Vojno-milicijsko-bezbednosna vežba.

Kopija one iz 2008 godine, barem po opremi i neprijatelju. Šminkani u boje svoje uniforme, sa svežim kodnim imenima (to je verovatno ako neko nekog mune kundakom u stroju, da se ne zna ko je), 'vataju svoje kolege na brodu iskačući iz helikoptera i čupaju ih zajedno sa vratima od Juga iz Juga, brišući sa njima malo čizme i asfalt, pa onda sa kolegama koji su u crnim pidžamama, trpaju u džip koji nije bio prošle godine. Nov!

Za sve to vreme pucaju iz kastanjeta i bacaju dimne bombe sa mirisom vanile i lavande...
I od jednom opet sve zajedno iznenade neki avioni što nadlete, bez ikakve veze sa ostakom priče. Za to vreme se ekipa presednika i ministara bez obrva prsi i mršti u nekoj loži okružena manje poznatim oficirima bivše JNA.

E 'leba ti, jel to nešto nad čim su se naginjali ovi učesnici sednice veća bezbednosti planulo pa ih oprljilo, kad nam ni presednik ni ministar policije, a ni ministar odbrane nemaju ni obrve ni zulufe..?

Junaci divljeg zapada i iz mnogih mladosti, izmaštao ih Karl Maj dok je sedeo u zatvoru.
Karl je napisao nekoliko knjiga sa Apačem Vinetuom i Old Šeterhendom kao glavnim junacima, a snimljeno je i nekoliko filmova i serija o njima. Filmovi su snimani u ondašnjoj Jugoslaviji i učestvovali su i naši glumci, od kojih se trenutno sećam samo Milana Srdoča. (Inače, Karl Maj je napisao oko 2,5 metra knjiga, objavljenih u preko 100 miliona primeraka).
Kao klinci smo se otimali ko će biti Vinetu i Old Šeterhend u našim igrama 'kauboja i Indijanaca', a knjige su u našim dečijim glavama izmenile potpuno sliku o Indijancima iz kaubojaca. U njima su prikazani kao divljacima koji masakriraju nedužne doseljenike. Američki vesterni su ih prikazivali otprilike kao danas Srbe, u najgorem svetlu.
Podsećanje na ove likove, oživljava mi sliku srećnog detinjstva.

Ne spajajte nikoga.
To što vam je ortak sam već duže, što nema devojku, što mu vreme prolazi, što je pao u depresiju i šta ti ja znam šta sve ne, to nije vaš problem i nemojte slučajno da pokušavate da mu nešto namestite. Ni u kom slučaju nemojte da mu nalazite ribu, da mu pričate kako imate super devojku za njega, da ga negde kod neke hvalite...
Jer šta ćete ako to upali?
Možda će to i ići i biti sve fino i lepo, možda je to i prava osoba za njega ali prilikom prve svađe, prve rasprave, prvog neslaganja najebali ste.
U najboljem slučaju ima ceo dan da vas cimaju i jedno i drugo, da smaraju sa pričom ko je šta kome rekao, zašto se onaj drugi naljutio, kako je ona ili on ispao sisa... a u najgorem će ortak da se preseli kod vas, padne u još veću depresiju, čeka kod vas na gajbi da se ona pojavi, slini da je nazovete i kažete joj da nije tako mislio i sve tako nešto. Moraćete u isto vreme da ga hranite, tešite i okrećete telefon.
Šta će vam to?

Spora kasa, često najsporija. Matematika je prosta, iako je predviđena do 10 artikala po kupcu, jedna četvoročlana porodica se razbije na divizije, to je već 40. Onda dok počnu da se dodaju novčanicima i kešom, u najgorem slučaju kreditnom karticom jednog od njih, pa onda počnu da mole da im kasirka progleda kroz prste, 12 artikala nije mnogo više od deset a i kako će njihov sinčić bez afteršejva sa primesom marakuje, ne ide bez toga. E, onda upadne jedan lik koji žuri na bus a ima 11 artikala, ali je nadrkan pa ne moli već se svađa sa prodavačicom, pa dok dođe obezbeđenje da ga udalji, pa dok bakica iza tebe zamoli da te pretekne jer ima samo pola 'leba a Koviljka je čeka ispred, ti onda lepo uzmeš čokoladicu, koju nameravaš da kupiš i zbog koje pratiš tu popodnevnu melodramu čekajući u redu, otvoriš je, pojedeš i lagano odšetaš pored kasirke iz megamarketa.

Ako priđeš njegovoj lepšoj polovini/sestri - mrtav si.

Kao što narod lepo kaže: ''U ljubavi i ratu je sve dozvoljeno.'' Pogotovo ako je još malo pa žrtva tvoja mnogovoljena sekica ili mili batica, ali mogućnosti su bukvalno neograničene.
U današnje vreme ovo je objava rata prilično čudnom neprijatelju- dečku ili devojci brata ili sestre. A vi, drkondža kakva se samo jednom rađa, naravno, ne odobravate krajnje ''egzotičan'' izbor partnera svog dragog rođaka.
Nekada su očevi i braća sa tavana skidali dedovimu u vidu zastarelog vatrenog oružja da bi branili čast svoje ženske rodbine, samim pokazivanjem puške a ponekad i ispaljivanjem pokojeg hitca u vazduh. To je obično teralo nadostojne udvarače.
Danas hormonalnu mlađariju oba pola nije tako lako odvratiti od cilja, pa se koriste druga sredstva (što maštovitija to efektnija), ali cilj je isti. Da Plejbojev zakonja ili začica skinu šape sa tvoje rodbine. Naravno, nije na odmet da imate nešto čime možete da potkrepite svoje argumente: utrenirano telo, razbacanog dečka, brz auto, još brži analitički mozak... Uzročno-posledična veza se stvara od momenta kada otvorite usta.
Živimo u džungli, ljudi!

Sintagma koja služi kao lakmus-papir za razdvajanje ozbiljnog sagovornika od, u najboljem slučaju, teoretičara zavere, a u najgorem slučaju, idiota koji želi da se pravi pametan u vezi nečega o čemu nema pojma.
Na internetu je ovaj pojam izlizan onoliko koliko je u Evropi izlizana reč "multikulturalizam" ili koliko je bila izlizana "diktatura proleterijata" u bivšem Sovjetskom bloku. Razvlače je po blatu svi sajber-aktivisti koji šeruju slike protiv Monsanta, Asada, turske Vlade, cenzure interneta, i citate Gandija, Če Gevare i Sonje Savić. Između ostalog su poklonici Anonimusa i pokreta Okupiraj Vol Strit, s tim što o istom znaju onoliko koliko su i pankeri znali o anarhiji ili hipici o mirovnom aktivizmu. Ako istakneš da nemaju pojma o čemu pričaju, zaključiće da su te preuzele sile mraka ili da si strani plaćenik koji želi da jede GMO, radi u Sorošovoj firmi i lobira kod Vučića da prizna nezavisno Kosovo.

Izvjesna količina blata stavljena na komad drveta, štapa. Prilikom zamahivanja pomenutog štapa dolazi do odvajanja blata koje postiže nevjerovatnu brzinu pri čemu proizvodi zvukove. Na mjesto blata se može stavit i krompir.

Dve godine nakon punoletstva ženske osobe, koje predstavljaju grejs period kad postoji dilema o punoletnosti u slučaju naprasle fizičke zrelosti... čisto iz straha zbog ponašanja društva i mogućih legalističkih sankcija.

Najveća noćna mora svakog konobara. Koliko Vam se puta desi da ste nešto pojeli u restoranu a žeđ ne može da Vam utoli poslednji gutljaj koka kole ili piva?
Tada, molite konobara za čašu vode.
Već po njegovom izrazu lica vidite da mu nije nimalo drago što vi imate toliko želja a on još nije proverio sve tikete na teletekstu.
Dosadni gosti.
Ma mi smo krivi, mi smo govna!
I onda kad se konačno seti i donese tu pišljivu čašu vode, smrkute face kao da ste mu izbili poslednji dinar iz džepa, posle prvog gutljaja dođe Vam da se obesite.
U najboljem slučaju, dobili ste čašu hladne česmuše u kojoj se hlor još uvek nije slegao.
U malo gorem slučaju, voda je topla kao kamilja mokraća.
U najgorem slučaju, dobijate prljavu čašu a po vrhu pluta neka muva koja se i dalje koprca.

U četiri reči rečeno: "Dotako je dno života!"

Ako iko bude u prilici da jede domsku hranu ili pak bude ponuđen da proba, u širokom luku je zaobiđite (osim sredom kada je sarma).
Toliko ružnu osobu nisi video u svom životu da te jednostavno tera da baciš peglu. Takvu osobu može samo majka da voli i ćale ukoliko je slep. Te osobe se ne viđaju svakog dana zato budi spreman da povratiš kavurmu koju si jeo pre nedelju dana kad je ili ga budes video. Njegovo ili njeno lice je svakim milimetrom kvadratnim prekriveno aknama, mitiserima i kremom dr. Milojevića (da bi u buducnosti mogao ozeniti odnosno ona uda). Uvek mora imati neki defekat na sebi (kraću nogu, kriv nos, klempave uši, donju usni kao fioku...), dok ženska osoba u najgorem mogućem slučaju ima brkove i bradu k'o Draža Mihajlović.

Sportsko paljevinske pesme koje daju dodatnu motivaciju kod optimističnog sportiste, osoba koja zrači sportskim duhom. Pesme koje izvlači poslednji atom snage kod sportiste. Omiljena pesma kod osoba koje se bave plemenitim sportom, kick-box ili box. Najčešće se pušta tokom trčanja. Kad' je leto navlači se zimska kapa, majica bez rukava, šorts i čarape do kolena. Zimi je takozvani stil "Knele" kapa, šuškavac uvučen u šortsu i kajla, pozlaćeno aluminijska. U listu se ubacuju, prva se pušta Eye of the tiger, trči se ka nekom brdu, kad već počinju da otkazuju noge, ide replay iste. Gde lik zamišlja scenu kad Roki trči po snegu u nemogućim uslovima, gde u stilu Haskija vuče sanke. Tu već dobija dodatnu motivaciju, noge su kao nove i spreman je da istrči još 10x istu stazu. U najgorem slučaju koristi se u teretanu, i to takođe za motivaciju, najčešće na benču.

To je ono sto neki zovu sok od jecma...To je ono sto moze da opije coveka...To je ona tecnost zlatne boje sa onom neodoljivom penom...To vam je ono sto vam daje snagu da udjete u sutku i izbijete nekom zub (u najgorem slucaju)...To je ono sto vam daje muda da date kompliment osobi koja vam se dopada,ili krenete da flertujete sa doticnim/om...To je ono sto vas tera da radite i govorite razne stvari koje trezni ne bi ste...To je ono sto se pije na probama bendova,na jutarnjoj kafi,na popodnevnoj kafi,i na vecernjoj kafi...To je ono sto daju maloletnim licima uvek i svuda,iako zakoni nalazu suprotno...To je ono sto su nam calci ili stricevi ili ujaci ili dede uvek sipali u casicu i govorili nam da eksiramo...Pivo je ono sa cim pocinjemo i zavrsavamo dan...To je ono sa cim svaki prosecan klinac unistava sebi vece ako ga previse uzme...To je ono sto nas tera da bacimo peglu ako pomesamo sa zestinom...To je jedna vrlo kompleksna stvar...

Ovo se sigurno svima desilo: lepo ga poravnamo sa rupom, gurnemo unutra i on uđe bez problema, odradimo posao al kad treba da se izvadi - šipak. Ima mnogo uzroka ove pojave, možda je rupa previše suva usled godina neupotrebe, a možda se od preterane upotrebe i lošeg održavanja nahvatao lepljivi sloj. Naravno, prvo probamo sami da ga izvučemo, prvo na snagu, pa onda cimamo levo-desno, pa probamo da ga zarotiramo ne bi li tako izašao. Ponekad uspe, al najčešće ne. Onda je najbolja opcija da zovemo stručnjaka: il ginekologa koji će tu nešto da čačka i najčešće ga sjebe još više ili profesionalca koji će da nas odere. U najboljem slučaju smo ga nekako izvukli i spreman je za ponovno korišćenje, a u najgorem je pukao i onda je potrebna malo veća operacija.

Pripadnik interventne jedinice. Obično je ćelav, sa pivskim stomakom ima od 30 do 40 godina, visok preko 190cm, i ima oko 120 kilograma. Sa njim nema priča ne pita da l' si Kurta il' Murta, kako izađe iz Micubišija, tako kako na prvog naleti patosira istu, momentalno ga vrati u četvri razred, pa posle kad' ga povrate iz nesvesti pita ga za ime. U najgorem slučaju ako je neka grupica u pitanju i ako počnu svi grupno da se kurče količina dobijenih batina direktno je proporcionalna kurčenju pre batina. Prosto rečeno, što se više kurče i galame, više dobijaju batine, ukoliko ne galame opet isto dobijaju batine, ali samo bez rekvizita poznatijeg pod imenom Pendrek iliti Mirko. Niko nije glup da ga bole ruke, kad može rekvizitima. Rekviziti su sekundarna pomagala koja pomažu istima da što efektnije žargonski rečeno olubi tu osobu od batina.

Osoba ženskog pola, koju je muškarac relativno nedavno upoznao, mada ne mora biti presudno. Sa njom deli mnogo stvari koje inače deli sa bliskim prijateljima, možda čak nekad i više od toga, iako nju ne može nazvati drugaricom, jer ipak želi nešto drugačije. U potpunosti ga otvara, ali drži distancu, i dovodi do velike konfuzije u njegovoj glavi. Ne može je nazvati ni samo poznanicom, jer oseća da je ona više od toga.

Konverzacijski flert isijava u vazduhu, ali fizički ima postavljenu blokadu točkova. Muškarac tone sve dublje, već se upecao, želeo bi sutra da je vidi kako oblači svoje stvari i zove ga da i on ustane, jer ona žuri. Blokada opet, sada je povukla i konverzacijsku ručnu kočnicu, i flert postaje emotivni izliv njenog života koje njega dotiče donekle, ali mu ubija koncepciju i spušta svaku želju za daljom konverzacijom.

Naposletku, ukoliko se prevaziđu mentalne barijere, možda će kandidatkinja promeniti status u nešto više, a da nije "drugarica". U najgorem slučaju, ostaće samo "poznanica".

Dovoljno je glupo kada konjina od dvadeset i kusur godina utripuje da je veliki Srbin ako se ošiša na ćelavo i salutira šutirajući velike neprijatelje srpstva, trafiike. Ali, da majka priroda zaista ima smisla za humor, vidimo zahvaljujući pojavi takozvanih triphedsa.
Naime, to je dečurlija od 13-15 godina koja je utripovala da je popila svu pamet ovog sveta zato što je odgledala "American History X" i dva filma o dragom nam Adolfu. Naravno, finalnu obuku predstavljaju filmovi o Brus Liju. Nakon što je sva ta stručna literatura pomno prostudirana dobijaju instant ćelavost, martinke koje im je mama kupila tako što je prodala bubreg i spidfajerku koju su dobili za trinaesti rodjendan od bake. Čim nabace punu opremu momentalno nameštaju namrgodjenu facu i kreću u napad. Svi koji ugrožavaju Srbiju moraju biti izmartinkani, počev od velike opasnosti, cigančića-šoferkaša. Jeste, veliki je izazov, opasnost je izuzetna, ali oni su neustrašivi! Nije mali ciga strašan kao što izgleda! Mislim, jeste, ali oni su tako hrabri da im to ne smeta. Čak iako se u dubini duše plaše cigine ubojite perilice za prozore, njih dvadeset će se, kao jedan, suprotstaviti neprijatelju bez kolebanja. Srbija Srbima! Nakon pobede koja je još uvek neizvesna, sledeća stanica - pravac osamdesetogodišnji prosjak bez noge!

Gotovo kad god cekate u nekom jebeno dugom redu nadje se neki genije da postavi ovo pitanje!A to njegovo pitanje obicno traje 10 min!

To je neko platno koje se i dan danas koristi u određenim ruralnim oblastima južne i jugoistočne Srbije (onoj kući na kraj sela). Naime, njom se "obriše" mindža krave i stavi se biku 'pod nos, da bi se on brže nalažio, jelte, i kako bi sam proces oplodnje kraće trajao, jer ima i prečih stvari za uraditi (na njivi npr), nije jebadija najbitnija.

Mada.. Bulidža se ne koristi od vajkada samo kod domesticiranih životinja, prvi izvori o njoj dosežu još iz srednjeg veka i to kada se govori o ljudima, tačnije damama i vitezovima, a ne 'arhaičnim' govedima. Pa, zapitajte se šta dama baca svom vitezu sa balkona, belu maramicu, je l' da? I on, već napaljen ka' mladi majmun, 'vata tu, prefinjenu bulidžu, i popne se kod svoje ljube.
Ukoliko bi isti komad platna miris'o na bugarsku ružu, kao što žele da verujemo, efekat bi bio u najboljem slučaju mučnina, a u najgorem, k'o kod viteza Veljka osmog od južne Morave, odlazak u manastir i večne traume koje ni Žan-Marten Šarko ne bi mog'o da izleči.

Ljuta čajna.