Smisljeno da bi narod citao. Na wc solji covek je sam sa svojim mislima i nema ko da ga prkida.

One reči koje onaj sasvim običan narod ubede da kupe dotični proizvod, iako ustvari nisu ni razumeli gde zeka pije vodu.

Ovaj socijalni fenomen Tito ( JBT) je primetio i vešto iskoristio u svojoj propagandi.

Ostavivši iza sebe vekove i vekove stradanja kojima bi retko koji drugi etnitet mogao da se pohvali ( ואנחנו, עברים?!; prim. hebrejskog prev. ), nebeski narod je negde u sredini svega toga na do dana današnjeg nedokučiv način saznao od Svevišnjeg za svoju svetu dužnost i svrhu, i prihvatio hroničnu, nezahvalnu i slabo plaćenu ulogu koju mu je Isti dodelio u svom urnebesnom sitkomu zvanom “Čovečanstvo”. Ono što, međutim, malo ko zna jeste da će se ta uloga značajno razviti i zapravo postati NAJGLAVNIJA OD SVIH!...ali tek tamo pred sâm kraj serije, pošto svi dotadašnji junaci odu ili jednostavno izginu od ogromnog asteroida.

Elem, čekajući taj blistavi trenutak u karijeri sopstvenog postojanja, Srbi su otkrili a potom i shvatili vazda evanzivni ( ok, ok – “nedostižni” ) Smisao Života koji ovom prilikom, a kao opunomoćeni predstavnik imena i dela istih, imam čast da vam saopštim: PREŽIVETI.

Da . Toliko je komplikovano.

I kako onda, pitam ja vas, postići bilo šta drugo kada je najveći deo vremena koje nam je dato već potrošen na gorenavedeni važan zadatak? Kako stići uraditi štogod za sopstveni duh i radi sopstvenog zadovoljstva kada sat zaverenički otkucava poslednje minute već punih 1000 i nešto godina? Usuđuje li se ko da kaže da smo sâmi krivi za sopstvenu sudbinu? I da li neko jebeno zna kada je veliko prolećno sniženje u Ušću?!

Kaže se za nekoga ko je toliko plav da svetluca na suncu, pa misliš da je vampir iz Twilighta. Obično za devojku i to koja se zove Maja (btw, što se sve plavuše zovu "Maja"?). Valjda što se radi o pički.

Inače, pravi oblik ide: "Plava pa prevrnuta, KI OVČA pička", al' ja reko' da se predumećem da znam gramatiku, javnosti radi.

Autor, takođe, tvrdi da je naš narod načisto prs'o kad je ovu izreku smišljao, jer je ovčja pička modra, a ne lan-boje, k'o što plavuše obično budu... Al' dobro, narod najbolje zna...

Price koja nastaju u doba mira,ekonomske stabilnosti,opsteg zadovoljstva u zemlji (narod nema sta vise da sere,pa onda daj da izmisljamo svakakve gluposti).

Narod koji po autobusima diše otvorenih usta i po facama, kosi, kaputima stavlja svoje mukotrpno stečene bakterije u promet...

Čovek koji obećava, pozajima pa ne vraća, špekuliše, valja, mulja, laže i krade, ali ne od svog naroda nego za svoj narod.

Psihološka igrarija podlih i manipulativnih medija, koja se odigrava negde u vreme održavanja finalnih duela Lige šampiona, FIFA klupskog svetskog prvenstva, ili pak, košarkaške Evrolige. Za cilj ima isticanje davnih uspeha naših klubova, ali, što je još važnije, buđenje nacionalne svesti kod jebenog Milorada, prosečnog Srbende, koji je navijač jednog od dva Titova blizanca i koji može sa ponosom ustati i debelim, masnim prstom uperujući u novinski članak, reći da smo mi, 'vako mali i pišićni, zapravo nebeski narod, kad se tako možemo naći rame uz rame sa bogatim klubovima iz zemalja koje su zle, svetske sile, ali ne da bismo sa njima bili jednaki, već da bismo pored njih štrčali i bili boldovani. Bre!

Svaka čast Steaui, ali to su smrdljivi Rumuni i tu anomaliju već ne umemo da objasnimo.

Naravno, prećutkuje se podatak da je današnja Liga šampiona tada bio smehotresni Kup šampiona, da je FIFA klupsko svetsko prvenstvo, ranije bio jednovečernji Interkontinentalni kup, a da je Evroliga bila takođe Kup šampiona. Sve takmičenja potpuno drugačijeg formata nego danas. Danas, kada srpski "velikani" ne mogu ni da prismrde evropi i svetu. Te se stoga u novinskim stupcima isključivo navode "dosadašnji šampioni", jer ukoliko bi se navodio tačan naziv takmičenja u današnjem obliku, mesta za srpski ponos ne bi bilo.

Pravi primer pevaca koji je neprestanim izvodjenjem jedne iste pesme uspeo da smori i boga i narod, a da se ne lazemo, i samog sebe...

Interna šala zaposlenih u našim bolnicama. I pored toga što hirurzi neće da otvore ni konzervu bez pedeset evra, ovi što rade na porodiljskom odeljenju deru najviše.
'Oćeš na carski - daj 'vamo 100 evra.
'Oćeš da pička od gospoje ne izgleda k'o da je petarda pukla - daj 'vamo 100 evra.
'Oćeš da žena ne bude na stolu 15 sati raščerečena - daj vamo 100 evra.
'Oćeš da se sestre i babice normalno ponašaju prema ženi - daj vamo 10 - 20 evra.

Narod k'o narod, daje i šuti. Prvi put kad neko uleti sa automatskom puškom i najebe im se majke milosne ima država duradi nešto.

Očajnički pokušaj prijatelja koji je gromoglasno prdno ili što bi reko naš narod "satro guzicu"
da se izvuče iz neprijatne situacije.

Фудбалска алтернатива песми "Није живот једна жена" у извођењу Мрчајевачког славуја.

Колико год ове две песме деловале различито, оне су у ствари јако сличне. Баве се истом Проблематиком, са великим П. Компарација ова два врсна играча, тотално другачијег смисла за игру са лоптом одвија се на професионалном - Аца Стојановић нивоу. Kада таст од Министра војног запева свој велики хит, у сваком стиху се види превејана стручност за поваљивањем Мрчајевки у паузама од организације Купусијаде.

Заправо, ради се о томе да фудбалски стручњаци и ови други којима лопта не иде од руке, па жене влаже попут тропског монсуна на саму њихову појаву или смс, све знају најбоље и све виде најбоље. А и јеби га, нисмо ми Срби уз курац небески народ. Све БРЕ знамо да направимо и оправимо. Кад радимо темељ, мора брате да уштедимо 10 цм копања, па да цркне, јебо архитекту. Кад доктор каже да је обични ојед услед дугог планинарења, ми знамо да је то оно најгоре и да он лаже. Превејана дијагностика и општенародна логистика су нам укуцане у генетски код. Исто тако, најбољи смо тактичари и практичари. Шпицеви и брачни другови. Селектори и јебачи.

Sranja i pišanja k'o i kad nisi u braku, samo što je neko prisiljen da sve to osjeti.
Što b' naš narod rek'o "čuje se".

Događaj koji je izazvao puno panike u Srbiji. U to vreme se Srbija još uvek oporavljala od posledica bombardovanja, tako da ovakav događaj može samo da digne paranoju... ili kreativnost medija.

Naime, dok su ljudi širom Evrope posmatrali ovaj spektakularni događaj, u Srbiji se prodala priča da pomračenje Sunca izaziva instant oslepljenje, ako samo baciš pogled na nebo.

Naravno, to je zapravo bio "kapetan Očigledni" momenat od strane medija koja je rekla da se ne gleda direktno u Sunce za vreme pomračenja, jer jebiga, nismo sposobni da sami procenimo da li na smeta prejaka svetlost.

A narod k'o narod, voli da sklapa teorije zavere stvarajući paničan strah od pomračenja Sunca.

Kada se izmisli nepostojeća priča ili preuveliča već postojeća da se prost narod ne bi mnogo bavio aktuelnim političkim i ekonomskim događajima.

Anglicizam koji označava rešavanje situacije na najbolji mogući način koristeći objektivno stanje na terenu.

Što bi narod rek'o - pošteno.

Latentna deviza srpskih politicara, dubogo sakrivena u njihovim plitkim umovima. Oni jedino svoja posla gledaju a za narod ih bas zabole ona stvar...

Shoegaze /šugejz/ - gledanje u cipele

Rok muzika nastala na prelazu iz osamdesetih u devedesete, ime dobila po gitaristama koji su gledajući u table sa efektima na podu odavali utisak da gledaju u svoje cipele. Žanr kao žanr, je odlikovan zvučnim zidovima i složenim često avantgardnim melodijama. Dosta ehoa i distorzije. Glasovi uglavnom mirni, mada ima izuzetaka. Harmonija koju čitav bend stvara neverovatno podseća na vođenje ljubavi, strast i pejzaže s oblacima. Ako bi se muzika mogla prikazati slikama, šugejz je nebeski pejzaž sa mnogo skrivenog sunca.

Nishlije su ekonomichan narod. Shtedimo i na slogovima, a i na duzhini akcenata. A i kome treba ta gramatika, kad samo zbunjuje!
Prichaj nishki da te svi razumeju!

Narod u krizi srednjih godina, koji, praveći skandale gde god stigne pokušava da pokaže svetu da je još mlad - u duši.