Igranka 21. veka. Moderni vid pronalaženja kompatibilne polovine/mesa za tršnju namenjen hitrim japijima i brbljivim piarmenadžerkama, koji zbog celodnevne zauzetosti imaju taman toliko vremena da pojedu kroasan ždžemom i eventualno obrišu dupe posle kenjanja.

Nema neke filozofije. Prijaviš se, napišeš nešto nalik cv-u, daš kintu i pojaviš se u zakazano vreme na zakazanom mestu. Ribe sede za stolovima i čekaju da udica bude zabačena. Isto toliko pecaroša je spremno da zabaci svoje štapove i upeca ribolovinu. Igra se Bergerov jednokružni bod sistem, po principu, svaki mužjak ima fore da 5 minuta seje jebozov ka jednoj ribi. I tako, dok se ne izmenja svaki sa svakom. Posle svake pojedinačne seanse, učesnici zapišu "DA" ili "NE" u kolonu pored imena potencijalnog spoja. Na kraju se svi ti zapisnici lepo predaju komisiji, pa ovi obaveštavaju učesnike ko luči vlagu i kome se diže na koga. Posle se valjda jebu, šta znam.

Na salašu ima jedna baba
njen je unuk najveća baraba

Pet je popodne. Baba prilegla. Puštam muziku na zvučnike da joj vratim za ono buđenje juče.

SA MANJAČE KRENULI SU VUCI I ODOŠE PREMA BANJALUCI

Baba ustaje, od šoka je zanemela malo. Najzad progovara

-Ti tačno nisi normalan.
-Ajde baba, skuvo sam ti čaj.
-O sunce milo babino. Dođi da te ljubim. Da ti baka podgreje pilav?
-Nemoj bako jeo sam pre dva sata, nisam gladan.
-Ma kakvi nisi, vidi koliki momak, ajde ajde.
-Nemoj bako, molim te.
-Moraš.
-Dobro bako.

Jebiga, ne možeš ubediti babu da nisi gladan. I ovako sam debeo još kad ona počne da me hrani, gotov sam. Mada, što kaže pokojni deda, čovek je izgledniji kad se ugoji.

Malo sam prošao kroz selo danas. Ravnica ko ravnica. Upoznao sam jednu malu, dobra ko tanjir supe. Peta šesta kuća od mene. Bio joj prozor od sobe otvoren a sa kompa piči Hajde hajde ma zašto frajla sedi sama. Malo će mi trebati da se prebacim na ovaj fazon.
Rekoh:
-E izvini molim te, koja ti je šifra za wi-fi, samo da proverim fejs i vajber.
-Viber se kaže kod nas. A ko si ti?
-Ma ja sam tu, komša, peta-šesta kuća od tebe. Kod babe sam tu već par dana. Bane.
-Aha, pa lepo, ja s....
blow kiss fire gun we need somebody to lean on
-Halo?
-Ej Debeli, gde si?
-Evo, kod babe, što?
-Aha, kad ćeš do Begea?
-Pa ne znam, za par dana, što?
-Dobro dobro, nema veze. Ništa aj.
-Aj.

-Izvini molim te.
-Hahahahahah.
-?
-Debeli? Pa i nisi debeo.
-Ma to mi ostalo iz detinjstva. Kako se zoveš nisi rekla.
-Melanija.
-Pa baš lepo i neobično ime. (smešak)
-Pa baš ti hvala. (smešak)
...
gledanje i smeškanje
...
-E a šta si rekao, čiji si unuk?
-Ma baba Gospave, znaš je sigurno.
-Ma kako ne znam, divna bakica.
-Nego daj mi taj vajrles.
-Ma ajde udji lepo, popijemo sok neki pa lepo sedi.
-E baš si ljubazna.

Nastaviće se...

Kamen spoticanja u izjednačavanju prava radnika u državnim i privatnim preduzećima.
Nijedna krajnost nije dobra, a ovdje imamo baš taj problem. Dok u državnoj firmi možeš opis da staviš u jednu rečenicu, u privatnoj mo'š da napišeš esej.

Izraz kojim stavljate do znanja da vas je neko ili nešto mnogo smorilo, toliko da su vam na vratu ostale modrice od davljenja.

Sto godina gladnoće
razmazane na državni hleb a ne onaj simid
neš džem od šljive oš samo od kajsije a? a? a?
a tain? a so? a kora od drveta?
a predratna pekara što držao Trajko Gavrilović?
pa posle
mast i aleva - jebite se srednja generacijo al ajd nek vam bude to ste jeli od kuće do škole listajući erotske časopise, brda, reke i jezera
pa onda
je li sav lebac tvoj - tri dinara - bem ti lebac i bez lebac -
a ne vređaj leb nikad i dan danas po neka žena kaže: bože me prosti greota da se kaže al ovaj leba kakav je ni za šta: da ga udrobim pa da dam srnićima i žabićima
a ta žena profesorka neka bila veleučena al živi strah da ne uvrediš to
sunce u malom

Mada, ipak, bez obzira na sve ima i druga strana, treba dići ruku ko Neo i reći stop, izvršiti smenu i postaviti proju kao simbol svesrpstva i nove kaledonije: leb je gnjecav često ko smonica i srpski karakter: stumbanfirer: molim vas recite srbima da ne dolaze više da prijavljuju jedni druge seru svi ko foke - pune su fioke potkazivača i potkazanih -
isti kazan, isti kurac -
a proja, proja je istrajna, onaj bolji deo zajedničkog karkatera, izmrvi se al istrajna i takva zapne u grlu osvajaču pa od Ralje nema dalje! - Pendula pljusnu u blato - zinat - zvezde su oči ratnika - sa očima, izvan, svakog zla.
Proja pročisti pa seremo redovno i gde treba a ne na drugim mestima neredovno, često, i gde ne treba,
netransparentno na kraju krajeva.
Pa zar i On kao esencija srpstva odrekavši se leba tek i uzevši belog čoveka sa severa ne posta Onaj koji jeste?
I raba njegova često mu proju spremaše i ruke sve ispeče po rerni jer nevešta beše isprva al posle sve slađe i slađe kusaše.

Dakle, mora se menjati svest ljudi - poručuje nutricionista Slovenac peder Andrijo Mariborč komesar za pitanja jugozapadnog Balkana
Da, ali ne tako kako ti misliš govno jedno oslonimo se na sopstvene snage - glasajte za malu stranku srpsku porodičnih ljudi: parada ponosa je za mene kad ustanem ujutru a deca moja i deca moje dece i njihova deca i deca mojih komšija idu u školu zajedno a ptice cvrkuću
i jedu mrvice proje

Vrsta čije su jedinke uglavnom ženskog pola. Životna priča dotičnih vrti se oko toga da su negde u šesnaestoj godini otkrili da slova zapravo nešto i znače, ne stoje tu samo kao ukras. Iako u životu nisu pročitali ništa ozbiljnije od sabranih dela Isidore Bjelice, oni su književni stručnjaci, ma ne izbijaju iz knjige, spavaju i jedu u biblioteci, prosto genijalna deca. Kada se uporede sa drugom decom koja su balvani, je l' te, jer su propustili bilo kakvu literaturu, kvazičitatelji uhvatiše boga za muda.

Izraz kojim nesrećnik odlično opiše svaku svoju beznadežnu situaciju, jer je on osoba kojoj ništa ne ide od ruke, koja je večito na gubitku. Maler. Baksuz. Uvek u govnima do guše. Čovek koji odigra najsigurniju kladionicu i pukne jednu utakmicu, čovek koji svaki put čeka sedmicu na lotou i nikad je ne dobije, čovek koji smuva savršeno dobru ribu a već sutra shvati da je ona bila sa polovinom njegovog društva, čovek kome uvek puca kondom, kome su već par puta krali mobilni telefon u gradu, kome se automat za kafu nikada ne vraća kusur.

Kada se tim mestom, putem cesto prolazi

Svi smo culi ovaj uzvik kada smo bili mali.Kad god bi napravili neko sranje, tu bi bio neki deda da vice za nama dok mi bezimo niz ulicu.
Najcesce bi koristili gorepomenuti izraz, valjda da bi nas zaplasili i da bi mi znali da necemo proci nekaznjeno za ovaj zlocin protiv drustva i ljudskog roda uopste.

Primarne životne namirnice, ono bez čega se ne može. Osnova potrošačke korpe.

Takođe i sinonim za sitnice bez kojih ne možemo da funkcionišemo normalno.

A svira. Realno, svi sviraju. Verovatno jedina nacionalna manjina, fala Bogu sa većim pravima od ostalih, i najvećim procentom muzičkih znalaca. Čim se rodi dobije trubu da vežba, da ne kažem podjebava komšiju pod prozorom. A napuni tri, četiri godine, eto ti njega ispred opštine. I već bezobrazan Sunce ti ne jebem. Pa stani jebote, ’de ćeš! Jok najbolje, ti ih pravi, ja ću da i’ ’ranim. Ne mere tako!!!

Koji će mu klinac sedmoro dece! Ne može ni sebe da odhrani, a pravi toliku decu! Sednem u restoran eto ti njega, uze kesicu sa šećerom i blene umene dok mu ne dam pare. A ja ne dam! Iz inata! Dok god ljudi daju, oni će da prose! Pa da sednem i ja pored tebe, kad vam tako dobro ide! Na šta to liči! Idem u banku da platim račune, znojim se u redu, čekam, eto ti ciganke preko reda, socijalnu pomoć diže! Od moji’ para što uplatim porez! A koji ona porez plaća? I još piša po meni, dok nas 30 stoji u redu. A neš kume! I sme da traži opet pare od mene, da udelim, čim izađem iz Pošte. Misli, imam garant siće od kusura!

A ne mrzim ja cigane. Nisam ja rasista. Čak sam se i slikao sa crncem! Al ciganisanje ne podnosim! Ajde što se on ponižava, ponižava mene! Sedi prosi, boli me klinac, al nemoj me ščepati za ruku i kleti kad te molim! Sreće ti! jelte cigani uvek imaju sreće
A razvili su biznis majku mu. Izjutra peru kola na semaforu, mrljnu dvaput i iskaju pare. Kako Sunce izadje, eto jedna polovina uz zid, uglavnom ona starija, po rangu dužnosti viša, a druga ide redom od ljudi i kukumavči. Popodne se grebu po nekim fensi restoranima, po kojima im žao da ih izdevetaju po gujici što smetaju gostima, i uveče opet truba uruke. Čim vidiš 10 – 12 trubača, znaj odma’. Dobre si sreće ako četvorica sviraju, ostali se vrte u krug i traže da im staviš na trubu po koju paru. Pa da sviraš pa i da ti dam!

Siroma’, beda, kaže ova moja. Jest’, ko što si i ti siroma. Nego neće da uči, ’oće da džepari, i lenčari, to je problem. Do dvaeste se uda, do dvaespete već ima četvoro dece. Snaći će se, a i ako se ne snađe, skupiće za Beč. A tamo, ima jedno sto, sto pedeset rođaka, lako će ga uvesti u biznis. Ja u Italiji, sakri’ se ispod streje, ciganka dođe prosi od nas. Ortak promrmlja meni nešto na srpskom, eto ti nje, „sine, udeli babi“, pa ’de treba da idem, u atomskom skloništu bi me našli! I opet ispadnem smešan, jer svi koji me znaju znaju da imam averziju prema „dotičnima“, a njima smešno.

Jedno oko se otvara. Komšijin šarplaninac laje ko lud. Kao na megafon da laje, pas mu mater..misao ti prekida, užasavajuci bol u želudcu. Previjaš se po krevetu.
Krevet! Soba...tvoja je! "Dobro je" pomisliš...
Onda shvataš da ležis go! Gde su mi stvari? Nema košulje..a pored tebe lavor, a nisi peglao...valjda si ga ti doneo, preventiva, tešiš se...Otvorena vrata od terase! Drugi sprat..mogao si ispasti!
"Dobro je" misliš..ma kurac dobro, glOOOva ti bubnja! E da bubanj...da da! Svirao si sinoc! To je zadnje čega se secaš! Posle toga si "izašao na vazduh"...posle toga "out of RAM memory"...haos!
Povracao si...deset puta minimum! Al dobro..pomoglo ti je to..kroz maglu pocinju da naviru oni...flešbekovi! Jedan za drugim..
BAM! Benzinska pumpa! (WTF) Peglaš kroz prozor...nije tvoj auto..ko li me je upšte dovezao..i kad? Neko do drugara verovatno...tešiš se...
BAM! Jos jedan...mrak! ima tona nema slike...krenuo si da pišaš..podiže te drugar sa betona...čuješ njegov pijani smeh i pokušavaš da mu kažeš "da bi bilo lepo da sad odemo kući"
Dok krpiš crne rupe, počinješ da osećaš opet telo...boli te ključna kosti i rebro..kako i neće, visio si kroz prozor 45 minuta dok si povraćao....razbio koleno i lakat, sav izgreban...
BAM! jos jedan.. upadaš u šimšir, ne možes da ustaneš! Sad si izgreban ko da si spavao u džaku sa mačkama.
BAM! Drugarica ti skida košulju..(verovatno je kod nje i ostala) pokušava da te osvesti, poliva te vodom na afteru...AFTER! daaaj...onakvog su me vodili na after? Gde?
BAM! After..oduzeto telo..imaš samo ton..i to povremeno..smejanje drugara jedva treznijih od tebe..
Fleševi počinju da te plaše.."ko zna gde sam još bio i šta se desilo..svinjo jebena"
Možda bolje i da ne znam..Ignorance is a bliss, kažu ameri...

Veoma rasprostranjena sorta ljudi. Ima ih svuda, a prepoznaju se po svojim pričama. Lažu čim zinu. Ne zlonamerno, uglavnom ne žele nikome zlo, već samo žele da uzdignu sebe u tuđim očima. Nažalost, uglavnom sledi kontraefekat.

U situaciji kada smo tanki sa novcima i nemamo para da platimo majstora, obično posegnemo za rešenjem iz komšiluka. Uvek se nađe neki majstor koji, računamo, neće naplatiti to što odradi, jedino (kako on kaže) što pojede i popije. Problem je u tome što se posao za koji je predviđen dan-dva, otegne i po nedelju dana. Majstor obično za to vreme pojede dve-tri krmače, mlado june i popije hektolitre alkohola. Suma sumarum, jeftinije nas izađe da zajmimo pare od zelenaša, vratimo im 150% kamate i platimo prave majstore, nego da nam komša "odradi posao".

Spisak zvučnih reči ili izraza kojima smo promenili značenje, a koje koristimo opisujući ljude iz najbliže okoline, oca, majku, ženu, decu, rodbinu, prijatelje, kolege i komšije, nesvesno i sebi dižući cenu odnosom koji nas veže.

Čovek po kome je svaka televizija u Republici Srpskoj najgledanija

Mitsko biće muških seksualnih fantazija. Ok. Jeste da Anđa ima usta, Skarlet Johanson sisu, Megan Foks dupe a Mirjana Joković sve to + ''jebi me'' pogled, ali taslačenje mlade profesorke klavira dok presamićena preko crnog Steinway-a vrišti visoko C od razdiranja sopstvene utrobe od strane vaše cenjene malenkosti...ipak prevazilazi uobičajeni stupanj vlage kada su ''one'' maštarije u pitanju.

Mistifikacija ovog bića počela je sredinom 19-og veka kada je standardna rutina u bogatijim kućama bila da se ženska deca muzički obrazuju a to je značilo podvrgavanje časovima pevanja, flaute i, naravno, klavira koji je, baj d vej, bio obavezan komad nameštaja u svim respektabilnijim kućama. Ti časovi ''muzike'' su ujedno predstavljali i prvi kontakt mladih devojaka sa muškim polnim organom zvanim 'kurac', čjii su vlasnici upravo bili mladi i talentovani muzičari/kompozitori, tu prisutni u svojstvu profesora/zabavljača. Kada su kasnije postali čuveni Mocarti, Betoveni i Bramsovi, časove su držali u svojim ličnim prostorijama. Naime, mrzeli su tate a i moglo im se.

Elem, kroz samo dva veka, ova edukativna praksa se bitno izmenila pa danas imamo gomilu muzičkih škola u kojima deca planski i sa velikom željom izučavaju muziku i uživaju u tome da vežbaju Černijevu Etidu op.455, no.12 u petak uveče jer u subotu imaju čas a u nedelju popodne nastup u koncertnim prostorijama ( najčešće podrumskim ) pomenutih ustanova.
I gde je tu seks, pitam ja vas? Kako se ideja o mladoj, prsatoj profesorki klavira sa dijagnozom letalne nimfomanije zadržala do današnjih dana iako nije ni najmanje, ali, ni najmanje tačna? U čitavoj priči, nije pomogao ni jebeni film ''Klavir'' koji je samo još više podgrejao nastrane priče muške uobrazilje. Žene su - ne znam kako – ostale potpune imune.

U realnosti, nažalost, stvari ni izbliza ne liče na jebeni film. Profesorke klavira su obično iskompleksirane matore babuskare sa kvrgavim prstima i pištavim glasom (moguće i staklenim okom ) koje vas neprestano maltretiraju da vežbate prokletog Baha, Černija i Kabalevskog ( Bog da im dušu prosti ) pa na kraju zamrzite i muziku i život i majke koje su vas u tu jebenu školu uopšte i upisale. Doduše - a to vam govorim iz ličnog iskustva - nešto ipak može da se pojebe. Ali to su balerine i nisu čiste. Pozdrav.

Situacija u kome prijateljski ili porodični odnosi imaju prednost nad obrazovanjem. Kao rezultat, zaposleni bivaju ljudi sa jedva završenom srednjom školom, a ljudi koji su završili fakultet su na birou.

To je i fabrika tragi-komičnih situacija koje se dešavaju u zemlji.

Rečenica prosvetljenja upućena radoholičaru. Vraćanje dotičnog iz stanja euforije (jer ga je šef najzad oslovio pravim imenom) nazad u surovu realnost, gde on ,makar bio najbogatiji čovek na svetu, nema s kim taj uspeh da podeli.

To je nešto što svi vrlo često radimo, ali se malo ko od nas detaljno seća kako su ti "istorijaski mečevi" izgledali. Prosto ih imamo u glavi u grubim crtama.