Ono što baš zabole političara za njegov narod.

Narod koji je oplavio celu evropu,rasprostranjeni su po svakom kvadratu Nemacke,Austrije itd.,poznati po smaranju klinaca i pedofiliji.Ima ih vise od milijardu,vladaju fejsbuk mrezom i opsedaju nase devojcice.Nekima su cak i ,,bf-ovi''.Nas narod ih naziva ciganima,balijama,mudzama itd.

Česta zabluda. Sastoji se od uvjerenja da je narod kome pripadamo po nečemu poseban bilo u pozitivnom smislu, negativnom smislu ili po tome što jedino mi mislimo da smo posebni. A ni jedno od to troje nije tačno! Ovakvo gledanje na stvari je pomalo psihotično i paranoično, jer time umišljamo da se sve oko nas vrti, da mi igramo neku posebnu ulogu u istoriji, da se mnoge stvari samo zbog nas dešavaju i da svi nama rade o glavi. Takođe oboljeli od etnocentrizma imaju tendenciju da sve druge narode, države i kulture procijenjuju ne na osnovu njihovih osobina i kulture onakvih kakvi su sami za sebe, već u poređenju tih osobina i kulture sa našom vlastitom.

Ipak, nismo mi jedini narod koji boluje od ove bolesti. Naprotiv, etnocentrizam je veoma rasprostranjena bolest, koja zahvata većinu naroda i država. Ali je on kod nas uzeo toliko maha, da mi i njega samog (etnocentrizam) proglašavamo za svoj brend.

-Dva drugara dobra stara. Obojica mnogo vole svoj narod. I imaju dobre komunikacije sa svojim narodom. Kastro se povuko doduše sam (nije smenjen). Umeo je da drži govore svom narodu sa TV prenosom naravno po 6-7 sata. Malo mu pozli, zameni ga sestrić (sadašnji el prezidente), pa on opet nastavi...
-A, Hugo je skromniji. On ima jednom nedeljno emisiju gde ga njegov narod zove telefonom u TV programu uživo i on im daje savete kako da vežbaju, kako da se hrane, kako da smršaju.... O politici ni reči. Neće da sekira svoj narod.

Cuca koja dolazi na penal početkom Maja. Pivčina je uvek u ruci dok se dva uvek hlade u reci. Sinonim je bleja/blejava.

U mom skromnom domu glavni pokazatelj da je zima prošla je kad Mića prestane da nosi iste.
To se obično dešava sredinom Maja.
Kakva vremenska prognoza, kakva godišnja doba..

Zajedno sa ukidanjem viza, došlo je i do ukidanja bilo kakve objektivne prepreke da se naš narod o čas posla nadje u srcu bilo koje evropske prestonice.
Tako, bilborde širom zemlje preplavile su reklame raznolikih avio kompanija koje karte nude za cenu za koju ranije niste mogli da kupite ni poštenu kožnu ogrlicu za kućnog ljubimca.
Kako oni vole da kažu, Evropa nam je konačno na dlanu!

Rodoljubive pjesme borbenog karaktera, što bi naš narod rekao BORBENE.
Pjevale se kad je vojska kretala u boj, ili kada se narod pozivao na ustanak ili u bitku.
Dobile ime po nekom bogu rata-Davoru.
Takođe, u našem narodu se često ispred DAVORIJE dodaje atribut KURČEVE, te ovaj sklop onda označava neki uzaludan posao.

Fenomen koji vekovima fascinira srpski narod. Predstavlja skup krajnje neobičnih i fascinantnih osobina i oblika ponašanja. Nemci dolaze na posao na vreme, ne izlaze sa posla i ostaju do kraja radnog vremena. Ne bacaju đubre po ulici, poštuju saobraćajne propise, smatraju korupciju za negativnu i antisocijalnu pojavu. Ne parkiraju se na travnjacima. Kada igraju fudbal, igraju do kraja utakmice - kada prime gol, ne padaju u očaj, a kada ga postignu, ne počinju sa slavljem dok se utakmica ne završi. Sve u svemu, jedan jako neobičan i zadivljujući narod. Radili bi i mi tako, al' ne vredi... to mogu samo Nemci.

Posle događaja iz Gospodara prstenova 2000 +, mnogo se toga promenilo, a opet isto ostalo...
Nekromanser koji preuze prsten moći prvo podeli gomilu svetlucavih novčića što na grudi se nose, a potom se povuče u svoju kolibu da u miru i blagostanju ostale dane provede. A prsten moći ostavi mlađahnome sledbeniku zvanome Mali Vuk (a Veliki Lažov), često zvanim i Ljubiteljem Muškaraca, kojega karakterisahu usne nalik nečem bezobraznome.
Mali Vuk možda jeste bio poznat po ratovima i gomilom mrtvijeh koje za sobom ostavi, ali narod to zaboravi i prihvati ga kao boga. A on odmah nađe krivce za sve što se dešavalo u Žutom plemenu. Razotkri on odmah sva zla koje je to pleme činilo i kako bi ga uništio, sve vođe tog plemena i viđenije pribra kod sebe, te im dade iste ili još veće povlastice i posede da ih tako uništi.
I drugi se čarobnjaci u vaseljeni promeniše. Na istoku, matori čarobnjak pun pića od krompira ode i dođe drugi, koji počeše nešto da radi kako bi svoj domen poboljšao. Pojavi se i drugi čarobnjak koji postajaše sve moćniji na istoku, brat čarobnjak boje limuna. Na zapadu, najveći čarobnjak posta čovek za koga niko verovao nije da će to biti. A čarobnjaci na istoku počeše po malo da pomažu Malog Vuka, ne mnogo, ali pomagahu. Davaše dosta žita, zlata i srebra da se u zemlji nešto radi. Čak dadoše i neke čelične ptice i zmajeve, a obećaše i vatrene kornjače da bi Mali Vuk svoj domen branio.
Ali, događaji ne čekahu nikoga...
Mali Vuk, ojačan konvertovanijem žutim čarobnjacima, krete da sprovodi sve kako on želi. Sve prstene moći je prigrabio. Pomagahu mu i čudno stvorenje koje nije muško, ali je otac, ljigavo stvorenje čiji tata je sumnjivo prodavao eksplozivna jaja kome to nije trebalo prodavati, čarobnjak sa lažnijem čarobnjačkim sertifikatom i tako dalje. I krete Mali Vuk da gradi čardake na vodi, krtičje tunele ispod zemlje za brže kretanje ljudi i mnoga druga čudesa. Doduše, ne završi ni jedno. Što ga ne sprečavaše da obećava još čudesa. Naročito kako mu se bližiše period kad narod treba da traži još toga, bar na 4 godine.
I tad se desi katastrofa...
Limunov vrač sa istoka zbučkaše nešto loše, te stvoriše pošast koja se vaseljenom raširi, te i do ove zemlje dođe. U prvi mah, Mali Vuk i njegovi čarobnjaci se smejaše tome, ali brzo se ućutaše i rekoše da se nikad smejali nisu. Mali Vuk onda poče da hapsi narod u svoje kuće, za dobro tog naroda. Posebno slab na najstarije bejaše, te je njima dozvoljavao samo preko noći da izlaze. Mali Vuk beše na mukama; kako sprovest izjašnjavanje naroda da bi on mogao još tako predano za taj isti narod da radi? Bejaše problema... Pomoćni čarobnjak boje kože pečenog praseta je prvo branio deci da idu na nauke, a potom je dozvolio. Narod moraše da nosi zaštitne vizire preko nosa i usta, da se prska zaštitnom vodicom i slično. A kako vreme prolaziše, sve manje je narod to želeo da radi. Ali bejahu i zli i nezadovoljni koji imađahu genijalnu ideju da Maloga Vuka oteraju tako što će mu dati ono za čime on najviše žudi – apsolutnu moć. I tako i bi...
Onda se najveći zapadni čarobnjak seti Maloga Vuka te ga kod sebe prizva. Mali Vuk naizgled bi poslušan ko malo štene, poslušno seđaše u ćošku i sve što zapadnjak tražiše mu dade. Okrete leđa istočnjačkijem čarobnjacima i obaveza se da će ih oterati i neće prihvatiti njinu pomoć. Takođe, da će veliku kolibu u jednoj stranoj zemlji preseliti gde ne treba, a što će pojedini prihvatiti povicima kako je njihov bog veliki i eksplozijama. A najviše od svega – da će deo zemlje pokloniti divljem plemenu koje davno pokušavaše da ga otme. Ali nisu svi shvatili njegovu mudrost... Jer, možda je sve ovo istina, ali on je odatle doneo svetu relikviju koja će spasiti narod – štapić koji piše! Da se svi dive tome čudu neviđenome! A pride i ključ koji ništa ne otvara! Te svete relikvije će pomoći da se završi (ne)očekivano putovanje u zlatno doba!
Narod? Koga briga. Mnogi u sve većem broju organizovaše zbegove u druge zemlje. Preostali ili odoše u apatiju ili se do imbecilnosti diviše Vođi, pri čemu samo vlastiti mozak žrtvovahu. Narod niko i ne pita, niko i ne mari za njega. Kad se pobuni narod, pojaviše se opet plavi Orci da još divljačkije biju, željni toga jer davno nisu. Čak Orci i Vilenjake štitiše dok se šetaju, a narod mlatiše. I tako se okonča ta buna, a da se ništa ne okonča, niti je konac na vidiku...

Ljudi koji su isti kao i šovinisti ,samo što svoju mržnju uperuju protiv pripadnika svojeg naroda. Ima ih u svim državama sveta, al' rečenice su im otprilike na isti šablon. Neki od njih rade to iz zadovoljstva, a neki zbog novca. Cilj im je da ceo narod oseća sramotu zato što je par kretena napravilo sranje i da poistovete sve pripadnike jednog naroda sa tih par kretena. Oni su prvi koji se pojave na TV-u da daju svoj komentar.

U horizontali. Legla, što bi naš narod rek'o.

Izraz za prosečnu devojku koja se ničim ne ističe ali ne bi smetalo da je pridružiš u tefter omandanih.

Slovo zbog čije je navodno prevelike zastupljenosti u tekstu pesme Olivera Mandića “Ljuljaj me nežno”, Maja Odžaklijevska odbila da otpeva ponuđenu joj pesmu, a autor silom prilika postao izvođač iste, a zahvaljujući uspešnom debiju, i mnogih drugih kasnijih svojih hitova.

Najbrojniji narod na Balkanu.

prvo su politichari krenuli da prichaju o boljem zhivotu, vecim penzijama i platama, vishem standardu, manjoj inflaciji...samo da bi ih izabrali za odredjene funkcije, potom je narod uvideo da, iako ih je izabrao, nishta bitno se ne menja. Politichari su ondaK setili nove zhvake (kakvi su pametni :P): "DOSTA PRICHE, VREME JE ZA DELA!", i naravno naivni narod se polakomio, ali posle nekog vremena su opet uvideli da se nishta bitno ne menja, i da su svi politichari kriminalci (kakav smo mi pametan narod :P). Onda su politichari, da bi ostali na vlasti i opet za'ebali narod, smislili novu dosetku: DOSTA JE VISHE ONE PRICHE "DOSTA JE PRICHE, VREME JE ZA DELA", VREME JE DA STVARNO RADIMO!........

Devojka veoma lakog morala, nije jebao ko nije pitao. Devojka koju su zguza lupali skoro svi na potezu Konjarnik - Zemun.

Kao što znate voćkice su slot aparat koji je bio popularan devedesetih i početkom novog milenijuma, mogao se naći u svim kockarnicama na teritoriji Beograda. Sada je dostupan u nekim seoskim kladionicama i birtijama da narod ima sa čime da se zabavi.
Opšte poznato je da što jače zvekneš taster, to će ti bolju kombinaciju izbaciti, nakon nekog vremena aparat nije regovao na slabiji pritisak već na snažan udarac kažiprsta i srednjeg prsta uz obaveznu psovku.

Najčešći flešbek na detinjstvo. Ubedljivo najviše boli od svih batina koje ćeš dobiti u životu. Ako ih ikada i dobiješ. Ne bole samo obrazi, već i klinački ponos, duša. Jer, znaš da si pogrešio, bio kriv ili nevin, ćaletova teška ruka ti ne gine. Trenutak pred udarac, dilemu da li će najzad popustiti i oprostiti, prekida snažan potisak vazduha velikog dlana prema tvom majušnom licu. Ruka samog Boga. Nastaje jaz. Najkraći jaz ikada. U deliću sekunde kroz glavu ti prolaze najkontradiktornije misli ikada: Zašto sam promašio zicer na fizičkom; Da li sam ugasio svetlo u kupatilu; Da li da kažem za četvorku iz matematike; Da li je Maja iz VI 2 provalila da mi se sviđa; DA LI ĆE DA BOLI?
Hoće, boleće. Boleće kao sam đavo. I ti to znaš najbolje od svih. Boleće prvo obraz, pa jagodice, usne. Uho. I ono boli. Oči se naglo magle... Gotovo su krvave... Bol te polako preuzima...A ti ćutiš. Nemaš snage ni srca da izustiš bilo šta...Pokušavaš da zadržiš suze za sebe, jer si dečak, muškarac, budući vojnik...Ali ne ide...
Osramoćen si. Ponižen. I to pred nekim strancem. I mlađim bratom...Gledaš kevu u predelu brade...Ne možeš u oči nikako...Ćale te je jednostavno u trenutku - Uništio...

Ali hvala Mu, zbog njega si ispao ČOVEK.

Redovno predizborno obećanje. Političari se, za vrijeme predizborne kampanje, pretvaraju u čarobnjake koji će čarobnim štapićima privući strance koji jedva čekaju da ulože svoj novac u ovdašnje vukojebine, drže prst iznad nekog dugmeta za novac, i samo je potrebno da narod pravilno izabere kako bi se pritisnulo dugme. Narod to redovno popuši...

Vrsta čoveka koji radi kao građevinski radnik ili najniži sloj radnika u bogatijim zemljama EU.
Narod koji je potpuno ekvivalentan Crnotravcima u našoj zemlji, samo na nivou EU.

Inače, Portugalci su jedna od najvećih garancija gastarbajterima sa Balkana, da oni sami nikada neće biti nezvanično i prećutno proglašeni za najodvratnije, najnekulturnije i najnepoželjnije ljude u tim zemljama.
Skoro da je nemoguće nadmašiti Portugalca u prostoći, nepismenosti i neprilagođenosti sredini u kojoj se nalazi. Nemoguće je videti Portugalca koji se druži sa domaćim stanovništvom. Uvek imaju svoje kafane, gde se ne priča ništa osim portugalskog jezika, ne pije ništa osim portugalskog piva i ne jede ništa osim portugalske hrane. Na prozorima stanova gde žive vise portugalske zastave, a njihovi polovni Mercedesi i VW, su uvek uredno ukrašeni portugalskim nacionalnim idolima.

Uglavnom se žene i udaju u 15-16 godina i po tome, po fizionomiji, po obrazovanju, a najviše po ponašanju, neodoljivo potsećaju na jednu jako rasprostranjenu etničku grupu na prostorima Balkana, poreklom iz Indije....