Skup metoda i tehnika kojima se koristi muškarac u obradi ženskog mozga u cilju dobijanja "radne dozvole".
Metode
1.Dugoročna investivcija-Kavaljerstvo ( kada udje željeni ženski objekat u prepun bus a vi sedite, po Bečkoj školi neoprostivo je ne ponuditi svoje mesto, pa makar stojali 20 stanica ukoliko ona odbije to mesto, stojite pored nje dok ne izadje iz bus-a)Ova investicija će vam se isplatiti kad tad, ako ne i u prvom sledećem susretu jer ženski mozak takve stvari ne zaboravlja.
2.Izbegavati ženski Stand by mod-Nenametljivost (Ako se ženskom objektu ne dopadnete na prvi pogled, ženski mozak prelazi na Stand by mod, koji se odlikuje prebacivnjem celokupne svoje težine na jednu nogu kao posle dugog stojanja u redu za menzu, traži nekog iza vaših ledja a vi možete da ispucate sve vaše najbolje fore džaba vam, ženski mozak će to registrovati ni malo važnije od saobraćajne buke.
3.Davanje komplimenata -slatkorečivost (kod ženskog mozga postoji trade-off izmedju lepog izgleda i pameti oni ženski mozgovi koji žrtvuju sate na doterivanje davati više komplimenata na račun njihove pameti nego njihovom fizičkom izgledu, kolko god bio on dobar.Suprotno tome pametnim ženskim mozgovima davati komplimente na račun fizičkog izgleda. Na taj način devojke koje bez kile šminke ne izlaze na ulicu, će misliti da vam nije samo do njenih dupeta i sisa nego da vi vidite i njihovu "drugu" stranu dok će devojke kojima ne ispada knjiga iz ruku biti takodje oduševljene, jer vam se svidjaju onakve kakve su. Ovu metodu primenjivati pri svakom trećem susretu.
4.Lav "ranjenog srca"-Kada se muškarac nadje u društvu ženskih mozgova obavezno povesti priču o prevarama i neverstvima,sa najvećim gnušanjem se odnositu prema tim pojavama, postaviti se kao dečko koji je osetio na svojoj koži prevaru, i koji zbog toga ne bi nikad nijednoj devojci uradio tako nešto. 4 od 5 ženskih mozgova u ovoj situaciji će početi da zamišlja sebe u ulozi Kosovke devojke koja vida rane ranjenom junaku-tj vama.
5.Fenomen skuvane žabe -Bečka škola se apsolutno zalaže za ovakav način obrade ženskog mozga, jer saopštiti ženskom mozgu ko grom iz vedra neba "Volim te" ili "svidjaš mi se" može u potpunosti da vam uništi sve nade u uspeh misije. Naime ženski mozak voli da bude postepeno juren, da bude predmet konstantog interesovanja da testira strplenje mužjaka, bacajući mu rekreativno po neku korpu u lice da bi se uverio u iskrene namere i dugotrpeljivost mužjakovog Ega.
4.Odlično poznavanje celokupnog opusa pesama Sergeja Ćetkovića je za Bečku školu neizostavno.Ukoliko imate glas kao gavran, pokušajte da uz ples ženskom mozgu prošapućete po neku strofu koju mislite da će najbolje "leći" situaciji. Ženski mozak će automatski svaki sledeći put kada sluša Sergeja misliti o vama.

Tokom milenijuma ova zavodnička veština je pretrpela mnogo modifikacija i promena ali Osnovni princip je ostao isti: Za ženski mozak kod muškarca nije toliko bitna ni lepota, ni pamet, ni dužina alatke, ni kakav je u krevetu ni kako se oblači - nabitnija stvar je pružiti ženskom mozgu SIGURNOST - MATERJALNU I FIZIČKU.Ovaj princip u potpunosti je potktrepljen vrlo čestim prizorima gde pored nas prodju avioni na štiklama vodjeni nekim krševima u poznim 40-im a mi u cvetu naše mladosti,lepoti i snazi možemo samo da ga bacamo na kamen
Jbg to ti je Bečka škola

prazno sediste u prepunoj troli (busu,trandzi) je jednostavno APSURD!!! I to je cinjenica...osim primera koji je naveden dole by Kafka...mada ne postoji nista toliko kontaminirano nasta neki iskusni penzioner koji je 3 rata preziveo(minimalno) ne bi seo...

Pre svega, ovaj Univerzum ( a ima ih jos) je Psiholoska trvorevina. Nasa cula su takodje psiholoska, pa nam, uz pomoc prilicno glupog mozga daju utisak da je sve oko nas materija.

- 11 dimenzija? Ne, ima ih 12. Pocev' od prve, koja osciluje na odredjenoj frekvenci, svaka sledeca je visi harmonik od predhodne.

- Dimenzija je plan realnosti. Nas plan realnosti (recimo treci po redu) ima bezbroj varijanti. Sta ih razdvaja? Pomak! Ne aksijalni nego radijalni fazni pomak. Naravno, i ovaj "pomak" je psiholoski pomak.

- Kako je nastao Univerzum? Glupo pitanje. Posto je Univerzum psiholoska tvorevina; on postojiiiiiiiiiii...... nema pocetak i kraj. U principu, u njemu vreme ne tece; postoji, recimo, u preseku vremena. Sta nama daje utisak da vreme postoji? Nase oci primaju svetlosne impulse, recimo, 24 puta u sekundi. Ti impulsi su promena stanja i na grafikonu bi se videli kao kvadratni ili trougaoni (ovo jos nisam resio). U principu, promene stanja su u skokovima a onda nas mozak svojom hemijom ih "ispegla" i mi imamo utisak toka vremena.

- Ako zamislimo pocetak stvaranja Univerzuma, mada pocetak ne postoji, "iznad" 12'te dimenzije postoji Abstraktni nivo. Zamislimo "Void" u kome nema nicega. Nema "materije", nema "energije", nicega ni vidljivog ni opipljivog. Ali, nesto ipak ima! IDEJE !!! Svaka ideja ima svoju suprotnost, zar ne!? Suprotnosti se privlace, zar ne!? Osim toga, ima bezbroj ideja slicnih medju sobom. Da bi ideja, na neki nacin, postala svesna da postoji, ona mora da se suoci sa svojom suprotnoscu. Isto vazi i za njenu suprotnost. Tu je pocetak svega! Na, nama potpuno neobjasnjiv nacin, te dve ideje su pocele da naizmenicno uocavaju jedna drugu i tako "shvate" da postoje! To je pocetak nastajanja svesti. A onda je doslo (dolazi) do kombinacija, pa rekombinacija ideja i ..... eto; sebe svesnog Univerzuma (jos uvek na abstraknom nivou)!

- Onda je ta kolosalna svest, na, opet, nama neshvatljiv nacin, "uvela" pojam oscilovanja ili frekvence, i tako nastaju dimenzije, u kojima Tvorac" moze da eksperimentise, prakticno sanja razlicita stanja. Za Tvorca (mislim, naravno, na sveukupnu svest, na abstraknom nivou), je ovo prelomni trenutak, jer, da bi bio svestan svojih "umotvorina" potrebna mu je povratna informacija, iz dimenzija, planova realnosti. Zato je Tvorac morao da osmisli ( i osmislio je) kako da svakom stanju "prikaci" "senzore" koji sagledavaju stanje, i koje, onda, Tvorac koristi da "vidi" sta je osmislio. Jednom osmisljeno stanje, svesno sebe, dobija mogucnost da se menja, kombinuje, rekombinuje, ali u granicama koje uslovljava frekvenca odredjenog plana realnosti. Ustvari, postoji neprekidna interakcija izmedju svakog stanja, svesnog sebe, sa Tvorcem. Cudo!

- Kako nastaje "materija"? Tvorac "salje" energetske signale, ili STRINGS, uvek u paru! Koji, osim sto osciluju, "nose", amplitudnom ili frekventnom modulacijom, informacije (blue print) o nekoj "materiji". Prvi stadijum nastanka neke "materije" je STOJECI TALAS (eh, Tesla, bio je blizu...) koji nastaje ukrstanjem dva, istovetno kodirana, stinga. To je "kalup", koji, na nama visem nivou, predstavlja kvazi-materiju. Na prvom, sledecem, nizem, (nasem) planu realnosti, mi, svojim senzorima uocavamo taj kalup kao materiju. Opet cudo!

- "Materija" ima svoje atribute; specificnu gustinu ( ne tezinu), "time frame" ili frekvenciju i trece, koordinate u prostoru, gde postoji. Svaka cestica "materije" pokusava da se "nadje" na koordinatama, na kojim, sve oko nje ima iste ili slicne atribute. Zasto kamen pritiska povrsinu na kojoj lezi? Gravitacija? Nevidjena glupost! Koordinate na kojima se nalazi nemaju atribute koje on ima, i on tezi da promeni svoje koordinate; da se nadje na koordinatama gde su atributi isti kao njegovi. Ako napravimo imaginarnu busotinu do centra Zemlje, i pustimo taj kamen da pada kroz busotinu, on ce se, u jednom trenutku, zaustaviti, na koordinatama gde atributi okoline odgovaraju njegovim atributima. Toliko o gravitaciji. Svasta.

- Ali, cemu sva ova prica? Tesla, naravno. Tesla je uspeo da uz pomoc dva ^&%#$%#& promeni atribute materije i natera je da menja koordinate, u Njegovom slucaju; da lete u vis. Cak postoji i dokaz o tom eksperimentu. Tesla, naravno, nije razumeo sta se desava, i mogu da zamislim u kakvom je frustriranom stanju bio. Njegov zadatak je bio da pronadje i implementira trofazni sistem, i nista drugo. Svaki naucnik ili pronalazac, u svom veku, UVEK pronadje jednu stvar, i to je to. Sta god pokusavao da napravi, osim te jedne stvari, nece mu poci za rukom. Svi smo "sklepani" (bar imamo mogucnost) da za zivota, osmislimo samo jednu vaznu stvar, misao, pesmu, pronalazak, sta bilo, sto predstavlja nas najveci doprinos ovoj civilizaciji. Ostatak vremena trosimo na glupost; "krademo Tvorcu dane", ali stvarno!

- E, sad, ono glavno. Bilioni uparenih Stringova formiraju "materiju", u sto je moduce manje stresnom okruzenju (koordinatama). Sta se desava ako mi, na vestacki nacin, pokusamo da promenimo atribute neke "materije"? SVI STRINGOVI U NEPOSREDNOJ OKOLINI CE UPLIVISANJEM DELA SVOJE ENERGIJE, POKUSATI DA VRATE STANJE PROMENE U PRVOBITNO STANJE. Odgovarajucim uredjajem mi mozemo da preuzmemo deo te energije, i eto nam "Over Unity Generator". S' obzirom da u Univerzumu ne postoji proslost i buducnost, vec je sve u "sada", ta masina vec radi u "buducnosti". Sve sto se desava u nasoj civilizaciji (vazi i za sve ostale civilizacije; nismo naravno jedini), nalaci se u "banci podataka koju nazivamo "Kolektivni Um Rase". Kada resavamo neki problem, telepatski se (interdimenzionalno) spajamo za "KUR", i, ako nemamo nekih psiholoskih problema i AKO JE VREME ZA TO, dobicemo resenje naseg problema. Sto se tice Over Unity, jos nije vreme. Ljudi sirom sveta na vise ili manje uspesan nacin vec prave OU, ali trenutno stanje nase ekonomije ne dozvoljava da ga primenimo. Tek kad potrosimo fosilna goriva, a to ce se desiti za par desetina godina, dobicemo pristup toj informaciji, i to ce biti izvor besplatne energije za sledecih par hiljada godina.

Da se razumemo; nisam ja toliko pametan da sve ovo sam osmislim (osim par stvari, na koje sam ponosan; radijalni fazni pomak izmedju planova realnost, koji osciluju na istoj frekvenci, i jos par stvari. Sve ove informacije se vec nalaze na Internetu, u obliku "Interdimenzionalnih Transkripta" (ako znate sta to znaci). Ali, sama njihova priroda ih krije od ociju naucnika. Doduse, Seth-ove knjige se od 1976 godine izucavaju na jednom od najvecih koledza na svetu. I ko zna na jos koliko. Mozda je neko vec napravio OU masinu, koja radi, ali u tom slucaju je ta masina "pod sapom" najbogatijih ljudi sveta. Ljudi su, cak, i ubijani zbog OU.

Ja sam prikupio dovoljno podataka o ovoj masini da bi ona mogla da se realizuje.
Pokusao sam da animiram nase naucnike, ali koja vajda; doktrina, doktrina, doktrina.......

Predstavlja ponašanje jednog naroda u celini, kao i njegove osobine, vrline i mane. Njegove glavne odlike i ono po cemu se prepoznaje u očima drugih. Pre nekoliko godina jedna profesorka mi je rekla da se duh naroda najbolje može upoznati na lokalnoj pijaci.

Britanska serija iz 80-tih popularna u Srbiji pocetkom 90-tih. Mogla je i komotno da premesti svoju radnju u okupiranu Srbiju za vreme drugog svetskog rata.

Na prvi pogled ostvarenje snova, al' te kasnije sačeka i ubije, onako epski uz vatromet i paljevinsku muziku u pozadini. Kao kad si srećan što si dobio mač, a on počne da ti visi nad glavom i odjednom ti padne. Pocepa ti i lobanju i sivu masu k'o svinja mrsan džak. Kao nestašni klinac kad je srećan, jer dobio grip i neće u školu, a ispostavi se da grip ima životinjski prefiks (svinjski, ptičji) i umre, onako svečano kao prva žrtva moderne influence u Srbiji.

*NAPOMENA: Defka je jebeno duga, koga je smor da cita, neka barem procita primere. Neko mora da zna za moju nesrecu i zalos'.
_______________________________________________________________________
Bolje ces proci u paklu, nego ovde. Ako si, ne daj Boze, bolestan-bolje odmah da umres.
Vazi samo za pacijente. Opasno po mentalno zdravlje. Izaziva retardaciju, poviseni krvni pritisak i traume.
Zdravstvo u Srbiji je propalo. To je cinjenica.
Jos ako se radi o drzavnim bolnicama...
Zato sto tebi ili tvojima savrseno puca kurac da platite 2000 dinara ultrazvuk kod privatnika ili da uopste idete kod privatnog lekara.
Eh, sad. Kad je najgori trenutak u zivotu, boles' zakuca na vrata.
I onda naravno moras da ides u bolnicu.
Sve pocinje tako sto moras da zakazes. Dakle, zoves telefonom. Javi ti se neka napucana medicinska sestra i onda pocinje nerviranje. Ja ne znam da li ona to iz zlobe i pakosti ili samo zato sto je glupa, ali mora da ti zagorca i ta 2 minuta zivota i od tebe napravi debila.
Dobro-zakazao si.
Ustajes rano, i onda se truskas nekim kolima ili busom (neki imaju srece pa idu peske, jer im je blizu, ali cesto su bas one bolnice koje su nam potrebne u drugom gradu) i dolazis u tu, dragu nam drzavnu instituciju.
Vrlo cesto se desava da su hodnici poput lavirinata, i onda pocinje i misaona igra.
Eh, sad. Ako si tunjav covek-neces se snaci.
Dolazis na salter. Medicinska sestra turpija nokte od 20 cm, zvace zvaku ili prica preko mobilnog telefona. Obavezno kucka recepte samo jednim prsticem (na kome se nalazi 2.5 kila zlata) i pokusava da te ignorise.
I onda ide ono: "Sacekajte, vidite valjda red." "A gde vam je ovaj formular?" "Sto niste doneli da vam overimo?"
Pa te posalje u picku lepu materinu, jer glupaca ne zna sta je levo, a sta desno.
I onda dolazis pred vrata sobe u kojoj se obavlja pregled.
Naravno, dosao si ranije, uredno, lepo, na vreme.
A cekaonica puna!
I tu je milion baba i deda (koji najcesce smrde i podsecaju na mesavinu ukiseljenih miski, belog luka i poljskog ve-ce-a).
I naravno, zauzeli su sva mesta.
Ako se nekako i uglavis, pocinje najgori deo svega.
Babe i dede pocinju da raspredaju zivotne price.
A medicinske sestre se setkaju hodnikom u stiklama (obavezno), isfenirane, nafrakane, onako zamisljeno, boli ih kurac za sve ove sto cekaju.
I onda raja hoce da digne bunu protiv onih koji idu preko reda.
I tako si zarobljen u smrdljivoj cekaonici, sa neopisivom zeljom da sebi skratis muke i uletis u laboratoriju, otmes im bilo sta ostro i sam sebi raseces utrobu i operises se, a kasnije obesis na prvo drvo na koje naidjes...
Dobijes nagon, cak, i da postanes revolucionar koji ce spreciti sve ovo.
I da, psujes sve po spisku.
Jer, avaj, toliko su nekulturni, bezobrazni, neprofesionalni...
I vec pocinjes da skupljas pare za privatnika.
Ulazis u ordinaciju i obavezno pruzas doktorima viski ili bombonjeru ili kafu.
Da im se nadje.
Cesto se desi da ima doktora koji su mnogo bolji od medicinskih sestara (nisu toliko napucani), pa ti se posreci i lepo ti sve zavrsi i sredi.
Kad napokon sve zavrsis, istrcis iz bolnice, srecan sto si danas uspeo da se iskontrolises i sprecio masovna ubistva.
I naravno, i dalje psujes.
Najbolji deo svega toga je sto se na kraju pocastis burekom i jogurtom (ili pivom,ako ne pijes lekove).

Ono što biste danas najradije spalili koliko vas je sramota.
Da l'je moguće da vam je glava bila toliko šuplja,a dogadjaj dana što je Marko pogledao Mariju šest puta tokom samo jednog časa,a trač meseca što nastavnica srpskog u mini suknji i kasnim četrdesetim pije kafu samo sa nastavnikom matematike?Pokušavate da se setite ko je bila osoba koja vas je ubedila da pišete dnevnik i zapisujete tako čudotvorne i nevidjene dogadjaje.Da li je to bila neka drugarica koja je spomenula da ona piše dnevnik,ili su vam na časovima srpskog rekli da je to dobro za vaš pisački potencijal.Ko god da je to bio,otvorio vam je vrata takve pisačke slobode koju samo papir može da istrpi a da mu se ne sloši.

Vrhunac organizacionih sposobnosti u Srba.

Shodno naslovu, radi se o onoj vrsti zaposlenih u taksi službama diljem Srbije, nekako posebno u Beogradu, kojima je zajednička sklonost ka lovačkim pričama "sa one strane reke", koje obiluju neverovatnim zapletima, džemsbondovskim situacijama, te kulminiraju vrelim seks scenama sa, sasvim izvesno, u tom trenutku top manekenkama, najboljim cicama naselja u kojem se radnja priče odvija, a sve u cilju pokazivanja dominacije nad susednom nacijom, preko najstarije alatke, koja je svima dabome, najveća i najmasnija.
Pojava je karakteristična posebno za zaposlene koji su u doba svojih priča imali, po slobodnoj proceni, oko 12 godina. Sitan paradoks, ali je glupo kvariti ljudima fabulu.

Za one koji ne znaju fiktivno= izmisljen ,nestvaran a fakticki= stvaran ali da to bolje pojasnim u primjeru...

Osobe koje vam uporno govore da nemate tremu. Pred svaki ispit, nastup ili bilo kakav veliki događaj u životu naći će se pored vas barem jedna ovakva osoba.

- Ево цвећа, а ево слаткиша! Удварања је доста, па шта кажете да се удате за мене?
- Па овај, не бих...
- Потребни сте ми, госпо! Ваша љубав треба да ме греје.

Или нароЦки речено: дај шта даш. Деси се тако да неком досади да чека да се нешто деси, да се мрзне зими у свом собичку прекривен поцепаним ћебетом, да му досади да блеји по парковима и крововима зграда, да креше локалне распадуше јер за боље нема пара и да крене у лов на коку која има лепу гајбу. Да л' су године, да л' стара мајка која кука за унучићима (а и не може више да чисти за својим (лењим) сином), да л' што је стисла нејебица, да л' неспособност или немогућност да се заради пристојна количина новца, тек нешто се редовно јебати мора па макар то била распуштеница са све дететом, удавача разгажена као ауто-пут "Братство јединство" у време празника или блентава, али размажена мамина и татина мезимица. И тако се примерак нашег голуба-блејача из парка се силом животних (не)прилика претвара у кобца-ловца. Да ли је кока или пиле са фалинком или без, конак се мора наћи, поготово кад дође зима и падне снег, пахуље беле прекрију брег и кад завлада тама... овај... морам да престанем да слушам Радио Мораву док пишем...

Како је као и у случају Мице удаваче, јефтиније је платити Интернет за један месец него туру пића у неком клубу, модерни ловци посежу за друштвеним мрежама да би уловили свој плен. Пикирају девојке, а неретко и распуштенице, односно све оне које "имају тужну причу", али обавезно са станом. И све почиње једним лајком...

После сати и сати смарања на чету, показаног разумевања за њену јединственост, показаивања љубави према деци (њеној или туђој), пекинезерима, пудлицама и чивавама; исказаног дивљења Маријани Матеус и Зорани Јовановић; хваљења њених кулинарских спосбоности; потом показаног умећа у поправљању компјутера, славина, мењања осигурача; зајмљења новца од ортака за изласке, сталног доказивања да му је потребна њена љубав да га греје које ће коначно бити крунисано заливањем њеног божура, наш младожења... овај кобац је коначно уловио плен - коку са лепом гајбом.

И живели су заувек срећно... А'а, 'оће то!

Ускоро, наш кобац-ловац схвата да је он уствари постао плен јер се све теже носи обавезама које носи зона брака. Деца, стално звоцање жене да је то њен стан (њена кућа) и да се она за све пита и одлучује, тазбина која проверава "да ли она битанга и нерадник пази на њихову ћерку", убија му и оно мало оптимизма и воље за животом. Као и сваки ловац, очерупа по које пиле са стране, али како време пролази, његова голубица, његова пауница, његово пиленце све више личи на врану која му очи вади чак и кад се задржи 10 минута дуже у маркету, јер је био дугачак ред пред касом. Све чешће уместо са друштвом у кафани и кладионици или на стадиону гледа серије са женом, гунђајући себи у браду јер је роспији опет загорео ручак. И на крају се са сетом присећа како му је ипак било лепо док је лежао на каучу и био огрнут само оним ћебетом. Није га превише грејало, био је често и гладан, ал' га бар није болела глава. А сад само гледа у једну тачку, док му се стално једна мисао отима од уста...

Мадам, не треба ми Ваша љубав! Имам ја своје ћебе да ме греје.

Mentalna stanja raznih tipova studenata u predispitnom periodu
1. Teska agonija: Ruke se znoje, glas podrhtava, a olovka ti ispada iz zatreperelih prstiju na samu pomisao na izlazak pred profesionalnog dzelata olicenog u predmetnom profesoru zaduzenom za proveru naseg znanja, a sve to vec 15 dana pred ispit, iako si prethodnih dva meseca proveo nad knjigom i vec sve znas, ali zecjeg si srca, pa se plasis kako bi sve moglo pasti u vodu. Poslednje dane pred ispit provodis na bensedinu, a na isti izlazis noseci pri sebi opremu za prvu pomoc i anafilakticki sok. Prilazis da uzmes pitanja. Mozes da se zakunes da su profanu oci zasijale crvenim odsjajem, dok mu ocnjak proviruje ispod gornje usne. Uzimas papiric, a sve odjednom postaje tako crno.. .. .
2. Histerija- Lomis prste na rukama, polako prelazis na zglobove na sredini prsta, a potom i na one male , najblize jagodici, kad ostali prestanu da pucaju. Ako si slucajno kuci i izuven, nije to strano ni krckanje noznih prstiju. Na :"Sine , hoces li rucak?" ,odgovaras drsko, glasom cija jacina varira izmedju 110 i 160 decibela:"Nemoj mi dosadjivati, ko jos ima vremena da doruckuje, imam jos 15 dana do ispita, izlazi iz sobe!" . Doticni postupak propracen je relativno snaznim udarcem nogom u vrata, koja se uz tresak zatvaraju ispred zene koja je samo zelela da spreci gubljenje 10 dragocenih kilograma. U danima pred ispit elektricni uredjaji se gase usled elektromagnetnog polja koje , usled kolicine nervoze, emitujete. Sijalice eksplodiraju a zivotinje beze od vas u panicnom strahu. Izlazits pred ispitivaca, hodajuci nespretno, jer te zulja sekira prikacena za kais, da se nadje. Pitanja uzimas uz promrmljanu psovku.

3. Nervoza - Ti jednostavno MRZIS ta vrata koja skripe u citaonici. A devojci na stiklama od 12 santimetara zelis da u najmanju ruku padne i slomi nogu dok potresa tvoj prenapeti mozak svakim korakom, nosena narcisoidnom zeljom da svi pogledaju u nju, dok se penje uz stepenice, jebozovno mesajuci kukovima. Ali, sve i dalje ostaje pokopano u tebi. Cak joj se i osmehnes kad te pogleda, a vrata iz protesta zakacis ramenom u prolazu. Nekoliko dana pred ispit, u zelji da to ne izbije na povrsinu ostajes kod kuce, uceci neprekidno i jeduci samo pice koje ti donose kurir, jer nemas vremena da spremas bilo sta. Na dan ispita polako te hvata euforija, a proteklu noc nisi spavao , jer nisi mogao. Okretao si se do pola 3, a onda si po 10000ti put citao na forumu sta kazu za Labusa. Izlazis po pitanja , uzimas karticu rukom koja toliko podrhtava da ce to biti registrovano u seizmoloskom zavodu, i.. .obaras celu gomilu na pod, opet, naravno, uz psovku.

4 ravnodusnost -Ili ucis mnooogo, ili ne ucis nista, tako da si svestan da ili ces sve znati, sta god te pita, ili neces znati nista, pa nemas ni cemu da se nadas. Ako ucis, vec si spremio ispit, iako ima jos 15 dana, i uzeces svakako nesto od dodatne literature da procitas. Ako, pak , nisi ucio, izaci ces na baseket, na pice, a 3 sata dnevno ces folirati roditelje da ucis, dok te iznenada naprasno ne "zaboli glava, od silnog naprezanja", pa to moras da kompenzujes odlaskom iz kuce. Bilo gde, smao van kuce. Nekoliko dana pred ispit, opet, ako si ucio obnavljas gradivo, a spremio si i nesto dodatno,da se dobije 10. Ako nisi ucio ucis napamet pitanja za pismeni test, i 3 lekcije, nasumicno odabrane, pa kud puklo da puklo. Izlazis na ispit mrtav 'ladan, uzimas pitanja , sedas, i ni u jednom slucaju ne pises koncept vec odmeravas koleginicu/ kolegu.

Čovek koji će te uvesti u tajne života. On se razume u sve, apsolutno sve.
Objasniće ti kako da se proguraš u "špicu", naučiti kako i kad da ne staneš pešaku, jer su po njegovom ubeđenju oni najgora vrsta ljudi, razmatraće tvoju seksualnu orijentaciju, tako što će te terati da bezbroj puta prođeš pored ekonomske, medicinske ili zubotehničke škole, a onda krišom gledati u tebe da li ti se pogled gubi u masi ženskadije ispred škole. Ukoliko položiš ovaj njegov test, postaćeš veliki u njegovim očima, gledaće te kao svog sina, a onda će ti dati da teraš 120 na sat. Ako ne prođeš test, tj. ako ne pogledaš u masu devojaka, onda će te voditi da voziš po ibarskoj magistrali ili auto-putu gde će neki zaspali "majstor" u DAF kamionu da te otera u bankinu i tako ti utera strah u kosti, pa ako Bog da, batališ vožnju i odeš iz auto škole da maltretiraš nekog drugog koji će morati da te trpi.
40 časova koje ćete provesti zajedno, biće tvoj mini obrazovni program za žene, nemačka vozila i kladionicu. Makar te po glavi tukao, moraćeš da naučiš da se kaže kuplung, a ne tamo neko kvačilo, jer to da se kaže kvačilo su izmislili oni koji depiliraju dupe i grudi. To ti je zlatno pravilo. Ruke se drže kao da je 10 do 2 ili 15 do 3, a to je drugo sveto pravilo. Treće zlatno pravilo je da gledaš u retrovizor za ženama, što je gore već navedeno, jer za to retrovizor i služi.
Što se tiče kladionice, unapred nauči sve moguće kombinacije za mečeve, jer to moraš da znaš u pola dana, pola noći. Kreni da pratiš sve lige, osim Šveđana, jer oni igraju kao nenormalni i nikad ne možeš da ih pohvataš. Zapamti sve lokacije kladionica, jer će ti to uglavnom biti početna i završna stanica.
E, sad nemačka vozila. Nemoj da tvrdiš kako su 'talijani najbolji u dizajnu, Francuzi u udobnosti, a Japanci imaju najbolja sportska kola. To ti je početnička greška i automatski minus u startu. Nemci i samo Nemci. Zapamti početnu godinu proizvodnje Golfa keca, jer je to Sveti gral automobliske industrije. Nauči sve verzije dizel i benzin motora koje su postojale, ne spominji Bubu, to je za seka-perse i gde si ti video auto, a da mu je motor pozadi?! Golf kec i samo Golf kec, jer vidi... Golfa keca mož' da friziraš, da mu ugradiš ovakav ili onakav karburator, da mu staviš duboke branike, nove ratkapne ili tako nešto i prodaš na Bubanj potoku za goleme pare, a to ni jedan drugi auto ne može da sustigne.
Ukratko...

Ne postoji čovek koji se priklanja svakoj vrsti muzike, svako uglavnom izabere nešto što će da voršipuje, a drugo da pljuje. Da vidimo kako ko na koga reaguje i šta ko misli.

Tri tipova osoba starijih od 20 godina koje dangube u neradu i gluvarenju medju kojima postoji drasticna razlika o stetnosti koju nanose porodici i okolini.

1.Besposlen osoba koja je nekad imala makar i na kratko radila neki posao dok dan danas neradi nigde i sedi kuci sanjajuci bolje sutra.Ova osoba nanosi vrlo malu ili gotovo nikakvu stetu svojoj porodici sobzirom da je veoma skromna i nikad nece traziti bilo sta skuplje od svojih roditelja "ima obraza", vec se upravlja shodno svojoj situaciji.Vrlo je snalazljiv i voli nekad da ukrade koji mobilni koji nadje ostavljen na stolu kafica i tako dolazi do vrednijih stvari koje su potrebne u danasnje vreme.Dan provodi obicno odlaskom na kafu do najboljeg ortaka takodje besposlenog,igranju karti,slusanju muzike sa preistorijske pentium cetvorke jer nece da trose matorce da bi kupili nesto bolje,igranju basketa itd...Izbegava izlaske u kafane,kafice i diskoteke jer nema dovoljno novca za bacanje i vise ide na foru klosarenja kada su upitanju izlasci.

2.Neradnik osoba koja nece nista da radi namerno i uporno odbija dok je ne prisile da radi.Nanosi vecu stetu porodici koliko nervira i iritira ukucane jer se ponasa kao razmazeno deriste.On deli gotovo slicne osobine sa besposlenim stim sto za razliku od besposlenog neradnik je sklon da trosi dosta novca na kladionice,kafane i diskoteke vikendom,ispijanje kafice u kaficu,po svaku cenu gleda da kupi noviji model android telefona pa i po ceni da nejede ako treba,voli da kupuje dosta garderobe,gleda ako moze da se ogrebe i za letovanje ako je neke srece.Dan obicno provodi tako sto se prvo kod kuce dobro ulicka pa onda odlazi na kaficu sa prijateljima gde vise bulje u svoje smartfone nego li sto razgovaraju,zatim odlazi do teretane gde mu je jedno od najomiljenijih mesta za trosenje porodicnog budzeta kako bi sebi digo na samopouzdanju i privuko ribe,uvece kada izlazi nece da ide u klosarenja na klupama kao ovaj od malopre jer naravno to njemu nije u nivou vec izlazi u kafane gde ce tatinim parama popiti i ponasati se kao da je neki veoma cool likcina.

3.Parazit je najgori tip osoba u ovoj grupi.Odlikuje se sto za razliku od prethodnih nema nikakvih sazaljenja u pogledu toga koliku ce kolicinu roditeljskog novca potrositi i na sta.Nema snalazljivost kao prethodna dva jer je on navodno dobrica koja hoce sve posteno da radi u svetu gde nema postenja i zbog toga propada od strane prefriganih likova koji na svaki nacin gledaju da se dokopaju do neceg.Najcesce se ovde radi u 98% slucajeva o studentu kome nista neide i opterecuje roditelje placanjem samofinansirajucih studija svake godine,uz to trazi od roditelja da mu kupe neki auto od 10000€,laptop od 1000€,mobilni od 500+€,firmiranu garderobu,LCD televizor za u stan u kome stanjuje u toku studiranja itd ukoliko su u mogucnosti...Druzi se sa malim brojem osoba koje pripadaju istom krugu a u ostatku okruzenja je nepozenjan zbog toga sto se gleda kao osoba koja nema srama.Dan obicno provodi ovako kada se probudi pocinje da igra LOL na svojoj masini,zatim zove svoje prijatelje da mu se pridruze u dangubi gde planiraju gde ce sve izlaziti i prvo obicno odlaze negde gde kupuju giros od 250din,zatim odlaze u kafic gde narucuju obavezno nes i jos uz nes naruce kokakolu jer navodno malo je samo jedna kafica,nakon toga odlaze u neku poslasticaru gde kupuju 3 kugle najmanje u slatkom kornetu i nakon toga setaju obilazeci shoping centre.Uvece obavezno izlaze u diskoteku gde obavezno narucuju brod svakim izlaskom i to im je najosnovnije sredstvo za privlacenje riba.Cesto koriste taksi jer navodno nije im udobno putovati u gradskom prevozu.

Popularnost određenih stvari ili tema o kojima ljudi najčešće govore ,ali samo u određenom periodu.Oni se njima čak i dive,sve dok ne dodje neka druga tema za razgovor ili zabavu,a tada im se prošle teme čine dosadne i glupe.

Veoma zanimljive reči, uglavnom nepoznatog porekla, koje se koriste u igranju klikera.

Dobar deo autora je sigurno putovao vozovima i u Slobino vreme, vreme kada nije bilo para, kada su vozovi kasnili i po čitav dan - jednom rečju, železnica nam je bila u totalnom rasulu. Tada si sa kondukterom mogao dosta lako da se nagodiš oko plaćanja karte, mada ni danas situacija nije puno drugačija. Naravno, bilo je i biće uvek onih poštenih, zadrtih konduktera, vernih svojim principima, ali o njima drugi put..