Uvek zajebe stvar.
Ma koliko se vi trudili da uradite nešto kako valja, u odsudnom času neki idiot će uleteti i sve upropastiti.
Majka za primer:"Kako opet nisi položio?! Pa 3 put izlaziš na isti ispit!"
Sin za primer:"Jao, kevo, šta da radim kad se uvek pojavi neki idiot koji se svađa sa profom, i ovaj nas posle sve redom obori kad se iznervira!"Drug za primer:"Brate, si dobio onaj posao u firmi što si konkurisao prošle nedelje?"
Brat za primer:"Ma jok, druže. Zaposlili nekog idiota umesto mene."
Jezik koji ima toliko mnogo padeža, da se veliki deo naroda njima gadja.
Izgovoriti nešto u tom trenutku nepoželjno, nepromišljeno što će nam naneti veliku štetu i/ili psihofizički bol. Jer, jezik je kurva, kako stari kažu, i izdaće te kad se najmanje nadaš. I zato prvo razmisli, pa onda izgovori što imaš. Ili jednostavno oćuti malo, ne moraš baš sve da komentarišeš.
- Sestro, defibrilator! Brzo, pade čovek! Da ga startujemo na kablove.
- Zar opet, doktore? Treći ovog meseca...
- Jebiga, kad ne mislim. I ja sam ti neki kardio-hirurg kad srčanom bolesniku tek tako kažem cifru pre operacije, direktno i bez uvijanja...
To je termin za ljude čiji jezik ima dve osnovne karakteristike kao zmija: - dugačak i otrovan. Takvu osobu sigurno poznajete...
Jezik ciju svrhu niko ne razume. Zasto ga uciti, kad svi crnogorci dodju u Beograd kad zavrese srednju skolu.
Usled raznih potreba cesto izucavan jezik kod naseg naroda. Pocev od Partizana, preko gastarbajtera do porno industrije sve se cesce moze cuti u svakodnevnom govoru.
Schnell-brzo(pornici)
Heir-ovamo(partizani)
Ich weiß von nichts-Ne znam ja nista(partizani)
Schwein-svinja(u svim kontekstima)
Geld-novac(gastarbajteri)
Ich bin eine sexy bitch-Ja sam jedna sexy kurva(ocigledno)
Wir sind keine Serben-Mi nismo Srbi(gastarbajteri i partizani)
Verovatno najtrazeniji jezik u Srbiji za vreme sankcija.Sluzio je da se ustanovi visina nadoknade zvane mito proporcionalno prevezenoj kolicini goriva...
Bratko,imam 50 litra,nemoj molim te da me vracas...kolko sakas??
Specifična vrsta govora i izražavanja, mahom nerazumljiva ne-babljem svetu. Može se primetiti i proučavati uglavnom na mestima gde su babe većinska populacija - u apoteci, domu zdravlja, na pijaci ili u redu za bakaluk, na primer.
Dok je ostalima prilično teško da dešifruju o čemu, za Boga miloga, babe to čantraju, one se pak, međusobno savršeno razumeju bez obzira na njihovo poreklo, versku ili političku opredeljenost. Dakle, bablji jezik je jedan, sa sijaset dijalekata.
Pripadnici pojedinih profesija su se silom prilika specijalizovali i bez većih problema prevode rečenice sa babljeg na srpski jezik i odgovaraju na zahteve baba. Farmaceuti su ponekad pravi majstori u tome.
Apoteka. Milion penzionera za pultom. Ispijena zdravstvena radnica strpljivo čeka da zadihana baba od 3 tone i dva full puna cegera u rukama izloži svoj slučaj:
Baba (na babljem): "Sine, ded' mi daj one jorgovanske za pretisak, ću d't' crknem ki nazime na ciču! I meti mi isto onu mas' za pečenje na turu ki onomad što je bilo, 'naš? Al' da se ne uplatkam tol'ko ki onomad, 'naš?"
Farmacajka: (uz maksimalnu koncentraciju steže usne, škrguće zubima i čkilji u zajapurenu babu i nakon kraće pauze odgovara na srpskom)
"Svakako gospođo, jedno pakovanje "Lometazid"-a kako ste tražili i vodite računa - pola, najviše jedna tableta dnevno. Da, sećam se da ste dolazili prošle sedmice zbog osipa na zadnjici. Izvolite, "Pavlovićeva" mast svaki put nakon tuširanja. I nemojte preterivati sa količinom, stavite po malo na vrh prsta i dobro utrljajte."
Baba: (na srpskom, koliko-toliko) "'Aj uzdravlje, 'fala sine! Odo' ja na pijac."
jezik koji se prica kad otac dodje kuci pijan.
tj. majka prica a on samo pokunjeno stoji i slusa
Potpuno bespotrebni dodatak cetkici za zube. Ide uz rotirajuca vlakna i paste za zube sa nekim plavim kuglicama (takodje bespotrebnim). Takodje moze sluziti i za cistenje obraza(?). Mada je odvratan osecaj kad time cistite jezik.
Naime prema jednoj reklami za cetkice, ne mozete da se isplezite detetu u autobusu koje se prethodno vama isplezilo a da ne ocistite jezik i obraze jer ce vam biti neprijatno. Takodje, takvim cetkicama se dive obicne cetkice za zube. Cena cetkice je od tri do pet puta veca od obicne cetkice koja isto tako dobro cisti.
Univerzalni odgovor na sve ono što nas kopka, neće da nam da mira, ili ne možemo da setimo kako se zaboga kaže - ono, ono bre, neki đavo.
- E, si čuo da mali Mićko postaje ćalac uskoro? Leti vreme ka' 'tica...
- O, o, o, pa će se isprsi valjda, nego je l' čeka sina, il' ćerkicu?
- Biba frizerka kaže da će da bude muško, po obliku stomaka i te munje, e sad baba Lepa opet kaže da će da bude žensko, kaže nešto se nadula u faci, ma, neki đavo će bude.
Kec iz rukava iole ozbiljnog nemača pojma.
Slamka spasa za svakog kvazipoznavaoca bilo koje tematike koju je, uprkos apsolutnom nepoznavanju iste, eto, baš rešio da izlaže. Dve obične zamenice u rečenici nemača izlagača za tren prelaze put od ispraznog trošenja slova do anti-floskularnog augmentativa otkrovenja obavijenog neskidivim velom mistike.
Upotrebna vrednost ove forme je izuzetna, s obzirom da se, osim ako ste hipster, koristi isključivo u izlaganju još većim nemačima pojma, nesposobnim da netačnu tvrdnju opovrgnu.
U suprotnom, izaziva tranfer blama na koji ode ceo budžet tolerancije i želju za parkinsonovskim multiplefejspalmom.
- ...Meni je bliži taj neki tvrđi zvuk...Poput Behemota i Pantere, znaš? Volim tu neku agresivnost.
- ...Moraš da pratiš taj neki svoj instinkt i da se nikad ne pokoriš sistemu. Taj neki unutrašnji pank, kontaš? Svi smo mi pobunjeni protiv nečega, samo treba da nađeš taj neki svoj način da to iskažeš.
- ...Čuo sam za tu neku državu Kosovo, ali nikako da je nađem na karti...
- Čini mi se da vam je ta neka porodica tragično nastradala u sinoćnjem lančanom sudaru.
Jezik koji nije vezan ni za jedan narod, već je nastao kao specijalna vrsta najubitačnijeg i najsmrtonosnijeg oružja na svetu. Npr. je...u ti mater, ni krivom, ni dužnom, jezikom diplomatije može i ovako da se saopšti:
Vrhunski naučnik, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, otrkiva novi hemijski element sa fantastičnim svojstvima, Idiotium, idealan za vojnu industriju. Nastaje opšta pometnja u svetu i potraga za nalazištima tog metala širom sveta. Onda otkriju u nekoj zabačenoj državici, Simfoniji, udaljenoj pola sata telefonom od civilizacije, bogato nalazište rude tog metala. U tajnosti, američka ekspedicija se uputi hitno na lice mesta. Prvi izveštaj ekspedicije je pozitivan:
‘Ovo je država koja nema preterano razvijen državni aparat. Stanovnici Simfonije su veoma skromni, vredni, druželjubivi i veoma gostoprimljivi. Industrija je slabo razvijena. Putna mreža u lošem stanju, a saobraćaj se uglavnom obavlja zastarelim automobilima ili zapregom. Ne pamte da je u njihovoj istoriji bilo ratova, a pogotovu ne građanskih. Odaju sliku veoma srećnog i zadovoljnog naroda. Biće ovo lak posao.’
Medjutim, drugi izveštaj je bio malo manje optimističan. ‘Bojim se da nailazimo na probleme sa lokalnim stanovništvom. Ne žele da vršimo nikakva iskopavanja, jer je baš ta teritorija njihovo sveto mesto. Kažu da žive u nekakvoj jebenoj sintezi sa prirodom, veoma je poštuju, i ne dozvoljavaju da je iko uništava. Neumoljivi su. Ne preostaje nam ništa drugo sam da primenimo scenario iz SFRJ’.
E, tu stupa na snagu najjače oružje koje je ikad stvoreno – jezik diplomatije!Saopštenje Stejt dipartmenta: ‘Prema anlizama nezavisnih udruženja za praćenje razvoja demokratije u svetu i zaštitu ljudskih prava, u Simfoniji je već duže vremena prisutno kršenje ljudskih prava. To se, pre svega, ogleda u uskraćivanju prava na obrazovanje, kontinuirano uskraćivanje pravih oblika demokratskih dostignuća savremene civilizacije. Takođe je izražen i unilateralni oblik vladavine, veoma blizak diktaturi. To smatramo nedopustivim u XXI veku i mi ćemo se boriti svim demokratskim i diplomatskim sredstvima da stanemo na put toj pojavi. Ceo svet mora biti svestan da smo nepokolebivi u našoj pravednoj borbi i mi pozivamo naše partnere i demokratski opredeljene države da se pridruže osudi rukovodstva Simfonije. S tim u vezi, mi ćemo svu njihovu imovinu zamrznuti i staviti embargo na ......’
Iz Simfonije nije stigao nikakav odgovor, jer nisu ni imali diplomatiju, a i da jesu, ne bi ni imali pojma šta to može da znači. Život u Simfoniji je tekao kao i ranije.
Pojedine članice Saveta bezbednosi su se oštro usprotivile ovakvom saopštenju, smatrajući da je to direktno mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene države, ali im je diplomatskim kanalima izraženo žaljenje što nisu prvi poslali svoju ekspediciju.
Nakon još nekoliko sličnih saopšenja, konačno je izdato i poslednje, na opšte odobravanje i olakšanje ostalog dela demokratskog sveta:
‘Juče smo započeli vojnu akciju pod nazivom ‘Baklja slobode’, koja za cilj ima da konačno uspostavi vladavinu demokratije u Simfoniji, jednom od poslednjih Bastiona mračnih diktatora koji svoj narod drže u obrazovnoj tami. Nikada više narod Simfonije neće živeti kao što je do sada morao da živi. Demokratija je zakucala i na vrata ove male, zaostale zemlje, čiji stanovnici zaslužuju bolju budućnost i pravednu raspodelu opštih dobara, jer imaju veliki prirodni potencijal. Živela demokratije, živela sloboda’.
Iz cele priče, narod Simfonije ja naučio jednu novu, istorijski važnu lekciju o demokratiji:
‘Bolje mi stvarno je...e mater, nego diplomatskim putem. Brže prođe, a i ima mnogo manje žrtava’.
Romski jezik je zapravo skupina više-manje različitih dijalekata, jer su Romi svugdje preuzeli riječi i oznake jezika naroda među kojem su živjeli.
Romski nema svoj prajezik kao jedan jezik, jer se ne radi o jednoj etničkoj skupini, već o kasti radnika u službi nekoliko kraljevina koje je pokorila dinastija Gupta i rastjerala vojničku kastu. Nju je kasnije izbjeglički život zbližio, što je dovelo do nekih sličnosti u jeziku. Nastojanje Roma da ujedine sve Cigane u jedinstvenu etniju nailazi na znatan otpor kod ostalih, vjerski, civilizacijski i etnički različitih skupina. Romski jezik srodan je nekim sjevernoindijskim jezicima, među ostalim i starom Sanskrtu, jednom od najstarijih poznatih indoevropskih jezika uopšte. Ne postoji književna tradicija romskog jezika, pa tako ni pisana istorija. Sve više prihvaćeno zajedničko ime, zbog podjednako negativnog tretmana svih tih skupina, potječe od opće imenice Rrom = čovjek, tako da Rromi, kao nacionalno ime etimologijski znači, naprosto - ljudi.
(UKRADENO SA VIKIPEDIJE)
sa o Roma, babo, babo
sa o Roma, o daje
sa o Roma, babo, babo
hej, Ederlezi, Ederlezi
sa o Roma, daje
Kada od svoje mase ne možete da kažete da imate ljepšu polovinu.
-Viđe li Caneta sa onom malom?
-Viđo'.
-Kaže, to mu ljepša polovina.
-A jes' vidio koliki je on? To mu nikako ne može biti polovina. Možda neki manji razlomak, recimo, petina.
-He he... I to što kažeš.
Jezik kojim majke prekoravaju svoju decu. Verbalni malj kojim udaraju po obrazu individue jer batine su iz jaja izašle!
- Oče, dobio sam ukor nastavničkog veća!
- A sad ćeš da dobiješ i batine ko konj !!!
Osnovna kultura Srba.Koje ima malo.
Moja strast je srpski jezik i knjizevnost.Ipak sam Dr.nauka za ovaj divni nas jezik.
Dosta toga se promijenilo. Znam da je to po milijunti put ispričana priča, ali je tako. Svako razdoblje ima svoje specifičnosti, ali neke elementarne stvari su ostale nepromijenjene. Tako je bar trebalo biti.
Uslijed modernizacije tehnologije, došlo je do modernizacije ljudi. Paradoksalno, ljudi ne da nisu napredovali, nego su izgubili i osnove.
Sjećam se kako smo kao djeca po cijele dane igrali. Igrali smo samo da ostanemo duže na terenu. Svađe su bile konstantne, ali se nije pridavalo puno značaja. Sve bi si rekli u lice, bez uvijanja. Ako bi se i potukli, nakon toga bi bili još i bolji prijatelji. Nije se nikad tuklo do kraja na podu.
Traume su bile mnogobrojne, kvartovi opasni, teško se živjelo, ali se nije osjećalo jer nam je život bio igra.
Danas, igrališta su vrhunski opremljena, a djece nigdje. Svi biraju svoju zabavu, ni filmovi se skupa ne gledaju. Svi se razonode individualno. Sve što ne zadovolji u potpunosti očekivanja, smatra se izgubljenim potrošenim vremenom.
Bolje se živi, a ponašamo se kao ništa ne valja ako nemamo sad i odmah. Ljudi se ne gledaju dok pričaju, draža im je virtualna stvarnost gdje su svi kraljice i kraljevi. Živimo u vremenima gdje se internetski nasilnici smatraju problemom. Mi smo imali prave nasilnike i nije se pričalo o tome ako baš nije bilo kritično.
- Imaš li mi šta reći u lice?
- ( pognuta glava) Ne, zašto?
- Frajer si preko wapa u grupi. Gledaj me u oči i ponovi. Neću te ni tući niti ću otvoriti usta.
- (pognuta glava, muči)
- Radia san s ljudima s PTSP-om sam, radia na intenzivnoj, nesreće na poslu, ima prometne, i svaki put sam gleda smrti u oči, a ti ne možeš gledati čovjeka u oči, sramotno jedna. Budeš li pizdia ponovo u grupi, nabit ću ti taj mobitel u grlo.
Sam jezik pokazuje koliko su krupne razlike između muškaraca i žena i ma koliko se one htjele neutralisati, to teško bilo kome polazi za rukom.
Kada muškarac (ako nije gej) i žena kažu "Oću kurac!" ta rečenica često ima sasvim različito značenje!
Još jedna čar drugarstva.
Nije to nikakav šifrovan jezik. To je kad neku osobu toliko dobro poznaješ da može da krene da priča od sredine rečenice i uopšte je ne završi, skrene na drugu temu, pa na treću i smeje se kao luda, a ti je i dalje savršeno razumeš. Bolje razumeš nju nego nekoga ko priča tečno i normalno.
Jedini problem je što te niko drugi neće razumeti.
Postoje i tajni znakovi, kada se dogovorite šta će koji potez da znači. Npr. suptilno štipanje za ruku znači:"Smisli bre neki izgovor, smorila je više sa pričom!!!"
Tajni znakovi se izvode sa velikim osmehom.
Ja:-I tako sam ja kao njemu rekla, mislim, stvarno nije fer, znaš! I onda sam kao uzela onu...znaš onu, ono... mislim stvarno je kreten. A i ona likuša je čudna, mislim, šta je rekla, znaš, i one kao izvode tamo nešto, mislim stvarno...
Drugarica:-Ma da, debili. Mislim, takve treba samo kulirati, znaš, mislim, reci, šta se oni kao tu nešto gube...
Mama:-E, moje dete...Tolike silne knjige si pročitala, a ne umeš jednu rečenicu da sklopiš...
