Pokušaj da se kulturno izvučemo iz neprijatne situacije u kojoj smo imali nameru da kupimo neku stvar ali nam je onda saopštena cena koja je daleko iznad našeg predviđenog budžeta. Najčešće propraćena lošom glumom i gestikulacijama, jer koja još budala probava i gleda stvar koja mu se ne sviđa.
Prodavnica Replay jeans:
- Kume šta kažeš valjaju li ove?
- Šta ja znam koji moj, idi probaj možda ti i stoje dobro....
Nakon par sekundi
- Vidi ih kumela k'o salivene a?
- A kumeeee pravi si šmeker u njima!!! Uzimaj!!!- Izvinjavamo se, koja je cena ovih farki?
- 16790 dinara, gospodine!
- Hvala vam (guta knedlu), pogledaćemo još....
Lik koji prilično često jebe, jer je tako u mogućnosti. On je pandan ribi koja se ne skida s' kurca.
- Će diemo do kladže?
- Ne mogu, idem da jebem.
- Koju?
- Nebitno.
- Ne vadiš se iz pizde, pizdo! Svaka ćas' !
Rečenica kojom se opisuje potpuno bezopasan lik.
Pavle: E Mare, čuo sam da mi preti neki Joca Zmaj, kaže da sam mu skinuo ribu. Jel ga znaš?
Mare: Ma opusti se brate, od njega ni golubovi ne beže.
Pavle: E hvala ti, ja rekoh da nije neki romponja.Odlazi Pavle
Janko: Mare, što si ga slagao brate, znaš da Joca ima 2 metra preko leđa.
Mare: Ma ko ga jebe, još mi nije vratio 100 jura što sam mu dao u aprilu.
Retko agresivan pristup nesrećnom drugaru (može sinu, ćerki, pa čak ponekad i starom roditelju), koji je morao do toaleta ili je slučajno zaspao, potpuno smetnuvši s uma da stavi mobilni telefon pored jastuka, WC šolje, kade, u džep dok igra fudbal, na slušalice dok je napolju kiša i vetar, na vibraciju ukoliko ima debelu jaknu ili, svakako, da ga uredno spakuje na stočić pored fotelje, ako gleda tursku seriju u sedam uveče uz čaj.
Ima dva načina na koja se taj sramni čin ignorisanja telefonskog zvona može protumačiti: kao vrhunska uvreda ili kao znak da se zove policija.
Zvoni...
Mama: "Što se ne javljaš?! Šta nije u redu?!"
Sin:"E mama... ti si?"
Mama: "Pola sata zvoni, ubih se od brige! Oćeš ocu ponovo srčani udar?!"
Sin: "Bio sam u WC-u... Šta je bilo?"
Mama: "Ako ne možeš da se javiš kad zovem kako ćeš saam nazvati, pa da... ima gospodin druga posla nego da se javi roditeljima koji pomreše od brige... Ja ovde muku mučim da ti sestru izvedem na pravi put u ovakvoj zemlji gde sve propada, nema čovek koji pošteno radi ni za hleb, a on gospodin se ne javlja jer mora da sedi s drugarima i pije pivo po ceo dan.....
Sin: "A kevo bre ajde smanji..."
Mama: "Kad si mislio da dođeš kući? Šta da ocu nije dobro i da moraš hitno da ga voziš u bolnicu? Što smo ti kupili mobilni telefon?! Je l bi i onda bila utakmica..."
Sin: :I
Ukoliko vas neki profesor baš i ne voli, a kod njega još imate konstantnu jedinicu koju želite da popravite, čak i na potpuno nebitna pitanja na koja ne znate odgovor uvijek dobijate ovakvu konstataciju. Često se prilikom izgovaranja ovog izraza na licu profesora može javiti pakosni osmjeh.
Profesor: Ajde napiši na tabli reakciju između anilina i sirćetne kisjeline i objasni mi gdje se upotrebljava dobijeni proizvod i gdje je pozitivno a gdje negativno naelektrisanje.
Učenik 1: Uh... Ne znam to. Vi ste rekli da je to za više ocjene.
Profesor: A pa dobro onda. Nema veze, aj na mjesto evo 2, mogao si ti ovo i za 3 da si malo više učio.
Učenik 1: To! Prolazim čovječe!5 minuta kasnije, nakon tačno odgovorenih 10 pitanja profesor učeniku 2 postavlja pitanje iz prethodnog primjera.
Učenik 2: Pa maloprije ste rekli da je to za više...
Profesor: Ne mlati! Ništa ja nijesam rekao! Jesi li ti to učio ili ne!?
Učenik 2: Ne ja stvarno.
Profesor: Vidimo se u avgust onda.
Učenik 2: Ali to mi je četvrta! Ako mi je vi date padam godinu.
Profesor: Vidi mali bez ovog što ti ne znaš se u četvrti razred ne može, pa da sve ostalo znaš fenomenalno, a vjerujem da i sam vidiš da ništa ne znaš.
Učenik 2: Ali...
Profesor: Nema ali! Trebalo je da učiš. (pakosni osmjeh)
Kada roditelj hoce da ti stavi do znanja da je tvoj najbolji drug bolji od tebe i time hoce da te "unapredi u bolju osobu".
Otac: "Gledaj kako se Pera sam snalazi! Nista ne trazi od roditelja , sve sam zaradjuje i kupuje sebi. Hvalio mi se njegov cale. Sto se i ti ne ugledas na njega? On ce da bude domacin".... Sin: Da cale ali on diluje!!! Otac:" Ma ne zanima me sta drugi rade! Sta ti radis?"
Fraza koja je posredstvom velikog broja drkadžija danas poprimila upravo suprotno značenje od svog izvornog. Danas, i kada nekome kažete ovo, niko vas neće ozbiljno shvatiti.
-Izvini što sam zaboravio da ti ponesem fleš...
-Ma ok.
-Je l' se ljutiš?
-Ne ljutim se.
-Znači ljutiš se!
-Ne, ne ljutim se.
-A što si ljut? Pa doneću ti sutra.
-Ma nisam ljut! Čitaj sa usana n-i-s-a-m lj-u-t!
-Dobro odoh da ti donesem sad fleš!
-Idi kad si glup jebem te u usta!
1.Nije do mene.
2.Nije moje da odlučujem.
-Jesi dobro ti? Šta hodaš tako ko pijan?
-Ma gde dobro, manta mi se, ravnoteža - ne pitam se ništa!
_____________________________________________-E, 'oćemo ići mi do Bakija večeras?
-Pa 'oćemo, samo ne znam da li može kum sa nama. Ako kumica dozvoli. Znaš da se on praktično i ne pita.
-Ma, znam... peraje...
Vrcava dosetka kojom stavljamo do znanja dežurnim smaračima na veseljima da gledaju u svoj tanjir. Vrlo dobro je poznato koji član domaćinstva ne ostavlja kosti u tanjiru.
- Ha, gle kako je tvom ćaletu pun tanjir kostiju, a kod mene nema ništa...
- Pa kad ti je mama samo trpala krtinu od buta u tanjir, a njemu rebra i kičmu da se ne baci...
- Hajde, hajde, zete, zna se za kim kosti ne ostaju...
Još jedna narodna izreka, po kojoj se može zaključiti da je i u davna vremena na našim prostorima bilo intelektualaca koji su u jednoj rečenici mogli opisati ogroman dio životnog putovanja.
Dakle, opis ljudi koje ne samo da je odavno nagrizao zub vremena nego ih je već skoro i pojeo. Takvi više nemaju šta da ovdje traže, osim pokopnog društva te kojekakvih bendova za sahrane. Što su imali šansi, imali su. Ako su ih iskoristili, bolje za njih, a ako ne, nikom ništa. Povratka nema.
-Čuj ,čuj što moj Žućo laje, nadglašava sve vaše.
-E moja budalo, pogledaj malo bolje pod Ladu, vidiš da jedini on nije otišao da ganja. Zar tako iskusan lovac kao ti ne zna da se mator pas ne šalje u lov?
-Au sramote, drži ti Žućo pušku a odoh onda ja ganjat', 'bem te matora.
____________________________________________________________________
- Dobro to sve, nego kako vam prođe onaj turnir što ste osvajali prošlih godina? Je li bilo kakvih parica za pobjedu?
- Blamaža mrtva. Nismo mogli da dva pasa povežemo kako treba, a još i ovaj duhan odradio svoje. Nekakva nas dječica oderala u prvoj tekmi, pa od jada se posvađaše golman Mare i Kiki štoper, tako da nismo dalje ni igrali. Šta ćeš, mator pas se ne šalje u lov, a nas čopor ofucanih džukela se ponadali nečemu.
Srpski ekvivalent onoj engleskoj : He' going places (not college but places). Kada od šoka učinjenim ne znaš šta da kažeš autoru sem uzdržano i ponekad sažaljivo: "Biće od tebe nešto", ponekad propraćeno tapšanjem po ramenu.
- Ej, ljudi, napisao sam prvu defku!
- Aaaa....ako more...biće od tebe nešto....
----------------------------------------------------------
- Ujko, vidi, napravio sam tvoju bistu od Šaruljinih govana.
- Bravo, ujkino.... Biće od tebe nešto, govorio sam ja....
Problem sa kojim se susreću nogatiji ljudi u Srbiji.
Nedostatak brojeva ove ljude dovodi u situaciju da prvo pitaju da li uopšte ima njihov broj u ponudi, a ako ga ima, onda iz oskudne ponude biraju one koje im se sviđaju. Ovaj problem uglavnom imaju ljudi 50+, čamdžije, a što je manja sredina oskudica brojeva udara i na 46, 47.
----- Niš, podzemni ------
-----Prva prodavnica:
- Dobar dan, gledam patike za košarku.
- Naravno, izvolite, sa vaše leve strane.
- Ove bele pošto su?
- 10.000.
- Mnogo, ali dobro, sviđaju mi se, broj 48 ima?
- :odrično klimanje glavom: C.
- Ništa doviđenja.-----Druga prodavnica:
- Dobar dan, gledam patike za trening da kupim.
- Izvolite.
- Evo ove Nike hyperdunk, koji broj imate?
- Do 46.
- PU! Ništa onda, doviđenja.-----Treća prodavnica:
- Dobar dan, imate li neke košarkaške patike broj 48?
- Ček da pogledam u magacinu ako ima nešto.
- Sačekaću.
- Nema ništa.-----Četvrta prodavnica:
- Imate li neke patike koje su 48?
- Imamo ove starke.
- Daj.
- Imam i vesla koja idu uz njih, ako 'oćeš?
- He he. Mislim se, pička ti materina! Doviđenja.
Osnovno pravilo svakog domaćina koji želi da mu kuća napreduje. Iako se ove dve stavke mogu podvući pod kategoriju "teže potrošne robe", akcenat se ne stavlja na puko habanje proizvoda već na izmenu tehničkih karakteristika istog. Jednostavno kola više nisu povozna kao što su nekad bila, a žena iako nije jebana uvrti u glavu neke stavove i ne možeš s njom na kraj izaći.
Milenija: Ju prijatelju, dobri vam ovi zasadi petunija. Da mi objasniš kako se meću u zemlju kad se sade, i slično, mislim kakav je proces stavljanja, mislim kako ih ti trpaš unutra?
Rajko: Polaz more kući, kake petunije.
prijatelj: Prike, a da mi daš kola barem, treba do palanke časkom po neke paprike.
Rajko: Nisu mi tu kola, ne rade, sjebana nešto, ne mogu da upale. A nemam ni goriva.Rajko stavlja Mileniju u svoj auto, prolaze ispred prijatelja i kreću kući svojoj.
Naravoučenije o uslovima za oralno zadovoljavanje ženskinja.
Totalno netacna tvrdnja potvrdjena od ko zna kog pacera...
kako ja kad se napijem.. uvek me boli glava...?!
Očajni vapaj uplašenog muškarca, kome domino dama od 150 kila dodaje lisice da se veže za radijator, dok ona bičem fijuče kroz vazduh.
- Drž' ovo!
- Ali ja ne bih da se vezujem.
ŠVIĆ
- Evo, evo odma'.
Većina lako oduva glavnog. Kvantitet kara kvalitet. Jedan od animoziteta politike. Dokaz da tri budale mogu da nadglasaju dva pametna čoveka. Takođe, sa druge tačke gledišta i dobar izgovor kada vam preti da zaglavite avgust.
- Milosavljeviću, ajde da mi malo pevušiš petu deklinaciju.
- Nisam spreman, može sledeći čas?
- Ma znaš ti da to ne de tako... Zašto ne učiš?
- Pa latinski je mrtav jezik, šta će mi? Gde se on priča, u Latiniji?
- Ajde! To nije mrtav jezik Milosavljeviću, on se priča među inteletualnom elitom, tamo gde tvoja glava neće da zaviri nikad.
- Pa što onda da ga učim?
- Zato što je meni zadatak da od tebe probam da napravim barem polu čoveka, nešto što neće da bude bušno ko cigansko rešeto.
- Ma, ako vam treba materijal za te eksperimente imate još 29 zamorčeta, gde mene nađoste?
- Milosavljeviću, zašto to sebi radiš? Evo ide polugođe pa kraj, a i ti i ja znamo da ćeš da zaglaviš Avgust.
- Neću.
- Kako to misliš?
- Pa pokloniće mi na veću!
- Da li si ti informisan da ja predsedavam tim većem?
- Pa i moj ćale je predsednik kućnog saveta pa mu ne daju ključ od vešernice.
- Kakvo ti je sad to poređenje?
- Večina oduva glavnog za tili čas.
- Jelte?
- Pa da. Vidi se da slabo igrate strategije.
- Oooo barabo, mrš napolje!
- Salus.
Svojevrsna kletva čije izgovaranje u muškom društvu ima za cilj da ubrza i poveća potrošnju alkohola, kao i da posredno i dugoročno utiče na uvećanje muškog udela u ukupnoj ljudskoj populaciji.
Oni koji je koriste izveli su zaključak o njenoj delotvornosti na osnovu poprilično sumnjive premise da muškarci manje vole žensku čeljad.
Narodna pošalica, može se koristiti u raznim situacijama, kada neko od vaših muških prijatelja uradi nešto glupo ili smotano.
Davno, poljana, fudbal na male goliće, gubimo pa igramo bez golmana koji je krenuo u napad da nas brojčano pojača. Oduzimaju nam loptu i šutiraju na gol sa pola terena. Naš goša trči nazad, dok se lopta kotrlja prema golu. Bodrimo ga uzvicima "ajde munjo!! Stigni je" U tom trenutku goša se sapliće o sopstvenu nogu, pada, lopta ulazi u gol, a on udara glavom o stativu (koju predstavlja cigla)
I onada, naravno ... "Kad te vidim ne prave mi se muška deca"
ps. Primer je naravno istinit, sačuvan od zaborava
Izraz za nenadjebivo bogatog lika/likušu.Ovom frazom završava svaka prepirka ko je bogatiji.
1:"Što sam smuvo sinoć neku ribu.Lepa,zgodna,puna k'o brod.Riba ne liže poklopac od eurokrema."
2:"Ozbilj..Ne zajebavaj?"
