo.

Eskivirali smo uglavnom kuvana jela koja, osim što grozno izgledaju i mirišu, nose i grozne nazive koji zvuče nekako ljigavo - đuveč, bećarac, kelj, prokelj, pasulj, čušpajz, paprikaš, kuvani kupus, sočivo, boranija, grašak ...svako je imao poneko jelo koje ga tera na povraćanje i za čije eskiviranje se unapred temeljno pripremao.

Amateri su odbijali da jedu pod izgovorom da nisu gladni i da ih boli stomak - što je retko kada prolazilo.
Oni malo sposobniji su mrljavili po tanjiru satima u nadi da će se roditelji sažaliti i dati im nešto drugo.
Sposobni su ostajali napolju satima u nadi da će se ručak pojesti dok dođu kući.

Eksperti za eskiviranje su igrali na kartu "i vuk sit i ovce na broju" i razvijali fenomenalne taktike kako bi ubedili roditelje da je ručak pojeden. To je uglavnom bilo pakovanje kesa u džepove i prebacivanje ručka u te kese kad niko ne gleda, presipanje supe i tečne hrane u sakrivene flašice od acetona ili eventualno dodavanje životinjama koje čuče ispod stola i čekaju da im se nešto udeli.

Problem se rešavao u višim razredima, kada bi ostajali sami kod kuće, što je otvorilo mogućnost da neželjeni ručak završi u WC šolji.

Televizijska forma osuđena u startu na propast svojom glupošću, bezrazložnim kreveljenjem, kvazizajebancijom i ukrućenom opuštenošću. Šljašteći transfer blama. Isključivo se ide na prvu loptu, na ogoljena nacionalna osećanja, na raznobojni koktel kiča Mančić Suzana na našoj, grčkoj, plaži maže se sjajem ceđenog sala visokorezultne produkcije.

Odmah vam u dnevnu sobu upada kezeći stvor Okanović i viče jagabunda brljrrrljlj Srbijaaaaa: zajahao Blažu prhljavoga inspektora koji nosi smešne naočare u obliku 2009 i viče obroljonda mnjuaahaha Surbijaaaa ahahaha ideeemoooo:

Đuričko baca papire s pitanjima: ludnica, kez, sjaj, sise, mangupi, Srbija, igrale se delije, naskače na Bjelu i Koju koji su u istim pantalonama ahahah, crikus, Tito, Jugoslavija? Taaaačaaan odgovoooor 13000 dinara institutu za kerove! Akademik Miloš N Đurić smeška se, malo mu je neprijatno, Vlada Jelić preozbiljan pa se i on osmehne buahaha Srbija brale jagabunda, Sin Dragan davi Miroslava Ilića: ma mi smo bre ludaci!!! Tras, tras, tras, svetleće ploče, kotzke od plastike, mekane plišane ovce padaju ahahaha: Tanja Bošković se smeje s rukama preko usta iskrivljenim prstima i bordo lakiranim noktima, na licu alkosa joj piše: kakvi ludaci jebote, ma upiš! Gde sam ja?

Lik koji, najviše zbog finansijskog stanja i prirodnih uslova, živi u prošlom vijeku, i to u vukojebini za koju ni Memedović nije čuo. U težim slučajevima, živi u pretprošlom, u planinskim vrletima nad kojima čak ni sateliti ne prolaze.

Ponosni je vlasnik parne mašine marke "Watt", reparirane. Drži pčele samo radi voska za svijeće. Vodu dobija sa obližnjeg izvora, a hranu direkt sa njive. Nema električne aparate u svom domu, jerbo ne može da smisli elektricitet, iako ga redovno susreće kad šiša ovce i vazda se pita šta ga to koji đavo pecne kad se maši za gvozdenu kapiju.

Jednom u životu otišao je u grad i tamo se isprepadao gore nego grof Godfroa od Monmiraja i Smrda Mudić prvi put kad su došli u budućnost. Uplašen od strane kočija bez konja, gvozdenih ptica, ljudi u čudnim mekanim oklopima i dama niskog morala, vraća se glavom bez obzira u rodni kraj. Usput upoznaje random damu noći, instant se zaljubljuje i odvodi je sa sobom, obećavši joj kule i gradove samo da mu rodi naslednike, na šta ona pristaje, ne znajući da će ostatak života provesti oskudno odjevena, u opancima i skoro svaki dan na njivi.

Ona neprijatna siituacija kada nam se obrati neko stariji, pa u trenutku ne možemo da se snađemo kako da ga oslovljavamo.

Rečenica koju možemo čuti uglavnom od starijih. Kad to čujemo, kao da smo dobili kompliment, a ustvari ćemo morati da radimo ko crnac.

Poticemo iz iste vukojebine.
Nismo nikakav rod, ali su nam se matorci druzili pa se eto znamo.
Iako ovaj kenja da je rodjeni malogradjanin, znam ga. Ko zlu paru.
A ja se korena ne odricem.

Pitanje koje sluzi da nervira one koji nigde ne idu na odmor.Narocito ako je postavljeno dzet set otvaracicama usti,jer odgovor se zna.

Fraza koja se može čuti u skoro svakom filmu u trenutku kada izbije neki belaj. Sami akteri i ne moraju da imaju ruke.

To je ono što su nam roditelji govorili svakodnevno dok smo gulili osnovnu školu, ne bi li im osvetlali obraze na roditeljskim sastancima pred komšijama, čija su deca uvek bila vrlo dobra, za razliku od nas "dvojkaša i trojkaša".

Mađarski nacionalista. Čovek koji Mađarsku i njene radinosti voli više od bilo čega na svetu.

Div iz grčke mitologije koji je video normalno kada se napije.
Izumeo monokl.

Uglavnom neka srednjoškolka sa previše zauzetim roditeljima i previše novca i slobodnog vremena. A rešena da celom svetu pokaže kako je lepa i pametna, tražeći i dobijajući salve komentara o tome kako je lepa i pametna na svaki video koji izbaci.
Sve se svodi na to da ti ona 15 minuta objašnjava (izuzetno iritantnim glasom) i pokazuje (sa neskrivenim trijumfom u očima) šta je sve kupila u Hot Topic-u, Forever 21 i drugim in radnjama u Americi, reklamira MAC kozmetiku, od koje samo četkica za šminku košta i do 50 dolara, za ostalo neću ni da pričam, i neku jebenu bižiteriju koja liči na ono što mi kupujemo na buvljaku ali je zato baš slatka (Čudo jedno šta sve dolar može da zašećeri)...
I naravno, demonstriraju lično i personalno pravilan način šminkanja, koji mora biti rađen samo MAC 217, 239, 196 bla, bla, bla četkicom, iz pomoć samo MAC proizvoda ili Chanel, Dior, Shiseido i ostale sky high skupotne branše.
Pri tome sve do jedne mudro ćute da dobijaju svu šminku i ostale stvari na poklon, da bi je reklamirale u svom videu.
Neke su napravile toliko unosan biznis da su pokrenule sopstvene linije kozmetike (koje, opet, besomučno reklamiraju) i obezbedile se za ceo život. Neke devojčice nikada ne shvate da je život više od njihovih malih nesesera za šminku.
Ko umije, njemu dvije rođaci! Ovce su za šišanje!

Ono što svaki čovek radi u razgovoru sa starim ljudima, kao da oni imaju problema sa komprehencijom izgovorenog sadržaja, gluvi su ili glupi. Neki se toliko užive u ovaj govor da sami postaju retardi.

Društvena igra dva mamuta iz doba Prastare Serbije. Mamuti su provalili da je najteži oblik podsmevanja u Prastarih Serba rečenica:“Dva mamuta da ti dam da čuvaš-oba bi izgubio“. I počeli su da Prastarim Serbima buše mozak, bili su naizgled tromi, ali stvarno brzi i vižljasti, majstori za prerušavanje i skrivanje-prošlo je više od milion godina dok nije pronađen i drugi mamut, ovih dana kod Kostolca, a prvi je nešto ranije lociran kod Kikinde, 1996.godine

Odgovor na čuveno "Ne bih ja spajao privatno i službeno" osobe koja nam uglavnom nešto duguje. Veoma efektno uz pokušaj sprovođenja navedene radnje.

varijacija na 'kakav otac - takav sin', 'gledaj majku - vidi ćerku', 'kakav deda - takav unuk', koja govori da je genetika dosta bitna kada je u pitanju određenje čovekovog karaktera, ali i da sredina dosta utiče po onoj 's kim si - onakav si'.

Odnos između stvarnog, poštenog odnosa političara prema ovcama koje su ih izabrale i njihovih monstruoznih plata, putnih troškova, odborničkih doprinosa i ostalih kuracpalac privilegija koje su sebi obezbjedili šišanjem tih istih ovaca.

Prodao si kukuruz, kupio janje, natovio ga, uzgojio, šišao si tu ovcu, dobio si vunu, ispleo čarape, obukao opanke preko njih, krenuo u selo, isprosio Maru, doveo je u kuću, spavao sa njom, dobio sina, voleo ga, podizao, hranio, pustio ga u beli svet i čekao. Vratio se neko nepoznat, priča tuđim jezikom. Jedva možeš da razabereš reči koje izgovara, a glas mu je toliko poznat. Grliš ga, pitaš ga, razgovaraš se s njim ili bar pokušavaš, uzimaš najbolju ovcu i kolješ, hoćeš ženiti sina. Vuna koju si postrizao sa ovce poslužiće kao dobro punjenje za pokrivače za postelju u kojoj će on spavati. Radost je to velika biti ponosan na sina. Već ti je teško kretati se i jedva se teturaš do kapije koju zatvaraš za njim koji odlazi automobilom. Besna neka kola, sa stranim tablama. Već pada mrak, a stado treba uterati u obor. Znaš da nećeš moći još dugo tako životariti, ali dok se hoda dobro je. U krevetu razmišljaš o svojoj mladosti, o pokojnoj Mari i o snazi koju si imao. Nadaš se da će sin doći dogodine, barem na dan ili dva ko i sad. Žao ti je što se još nije oženio niti planira imati poroda, a vreme nije na njegovoj strani, a ni na tvojoj. Čuješ u daljini tiho beketanje dok polako toneš u san...

Žanr pod kojim moja baba podrazumeva pojedine pomodarske etno- grupe koje poslednjih godina niču kao pečurke posle kiše. U njima uglavnom kukaju i mekeću alternativne hipster cavulje , kojima je sve živo mejnstrim . Ima i onih kojima je i ovo mejnstrim pa ovakvu muziku kombinuju sa zvucima bušmana koji duvaju u list akacije i gitarskim rifovima Đorđa Davida , pošto on ništa ne odbija.