Dijete kojem se najviše raduju u porodici.
Princip primogeniture koji je istorija izvukla iz rukava i široka primjena izreke „prvo pa muško“ nameću zaključak da se naš čovjek najviše raduje prvom i muškom djetetu. U sticaju, to je štogod radost.
Međutim, život kad se zaigra često ne prati stanje na terenu pa ponekad baci na marginu pravilnosti, pa ono prvo i muško dijete ne mora biti mitnjak. Neko poslije zdravog prvog djeteta sa drugim ima muku pri iznošenju na svijet pa kad se te muke oslobodi onda se više obraduje, neko pravi djecu u vremenskom razmaku dvije osvojene koride Ilije Grahovca, pa kad vidi kakvu je budalu donijela ona prva, obraduje se drugom djetetu i nadi za očuvanje kuće i okućnice , jer ni Jovo Grahovac nije uspjeo napraviti dvije jednake budale.
Uostalom, dajte mašti na volju, samo bez one priče „ sine, mama obojicu voli isto, to k'o kad bi dala da mi odsjeku dva prsta pa me pitali koji više boli“ , to pada u vodu kad se prvi put povežu dva ili više zijana, a i onda izraz iz naslova ne bi imao smisla i primjene
PROLJEĆE JE STIGLOOOO VRAĆAJU SE 'TICE SAMO N...
-Mrlino ustaj i smanji rikanje! Imamo zasjedanje, did se naoštrio neće ni kave popije, radiće prošće preko leđa, zahtjeva tvoje prisustvo. I otvori malo prozor da izađe ovaj miomiris tvog prkna koji mi govori da si mamuran i danas.
Ja u primaću, prijavim se za kvorum, drmnem raki'cu...
-Ja ne znam šta sam ja Bogu zgriješio i koliko još priloga treba da dadnem onom lopovu da bi koju lijepu riječ reko za mene pa da i mene sunce ogrije samo da me budale ne jedu po drobu... Pa je l' se samo u mojoj kući budale rađaju? Pa ovo nekad prva kuća u selu bila, a vide sad šta joj dopade, poslije mene potop, svaki mi je Uroš Nejaki...
-Dide, ja se izvinjavam što prekidam ekspoze, čekaju me kolege na kavi, a kvorum si već dobio, mogu li ja sad napustiti sjednicu?
-Ne može jebem ti Nedu Arnerić. Ova je o tebi. Je l' istina, što mi vele kod prodavnice da se igraš uskoka sa malom što joj je dida ubilo kad su išli otimati mladu prije pedeset godina, slučajno jadan pao na sikiru leđima?
-Jeste dide, taman kad si se ti negdje ženio.
-Mali, je l' ti to za moj astal dobacuješ nešto dvosmisleno da te sad tljanem sa strane jednom da ti povratim boju k'o dok sam svojevremeno udarao ponos EI NIŠ?Vidi ćaća da smo krenuli poprilično žustro...
-Može jedna raki'ca majstori?
-A što ne bi moglo?- odgovorišmo uglas.
-Jebo li vas Peja u guzicu , da bi li...Kad su se strasti smirile...
-Slušaj mali, nije ona dobra za tebe, ti dok se nisi počeo okretati za njom bio si momak za ženidbu, ovako će ti djeca klipe u guzicu zabijati, naopaka je ona. Eto nekuveče se čulo kako joj rozgaš pod prozorom „Majka ćerku gurala u Drinu da je ne da siromašnom sinu...“ Nije to u redu, nismo mi siromašni a i njena majka bi da se riješi metilja, samo nismo ni mi ovce, znaš. Nemoj da budala dođe pa da ti materi pjeva onu staru „svekrvo moja kad rode rogači ne čekaj me ti u vodu skači.“ Slušaj, did je ušparao nešto para, evo ti, 'aj ti završi to svoje škole već jednom, kad si pri kraju, proće to tebe. Ako ne prođe, povješaćemo se kolektivno, a ti vidi.
-Fala dide, opravdaću ja ovo.
-Znam da 'oćeš, ti si meni mitnjak, a ja se rijetko varam u procjeni.Ćaću kad kap nije spucala...
-Jebem ti nedlju, ovaj se mjesecima ne trijezni a ovaj mu još dade pare. Majko moja što me ne pobaci sa kakvim ja budalama živim.
Utom upada moj nesuđeni kum, sav uštirkan ne zna ni gdje je...
-BARVEČE.
- E sa srećom, ovaj pomračen potpuno.-Đe si kume , đe si antrago, đe ostala kuconja, idem ponovo na fakultet dao mi did pare da privedem kraju, 'ajmo do zadruge.
Samo još tu noć je odjekivalo pod prozorom...
ČUDILA SE OVCA I ŠILJEŽE KAKO ČOBAN ČOBANICU...
Svi muškarci imaju šizofrenu potrebu da se prema svom vršnjaku odnose kao prema odvojenom i samosvesnom entitetu (penis sapiens). Tako je valjda lakše otresti sramotu za nepostizanje erekcije sa sebe (čuvena rečenica "ne znam šta mu je"), ali se i otvara mogućnost samopohvaljivanja za postignut uspeh bez prizvuka arogancije ("bravo mali"). Pravi uzrok za ovo ponašanje nije istražen, mada bi Frojd da se bavio ovom temom sigurno imao nešto da kaže što bi uključivalo vezanost za majku ili ljubomoru na oca.
Kao samosvesnom biću potrebno mu je dati neko ime. Prilikom odabira imena muškarci se oslanjaju na staru tradicju kada su se deci davala imena sa magijsko-mitološkim značenjem, sve u cilju odvraćanja zlih sila od čeljadeta i garantovanja pozitivnih osobina koje proizilaze iz tog imena.
Tako npr. imamo sledeća popularna imena i karakteristike koje se vezuju za njih:
Stojan, Stojko - duga i pouzdana erekcija
Gvozden, Kamenko - čvrtstina, krutost
Milovan - milovanje od strane ženske ruke
Radovan - ženska radost
Dragoljub - zagarantovan oralni seks
Zdravko - otporan na bolesti
Srećko - srećne ruke u pronalaženju voljnih partnerki
Aleksandar - uz konotaciju "Veliki"
Dušan - u. k. "Silni"
Đorđe - uz prefiks "Kara-"
Živko - vitalnost
Dobrivoje - dobro vojevati = dobro se pokazati u ratu polovaS' druge strane imena koja se izbegavaju su:
Mirko - mirnoća, inertnost
Nenad - niko mu se ne nada
Ranko - prerana ejakulacija
Hajlajt svake reklame za ovaj odlični proizvod koji većina nas voli, ali reklame za isti su toliko sranje, da ponekad tokom gledanja, pomislim kako bi trebali da ih kaznimo za taj đubar od reklame tako što jedno vreme nećemo uopšte da kupujemo sladoled.
Ceo koncept je govno, a najiritantniji deo svake reklame je baš taj deo kada muška ili ženska osoba proba sladoled i već deset godina to je jedan te isti fazon, znači riba ga oralno zadovoljava, ližući ga tako da kada bi stvarno na ulici tako lizala sladoled, svako bi imao legitimno pravo da je siluje, a muškarac gricka sladoled, kratkim, odsečnim pokretom glave na levu ili desnu stranu, mršteći se pritom kao indijanac najveći, zbog čega bi garant u mom kraju dobio ozbiljne batine kada bi ga tako jeo.
I to ide u nedogled. Ne prestaje taj koncept preuzet iz američkih reklama od pre dvadeset godina gde su i pelene prodavali tako što se po njima valja dobra riba ili ima snošaj sa namrštenim, uredno-neurednim tipom baš na kutiji pampersa. Umesto da sladoled reklamiraju neki klinci, neki radost fazon da bude, jer sladoled sigurno najviše vole deca, reklame su počele da liče na početak nekog pornića, ali onog lošeg sa TV 1000 'de se ništa ne vidi.
Sanja Marinković: Mnogi vam zameraju da niste baš uspeli totalno da ispunite ulogu u reklami za sladoled koju ste nedavno snimili? Kao da je nešto falilo tu.
Severina: Ma nemoj. Oni će mene da uče kako se puši kurac. Svašta.
Nije ovde važan broj sobe, nego dužina palamara, u inčima, koji ti birokratija svakodnevno gura u svaku jebenu moguću šupljinu u telu plus mogu istim da ti rade lobotomiju praćenu klikom na kralja u pasijansu na prašinom umivenom monitoru. 'Nači, da jebu? Jebu!
Taman kad se ponadaš da si rešio i ispunio obrazac, na kome bi pozavidela skandi osmosmerka napravljena od čika Venea Bogoslovova lično, nađe se neki panj mokrog čela od preverle kafe ili tetka puderom ožbukanog lica da ti saopšti svu radost birokratije i pošalje te u tri pičke materine. Naravno, sve je to praćeno uz ljubazno mahanje rukom kao da ispred tih birokratskih nemani stoji ulični pas bez vlasnika ili pepeo na Hitlerovoim ramenu.
Doduše, ni mi, narod, nismo mnogo bolji. Umesto da metalnom heftaricom overimo čelo ponosnog birokrate uz ljubazno "Jao, ja se izvinjavam" u cilju delimične edukacije klempavog birokrate od strane predstavnika napaćenog naroda i nastavimo, kad već moramo, da jedemo govna koja nam serviraju, mi se ponašamo k'o neiskusna moldavka i klečeći širimo labrnju čekajući da nam birokrtaska sperma dodirne jednjak.
Jebiga, dok neko ne počne, neće biti kraja!
- Dobar dan! Je l' slobodno?
- Šta ste trebali? Pauza samo što nije počela...
- Prikupio sam one papire za čalnove domaćinstva vezano za onu...povlasticu za urbanističku saglasnost.
- Hehe, povlasticu bi ti...pazi, pauza je počela. Idi napiši zahtev.
- Kakav sad zahtev?
- Idi u sobu broj 8, ali kolega je na bolovanju, tako da...
- Koju sobu?
- Osam!
- Na kurcu te nosam!
Kusur.
- Mali, skokni mi do prodavnice, donesi 4 zidara rogata. I požuri, mjerim ti vrijeme.
sedam minuta kasnije
- Stigo! REKOORD!
- Super si mi sine. Daj to pivo ovamo i zadrži kusur, moraš pokriti putne troškove
:sreća, sreća, radost:
-------
- Kolko ti dadoh para? Ima li kusura?
- Ima.
- Pa vrati mi.
- Oću kurac baba, moram putne troškove naplatit.
Događaji, lepe slike našeg detinjstva koje se jave, nečim izazvane, ili slučajno banu na tv-u, pa nam srce zaigra, osmeh razvučemo, a oči zasuze.
Izlazim iz kupatila, kad u sobi začuh neku poznatu melodiju, zatim krete glas:''Go, go, Power Rengers''. Jao, bre, što mi čuka poče da lupa 200 na sat, otkad to nisam čuo. Uletim u sobu, onako sa smeškom na licu, jebote Rendzeri. Da i svaki kadar serije, mi budi sve veće sećanje, radost. To je to. Uz to sam proveo dobar deo svog detinjstva. Pa, mi kroz glavu prođe, kad sam bio klinac, zaigram se napolju, a moja baka izleti iz kuće pa vikne:'' Perooo, počeli Rendzeeeri''! A, onako razvuče 'e', kao da je ta reč, oduvek bila naša. Ja trk u kuću, bez treptanja i daha odgledam epizodu. Pa, motivisan izađem opet napolje i imitiram svog omiljenog Rendzera (crnog). Sad više bake nema, a ja odrastao, pa mi ostaje da, rado se sećam.
To je onaj period kada ti keva kupuje poklone,a cale ti daje lovu ,kad god zatrazis,umesto da te zvizne....
Cesto deca dozivljavaju razvod tragicno,sto mogu da zahvale kretenima ,koje nazivaju roditeljima,ali u jednom manjem broju slucajeva,to moze da im bude nesto najlepse sto im se ikada desilo!
Kada su u pitanju neke patologije,razvod braka ne moze biti radost ni za jednu normalnu osobu,ali kada imas normalne roditelje,koji iz nekog razloga shvate da ne mogu vise da zive u zajednici,koji odluce da se razvedu i da ostanu u dobrim odnosima,to je vise nego dobro iz vise razloga:
-Mozes da se grebes za lovu na dva mesta
-Vikendom kevi kazes da ces da spavas kod caleta,a caletu da ces da spavas kod kuce,a ti odes u KST i napijes se kao svinja
-Ako zivis sa kevom,mozes caleta da saljes na roditeljske sastanke i obrnuto,posto ce roditelj sa kojim ne zivis da bude manje surov dok te bude tukao zato sto imas ukor nastavnickog veca i 4 keca na polugodistu
-Ako ti se cale ozeni sa osobom slicnog godista ,koja ima cerku koja je tvoje godiste,ili koju godinu mladja....pustite vec masti na volju
-prednosti ima jos mnogo,a mane su zanemarljive.....
Kao sto sam napomenuo ,jedini uslov je da imas normalne roditelje,koji shvataju da to sto se oni razvode,ne znaci da deca treba da trpe ili da gube jednog roditelja.Ja sam imao ovakvu srecu i imao sam jako lepo detinstvo i oba roditelja kad god sam pozeleo.Jedino je bilo lose kad nesto bas zaserem,pa se oboje udruze i onda mi se najebu majke!
Razvod braka ne mora da bude tragican i vrlo cesto je mnogo gore kada ljudi iz materijalnih razloga ne mogu da se razvedu i onda se mrze ceo zivot,trpe strah i torturu, a deca su osudjena da zive sa njima u nezdravoj sredini i da daleko vise trpe ,nego da su im se roditelji razveli.Takvih slucajeva ima jako puno,pogotovo u nerazvijenim sredinama,gde je najveca sramota za zenu da bude raspustenica ....
Kopile hejtera i političke korektnosti.
Fino vaspitan, uglađen i krugom prijatelja organizovanih kao petorka Moćnih rendžera, doduše kada bi još mogao da nađe uzbekistanskog transvestita midžeta Sijuksa po majci njegova kolekcija bi bila kompletna. Borac za prava homoseksualaca i homofoba, piči toleranciju tipa "da komšiji čivava bude živa i zdrava" sve u šesnaes'.
Međutim, i dalje mrzi. Možda zbog drugačije etničke pripadnosti, izbora muzike, frizure ili, pak, previše sličnosti s njim samim on mrzi potajno i iz dna duše. Sa fiksnim izrazom lica i repetitivnim jednoličnim smehom on skriva svoja osećanja. Pucketa pucketalo zamišljajući lomljenje kostiju omraženih, sanja kako se iskreno grohotom smeje nad njihovim ne sasvim mrtvim telima koje hasaju izgladnele džukele.
Ali to nije u redu. Jednakost, multikulturalnost, tolerancija, sreća, sreća, radost i slični kurci. Mozak kaže stani, srce zapoveda gazi. Zbog ovog unutrašnjeg konflikta ima grčeve u stomaku i zato njegova kaka nije čvrsta i jaka. Pošto ne može da se isere k'o čovek on razbacuje naokolo svoje brabonjke mudrosti koristeći često floskulu "da svako ima pravo na svoje mišlenje", poput "Izvin'te" posle glasnog podriga. Kad se sve tačkice povežu, kao slagalica u dečijim novinama, može se videti njegovo pravo ogavno lice.
Definicija napisana za Mizantrophy.
Oaza, slamka spasa, zrak nade za obicnog studenta. Taj 1 pisljivi dan ce koristiti da se ispit sto bolje spremi, a uz malo srece i polozi. Medjutim, kako prosecni student gleda u kalendar pocetkom godine, napravi neiskusnu gresku, pa krene da uci dan kasnije nego sto bi krenuo inace.
I onda svima znana radost, 72 sata uoci ispita nema spavanja, jezite se na pomisao da ne znate koji je to predmet uopste u pitanju, 15 minuta pre nego sto krenete na ispit shvatite sustinu ovog univerzuma, i onda izvucete pitanje kojeg ne mozete da se setite, i opet sve u krug dok napokon jednom ne postanete mudriji od sove i krenete da ucite u novembru.
Rođen u malom mestu.Obećavao je.Nadao se boljem sutra.Sanjao da bude glumac.Oca odneo je rat, pa je briga oko porodice spala na njega.Radio je mešalicu.Do jučerašnje dete postaje čovek.Ne svojom voljom.Uz mnogo žuljeva i litre prolivenog znoja , počinje da stiče.Pitao se za koga, jer živeo je sam, otuđen.Našao ženu, skrasio se. Pričalo se da to beše velika ljubav.Još je veća radost bila vest da je ostala trudna. Pazio je kao malo vode na dlanu. Porođaj je protekao loše.Umrla je.Ali je iz jednog života protekao drugi.Kćer.Zavetovao se da će biti dobar otac.I bio je. Sa svojih deset prstiju stekao dovoljno da bi obezbedio egzistenciju ćeri.I ona odrasta. Hoće još , hoće više.Krivi oca za sve.Nalazi sponzora i napušta oca. On se propio.U delirijumu se seća nje - svoje male princeze.Uzima pištolj, misli spasiće je. Ide do sponzora i vadi pištolj.Ipak, neko je bio brži.Pada.Kroz glavu mu prolazi ceo život.Detinjstvo. Seća se kako je hteo da bude glumac.Na neki način to je i bio.Njegov život je bio drama, ostvarenja - pusti snovi.Zavesa se spušta.
Kažu da kad vidimo odžačara da se uhvatimo za dugme, kada nam pređe bela mačka put - da ispljujemo beton, a kada vidimo crveni jugo, eee to je tek prava sreća!
Jugo kao auto je auto sa dušom. Koliko god ga neki pljuvali, to je mašina koja vam ne boli novčanik, vozi vas preko Gazele pouzdano i polako, kao i kod kuma Radoja u Jajince za svetog Jovana. Jugo dolazi sve češće sa dodatnom opremom u vidu rezervnih guma i ispravnih kočnica, te se ne bojte da krenete sa njim na ozbiljniji put, kao recimo do Pančeva! Takođe, ne zaboravite da je novi jugo svojom aerodinamikom toliko uznapredovao da više nema poteškoća pri guranju uzbrdo. Bezbednost je takođe na visokom nivou! Nema šanse da prekoračite ograničenje na bilo kom putu, a i da se to desi, ubrzo će vam se motor pregrejati i prijateljski vas upozoriti da adaptujete brzinu uslovima puta!
Jugo misli na vas! I vi mislite na njega. Ofarbajte ga u radost, u crveno. A ako vidite crveni jugo, nasmešite se! Sigurno nećete imati sreću da ga ponovo vidite, jer možda će biti negde na otpadu ili u delovima na Bubanj potoku. Mislite na to! I kupite sebi vašu sreću, još danas!
Od srca, Vaša fabrika automobila, Zastava Kragujevac
Da li ste gledali nekad emisije o zmijama na Nešnal džiografiku? Ne? Pa i zašto bi, procenat ljudi koji voli da gleda zmije jednak je broju najvernijih navijača BSK-a iz Borče. Ekstremni fanatici.
E pa, vas par mazohističkih ludaka, koji ste slučajno, birajući između prenosa skupštinskog cirkusa, Šeherzadinog i Hoze Dijegovog seksualnog opštenja, neplaćenih računa Gige Moravca i po milioniti put prenosa finala Lige šampiona 2005. Liverpul-Milan (3:3, Liverpul dobio posle penala, ako neko nije gledao), naleteli na ovu emisiju, mora da ste primetili neopisivu radost i polet voditelja-ljubitelja zmija kada god se sretne sa nekim pripadnikom ove vrste gmizavaca.
Dobro, ljudi vole zmije, reći ćete. Ok. Ali... Zaista je neverovatno da oni, lutajući tropskim prašumama Amazonije, naprosto svršavaju od radosti kada ugledaju redak primerak Nekilatinskinazivjebenezmije. I ja bih verovatno nešto pustio u gaće, ali to sigurno ne bi bilo od sreće, pogotovu što su najopasnije životinje sa kojima sam do sada imao priliku da se suočim sada već pokojni vepar mog dede i Gordana Pop Lazić onomad u autobusu. A oni, kez oko cele glave. Mislim, alo, u prašumi si! Okružen tigrovima, krokodilima, jaguarima, leopardima i ostalim zmijama. Smanji doživljaj. Iskuliraj.
Trenutno smo u srcu Amazonije, i to u delu gde žive neke od najopasnijih primeraka zmija. Ovde je veoma suvo, ali čini mi se da se naoblačilo, dobro je, kiša nam savršeno odgovara, ona će naterati zmije da izađu na površinu, a ako budemo imali sreća, možda ćemo se uspeti i da vidimo najotrovniju i najopasniju od svih zmija, ona ubije preko sto hiljada ljudi svake godine! Zaista impresivno stvorenje! Eno! Nešto se mrda tamo! Ispod lišća! Rupa! Odlično, mora biti da ih ima ovde! Sada ću zavući golu ruku u zmijsko leglo i pokušati da iščupam neku zmijicu, ako je uopšte tu. Daće Bog da jeste! Aha! Napipao sam nešto! Fantastično! Mislim da sam je uhvatio za rep! Sva sreća, ne bih se dobro proveo da sam je ščepao za glavu, ako me razumete. Aha! Pogledajte ovo! Baš ono što smo tražili! Veličanstveno! Njen otrov je toliko jak da u roku od par sekundi može potpuno da vas parališe, a ubrzo sledi i smrt! Neverovatna životinja, zar ne? Pogledajte, dugačka je preko 2 metra! Očaravajuće! Gledajte kako se koprca i bori dok je držim za rep! Impresivno! Aha, proradio je instinkt preživljavanja u njoj, pokušava da me ujede! Fenomenalno! Gle, uspela je! Senzacional...
Onaj osećaj, da se tako gej izrazim, kada se probudiš i odjednom gle mu čuda osećaš se baš super. Bez ikakvog razloga, povoda ili nečega što će da se desi u sredu popodne, četvrtak možda. Otvoriš oči, ritualno počešeš jajo da se zahvališ kurcu što se svako jutro diže i podseća te da bi mogao iako nemaš sa kime i osećaš se odlično, k'o konj odlično.
Zaboraviš na činjenice i imaš kvalitetno provedeno vreme sa samim sobom. Samo pozitivne stvari ti padaju napamet, one negativne si podsvesno nagurao tamo gde sunce ne sija svom mozgu. Samopouzdanje se vozdiže kao ženski ego, bez razloga i povoda.
E to je ta sreda ujutru. Ideš ulicom i smeškaš se k'o daun na pertlu znajući da izgledaš kao budala ali boli te kurac, sreda ujutru jebe!
- Desi ptico, desi govno od kučeta, ah sreća sreća radost!
- Nema više bez recepta je li? Šta si sav euforičan, neka se odlučila da te pusti da je oskrnaviš danas a?
- Ne, danas mi je bila sreda ujutru i jebeno se dobro osećam! Fak jea!
Kao sto se kod vukova pripadniku drugog copora stavlja do znjanja da je na pogresnom mestu, tako je i kod ljudi razvijen osecaj jake pripadnosti i nepovredivosti copora i naravno stavljanja do znanja istog nepozeljnoj osobi. Cim se pojavi nepozeljni kurjak krece se sa bezobraznim prozivkama na sav glas kao sto su " O pa to nam je nas zetic stigao " ili " O pa to je snajka znaci, pa sto je nisi ranije doveo da barem pomogne u kuhinji "
- Zeleo bih ovaj nas danasnji dan da pocnem zdravicom nasoj slavljenici Mileni, cerki jedinici na koju sam mnogo ponosan, zelim da joj pozelim mnogo srece u zivotu, uspeha na poslu. Necu da duzim mnogo, pozvali smo vas, nase drage prijatelje i rodbinu da podelimo zajedno ovu radost i diplomu nase Milice, dobrodosli dragi gosti( pogleda ka stolici u cosku) a i ti zete. Prijatno vam bilo.
Kad nemaš šta da napišeš, samo popljuj drugi klub. Da da da, onaj komšijski. Da, upravo one smrtne neprijatelje. Da, tako, iskopiraj neku provalu iz nekog komentara postavljenog na Blic sport stranici. Tako je, budi srećan kao da si dao gol iz kornera na japancu.
Smor nad smorovima, iritantan do krajnjih granica, trend na koji se lože ljudi kojima je inspiracija došla iz Seksi humora, u najboljem slučaju iz CKM-a ili Maxim-a. Nisu to glupi ljudi (barem njih 4/5 nije), ali je neverovatno da misle da su nekog zajebali i pride mu ga uterali iako nisu homići.
Dobar način za početak besciljnog prepucavanja, za buđenje trolova i prženica iz zimskog sna, za vežbanje brzog kucanja iako im je daktilografski kurs totalna nepoznanica.
A sve je to pomenuto zbog međunarodnih utakmica domaćih klubova, mada ne samo zbog toga.
Crveno-beli se hvale trofejem osvojenim pre skoro 2 decenije (svaka čast). Crno-beli udaraju kontru hvaleći se trofejem osvojenim takođe pre skoro 2 decenije, doduše u drugom sportu (svaka čat). I tako u krug.
I?
In the pedu!!!!
Yeah!!!
Sad ga lomi!!!!
Sreća sreća radost! Misija ispunjena, iritantnost na nivou. Navijanje iz fotelje, internet huliganizam i borba sa neprijateljima "jedinog pravog srpskog sportskog kluba" (to svi kažu/napišu/iskucaju) su "neprocenjivi". Za koga?
Najveći mogući kompliment koji obrok može da dobije. Klopa toliko dobra da ti je žao da je iskenjaš:
- Bio sam u onoj ruralnoj kafani juče, naleteo da vidim šta služe..Čoveče, za 300 kinti sam dobio pun tanjir paprikaša od divljači, domaću pogaču i šopsku salatu, i znaš kakav ukus ima! Kakva ambrozija, kakva babina sarma, ono je nešto najbolje što sam jeo! Radost i za nos i za usta, ždrelo, želudac, tanko i debelo crevo..Ma, ma - ma govno ti namiguje kad odeš da kenjaš koliko je dobar osećaj.
Najslađa reč koju svi pamte iz detinjstva. Deminutiv eurokrema. Bilo da je u pitanju Takovo, Cipiripi, Nutela ili Fineti, sve zajedno ih je krasila ova prekrasna reč koja je govorila mnogo toga. Kremče.
Za kremče su se mnoge suze prolile, sa čime su pogotovo upoznati oni koji imaju stariju braću i sestre ili pak oni koji su muku mučili sa bar jednim halapljivim roditeljem, da ne kažem alom. Najslađe je nekako bilo ono malo pakovanje od sto grama, ono što baka kupi kada ujutru ode po hleb, kao iznenađenje za sanjivo dobro jutro. Da l' što je bilo maleno, ko će ga znati, ali imalo je neku draž pa je tako i najviše boleo nestanak istog.
Što se tiče vedrije strane, o tome ne treba mnogo trošiti reči. Kremče je bilo glavni faktor podmićivanja od strane te iste braće i sestara. Momentalno zaboravljaš koga si video sa pljugom, ko gde krije "Pan erotiku" i ko se kad iskrao kroz prozor za u grad posle zabrane roditelja koji su ovaj magični proizvod koristili kako bi te motivisali da pojedeš i najomraženije jelo. Ti si jeo, zaboravljao na odvratan ukus neke smrdljive čorbice i ko zna čega još, a jeo si jer si znao da te čeka negde, u nekoj fioci, samo tebe da ga malom plastičnom, nazovi kašičicom koja je išla uz njega, pojedeš i doživiš trenutak koji ćeš da prepričavaš i svojim unucima.
Sinonim za sreću i radost, ukus koji se ne zaboravlja, reč koja se zauvek pamti, antidepresiv koji i dan danas deluje. Jednom rečju - Kremče.
Genijalna stvar,koja sluzi da zastiti proizvod tokom transporta do kupca...
Stiropor je genijalni materijal na pvc bazi i uglavnom se koristi za sve vrste izolacija i pakovanje osetljivih stvari,zato sto je mekan i lagan i moze biti razlicitih debljina.
U najvecem broju slucajeva,donosi deci vecu radost od igracke koju treba da zastiti,pogotovo kad krenu da ga lome i rasipaju,po kuci i kolima i pri tome prave nered koji je tesko ocistiti,jer stiropor leti po kuci.Posebno vole da struzu dva parceta stiropora i da proizvode odvratni zvuk,koji smeta gotovo svakome,osim njima i da uzivaju dok se ti nerviras,a ne mozes da ih prebijes zato sto vozis.....
Turbofolkističke organizacije su privredni subjekti koje su srušile stari i uspostavile novi sistem vrijednosti, u kojem su kultura, moral, poštenje, obrazovanje, rad, zamijenjeni nekulturom, nemoralom, nepoštenjem, neobrazovanjem i neradom, a sve u cilju ostvarivanja dobiti.
Ove organizacije su, mašući zastavom primitivizma, hrabro stupile u obračun sa zdravim razumom, te su, zauzevši strateške položaje na radio/tv frekvencijama, krenule sa sistematskim infiltriranjem u sve pore društvenog života. Moto im je bio Sveprisutnost.
Obaranje starog i uspostavljanje novog sistema vrijednosti izvršen je zahvaljujući tajnom projektu koji je nazvan "blitzstih". Za realizaciju ovog projekta, angažirani su najnetalentiraniji, najnepismeniji, najmaloumniji, najnemuzikalniji (u svemu "najne") tekstopisci i kompozitori (sa akcentom na "tekstopisci"), koji su imali za cilj stvaranje umotvorina u kojima će se propagirati nemoral, nekultura, nerad, neobrazovanje... Imajući u vidu da su ove umotvorine svojevrstan poziv društvu da se dozove nezdravom razumu, morale su imati što manje riječi, koje će se u nedogled ponavljati, kako bi se što lakše pamtile i kod ciljane populacije bile prihvaćene instant metodom. Zajednički naziv za krajnji proizvod bio je “Primitivman”. U tome ima simbolike.
Za svetu misiju trovanja društva Primitivman-om odbabrani su najsposobniji agenti koji su na tajnom zadatku koristili kodna imena: Era, Gedža, Viki, Siki, Šike, Hule, Ceca, Ćana, Mica i sl. Nekima od njih u trag je ušao tajni agent Bora Čorba, identifikovao ih je i pokušao spasiti čovječanstvo tako što je objavio njihova imena u pjesmi, u posprdnom, ironičnom tonu, ali to nije dalo rezultate. Tajni agenti su nastavili trovati društvo, ne obazirući se na Borin otpor.
U aktivnostima na spaljivanju moždanih vijuga zbunjenog stanovništva isticali su se agenti ženskog pola, specijalno odjeveni i obučeni za takvo što. Vrckajući ovim, treskajući onim, u nevidljivim uniformama (svi su mislili da one nisu odjevene) izvršile su hipnozu nad zdravorazumskim kolebljivcima, te na taj prikrile svoje krešteće glasove i u njihov mozak inputirale stihove kojim je uspostavljan novi sistem vrijednosti.
Kako je rastao broj turbofolkističkih organizacija i njihovih agenata, tako je rastao i broj duhovnokontaminiranog stanovništva. Ovakav progresivni rast broja duhovnih ugursuza iznenadio je i najoptimističnije vođe turbofolksističkih organizacija. Kako bi iskoristili ovakvo stanje, novitetima su do vrha napunili kotao svoje turbofolk lokomotive i punom parom krenuli u osvajanje novih teritorija zdravog razuma, sijajući za sobom primitivluk kao mlad lukac superbaka sa kosmodiskom na ledjima.
Višegodišnja agresija rezultirala je uspjehom, turbofolkističke organizacije su postigle cilj, uspostavile su novi sistem vrijednosti, te ostvaruju ogromnu novčanu dobit. Kako bi održale poredak, koriste se starim, provjerenim metodama: dominacijom putem medija, punjenjem lokomotive novim agentima koji se nazijavu Zvijezde ovoga ili onoga, Farmama, Velikim Bratovima… Zdravorazumnih je, na njihovu veliku radost i na radost njihovih džepova, sve manje. U ovom ratu sa zdravorazumašima najviše stradaju maloljetnici.
Neke od turbofolkističkih organizacija:
- Grand produkcija
- DM sat
- Renome
- BN music
Strongmen takmičenje u životinjskom svijetu. Ako Grmečka bodljevina bakova predstavlja Olimpijadu za sve ostale sportove, i štraparijada na Driniću takođe predstavlja Olimpijadu, samo zimsku. Nije toliko popularna kao bodljevina i ne održava se toliko dugo, ali ima odredjenu važnost među sportovima u Krajini. Svi konjički sportovi su pederski u odnosu na štraparijadu.
Suština štraparijade, za one koji ne znaju, je u sledećem... Zapneš balvan za dva konja i oni vuku i čiji će par konja dalje odvući pobijedio je. Jednostavno. Ali ima i svojih caka, konji moraju biti uigrani kao Kića i Praja, kočijaš mora imati autoritet i znati kad da udari, kad je najpotrebnije da se najviše povuče. Nekada nije bilo pravila, pa su plemenite konje udarali kandžijama, letvama, okorcima, ma čim stignu. Jadno, ali tako je bilo. Danas nista, možeš pored njega udariti bičem , galamiti do mile volje ali ne smiješ ih udarati. Samo rukom.
Konji se inače dijele na toplokrvne i hladnokrvne. Toplokrvni su oni elegantni trkaći konji a hladnokrvni su oni koji se najčešće koriste za rad, čvrsti, impozantni, a mirni k'o Koštunica. Na štraprijadam učestvuju, jasno je, hladnokrvci.
Kao ključno pitanje postavlja se otkud tolika popularnost štraparijade u posljednje vrijeme? Pa, mili brate, gledaš one konje kako tegle trupce, gledaš sebe, imaš parnjaka kao i onaj, tegliš ,život te šiba, tegliš na očiglednu radost drugih, tegliš dokle možeš, jebi ga. Život težaka.
Sjedio sam u pet do ponoć i prizivao Duhove, i...Pali su Duhovi, svetac je, ne radi se, i samo jedna opcija postoji. Štraparijada na Driniću. Povešću sve svoje rođake, ima nas, a ja zaradio pare u Osterajhu, ne može ih nestati danas. Sazvao sam ih u dva auta po pet, i uputili smo se prema Driniću, najudaljenijem mjestu na planeti s koje god strane okreneš.
GLEDAJTE U TO KOLO PRED SOBOM IMA KRIVINA NA SVE STRANE!- kričila je stara majka.
Legla auta do zemlje, izdišu savlađujući puteve vukojebine, ali lagano, nakon nekog vremena već nam se smiješe šatori, Sinovi Manjače i miris janjetine. Stigli smo. “Osmica“ udara ispod svakog šatora, dok prestane pod jednim, kreće pod drugim. Nažalost, malo kasnimo, biće problem da nađemo mjesto do ograde, ima nas, krupni smo ali ovo je sve superteška kategorija, probali malo trbuom ćunuti ali ne ide. Probili smo koridor nekako, pobile se neke budale, i prišli ogradi.
Konji su Strašni sud za pogledati. Sila nebeska. Nevjerovatna je snaga u njima. Masa ushićeno urla kad god konji potegnu svom silinom napred, staza je uzorana sva, ono što oni povuku traktor ima problem da vrati na početak staze. Neki se pod silinom tereta zanose u stranu pa ne mogu više, neki imaju dobar start ali brzo im ponestane snage, nekim kočijaš usere sav trud, bar tako kažu ovi stariji ja se u gonjenje konja nešto i ne razabiram. Količina psovki je nevjerovatna, pa znamenita poslovica dobija svoje otjelotvorenje. Nema Zmaja od Šipova pa je narod uskraćen za popriličan komad budaletine.
Počinje i kišica neka, stvara se kaljuža na stazi, konjski vonj počinje da se uvlači pod kožu, a onda na scenu stupa on, čije se ime izgovara sa poštovanjem, u ovom sportu, on je institucija, Putin, Šešelj – Milorad Stojanović ZIS! Svi su se ućutali, netremice gledaju u ovog gorštaka širokih ramena , duge rijetke kose slijepljene uz glavu. Ima šake k'o lopatice na turbini Hidroelektrane Đerdap, ja mislim da bi odfikario glavu nacijelo normalnom čovjeku da ga potrefi samo jednom. Izvodi svoje konje za koje se sumnja da su direktni potomci u pjesmama opjevanog Jabučila. Cigan i Mango. Od pojave ovog tria mnogima se otima uzdah iz grudi.
Krenuli su... Cigan i Mango u istoj sekundi, uigrano,iskusno, potežu svom silinom. Zis urla za njima, udara šakom, kune klete. A oni kidaju, zastanu da uhvate daha i opet iz sve snage povlače, svaki mišić preijeti da se odvoji od tijela pod naporom. Ja ne bih mogao istovremeno dva tastera na kompjuteru stisnuti ni približno koliko ova dva konja istovremeno povlače, lagir se ne usuče ni centa. Međutim, trupac je ogroman i oni staju, ne mogu više, para im udara na nozdrve. Oduvali su konkurenciju i Zis, njihov strašni gospodar, sada počinje da ih ljubi i miluje. Utom kreće i pjesma „Za Zisova oba ata nude traktor i Pasata“, i narod se seli pod šatore...
A pod šatorom ima šta i da se vidi, muzika trešti, mladice skaču, štrapari ne žale pare, štedili su čitave godine, i bacaju na sve strane. I meni dolazi konobar...
-IZVOL' , ŠTA'Š PIT'?
-JEN', DVA, TR', ČETR'...DES'T. DAJ DESET GAJBI PIVA. USTVARI NEMOJ, PORENI JEDANEST, MORE KO POZNAT NAIĆI.
MOŽE LI DA VAM DONOSIM JENU PO JEDNU, DA SE NE MLAČI.
NE MORE, SVE PORENI OVAMO, IMAM PLATITI NIŠTA SE NE BRINI KRV SAM PIŠ'O 6 MJESECI ZA OVO.
Donesoše momci, naslagaše, muzičari se zgledaju.
-KOL'KO JE ?
-PIVA PET MARAKA, 'ILJADU I STO!
-HRK PU! STO DVJES' TRISTA...'ILJADU I EVO TI PEDESET NA KAVU. SAMO MI OSTAVI OTVARAČ DA JE NE BI JA SAPONOM OD OPANKA OTVRAO. I PORENI JANJETINE.
- KOLIKO, IMAMO I SALATU SAMO RECI KAKVU ĆEŠ.
-SVAKOM PO KILU, BOLJE DA IMA NEGO DA NEMA, I CRIJEMOŠE U SALATU, AKO NEMA GREDICU LUKA MLADOGA. I NAVRATI NA PIVU SLOBODNO. ŽIV MI BIO...
I tako do duboko u noć...
