Siromašan si, ali to nije dosta zloj sudbini, pa te još i okolnosti dodatno jebu. Ne može ni ono malo da bi obezbijedio opstanak. Šta god počeo, omaklo se, šta god planirao, iskrsli problemi, gdje god da okreneš - zid! Ipak, izraz se koristi i u šaljivom kontekstu.
- Brate, brate, baticeeee, ub'o sam na kladži tiket, dve 'iljade! Kako prođe za vikend?
- Jebaj ga, prođe sve, i fudbal, i košarka, i NHL, al' sam na svaki tiket stavio onu beštiju Šarapovu, mamu joj raspalu jebem.
- Jebo te tenis!
- Ma znam, al' svejedno se ne da sirotinji sitno samljeti.
Uprošćena verzija one narodne daj Bože šta mi žena misli, ne daj Bože šta mi majka misli.
- Marko, brate rođeni, gde se polomi tako?
- Bio sam sa Jelenom kad je naišo onaj njen grmalj. Polomi me čovek.
- Vidim. Pa, kako je saznao za vas dvoje?
- Garant od one moje rospije. Već dve nedelje mi bogorada nešto. Stalno spominje ženu i majku.
- E, some jedan... Glup si ti za narodnu mudrost, pa ću malo da ti je uprostim. Daj Bože da nađem švalerku, ne daj Bože da me s njom nađu. Pamet u glavić.
Prestani da radiš to što radiš jer ga radiš predugo, premučno i prenaporno. Odmakni se i pusti profesionalca da to završi očas posla.
- Jooooj... Daj, nemoj tu iglu tamo. Gle, daj meni da zašijem, da se ne patiš. I gledaj pažljivo, jetru i bubrege potopi u formaldehid, a ostatak iznutrica baci. Tijelo ćemo da napunimo već nečim.
- Ali gazda, ja sam baštovan.
- Čekaj malo... Ti nisi Igor.
- Igor umr'o pretprošle godine, eno mu glave gore gazda. Postajete zaboravni.
- Vidi stvarno. A jebeš mi mater, mislim se ja što mi niko ne dodaje šampon i peškire kad se kupam i što mi je kripta vazda otvorena. Šta radiš ti ovdje uopšte?
- Da me jebete i krv mi popijete, ne znam.
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
Izraz se koristi u situaciji kad vidite nešto uznemiravajuće, a svi oko vas se ponašaju uobičajeno. U toj situaciji se zapitate da li oni nisu videli ono što vi jeste, ili jesu, ali imaju iskustva i znanja koje vi nemate, pa znaju da to što ste primetili nije razlog za zabrinutost.
- Dobar dan, gospodine Panteliću, ja sam doktor Tijanić, psihoterapeut, čuli smo se telefonom.
- Dobar dan, doktore.
- Izvolite, uđite. Raskomotite se i lezite na kauč, dok ja unesem vaše podatke u kompjuter.
- Doktore, ne bih da paničim, ali u susednoj prostoriji vidim golog crnca koji podmazuje karinu od pola metra i namiguje mi.
- Ah, ništa ne brinite, to je moj asistent. On je ovde da oslobodi vaše strahove i da se lakše otvorite.
- Doktore, bojim se da ne budem otvoren fizički, i to otpozadi, ako me razumete. Drago mi je da smo se upoznali i doviđenja.
Reči kojima isprati neko nakon što ti uvali nešto da poneseš i to baš kad si se ponadao da ćeš da ideš sa rukama u dzepovima.
Keva: Ponesi ovu kesu sa djubretom kad kreneš napolje, da ne ideš peške...
Izraz koji suptilno sprečava neprijatne situacije. Upućuje se ljudima koji ili nemaju dlake na jeziku ili su tolike dijabole da ne znaju kad šta treba reći.
- O kumovi, pa gde ste bre, niste nam bili od kako je kuma došla u našu familiju... Dobro došli.
- :Sin od domaćina: Ej ćale do kurca ako nam je ovo kuma, jebo sam je za prošli prvi Maj uz neko drvo na Kosmaju!
- Ej debilčino, ako ne znaš šta ćeš kad da kažeš, uzmi vode u usta i ćutu!
Nemoj da se izuvate, jeste li za kafu?
Kada ti neko postavi kurtoazno pitanje o tome kako si, a ti lakonski odgovoriš da bi moglo da bude i bolje.
- Pa, kako si?
- Nikako, al` da ne kvarimo.
Ljudi bez kogjih jedno detinjstvo ne može biti potpuno, bilo da ste na selu odrasli ili su vam tamo živeli baba i deda. Mrzeo si ga kao klinac, uvek ti je delovao besno, nadrkano i previše ozbiljno, zazirao si od njega i izbegavao da prodješ pored njegove kuće, ali samo po danu - kod njega su trešnje, kruške i kajsije po pravilu bile najsladje.
Bila je fora da uveče najhrabriji klinci preskoče ogradu, upadnu u dvorište i popnu se na drvo (ako baš nema vučjaka), jer grane do ulice bi bile obrane još dok voće ne bude zrelo.
Onda ubrzo neko napravi buku, domaćin izadje i - bežanija! Nekada je ostajalo na psovkama i pretnjama, ali nekada je umeo i da izadje sa motkom iz dvorišta u poteru, a to su bile pustolovine koje se i u zrelim godinama ponekad, sa prijateljima prepričavaju glasno i uz smeh.
- Mali! Mali jebaću ti ja majku znam čiji si! Sutra te ispred škole čekam da mi pevaš ko je sve bio, kod sviju roditelja ću sutra da svratim!
- Znaš ti Šulc kurac, nisi video u mraku! Al doćemo mi i sutra pa nas čekaj!
- A zajebavaš! Nemoj da sam ti izašo..
(Klinci prozivaju i podjebavaju, Šulc nazuva patike i grabi motku, bežanija ulicama i uličicama, i posle po dogovoru svi u školsko na prepričavanje).- Bilo je i starijih ljudi koji su nam dozvoljavali da jedemo koliko hoćemo, pod uslovom da ne lomimo grane (oni koji su se sećali kako je lepo biti dete, i koji su se radovali da nas vide kako uživamo). I danas su dragi iako su odavno pokojni, ali ovi su svemu tome davali neku draž.
Fraza koju koristimo da bi opisali izrazito škrtu osobu.
A: Jel' ti dala ona mala sinoć?
B: Ma kakvi, ne da ona Bogu duše.
-----------------------------------------
A: Juče sam bio u takvoj frci, tražio me onaj ludi Jašar da mu vratim pare. Ja zamolim Piksija da mi uleti nešto para, a on me hladno ispali.
B: Jao brate jesi i našao od koga da tražiš. Pa Piksi Bogu duše ne da.
Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.
Žešći oblik omalovažavanja, jer, ko još ne zna da se potpiše, pitamo se. Pa, ima ih koji ne obraćaju pažnju da li se na nekom dokumentu traži ''ime i prezime'' ili ''prezime i ime''.
Rečenica izgovorena na vrhuncu nečega u čemu uživamo. U ekstazi, delirijumu. Osećaj kojem nema ravnog. Pokušaj da se odloži neizbežni kraj. Uživanje za sve pare.
Šta radiš to ?
- Jebem!
- Izvini, ali svršio si pre 25 minuta, a i dalje ga ne vadiš.
- Toliko je do jaja.
- Jeste do jaja kad ti je kurac sada veličine šumske jagode. A i boje je takve. Kondom si odavno pocepao gurajući osušene mošnice u njega. Kako si krenuo napravićeš mi petorke, ali nema veze, bar će imati dovoljno mesta da izađu napolje, idiote jedan!
- Ali...
- Da, i tvoji su se vratili kući! Ušli su da se pozdrave. I baba je bila sa njima, Bog da joj dušu prosti. Vadi ga bre više!
- Ali ja ne želim da prestanem...
Izjava koja, iako deluje paradoksalno nije nimalo izveštačena kada se koristi u ponekim situacijama. Kada neko ne jede satima, a ukoliko pri tome još obavlja neku iole zahtevniji fizičku aktivnost, u glavi mu se stvori toliki pritisak, a u želucu muka, da, iako je gladan k'o vuk, od tolike muke i stisnutosti stomaka ne može ni parče 'leba da ubaci u kljun.
- O jebem ti i ovaj utovar drva više.
- Ajde, sad ćemo završiti pa da nešto čalabrcnemo.
- Joj brate, meni su se creva zapetljala, kol'ko sam izgladeno neću moći ni da jedem.
Preskočio predigru, skratio igru, ne padaju mu na pamet ni produžeci ni penali.
- Gde si ti poš'o?
- Gotovo, meni bilo lepo...
- Jebote, up'o si u mene k'o u predsoblje, nisi ni čarape skinuo, dok sam rekla au ti već gotov i ideš... da ne kasniš na autobus možda?
Parola upornih. Muvatorska interpretacija izreke "Nikada ne odustaj"
Najsveziji izraz iz arsenala istih koji su inspirisani legendarnim serijama jos legendarnijeg Fernanda Colunge. Za neupucene(da, kao postoje ljudi koji ne gledaju Fernanda), on je u toj seriji mrcio pomenutu Fernandu a pre toga se lazno predstavio. I eto, zbog toga je ona ispizdela. Nezvanicno najvisi level ispizdnosti i poludjenosti.
-Brate, mora da si odlepio kad si ispod suknje napip'o kurac.
-Ma ne podsecaj me, poludeo sam k'o Fernanda kad je saznala da se Fernando ne zove Franko nego Eduardo.
Rečenica koju nikada nijedan Srbin nije izgovorio.
Lopta!
A: I koji je rez?
B: Ma 0:0, ovi naši stalno napadaju al' neće kurva u gol, pa da je jebeš!
