Разне ствари које су се десиле, или ипак нису, ил` ће се десити а можда и неће, ко зна!?

Razlog zbog koga normalni, mladi ljudi sa entuzijazmom da menjaju svet neće ostvariti svoj životni san. Neće ukinuti Mitrovićev roze kanal i sve ono što on sa sobom nosi(ljudske živote), Kurir, Press i druge novine za potpalu, Skandal, Svet i druge novine za opsežnu istragu o čovekovoj voajerskoj prirodi, budi-fit-onako-kako-on-to-želi časopise. Razlog zbog koga mi se tiranija elite kao opcija sve više dopada.

Skupina govana, neovejanih prevaranata, džukela i bolesnika.
Uz par izuzetaka koji ga čine koliko-toliko boljim i podnošljivijim.

Ima dojavu gde će da padne satelit.

Како могу да кажу да смо ми Срби некултурни када сваког човека ословљавамо са господине? Чак и алкохочичару који собаљен лежи у јарку прилазимо у стилу :

Буквално милион пута је свако од нас чуо реченицу од родитеља: Уреди ту собу већ једном.
Да јесте, уредићу је, и онда шта? За пар дана ће ентропија учинити своје. За пар дана ће све те уредно сложене мајице бити опет раскупусане, јер наравно, нико не може да слаже мајце оним редом којим ће их и облачити. Чупање са дна штоса, претурање... И не само мајце, већ и све остало што се налази у соби просечног младог човека (осим ако није припадник неке верске организације, тј. секте самоповређивања па спава на дасци и има само три иконе и корбач којим се удара по леђима)
Па среди је, доћи ће ти неко, биће нас срамота.
Да, знам. Увек је шта ће други да кажу. Зашто би то требало да брине било кога од нас? Нисам ја лошији човек од њих само зато што су ми јучерашње чарапе (које се могу опет обути) негде између празног Вербатима који је пао са стола и стотог броја Скринфана.
Боли ме уво шта ће неко рећи због тога или због онога што ми је трава непокошена и прљави југо већ 4 дана стоји паркиран под орахом јер ме стварно мрзи да га перем или да га испаркирам од ораха да би покисао.
Мрзим те људе који завлаче нос у туђе ствари. Гледај себе. Гледај то што ти се 16тогодишња ћерка ваћари са десет година старијим ликом и што ти син главни лерди у крају (а за тебе је и даље а дууууша и мукица моја мала). Гледај своја посла и пусти мог Југа, више њега волим него пола комшилука!
Шта вас уопште брига, о носозабадачи у туђе животе, то што и даље пуштам музику гласно и што се нисам оженио иако имам 24 године? Јепте се. Ето то само да вам кажем.

Onaj kod koga se ne dižu ni kuka ni motika.

Srbi ubedljivo.

Fraza koju s pravom mogu da koriste samo Beko i Mišković.

Најневиније убице на свету. Дошли на туђу (Палестинску) земљу, тотално их окружили, развили се захваљујући ционистима и сад тероришу народ (Палестинце) који се боре за своју земљу. За 3 недеље офанзиве побили Палестинаца колико нато за 80 дана, иду тенковима и хеликоптерима на лако наоружани Хамас, наравно ни говора о прекомерној сили. Јесу страдали, па страдали су и Срби и Јермени и Туци и многи други, али оволики безобразлук још нисам видео.

Жири који одлучује о нивоу смарачине проузроковане монотоношћу којом саговорник зрачи.

По старијим људима, ово му дође ко неко занимање. Ко, шта ради, џабалебарош зајебава поштен народ. Е сад, курац, шта ако већ има посао, онда му је то више хоби. И ко је тај поштен народ, да ли су сви они тако поштени? Све је то релативно. А и увек је било занимљиво поштене зајебавати, та нећу будале ваљда.

Jes', al' kad svi budemo alhemičari.

Свако се, с' времена на време, хтео не хтео, нађе у оваквој ситуацији.

Напољу сунчано и топло, добио си повишицу, нашао рибу, ураган избрисао државу у САД-у, Хрвати и шиптари се поубијали међусобно, ослободили Војводу, све како треба, али ти опет нешто фали. А не можеш да провалиш шта. Безвољност те изједа изнутра и све ти смета. Смета ти дневна светлост, програм на ТВ-у, распоред намештаја у соби, па чак и бабин пасуљ и сисата комшиница која се сунча у дворишту. Нерасположење расте сваком секундом, кренеш да радиш нешто да скупиш расуте мисли на једно место, али те и то мрзи па баталиш. Онда почнеш сам себи да сметаш таквим понашањем. Пожелиш само да одјебеш све и сваког и одеш на Јамајку.

Ал' јеби га, Јамајка далеко... Звекнеш пар ракија, пустиш радио и чекаш да прође усрани дан...

Vrlo čest način iskazivanja mišljenja u Srba - zlatnim tušem.

Poslednja uteha očajnika. Vera da će jednog dana političari, bankari, bahati vozači, drčne partijske aktivistkinje, bukači svih vrsta, priglupi direktori sa ogromnim platama, potplaćeni funkcioneri... osvanuti na pragu Zimskog dvorca, oči u oči sa kukom i motikom.

Uvek - kad treba popuniti rupe u TV programu.

Добро, нећемо баш сутра. 'Ајмо онда на ракију?

Imaju problem sa spuštanjem na zemlju, pa moraju nekud.

Replika iz filma "3 karte za Hollywood" koju su naši policajci bukvalno shvatili.