Šta je onda Danska majku mu?

Kultna rečenica iz Kengura kojom se Burgija pita u koju geografsku regiju ova zemlja spada. Ulaziti dublje u problematiku ovog pitanja sa filozofskog aspekta iluzorno je na nekoliko nivo. S toga smo ovoj rečenici našli primenu u svakodnevnom govoru kao retoričkom pitanju kada se naše razumevanje nađe u pat poziciji u odnosu na stvaran svet oko nas. Sagovornik se obaveštava da se trudimo da razumemo ali da neće neće pa stane.

- Momci, danas morate da izginete za sveti grb Stojnika! Potrebno je da ne izgubimo sa više od tri gola razlike da bi sačuvali blaženu devetu poziciju ako prsnemo padamo u zonu ispadanja. Ali ako odigramo nerešeno idemo u baraž protiv Guberevca, što je ok, ali postoji mogućnost da naletimo na Drlupu koji će da nas raskantadupecvetaju i vidite da ne pobedite jer ipak smo uzeli pola tuceta markera i steonu junicu od Rogače, jer njima treba za viši rang.
- Ne seri Buzdo nego reci ko je u startnoj!
- Pa svi, vidiš da vas je jedanaest. Golman, odbrana sredina napad i ti.
- Šta ja? Danska a? E baš super...

Vući

Terati na zlo. Đavo koji vam neće dati mira sve dok konačno ne uradite ono što on želi.

- Šta ti je, brate, što si tako pokis'o?
- Uništi me ova kladionica. Dobijem petnaest soma i umesto da krenem kući kao sav normalan svet, jok, mene sve nešto vuče da stavim svih petnaest crvenih na Barsu protiv Deportiva, to je još tri soma preko.
- I pukneš?
- Slepci odigrali nerešeno!
------------------------------------------------------------------------
- Saučešće, Zoki.
- Hvala, komšo. Šta ćeš, nije hteo da sluša. Dva puta je padao sa skele, ali sve ga nešto vuklo da se pentra gore i to ti je. Kažem mu "Nemoj, ćale, ostareo si, dvaput si se već lomio", ali džaba. Sudbina prokleta.

Alkoholičar

Shvatis da si alkos (u daljem tekstu x ) kada za svako pijanstvo nadješ razlog.

-X dolazi kući rano ujutru sav nikakav.
-Žena: što si to takav, budalo pijana?!
-X: Pa morao sam (inače najčešća rečenica), pa...hik...pobedili smo Nemačku...hik....to je moralo se proslavi..hik...

-X ponovo dolazi kući rano ujutru sav nikakav.
-Žena: što si to takav, budalo pijana?!
- Pa morao sam...hik...izgubili smo od Australije....hik....to je moralo da se protuguje....

-X ponovo dolazi kući rano ujutru sav nikakav.
-Žena: što si to takav, budalo pijana?!?
-X: Pa morao sam...hik...Igrali smo nerešeno sa Ganom....hik....
-Žena: PA?!?!?!
-X: Pa golmanu Gane se rodio sin...hik....sladak mali...dve kile...hik...to je moralo da se proslavi...hik

Prijateljske zemlje

Zabluda koju umesto obroka jedu gladne i siromašne zemlje.

Prijateljske zemlje su poznate po zabadanju nozeva u ledja, zvizdanju na sportskim takmičenjima svojim "prijateljima" i koristi koju imaju kada im ovi dodju na odmor.

Ova siromašnija zemlja zivi u nadi da će im malo moćniji prijatelj skočiti u odbranu kada dodje do sranja, dok ova malo moćnija profitira na osnovu nade ovih mučenika tako što im otkupljuje drzavna dobra za kikiriki.

Osnovni princip gluposti svakog pojedinca koji veruje da nekoga ko priča drugim jezikom zabole kuracza njega.

Fudbalska utakmica Rusija-Belgija:

-Je l' vodi brat rus?

-Jok, nerešeno. I ne maleriši mi, igrao sam na belgijanca.

-Je l' moguce da si igrao protiv naših prijatelja Rusa!? Pičko.

-Prijatelja? Je l' si upoznao nekad bar jednog rusa?

-Ne. Ali nas bar nisu bombardovali kao belgijanci.

..............................................................................................

Kosarka. Kina - Francuska

-Tako je bre! Jebi glupog francuza! Kako plene braca nasa kinezi!

-Braca? Mora da nam je ćale peglao po komšiluku. Ne ličimo nešto.

-Kinezi nas bar vole! Francuzi su nas bombardovali!

-Jebote, Mirko, idi u kurac! Tebi je svako ko te nije tukao prijatelj. Inače, koliko dugo stojiš u redu kada čekaš vizu za bratsku Rusiju i Kinu?

-Jebala te viza. Prebaci na drugi, igraju braća Grci.

Pravi trenutak za istinu

Uradili ste nesto zbog čega Vas grize savest. Osećate da ćete pući ukoliko nekome ne kažete. (najbolji drug/drugarica su to već čuli, kao i brat ili sestra) Ostaju Vam dve opcije: da odete i ispovedite se ili da kazete roditeljima. Ispovest Vas prethodno uslovljava na post, što u trenu poništava prvu opciju. Kad ste već primorani da to budu roditelji, potrebno je izabrati pravi trenutak. Sačekajte da kevi počne neka španska serija ili ćaletu neka utakmica. To je pravi trenutak za istinu! Oni su tada u transu, hipnotisani i ne konstatuju apsolutno ništa! Da im slon prodje ispred televizora, ne bi provalili, a kamo li neku vašu budalaštinu, koju ima saopštite usput. Vama je lakše, ispraznili ste dušu, a oni nikada neće saznati sta ste, zapravo, priznali!

Sin: Ćale, šta planiraš večeras?
Ćale: Kako šta?! Pa zar ti ne znas da je večeras večiti derbi!!? Sramoto od sina! Nemoj da si mi slučajno doveo u kuću one tvoje divljake da igrate one vaše virtuelne gluposti i oni EPS-ovi! Jasno?!
Sin: PES, ćale, PES...
Ćale: Sve jedno, ista govna!
Sin: aham... Ne brini, u miru ćeš gledati svoju utakmicu.
...79 minut utakmice, nerešeno.
Sin: (u prolazu) E, ćale, znaš one pare koje si mi dao da uplatim za obnovu godine? (ne čeka odgovor, nego nastavlja) E sjeb'o sam ih skoro na jednoj žurci, mnogo sam se bio smorio, pa sam morao da zakovem koji ekser... Eto, šta da radim.
Ćale: A? Nema veze... ALO MAJMUNE BRE! PA GDE TAMO! JEBEM TI SUDIJU POTPLAĆENOG!

Samoubiti se

Institucija koji na više nivoa vozdiže ubistvo od alkohola. Posle čitavih četir' i po dana veze bičarka te ostavila, jer si usled višegodišnje nejebice uzgonio k'o Ludi Milojko babu Đurđicu, krnuo si na popravni iz likovnog, izletela ti kurčina dok na okupljanju posle završetka srednje škole pijan jurio Srpkinju da je uhvatiš za bolju dojkaru. Nebitno, sjeban si i želiš da ti bude gore. Paradoks lepote bola ostaje nerešeno pitanje, emosi se doduše skoro polu-profesionalno zanimaju time, ali k'o čoveka od 50 kila žive vage i ofarbanim šiškama preko čela može shvatiti ozbiljno. Da obnoviš gradivo, ulaziš u birtiju kraj autobuske, naručuješ vinjak Slađi, sediš, gledaš i učiš od najboljih. Taj tutorijal nema formalni okvir, ali više istine i iskrenosti ima nego sve škrabotine uštirkanih akademskih likova.

Obavlja se efektno isključivo u prvom licu jednine, nikoga nema da te dekoncentriše u tvom autodestruktivinom delu. Odmah da se razjasnimo, naučnici iz Masačusetsa tvrde da se tako postaje alkos, ali ko da sluša ljude koji pišu naučne radove o statističkoj razlici u potenciji belih miševa kad im se daje 14 grama prebranca dnevno. Sve izvore komunikacije sa okolinom si isključio: Nokija 3310 se po ko zna koji put brčka u akvarijumu sa ribicama, laptop si dao mlađem burazu sa sve bukmarkovanim linkovima latino bijonsara, porodici i prijateljima si rekao da ideš da obiđeš tetku asmatičarku iz Gradiške, televizor i onako ne gledaš, jer su emitovali zadnji dobar program u vreme pornića na Televiziji Beli Manastir. Vinjak je kupljen u Rodiću, bekap kanisterčić od pet litara džibruše si dobio od stica za narezan DVD best of Lisa Ann, boks Sarajevske uštekan kraj same pepeljare - nećeš da se mučiš dodatno, kad se rokaš neka je sa stilom i ležerno, mučenje sebe mora biti umetnost, slatka gorčina životnog absinta se degustira lagano.

Pustio si Ipčeta, ti i mušica u sobi bićete jedini svedoci ridanja odraslog čoveka. A i da te neko vidi, ma ko ga jebe - ionako je danas privatnost validna k'o ček devizne štednje u Dafiment banci. Kazaljka na Vekeru sporo skakuće po podeocima za sekunde, nikad taj "tik-tak" zvuk bio glasniji, mamu mu... Ti, mušica u sobi i tvoj gorko-slatki bol - probrana straža za dugo veče suočavanja sa sopstvenim demonima, dugo veče koje je pred tobom.

Naziv defke je pleonazam, ali kad se samoubiješ nikog i ne boli kurac šta piše, makar i da stoji "Disertacija prababe Seje Kalača o seksualnom životu kišne gliste (Lumbricus terrestris)".

"Neki novi klinci"- serija

Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...

Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...

Situacije su takođe copy-paste američkih filmova. Radnja se odvija u već pomenutoj "prosečnoj" školi, a tu je i fudbalski turnir, u sali sa tribinama! Molim vas- ako se nekada i održi nekakav turnir u fudbalu, sudija, neki nastavnik fizičkog, neće ni znati da izbroji golove (moja škola je ispala, jer je igrala nerešeno revanš meč- a sudija zaboravio da su prvu dobili 5:0), a golovi se čak i u "oglednom" "Ribnikaru" označavaju lepljenjem selotejpa na zid sale.
Snimljeno je 14 epizoda+ NG specijal. Tinejdžeri su gledali ovu seriju, da bi se sprdali kako su njihove originalne fore demonizovane, a i stariji su je gledali- jer nedeljom u 8 uveče nastupa stari srpski običaj da se gleda serija. To je producente navelo da pomisle da je gledanost i realno velika, pa su spremali i drugi ciklus, ali je objektivno nesrećna ironija htela da Spomenka Kovač premine, pa se od svega odustalo...
P.S.: niko od mlađanih glumaca se posle ove serije nije afirmisao. Toliko o tome...

Namešteno

Najjači argument kada treba umanjiti nečiji uspeh ili eventualno opravdati svoj neuspeh. Samo kažeš namešteno i osećaš se kao pobednik jer su više sile bile protiv tebe i ti tu ništa nisi mogao.

1. - Jesi li video brate, pobedi Partizan Panatenaikosa...
- Namešteno brate. Pustio ih Željko Obradović.
2. - Kako je bilo na izboru za mis, lepotice?
- Jao namešteno samo tako. Bila sam najlepša ali pobedi neka fuksa preko veze.
3. - Šta bi sa onim poslom za koji si konkurisao?
- Šta šta bilo... Pa namešteno rodjo... Dobi poso neki nepismeni.
4. - E komšo jel dodje onaj tiket juče što si čekao Barsu?
- Namestili komšo moj... Nerešeno Barsa protiv Osasune u gostima... Pa gde to može...
5. - Auuu onaj mali iz naše zgrade dobio kola na nagradnoj igri. Kako nas nikada ništa da zakači.
- Ma gde baš on da bude toliki srećnik od svih ljudi. Namešteno šta ti je. Sigurno mu neko radi u Frikomu.
6. - E kako prodje na ispitu?
- Ma pao sam, ništa me ne pitaj. Sve sam znao i kao nije dovoljno, a prođoše neki veze nemaju. Namešteno, šta ćeš.

Za stolom

Enigmatično mesto gde je upotreba ružnih reči zabranjena. Mesto gde ne smeju da se vode teški razgovori i govore teške reči. Brale, možeš ti na sred Terazija da vikneš "ja volim taj seks" i preživiš usputni neodobravajuće-uzvišeni pogled gospođe sa dva prezimena ili da te afirmativno šakom lupi po leđima krezubi kapacitet, ali ako isto kažeš za stolom, brale, osuđen si da život okončaš u najgorim mukama (u vreći sa pitonima i slušalicama u ušima sa pesmom Ramdagadigadam dok ti u tabane kucaju užarene eksere). Jednom rečju ni ne pomišljaj na to.

-Ćale, treba mi osam soma za tike?
-Kolkoo?
-Sedam soma, ćale.
-Biće.
-Daj, ćale, ne ser..
-Šta, šta, reci?! Nemoj da ti ja.... Ne psuj za stolom!
-Dobro, daj mi sad pare, molim te, sramota me da idem u ovim u školu, svi me sprdaju. Zinule su toliko da mogu sendvič da nosim između đona.
-Šta mene bre to na kraju krajeva boli kurac? Idi pa zaradi, neću te ja izdržavati do kraja života.
-Ali imam samo 15 godina, ja..
-Dosta! Neću za stolom da vodimo teške razgovore, vidiš da jedem supu, hoćeš da izgorim usta, je l' to hoćeš. Da me čuka strefi i to za stolom?! Mrš tamo!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Jebem ti mater bre, ti ćeš da vodiš reprezentaciju, ti ne možeš ni FK Altinu da vodiš govneto jedno malo.
-Za stolom smo.
-Izvini ćale, ali stvarno šta misli ovaj Dik Advokat, da je Boga za kurac uvatio ako je igrao nerešeno sa Japancima na pripremam... :šik, tup-tup, tup:
-Jesam rekao da smo za stolom? Da si me poslušao niko ne bi stradao, kao da ja volim da odsecam tuđe glave, molim vas. Još ću da odrobijam zbog majmuna.

Svako ima svog Marfija

Iliti - uvek se nađe ko će tvog sneška rasturiti.

Svi planovi, sav trud i sav rad, sva dugogodišnja iscimavanja u samo jednom trenutku propadnu. I pored igranja po pravilima (bez varanja i muljanja), igranja po strogom džentlmenskom bontonu (sa rukavicama i sa stilom), spartansko-obilićevskog požrtvovanja (do poslednjeg atoma snage, sve dok ne padneš iscrpljen od nesvesti) - sve je to džabe kada te na poslednjem stepeniku sačeka kora od banane.

Da, tada znaš kako se oseća Pera Kojot, super genije. I da - to je zaista užasan osećaj.

Godina je 1996. Igra se revanš utakmica drugog kola "Kupa pobednika kupova" između FK "Crvena zvezda" i FK "Barselona". U prvoj utamici je Zvezda u Barseloni izgubila sa 3:1. U Beogradu joj je trebalo da pobedi sa barem 2:0 da bi prošla dalje.

Iako je Barselona bila jako ime, Crvena zvezda je tada imala veoma jak tim koji je mogao da načini čudo (posle prvog kola u kom su eliminisali nemačkog predstavnika "Kajzenslautern"). Tokom cele utakmice je beogradski tim napadao, cimao se, borio, jurišao koliko je to mogao pored sjajne "Barselone" u kojoj je tada igrao i Ronaldo, no - mreža gostiju je mirovala.

Mora se napomenuti da su tada sudije bile veoma nenaklonjene srpskoj ekipi i da su širokogrudno štitili gostujući tim.

U jednom trenutku, posle ko zna kog napada, beograđani su poveli. Stadion je eksplodirao, navijači pred malim ekranima su bili u ekstazi. Čudo je bilo tako blizu. No, ni šezdeset sekundi kasnije, Đovani je izjednačio rezultat. Kraj snova i kraj nadanja. Barselona je te sezone osvojila pomenuto takmičenje.

Sledeće godine, takođe u drugom kolu istog takmičenja, je FK "Partizan" igrao protiv FK "Lacija". U Italiji je srpski tim igrao nerešeno i tako imao meč loptu. Ali, iako je revanš trebao biti tu kao vrsta potvrde da crno-beli idu dalje, upravo je bivši igrač njihovog najvećeg rivala (Dejan Stanković) bio njihova "kora od banane".

Elem, zanimljivo je da je baš te godine osvajač "Kupa pobednika kupova" bio baš "Lacio". Simpatično, zar ne?

Ep o velikom usponu i još većem padu srpske fudbalske zvezde

PROLOG
Priča počinje kao i druge (s)lične bajke svuda u svetu.
Dečko od svojih desetak godina živi u predgrađu Prčilovca, ima sobu sa izlepljenim posterima Zvezde/Partizana i sanja da jednog dana zaigra u prvom timu svog omiljenog kluba.
U razredu je najbolji fudbaler, u lokalnom livadskom klubu postaje prva zvezda...
I sa 15 je već na klupi FK "Radničkog" iz Prčilovca. Trener ga tu i tamo pusti da uđe u igru i on uspeva da se istakne.

2.
A onda dođe dan koga svaki fudbaler u Srbiji čeka: dan kada će ga zapaziti Ramadani. Malo pružanja 110% mogućnosti, Ramadani šalje "Audi" i uz najkvalitetniji viski i oralnu obradu poslovne pratnje, negde usput naš junak potpisuje menadžerski ugovor i angažman u Zvezdi/Partizanu. To je, pobogu, njegov životni san, iako daje novom agentu 80% plate.
Angažman u jednom od večitih protiče standardno. Najpre nije ni na klupi. Potom je na klupi svaki drugi meč. U osmom kolu novog prvenstva, ušao je u igru u 92. minutu. U jedanaestom kolu u 85, a onda je u osmini finala narednog kupa čak bio i u prvom timu. I tada koristi priliku, daje dva komada.
Tada je stiglo dugo i toplo leto sa prelaznim rokovima. Zvezda/Partizan je ponovo u finansijskim govnima, pa rasprodaje ceo prvi tim po Turskoj i Južnoj Koreji... Godinu dana kasnije, naš junak je postao zvanično najbolji strelac domaćeg prvenstva.
"24 sata" ne ispuštaju priliku da pišu o klaberskom životu nove fudbalske zvezde. "Blic" javlja da je on novi dečko Marijane Mateus, "Kurir", pak, sumnja da je ipak reč o Mimi Oro, a "Informer" saznaje iz pouzdanih da je sa obe bila reč o vezi za noć uz nevini peting.

3.
I baš u trenutku kada ga je obezbeđenje "Freestyler"-a ljubazno ostavilo u jarku pokraj obale (jer je gazdinom kumčetu razbio glavu flašom), zazvonio je mobilni. Ramadani ga obaveštava da ga je selektor definitivno pozvao u reprezentaciju. Naravno, čast je igrati za svoju zemlju. U prijateljskom meču protiv Norveške je grejao klupu ("A da sam ušao, barem bi bilo nerešeno!"). Onda, u kvalifikacijama protiv Tunguzije ulazi i daje gol. To je u polusnu na TV-u video Murinjo... I od narednog prelaznog roka, naš junak je na klupi "Čelsija".
Dobro, nije se ni moglo očekivati da će odmah zaigrati u prvom timu kluba kakav je Čelsi, ali mu je omogućeno da uđe u igru u četvrtfinalu FA kupa. I po običaju, koristi priliku da se istakne- u jednom vazdušnom duelu, kramponom udara protivničkog igrača u jaja. Sledi godinu dana suspenzije, a Murinjo najavljuje da će prilikom sledećeg prelaznog roka staviti na transfer listu. U međuvremenu, naš junak se uključuje u londonski klaberski život. Nije baš kupio dabl-deker, ali jeste "Bentlija". Britanske starlete su dobro upoznale srpskog pastuva. "San" prenosi kako je zajedno sa princom Harijem mokrio sa Tauer bridža.
Posle ovog skandala, rešava da se uozbilji. Tera Ramadanija u majčinu (na šta mu ovaj govori da će mu zatvoriti sva vrata u Srbiji, a i šire) i angažuje engleskog menadžera.

4.
Svaka Augentalerova božja noga ima svoju Mijatovićevu prečku. Murinjo je ispunio svoje obećanje, pa je naš junak karijeru nastavio u "Valensiji". Međutim, postaje jasno da prolazi voz. Počeli su da se pojavljuju 5-6 godina mlađi klinci, čiju formu više nikako nije mogao da dostigne. Obećanje je ispunio i Ramadani- selektor više nije ni pomišljao da ga zove u repku. Stoga, naš junak sada odlazi u "Genčlerbirligi". Tamo je zapravo igrao u prvom timu, ali je promašen penal u polufinalu kupa ozbiljno naljutio navijače, pa ga je to koštalo angažmana. Karijeru nakratko nastavlja u "Nefčiju" iz Bakua, a potom se ustaljuje u moldavskom "Šerifu". Posle tri godine, nečujno odlučuje da tu zaključi svoju igračku karijeru. U Srbiji, to prenosi "Blic Sport" kao pedesetu vest po značaju.

EPILOG
Povratak u Srbiju je bio duga, teška, tužna i bolna priča. Mediji ga nekoliko godina nisu spominjali ni u kontekstu kucanja na vrata zaboravljenih asova. Novca je još uvek bilo, ali novac je najlakše spiskati na sponzoruše i poroke.
Posle nekog vremena zazvonio ge telefon. Na vezi je bio njegov ćale. Uspeo je nekako da se nagodi sa direktorom FK "Radnički" Prčilovac da našeg junaka angažuje kao trenera mlađih kategorija.

Zahvaljujemo Mateji Kežmanu, Đaniju Ćurčiću, Draganu Ćiriću i mnogim drugim vedetama srpskog fudbala, čije su životne priče poslužile kao inspiracija za pređašnji tekst.

Muškarci ili ono najpribližnije njima iz reklama za prava seksualnih manjina

Urbano, urbano i samo urbano. To je moto ovih reklama, jer cilj nije da se seksualne manjine približe prosečnom seoskom domaćinu. Pod jedan, seoska populacija nije velika, pod dva, sve to deluje kao uzaludan posao jer kakvu god reklamu napravio, homoseksualno nastrojena persona može samo da dobije batine u seoskoj kafani i pod tri, gejovi i ne idu na selo uopšte, jer šta će tamo koji kurac? Samo mogu da se uprljaju tamo.

E sad, tu se dolazi do prvog problema. Ono što je pod dva u selu, u principu važi i u gradu, pa je prvo potrebno naći najmanje četiri geja, slično onima iz reklama za pivo, čips i tako to, ali opet pomalo različita. Dakle, moraju izgledati kao muškarci koliko god je to moguće, makar dvojica od njih, a to se postiže sa nekoliko detalja kao što su, brada od četiri dana, uredno-neuredna frizura i muževna, ali opet moderna garderoba. Neka čudnjikava fuzija militari i bling-bling fazona koja sama po sebi govori da bi oni u slučaju rata mogli da se bore ukoliko su uslovi prihvatljivi za jednog modernog čoveka, ali da u slučaju mira, umeju da uživaju u stvarima koje ih ispunjavaju. Ne bih se zadržavao na tom ispunjavanju puno. Druga dvojica moraju izgledati potpuno feminizirano, a cilj toga je da se kroz reklamu steknu simpatije ženskog auditorijuma, koji nakon serija tipa Seks i Grad, smatra da je imati druga geja, postalo bitnije i od asesoara. Tačnije taj drug je postao asesoar. (to što znam za izraz asesoar, samo je dokaz da smo bombardovani svakakvim glupostima kroz medije svaki jebeni dan, prim. aut.)

Nakon toga se dolazi se i do najbitnijeg segmenta reklame, a to je stavljanje ova četiri lika u neku situaciju koja je potpuno prirodna za heteroseksualng muškaraca i time se pokazuje da to što gejevi vole vole neke druge, malo više ženske stvari, ne znači da ne mogu da uživaju u nekoj tipično muškoj radnji. Naravno, nema bolje i popularnije muške stvari od fudbala. E sad, bitno je izbeći moguće tenzije, pa se nikako ne smeju koristiti bilo kakva obeležja naša dva najpopularnija kluba, pa se stoga pribegava obeležijima nekog stranog kluba, koji mora biti veoma popularan, a opet mora imati neki blago homoseksualni oreol, tipa Arsenal ili Barselona. Dvojica navijaju za jedan klub, druga dvojica za drugi klub.

Na kraju reklame mora da usledi hepiend. Znači, rezultat je nerešen i tu pod moranje ide i scena poljupca makar jednog para, što je mač sa dve oštrice, jer ako je prosečan heteroseksualac i nekako uspeo da pogleda celu reklamu, a to je moguće jer zbog perfidnog, goreopisanog načina kako je snimljena, muškarac koji ne ume da primeti sve te suptilne znake o čemu se tu zapravo radi, lako bude prevaren, onda postoji velika verovatnoća da će sa gađenjem da okrene glavu ili gađa televizor, ali opet, oni idu logikom da ako milijardu puta pokažeš na televiziji dva muškarca kako se ljube, to će na kraju postati potpuno normalno.

Izuzetno uredna, po najmodernijem minimalističkom standardu nameštena soba, u kojoj dominira čista bela boja.

Na zidu je veliki LED televizor i na njemu je utakmica dva velika, moderna, jaka evropska fudbalska kluba. U momentu kada je kadar na utakmici koja provejava ekranom, igrač koji se zumira je onaj koji je najviše metroseksualno nalickan, a opet izuzetno popularan.

Kamera se okreće ka gledaocima tog spektakla u dnevnoj sobi i na beloj, kožnoj garnituri sede četiri muškarca. Dva para, ali to se još ne provaljuje. Dvojica su malo zabradatili i blago su neuredni, mada nose veoma moderne cipele ili patike i maskirne pantalone sa džepovima. Pantalone mogu biti i bež ponekad. Jedan nosi dres Arsenala, a drugi ima Barsin šal, italijanski uvezan oko vrata i Versaćijevu siledžijku. Na ramenu mu je tetovaža, ali nju ne zumiraju jer ima neku blago pedersku poentu, pa bi štetilo onome što oni žele da postignu. Oni sede na krajevima garniture, a između njih su dva nasmejana, blago feminizirana muškarca u metro fazonu. Na stolu i u rukama nekih od njih su limenke ali ne vidi se čega, da bi se stekao utisak kako piju pivo. Činija je puna čipsa, ali nema ga nigde po stočiću ili podu jer time se pokazuje njihov dualitet, tačnije da su oni muškarci jer gledaju utakmicu i piju pivo, ali su u isto vreme u dodiru i sa svojom ženskom stranom i neće k'o svinje da raspiaju čips svuda okolo.

Jasno je da vodi Barsa jer ovaj sa šalom zadirkuje ovog sa dresom. Odjednom se zablentače u televizor, jer je šansa za Arsenal. Napetost raste dok pokušavaju da prenesu utisak šanse za gol. Polako spuštaju limenke na stočić i vraćaju čips u činiju, očiju hipnostisanih ekranom. Gej sa dresom steže pesnicu i tada se snimak usporava malo dok on viče neke ohrabrujuće reči. Ovaj pored njega se smejulji. Muškarac sa Barsinim šalom mlatara glavom levo-desno pokazujući želju da se gol ne postigne, dok ovaj feminizirani pored njega se takođe smejulji, stežući ruku muškarca pored sebe. GOL! Ovaj sa Arsenalovim dresom skače od sreće, i tog trenutka kreće da se ljubi sa feminiziranim likom pored njega koji takođe navija za Arsenal, a sada je jasno da su u vezi. Ova druga dvojica su ustali i čekaju da im čestitaju sportski.

Utakmica se završava nerešenim rezultatom, a njih četvorica se kucaju limenkama zadovoljni što niko nije pobedio, niti je ko izgubio.

Recite ne drogama!

Aj revanš ako smeš

Posle izgovora iste i odigranog meča "pro PES-ovci" ostaju kraći za 3.186 dinara.

Marko: Eee brate, šta radiš, aj dodji da te pocepam malo, odavno nisam. Skinuo sam nove pecheve.
Nikola: E, evo ništa, smaram se, dolazim, spremi pivo.
Marko: Ajde, biramo na na KOCKU, koj' se tim prvi padne igramo s' njim
Nikola: Može!
Marko: Ma daj bre molim te od ovoliko timova pali mi se meksikanci Pačuka !!
Nikola: Haha, ko te jebe, sad ja biram.
Nikola: Ohoo, Mančester Siti!!
Marko: Koja si ti guzica, ne mogu da verujem! Jao Bože ima li te.
Nikola: Daj koj' kurac više praviš tu formaciju pola sat' kao da ćeš da pobediš!
Marko: Nikad se ne zna.
Nikola: Jaooooo Božeee prazan gol promašio jebem ti Teveza zašto li sam ga pustio!! I sad ćeš gol da mi daš na kontri!!!
Marko: Ma da, daću ti ovaj Benitez štakor ima spid 63, Milijaš je brži od njega!
Nikola: Molim te 83 minut, znao sam znači brate ovo je neverovatno, ima da izvučeš nerešeno i na penale da me pobediš!!! Jaoooooo!!!
Nikola: Tačno sam znao, izuk'o si se mrtvaku jedan, šansu nisi imao bre!! Nisi mrdnuo tokom celog meča!!!
Marko: Ma ko te jebe kad ne znaš, baš zbog toga sad ima da te šibam, dupe ima da ti pomerim posle!!
Nikola: Koga ćeš bre da pobediš, pa ti ako me pobediš neću više zaigrati PES, dzojstike ima da pobacam momentalnio. Planirao sam da te pustim, da ne kukaš ali neću sad izinata!!!!
Nikola: I da znaš nema u sredini da se šutira penal!!!!

Marko: Toooo Perezzzz!!!! 1:0
Nikola: Silvaaaaaaaaaaa!!! 1:1
Marko: To lunaaa srce mo'e!!! 2:1
Nikola: Tuuu jebem ti sve da ti jebem, nikad sreću da nemaš, jebem ti Balotelija!! 2:1
Marko: Moooontes kakva golčina!! 3:1
Nikola: Ti si bre pička najveća nevidjena, ona ljigava ljigavče jedan propali pa rekli smo nema u sredini!!!
Marko: Ma ko te jebe zadržao sam strelicu u levo!!!
Nikola: Ooooo pleme ti jebem, jebem ti Zabaletu, k'o šporet da šutira!!! Pa zadržao sam strelicu na dole, zajebi me više sa ovim kradjama. Neću da igram višee da se nerviram!!! Prokleti fudbal i sve ima da ga izbrišem kad dodjem kuci!!!!!!
Marko: Ajde idi polako puko si ko vodenjak, idi smiri živce i vežbaj kući!!!
Nikola: Ko je bre puko pederu jedan balavavi, nemoj ti meni tako nemoj da te razvalim sad tebe i ovaj tvoj prokleti dzojstik!!!
Marko: Ajdee, opravljaj se!!! Treniraj kod kućee, reko si da ideš!!
Nikola: Ajde da biramo ponovo nove timove!!!
Marko: Neću!
Nikola: Ma ti si pička najveća. IDEM!! I ovaj prokleti dzojstik kog ću sad da ga razvalim od zemlje
Marko: Samo da ti kažem ost'o si kraći za 3.186 dinara.
Nikola: Znam. Aj revanš!!

Mute

Nacin na koji mozete da se resite nenadjebivih komentatora iz kruga dvojke, koji skoro zenskim glasicem vode najbitnije utakmice i meceve svih vrsta. Njihov glas umiruje i uspavljuje i najvece sanse i pogotke. Imate utisak da gledate balet a ne derbi.

A tek komentare koje izvaljuju, prepuni besmislica, dosadnih konstatacija i preuranjenih odluka... a kada nisu upravu kazu 'prosudite sami'.

Pritiskom na mute ubijate ih ko Raid muve i komarce koji neprestano zuje kad se uspavate, dok gledate recimo mec izmedju Novaka i Nadala.

(nastaje pauza od jedno 15 sec. i sledi nastavak): „... i ostalih sportova...“
„Tribine se žute – sve je u narandžastom“
(Na nekoj Olimpijadi Švajcarac je osvojio zlatnu medalju i na ekranu piše Switzerland):
„I ta mala zemlja SVAZILEND je uspela da osvoji prvu medalju...“
(Prenos utakmica Španija – Jugoslavija);
„Prava fudbalska bitka koju vode plavi momci u plavim dresovima!“
„I, gospodine Pedersen, zaista zaslužujete takvo prezime“
„Na terenu su dva Stankovića, Dejan Stanković i Dejan Govedarica...“
(Utakmica Arsenal – Ajaks: Berkamp izlazi iz igre u 22. minutu, ulazi Patrik Vijera. Na ekranu se ispisuje sledeće: 22. minutes, 10. Bergkamp out):
„I dragi gledaoci, u igru se sprema iskusni Minutes sa brojem 22!“
(Prenos vaterpola):
„U bazenu plivaju nečije gaćice, da vidimo čije su...“
„Naši igrači su u plavim majicam...“
(Davni prenos utakmice Jugoslavija – DDR Nemačka):
„Kakav šut i izvanredna odbrana Ljukovčana... Samo trenutak... Da vidimo zašto se to Nemci raduju... Aha, izgleda Nemačka vodi 2:1“
(Sa jednog finala Kupa šampiona):
„Dobro vam veće, dragi gledaoci, javljamo se uživo iz Londona sa stadiona Park prinčeva.“
„Na stadionu se okupilo oko 50 hiljada dinara...“
(Prenosi sa raznih fudbalskih događanja):
„Kamerun mora da izvuče barem bod pred utakmicu sa Švajcarskom da bi osigurao prolaz... (puza 10 sec.)
...oprosite, dragi gledaoci, Kamerun nije u istoj grupi sa Švajcarskom...“
„Ulazi Mekmanamanaman.“
„Kolega, može mali remize ove utakmice?“
„Najdoski je odlično skočio, ali nažalost, samo preko prečke“
„I, dok je lopta u vazduhu, da vam saopštim sastav timova.“
„...sudija danas nije delio pravdu, već je množio nepravdu...“
„Kakav udarac! Pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik!“

Kisa pada ne terenu,a Boga mi i po atletskoj stazi.
Oklznuo se na zadnju levu nogu.
Prvi poeni naseg centra Rebrace,centra.
Veceras se sastaju Real iz Madrida i Glazgov iz rendzersa.
U igru ulazi reverse angle.
Poleteo je Bozic kao tenk!
Milenko Topic i Krstic,duel dva veoma iskusna igraca(Krstic 18.god.)
Statistika je kao bikini,otkriva sve,a ne pokazuje nista.

Sut po zemlji i precka!!!

Milos Topalovic
-Sledecih par minuta ovog snimka proticu u znaku Georgi Hagija i ove kretenske reklame za ketchup.
-Obratite paznju, na stadionu u Istambulu samo policijski psi nemaju brkove.

Sreto Scepanovic
-Naseg boksera Belica, dragi gledaoci, prepoznat cete po belim gacicama, a njegovog protivnika Motungua iz Kenije po crnim.

Mladen Delic
-I cetvrti poen Savica.Litvanija vodi 7:3
-Ako se utakmica zavrsi nereseno, nova se igra u sredu.Ja imam avionsku kartu za ponedeljak.Da li ce mi dozvoliti do promenim kartu?Kako cu se ja vratiti?...
-Jokanovic do Stojkovica,Stojkovic do Stojkovica, ovaj vraca Stojkovicu.
-Treba znati, americki kosarkasi su visoki dva i vise metara

Durkovic
-Sada Popov vodi celu duzinu bazena i amerikanac ce da osvoji zlato samo ako Popov pocne da se davi
-Zoran Savic je imao MALU porodicnu neprijatnost ovih dana.Umrla mu je majka.

M.Pantic i N.Kovinjalo
- Pantic:U stazi br. sedam je glavni favorit Michael Jackson.Pardon Michael Jordan.
Kovinjalo: Da, kolega Pantic zeli da kaze da je Michael Jackson u americi popularan kao njih dvojica.

Srdan Knezevic
-postovani gledaoci, izvinjavamo se zbog ovog prekida.Upravo su nam organizatori zabranili da pusimo u reporterskim kabinama.Evo i kolege Spanci se bune, nisam samo ja...
-Krilo nikad ne pada daleko od beka.

Vladanko Stojanovic
-I to je lagana lopta za golmana Stojanovica.(nakon jedne minute)Ne, izgleda da je ipak pogodak
-Zadovoljio je trenera i zato sada igra

U Bajer Leverkuzenu nekada je igrao čuveni Štefan Kurc što je stvaralo dosta neprijatnosti komentatorima. Sećam se da je tada TV Palma prenosila Bundes ligu, i ne mogu sad da se setim imena komentatora, ali kroz razne utakmice bilo je zanimljivih složenica tipa...
-Lopta stiže do Kurc-a
-Lopta se od Kurc-a odbila u aut
-Šol je sapleo Kurc-a i sada će za to dobiti žuti karton
-Na današnjoj utakmici se od Kurc-a mnogo očekuje
-Sada su tri igrača pratila Kurc-a, ali ga nisu mogli zaustaviti
-Teško je dobiti duel sa stamenim Kurcom
-Sudija je sada svirao Kurcu ofsajd
-Šuster je dugom loptom pronašao Kurc-a
-Nema još mnogo vremena do kraja, i svi igrači Bajera sada šalju loptu do Kurc-a
-Trener sada nešto dobacuje Kurcu
-Svi golmani se plaše Kurc-a
-Kakav fantastičan gol. Bez Kurc-a Bajer ne bi bio ono što jeste
-Bio je to previsok centaršut. Bez obzira na visinu i skočnost, ne može se očekivati od Kurc-a da poleti
...itd.

Zvonko Mihajlovski: I sada je lopta pukla, kao staklena kugla od porcelana.

(Utakmica Jugoslavija - Ceska, 1997.)
Milojko Pantic:
- Aut za Holandiju

Milojko Pantic:
-Kisa pada cak i oko korner zastavice!

Vladanko Stojakovic:
-Na stadionu se okupilo oko 30 hiljada dinara

Naseg Deju stalno cuvaju po tri igraca, a cesto im se pridodaje i cetvrti...

U prepunoj dvorani Drazena Petrovica, okupilo se oko 500 000 vatrenih navijaca!

Polster,Polster.." (pa se onda ugusi u dimu cigare i 15 sekundi kasnije) "da vidimo sada zasto su se igraci Kelna kao po komandi svi povukli na svoju polovinu ...a da, to je 1:0 za njih

Radnicki Nis

Nekada "Real sa nisave" a sada se jedva bori sa finansijskom situacijom.

Prvo radničko sportsko društvo formirano je na inicijativu Miloša Markovića, tada člana KPJ. Klub se još 1921. godine počeo nazivati „Proleter" i to je preteča kasnije nastalog „Radničkog". U to vreme Niš nije imao svoj podsavez, već su niški timovi pripadali Beogradskom loptačkom podsavezu. Kad su pravila bila gotova i skupština održana klub je trebalo da bude osnovan. Grupa članova „Proleter" otputovala je u Beograd da završi ovaj posao. U grupi se nalazio i jedan od poznatih igrača „Radničkog" Mile Stamenković.
Vlast je optužila nišku ekipu „Proleter" da je „prokomunistička" i da kao takva ne može da razvija svoju sportsku aktivnost. Te optužbe stigle su i u Beogradski loptački podsavez pa se grupa iz ekipe niškog, „Proletera" vratila ne obavljenog posla sa sledećim obrazloženjem: Beogradski podsavez ne želi i neće da verificira tim „Proleter" pod ovim imenom, pozivajući se na Zakon o zaštiti države i druga akta kojima je ovaj naziv bio zabranjen.
Miloš Marković nije posustao. Po sećanju savremenika on je bio dosta gnevan na ovaj postupak podsaveza, ali se brzo dao na posao da je sva pravila kluba izmenio na taj način što je naziv „Proleter" svuda zamenio sa „Radnički". Tako je formirana fudbalska ekipa koja sa malim prekidima razvija svoju bogatu sportsku tradiciju skoro pola veka, sa manjim ili većim prekidima.
Kako je klub osnovan 24. aprila 1923. godine, ova se godina uzima kao godina nastanka sport kluba „Radničkog" iz Niša.
Ekipa „Radničkog" u svom početku trenirala je u malom dvorištu Radničkog doma a nešto kasnije na starom vašarištu, odnosno na prostoru gde se danas nalazi stovarište preduzeća „Ogrev" u blizini Mašinske industrije Niš. U početku ekipa nije imala trenera već je kapiten tima bio zadužen i za treniranje svojih igrača. Za vreme treninga obavezno je prisustvovao i jedan član uprave kluba.
U početku „Radnički" nije imao dovoljno iskustva i tehnike u igri, pa su ga ranije formirani klubovi, kao „Sinđelić" ili „Pobeda", pobeđivali i sa više golova razlike. Sve je to bilo kratkog veka: ubrzo je „Radnički" na zelenom polju postao ravnopravan protivnik svim klubovima i počeo da beleži pobede. „U nedelju je "Radnički" sigurno i zasluženo potukao svog protivnika. „Pobeda" je u prvom delu igre igrala očajno slabo i da je protivnik bio prisebniji i odlučniji pred golom rezultat bi bio katastrofalniji … „Pobeda" je morala da kapitulira pred odlučnom odbranom „Radničkog"... pisao je jedan sportski list 16. oktobra 1927. godine.
Tim „Radničkog" nastupao je u zelenim dresovima a na levoj strani, u belom polju, nalazila se crvena zvezda petokraka kao simbol pripadnosti radničkom pokretu.
Posrednik kluba je u početku bio Miloš Marković a po njegovom odlasku Dragiša Niketić, oba istaknuta radnička borca. Između ostalih, članova uprave bili su i Mladen Đorđević Madža i Raša Anđelković, ekonom. U ekipi „Radničkog" igrali su kao aktivni igrači poznati revolucionari Josip Kolumbo i Stanko Paunović.
U prvenstvu moravske župe, a posle jesenje sezone za 1927/28. godinu. „Radnički" je osvojio prvo mesto. Bilo je to počasno zvanje i sportska slava igrača „Radničkog" koji su ovo mesto zauzeli posle pobede nad mnogim timovima iz Niša, Leskovca i Prokuplja. Tim povodom pisao je jedan list: „Kao što se iz tabele vidi jesenji prvak Moravske župe je sport klub "Radnički" iz Niša. Ovaj mladi i napredni klub zaslužno je zauzeo prvo mesto. Iz tabele se vidi da je izgubio samo jednu utakmicu i to nezasluženo. Ostale je rešio u svoju korist, osim što je sa SK „Sinđelićem" igrao nerešeno.
U danima zavođenja šestojanuarske diktature i naleta buržoazije na sve manifestacije radničkog pokreta zabranjen je 1929. godine i rad SK „Radničkog", koji je skoro devet godina predstavljao zapaženu, po disciplini i po zalaganju, sportsku ekipu.
„Radnički" će posle nekoliko godina ponovo biti obnovljen.
Početkom rata 1941. klub prestaje sa aktivnostima da bi ih obnovio 1945. Nakon toga Radnički je u stalnom usponu. 1962. izborio je plasman u prvu saveznu ligu. 1975. godine pobednik je Balkanskog kupa i osvaja svoj prvi trofej od međunarodnog značaja. Juna 1980. kao trećeplasirana ekipa u nacionalnom prvenstvu stiče pravo učešća u UEFA kupu, u kome će veoma uspešno nastupati još dve sezone odigravši širom Evrope 13 utakmice sa renomiranim klubovima poput Hamburgera, Napolija, Dandi junajteda, Grashopersa, Fejnorda, Az Alkmara i drugih. 1982. godine je ostvario svoj najveći uspeh stigavši do polufinala ovog značajnog evropskog takmičenja.
U svojoj osamdesettrogodišnjoj istoriji Radnički je dao nekoliko desetina reprezentativaca u svim republičkim i saveznim selekcijama. Pečat Radničkom je dao i veliki broj fudbalera koji su odigrali preko 200 utakmica, provodeći i više od 10 godina u klubu.
U sezoni 2009/10. Prve lige Srbije zauzeo je 15. mesto sa 39 boda, dobivši 9 od ukupno 34 odigranih utakmica, tako da je ispao iz Prve lige Srbije u Srpsku ligu Istok za sezonu 2010/11.
Omladinska škola IVAN BELI KRSTIĆ
Tokom 1963.godine, samo godinu dana posle ulaska Radničkog u Prvu ligu, na inicijativu Petrović Tihomira, formirana je Omladinsko-pionirska fudbalska škola.
Iz devet niških osnovnih škola odabrano je 48 pionira koji su organizovano počeli da uče fudbalsku abecedu.
Bio je to početak svetlih tradicija Fudbalske škole Radničkog koja će vremenom postati pravi rasadnik talenata, iznedriće veliki broj fudbalskih imena koji će proneti slavu Čaira, jugoslovenskog i svetskog fudbala.
Brojne generacije mladih fudbalera, učesnici su mnogih prvenstvenih mečeva, domaćih i međunarodnih turnira sa kojih su se vraćali ozarena lica i sa priznanjima koja i danas krase vitrine Fudbalskog kluba "Radnički".
Prvi veliki uspeh omladinski tim Radničkog postigao je u aprilu 1966.godine na turniru u nemačkom gradu Šplendlimgenu. U takmičenju po grupama Radnički je bio bolji od domaćina 4:1 i Berlina 2:0, dok je sa Salcburgom igrao nerešeno 0:0. U finalnoj utakmici Radnički je pobedio ekipu Frankfurta rezultatom 1:0 i zasluženo osvojio pobednički pehar. Nenad Cvetković je sa 5 golova bio najbolji strelac turnira, a Slavoljub Milenković proglašen je za najboljeg igrača turnira.
Na turniru u Parizu, u maju 1969.godine, omladinci Radničkog takođe osvajaju prvo mesto. U finalu turnira pobedili su ekipu Kaljarija iz Italije golom Pešića i osvojili prvo mesto.
Od velikih turnira i uspeha izdvajamo i međunarodni turnir "Vojvodina-Crvena zvezda" odigran 1984.godine kada su omladinci Radničkog osvojili prvo mesto. Niške nade su do trijumfa došle sasvim zasluženo. U predtakmičenju, Radnički je osvojio tri pehara i to za najbolju, najefikasniju i najmlađu ekipu. U finalu turnira omladinci Radničkog su osvojili još tri pehara, jedan prelazni, jedan u trajno vlasništvo i pehar "Politike" za najbolju ekipu. Priznanje je dobio i Milorad Janković, nekadašnji igrač Radničkog, učitelj niških omladinaca, kome je Savez fudbalskih trenera Jugoslavije dodelio plaketu kao najuspešnijem treneru. O jačini turnira govore imena učesnika. Od stranih ekipa učestvovavali su Ferencvaroš, Osasuna, Politehnika, Ausburg i Modena, a od domaćih, pored Radničkog, još i Vojvodina, Crvena zvezda, Partizan i Hajduk.
1991.godina ostaće upamćena po tome što je Omladinski tim Radničkog postigao veliki uspeh. Po prvi put omladinci Radničkog postali su prvaci države. Kao prvak Omladinske lige Srbije, niški omladinci učestvovali su u završnom delu prvenstva. Novi Sad je bio domaćin prve polufinalne grupe u kojoj je pobedio Radnički, a u drugoj grupi, čiji je domaćin bilo Sarajevo, pobedili su omladinci Željezničara iz Sarajeva. Do pobednika se trebalo doći odigravanjem dve utakmice. U prvoj utakmici u Nišu omladinci Radničkog bili su bolji od Željezničara i pobedili golom Dejana Petkovića sa 1:0. U revanšu, u Sarajevu, bilo je 1:1. Tako je pobednički pehar pripao Omladisnkom timu niškog prvoligaša. Trener niških nada bio je Vladislav Nikolić.
19.septembra 1992.godine niški fudbal ponovo ima prvaka Jugoslavije. Kadeti Radničkog, trijumfalno su završili turnir u Novom Sadu i pobedama protiv OFK Titograda, Građasnkog iz Prištine i domaće Vojvodine, ponovili uspeh omladinaca koji su samo godinu dana pre bili najbolji u državi. Kadeti Radničkog odigrali su tada tri utakmice, ostvarili tri pobede, prikazali tri sjajne partije u kojima nisu primili nijedan gol, a postigli su šest. Mladi niški fudbaleri demonstrirali su visok nivo tehničke i taktičke spremnosti uz primerenu borbenost. Trijumf za veliku radost navijača ali i za rukovodioca omladinsko pionirskog pogona Miroslava Glišovića i trenere Milorada Jankovića, Ljubišu Rajkovića i Miodraga Stefanovića.
Poslednji veliki uspeh Fudbalske škole Radničkog ostvaren je 2000.godine. Kadeti Radničkog, pod vođstvom trenera Aleksandra Jovanovskog, osvojili su Kadetsko prvenstvo Srbije. U finalu niški kadeti pobedili su ekipu Crvene zvezde rezultatom 1:0 i plasirali se na završni turnir za prvaka Jugoslavije u Novom Sadu. U takmičenju za najbolju kadetsku ekipu naše zemlje mladi niški fudbaleri osvojili su treće mesto. Bilo je to samo nekoliko primera uspeha Niške škole fudbale.
Ako kažemo da je svaka generacija znala za poneki uspeh, onda nije teško stvoriti sliku o vrednosti mladih generacija Radničkog. I tako, iz godine u godinu, stasavale su generacije mladih fudbalera na niškom Čairu.
Fudbalska škola Radničkog prepoznatljiva je po svome radu i o njoj se priča sa dužnim poštovanjem. U današnje vreme Fudbalska škola Radničkog radi po standardima velikih evropskih klubova. U svojim pogonima škola okuplja 400-450 mladih talentovanih fudbalera. Mladi talenti u kategoriji petlića, uzrasta od 8-9 godina, prijavljuju se u klub. Zatim sledi izbor najtalentovanijih koji nastavljaju dalji rad. Postoje tri selekcije petlića i po dve pionira, kadeta i omladinaca.
Trenutno u Fudbalskoj školi kluba radi sedam trenera, sve su to bivši igrači Radničkog. 14.oktobra 2000.godine otvorene su nove prostorije Fudbalske škole Radničkog. Mladi fudbaleri dobili su mnogo bolje uslove za rad i s pravom se Fudbalska škola Radničkog, uz Partizanovu i Crvene zvezde svrstava među tri najbolje u Jugoslaviji.
U znak sećanja na tragično nastradalog, velikog talenta ne samo niškog fudbala Ivana Krstića Belog, Fudbalska škola Radničkog nosi njegovo ime. Tragično nastradali Ivan Krstić Beli, zakoračio je na Čair sa devet godina, prošao školu Radničkog, ustalio se u prvom timu i postao kapiten. Na pragu svoje velike fudbalske karijere tragično je izgubio život na treningu od udara groma, na pomoćnom terenu, pored same škole. Zauvek će ostati uspomena na njega, na njegov talenat i biće primer budućim generacijama koje dolaze.