- E, dete, prvo si se jebavao da završiš škole, a sad obijaš pragove firmi i šalješ ista dokumenta redom. Jel' znaš koliko ih je na birou? A sad će neko baš tebe da zaposli, tek što izašao iz škole? Nema od toga ništa.

(Pogodio crnu slutnju)
-Eto, jesam ti lepo rekao? Jeb'o te entuzijazam, od toga se ne živi.

(Omašio crnu slutnju)
- Pa, dobro, jebavao si se, mučio, i red bio neko nešto da ti udeli. Ali sad ćeš da budeš seksi-lutka nekom privatniku koji će da te jebe za nikakvu kintu dok rmbačiš k'o crnac bez slobodnog dana. Jadniče.

- Odo do Milke potajno. Kuku jadna žena opet je onaj njen bije.
- Di ćeš ženo, kud si se nadigla? Oš da te vidi komšija Milo pa da i ja oberem bostan ko preklane.
- Taj čovek duše nema, Boga se ne boji. Ma samo da joj doturim gaze i alkohola malo.
- Ajde, ali ja ključam kuću kad iziđeš. Onaj ako te uhvati nek ti Sveti Ilija pomaže, ja ne otvaram.

Gotovo svakodnevni dijalog između jednog od roditelja i deteta:
- Na šta ti liči soba, sačuvaj Bože!! Kako te nije sramota?
- Šta joj fali? – dete baca pogled oko sebe.
- Kako možeš ovako da živiš, nije mi jasno?
- Ja se snalazim..
- Crvi će te pojesti jednog dana! Vidi ovo, sve natrpano jedno preko drugog. C, c, c, c. Od čega su ove mrve ovde? Bože me sačuvaj i sakloni!! Navućićeš mi tu još neke bube. Samo što nema popa s’ bradom.
- U redu je. Možeš li sad da me ostaviš na miru, imam posla!
- E, dete, dete... Šta će s’ tobom biti?

- Ej ’de si brate, si stig’o?
- Pego brate, mojne me s’ tim forama, valjda vidiš da sam stig’o.
- A moraš ti da mi ukenjaš foru, pa to ti je. Nego, pustila te Tanja da dođeš, a?
- Ma šta pustila bre, sam sam doš’o! Ona otišla na onu Yogu, pa moram da požurim nazad da se vratim pre nje.
- Izem te tako erlavog! E, eno stiže Velja, ajde da ga naložimo za onaj „Zoo banat“, da mi se još jednom odveže pupak od smejanja.

5 minuta kasnije...

- De si Veljo? Nema te k’o da ćeš da poskupiš! Si se razljutio malo, a?
- Ma terajte se obojica. Ostao sam bez posla zbog jebene kafe, da te nisam pozvao za savet onaj dan, još uvek bi na miru istovarao one poklopce od šahti, Bog da me vidi!
- Ma ne klonjuj duhom komšo, imaš mene da ispeglam stvar. Našao sam ti odličan posao. Picikato!
- Podjebavaš, a?
- Ne, majke mi! Čuo jutros da u „Zoo banatu“ traže šetače pasa što ih gospođe ostave dok su na poslu.
- To ona radnja u Generala Drapšina što drži onaj mrljavi Đura iz Albertove?
- Jeste Veljo, ta! Slušaj pažljivo. To ti nisu makar kakvi kerovi, to su sve fine rase što im govno miriše na lavandu.
- Pa nešto i ne gotivim lavan....
- Ne seri, nego slušaj. Imaš tamo da biraš, sve ker do kera. Mali ker 50 din. po satu, veliki 80 din. po satu.
- U jebote, dobro si mi rekao za to! Ima da ih šetam k’o gospodin čovek, a ne da teglim one poklopce od šahti.
- Realno, onaj posao i nije bio za tebe. Nisi ti brate rođen da fizikališeš.
- Bolje da ja krenem tamo odma’, a? Da ne nađu nekog drugog u pičku materinu.
- Neće ako požuriš. I zapamti, obavezno traži da ti daju korpu, neće oni da ujedu, al’ za svaki slučaj.

Pola sata kasnije...

- Dobar dan u radnju.
- Dobar dan, izvolite.
- Ja sam doš’o povodom oglasa.
- A pa lepo. Želite da usvojite ovog jazavičara? Bogoljub je mnogo poslušan i vrlo malo jede.
- Ma ne bi ja ništa usvajao, ja bih samo da ih šetam.
- Oprostite?
- Niste me razumeli. Doš’o sam da šetam pse, one što vam gospoda ostavi na čuvanje.
- Ali...ovo je prodavnica kućnih ljubimaca, ja vas zaista ne raz...
- Znam, znam, zato sam i došao kod vas. Znate, ja sam veliki obožavalac kućnih ljubimaca, jednom sam imao kornjaču.
- Znate šta, vi ste pogrešili nešto, nemamo mi ovde nikakve pse tog tipa.
- Kako nemate, evo sad sam čuo da laju iz ove prostorije pored.
- Grešite, to su psi za proda...
- Da skratimo gospođo, pošto mi se žuri. Dajte vi meni 4 komada ovih malih po 50 dinara. Šetao bi ja i ove veće, da se ne lažemo, veća je i zarada, nego me ujela neka lamba prošle godine, pa ih se pomalo plašim, što je sigurno, sigurno je. A od tih velikih bih mogao da šetam samo 2 komada, mnogo jako vuku, a to mi je samo 160 dinara po satu. Ovako vi meni lepo dajte 4 komada po 50 dinara, znači to mi je 200 dinara i mirna Bačka.
- Znate šta, ja bih vas zamolila da napustite lokal, ovo je jedan veliki nesporazum.
- Ma kakav nesporazum?! Šta? Tražite nekog lepšeg za ovaj posao? Mogu ja da odem da se presvučem, brzo bi ja, tu stanujem iza ugla, preko puta Jovan Popović škole...
- E sad je stvarno dosta, vi ste ili ludi ili se neko ozbiljno poigrao sa vama, verovatno priroda.
- Ma i poigrao bi se ja sa kerovima, nije nikakav problem. Dakle, dajte mi 4...ne, ne, 5 ipak 5 komada malih i obavezno mi dajte korpe za njih. Pega rek’o!
- Znaš šta decxko, da se nosiš lepo u tri lepe muškatle! Neko te je opasno navukao. Razumeš? Neko te ZAJEBAVA!
- Ali, gospođo, meni je Pega...
- Ma kakav tvoj Pega, vuci to dupe napolje iz moje radnje! Kakvi sve debili neće ući ovde....radim tu ko crnac, da bi me zajebavali...

Par sekundi kasnije...

- Trči Rale boktemazo, evo Velja izlazi iz radnje, snimio nas, pobiće nas ko mačiće!
- Sunce ti jebem, ala trči, nisam ni znao da toliki korak ima!
- Trči taj k’o lud. Ko nema u glavi, ima u nogama!

----------------------------------------

NAPOMENA: Veljo druže, ako ikada ovo pročitaš, ne ljuti se k'o Boga te molim. Nisam ja, Pega je!

Koja ga ima ta ga nema
koja ga nema ta ga sanja
koja ga sanja ta ga ljubi
a ti o tom pojma nemas

Deda: Pile dekino, jel ćeš da pojedeš boraniju?
Unuk: Ne mogu deko, izvini...jel nećeš da se ljutiš?
Deda: Ehhh, sokole dedin, kako na tebe deda da se naljuti, ime dedino, nasledniku dedin... daj to ovamo.
Baba: Za dobru krmaču nema loše splačine.
.........................................
Joca: Jao, što bljutava ova Koka-Kola, opet mi prodali onu što nije bila u frižideru...
Žuća: Ima ko hoće...daj ovamo!
Joca: Za dobru krmaču...
Žuća(daveći se u piću): Šta kažeš, nisam čuo?
Joca: Ništa, ništa...

-Čujem, dobili ste novog šefa, je l' neki drkadžija?
-Ma jok bre, lafčina. Sreli ga posle smene u kafani, zvao turu, sedeo s nama. Dobar čovek skroz, puši i gleda u oči, šta da ti kažem.

- Jebote kakva ti je ovo žurka, brate doš'o sam da pijem i da se olešim! Pusti sokiće, daj neki liker, nešto, neku rakiju, neku brlju, šta god!!!
- Pa Pero, ti znaš mene, ja ne pijem, meni mama ne dozvoljava. Ali evo zamolio sam tatu da kupi za drugare koji bi hteli nešto alkoholno, onu limunadu sa 2% alkohola, malo liči na pivo. Može?
- A jebiga, aaajde, daj 4 gajbe. Ono... Kad nema radže i sirće je dobro...

Pištolj napunjen opakim virusom nazvanim "Himera" (vredi 37 miliona dolara) leži na delićima stakla koji su se rasuli pod uticajem borbe između Toma Kuza i zlikovca (ne znam mu ime). Pištolj se naravno, nalazi na pola između njih dvojice (kao da su merili lenjirom) i nijedan ne sme da izađe iz zaklona jer im preti sigurna smrt. U tom trenutku, nemajući više izbora zlikovac izvodi nekakav čudesni trik i predstavlja Tomu njegovu voljenu, uperujući pištolj na njeno čelo bez bubuljica.

Zlikovac: "Čini mi se da ovde imam nešto što ti želiš"
Tom: "PUSTI JE! Ona ne pripada ovde! Ona nema ništa s tim!

Uzaludan napor Toma misleći da će je ovaj stvarno osloboditi.

Ko je gledao "Mission impossible", znaće šta se posle desilo.

- A dodaj više taj džok, tebra, saftaš ga pola sata k'o da je moj tuki, hehe...
- Hahaha debilu, eo...Uuu, el' ono mala Marina što izlazi iz S-klase?
- Teeebra, tu prdaru bih prepoznao svuda...Lol, izvali metuzalema što joj krlja jezičinu, 'nači, bljuv!
- A, brate, klasičan "bez starca nema džeparca" rad, ne očekuješ valjda da fura sa nekim od nas dvojice klošara...
- A šta bi joj falilo, jebote? Ne, ozbiljno sad? Ono - okej, trenutno jebeno varimo pa smrdim do jaja...ali ovako sam normalan dečko iz normalne porodice, nisam debeo i ćelav, dole gajim solidnu batinu, iam svoju sobu i kolekciju stripova Dilan Doga koja jebe sama po sebi. Šta će joj više, reala...
- Da, brate, bukvalno si Kazanova jebeni...i još imaš tu kolekciju, ono, ja se čudim kako te ne obleću misice iz dana u dan, mora da si razvio mimikriju k'o bogomoljka ili Ivan Tasovac...

Ivan Tasovac. Pola bogomoljka, pola mimikrija.

- Eh, sinko... Nekada sam ja želeo da imam brod. Pre bih rekao jedrilicu. Ali veliku, lepu, sa svime što na primer ima jedna luksuzna jahta. Sa đakuzijem, saunom, predivnom sobom sa francuskim krevetom... I naravno - žena! Želeo sam prelepu ženu! Boginju! Lepoticu! Šestoro dece, jedrilica, boginja. Sve sam ja to nekada hteo, trudio se... ali, od te ljubavi izgleda nema ništa! Jedem govna u ovoj buđavoj zemlji u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko sipa piće, svima je samo bitno da se ništa ne plaća! Više ni more nemamo. Jebe nas ko stigne i kako hoće, al' bitno d' idemo u Jevropu...

...Utorak veče....
- Za 10 minuta će mi liga šampiona, tek da znaš.
- Saće kraj.
- Nema kraja dok slova ne izađu.
- Ma saće, evo Ali Riza umire.
....3 minuta kasnije....
- Još pet minuta imaš. je li umro?
- Saće, saće. Pao je.
....2 i po minuta docnije.....
- Počinje fudbal. Je li gotov?
- Nije još, prebaci ti, ionako je ostalo samo da umre.
- A ne , ne. Hoću da budem siguran da je stvarno umro. Neću da mi se Ali Riza pojavi i sjutra veče na Barselonu.
...pola sata kasnije...
- A ko su mu ove te kukaju?

Bus-75-ica, pijaca na Bežaniji, ulazi baba sa 17 kesa i džakom paprika;"Uh, uh, al je teško, uh a ja stara, uh a autobus pun! "(okom skenira da li je priča doprla do nekog ko sedi)Potom ceo repertoar ponavlja , samo sada jačim tonom i naglašenijim huktanjem! Sedači se prave da je ne primećuju!
Evo, JA ĆU DA USTANEM, KAD NEMA NIKO MLADJI! Ustaje mladja baba , koja ima samo tri kese i verovatno silazi na prvoj. Strašno gospodjo, kakva nam je danas omladina! " Strašno, strašno" ponavlja baba sa 17 kesa i džakom paprika i zadovoljno seda na mesto...

Ležim ja tako u svojoj sobi (u studentskom domu) i dremam kad odjednom čujem lupanje iz pravca hodnika koje se sve više približavalo mojim vratima. Lupanje je stalo i neko je pokucao. Ustao sam i krenuo ka vratima i što sam im se više približavao, više se osećao miris voska. Onako sanjiv, prvo sam pomislio da je smrt došla po mene da me vodi na večna lovišta, ali kad sam otvorio ispred mene se našla ženska osoba građena kao stalak za infuziju.

-Ćao, jel imaš možda višak večeru na kartici za menzu?
-Imam. Ti si odavde, iz doma?
-Da, da, soba 313
-Izvoli karticu (u sebi razmišljam: Evo ti, idi jedi nešto, nema te 30 kila sa martinkama)

Mama:
-Dragi, sutra je dan kada smo jedini put otisli zajedno u pozoriste.
Nismo vise nikada bili, nit se secam koju smo predstavu gledali, al mislim da je red da kao i svake godine, i ove obelezimo taj dan.
Tata:
-Mila, pa sto ne cutis, dodji da te ljubnem.
Na sve ti mislis, bucika moja. Nego sta nego da proslavimo.
Mama:
-Mogla bi na podvarak da stavim curku, ili gusku, ostalo nam jos 350kila kiselog kupusa, i nesto malo ribanca, 50tak kila.
Tata:
-Ti curku obavezno za decu. Marko je za dan borbe protiv pusenja sam pojeo curku, voli dete, pa mu spremi.
Sto se mene tice, znas i sama, za mene nema bolje ptice od prasice.
Odma trcim u mesaru.

- Halo?
- E, Mare, brate, ne verujem, sad sa posla idem, i znas sta vidim, na terenu Riki i Cane sa ekipom, eej, nisu u kladionici a jutros izasla nova lista, cak je sa njima i Papke, gledam, oci me peku, pa on ne igra vov, brate, a na krivini u parku sedi Lela sa Natom, sve okruzene nekom decurlijom igraju se sa njima, katastrofa, ladno nisu otisle na Obilica da sevaju helankama pred petlicima partizana..
- A to ti je.. - CEKAJ!
- Znas onu tresnju sto smo brstili kao klinci, covece, puna klinaca, vidi, bacaju devojcicama grane da se one ne penju, covecee, kao nekad...
- Ma bre to je.. - EJ!
- Skupila se deca na livadi pored mene, igraju fudbal, vidi koliko ih je, nisam ni znao, uglavnom su zabodeni u komp! Evo je debela Maja, VOZI ROLERE, ajoj, ja mislio da je umrla uz fejs! Vidi i moji sede ispred kuce piju kafu, sta je ovo majko moja, pa oni igraju karte napolju, 20 godina ih nisam video da bleje zajedno ispred kuce.. Cao kevo, zdravo cale, e stizem i ja na jednu odoh da soram.. Maree, kakvo ludilo covece, kakav umor ma sve me proslo ajmo negde, bilo gde!
- Ma covece, to ti je.. - Sacekaj! Ej cale, crkla sijalica u kupatilu, cujes!? Sta? Nema struje?
- E, to htedoh da ti kazem...
- Au, sine, pomislio sam na trenutak da je narod ponovo normalan.. Pi, jebem ti zivot.

15:40 - eh taman malo upalim vukajliju, pogledam koji poster i od 16 ucenje..
15:58 - joj ogladneo sam, aj čalabrcnem nesto, napravim neskvik..
16:23 - e gde sad da počnem učiti majku mu.. aj nema veze od 17:00 ću..
16:54 - telefon zvoni, keva zove..
17:32 - u pičku materinu, al nema veze nisam ja kriv, keva je zajebala.. od 18:00 cu početi..
17:59 - joj sto mi se piša, odlazak u kupatilo i neplansko brijanje
18:17 - e jebem ti sve, aj nema veze taman pogledam seriju, pa ću od 19:00
19:22 - hmm, ako pogledam film koji traje sat i po, taman krećem od 21:00
22:37 - e jebem ti avatar, pa koliko je ovo govno trajalo.. nema veze od sutra ću..

-Ajde, sine, da me voziš da kupim najlon, moram sutra da uvežem udice. Stigla mi dozvola pre nedelju dana, a nisam video vode još uvek.
-Ne mogu, deda, moram da idem sa Lelom cipele neke da kupi. Malopre me i kum zvao na neki roštilj, ali ne stižem.
-Čuj ovo, molim te! Uostalom, ne moraš odma', imam ceo dan.
-Znam, ali svejedno, treba da idemo kod njene mame na ručak, posle moram da je vodim kod frizera, a to sve će da potraje.
-Pa dobro, taman dok od nje budu pravili pristojno čeljade, imaš vremena.
-Nemam. Ona voli kad ja sedim iza nje i kontrolišem frizerku. Ne sme, kaže, nešto da pogreši, moram da pratim.
-Eeee, vidim ja, nema tu čo'eka... Onda ću ja polako peške. A ti, dobro si mi i rek'o. Da kupim jedan kolut viška, pa da imam da ti napravim ogrlicu kad se vratim. E!

- Marina, moram nešto da te pitam a ti nemoj da se ljutiš, ok? Je l' istina, bre, da se viđaš sa Markovim ćaletom, čika Nikolom...?
- Kako to misliš 'da l' se viđam'...?
- Hmm, ne znam tačno kako to diskretno da formulišem ali...rekao mi Mare da se jebeš sa njegovim matorcem. Kaže i da te je video kad si mu pušila u kolima...
- Pa, ovaj, da, viđam se sa Nikolom. On je divan muškarac i džentlmen i...
- I ima šes' banki. Je l' tebi vrana popila mozak, bre?! Tip ima dve ćerke iz prvog braka koje su starije od tebe a ti našla da mu blajviš pevca! Nisi normalna, majke mi!
- Ovaj, pa šta da mu to i radim! Ja mu nisam jebena ćerka. A i znaš kako kažu: Bez starog vola nema duboke brazde, xexexe...
- Budalo. On odavno kupio grobno mesto a ti ni faks nisi završila. Idi negde, reši se sebe...

- Bože ženo, što si tako besna i raščupana?
- Ništa me ne pitaj, osetila sam na svojoj koži kako izgleda daviti ko pijan pizdu s tim da ovaj debil nije bio pijan.
- Detalji!
- Ma povatamo se i sve lepo krene ja se taman zahuktala, zavučem mu ruku u gaće vidim ohoho kad kurac. On bije ko ovnić u šljivu. Stavio mi ga dva puta pa ga izvadi, pa krete u dupe reko ajd ok dvojka, ne preferam al daću mu pa odustade i krete da mi ga nabija pod koleno jebeno. Stavila sam ruku na nos ko kad u bazen skačem, reko krenuće gore da mi zapuši nozdrve da se ugušim. Ko zna budali šta može da padne a pamet.
- Jebeš pušku koja nišan nema!
- Ma koja puška, može da mu služi eventualno ko sadiljka za papriku i to je to!