Mesto koje se nalazi na kraju (ili početku?) Knez Mihajlove ulice. Kada prođeš sve one lešinare koji bi da ti izvuku neku kintu, protutnjiš pored izloga čije proizvode ne možeš da priuštiš od svoje bedne plate, dolaziš do ulice koju bi trebalo preći kako bi stigao do Kalemegdana. Tu zastaneš i ako si se smrz'o k'o pizda (ako nisi do sad, uskoro ćeš, ide 'ladno vreme), ulaziš na vrata sa desne strane. Prijatno je, toplo je... Puna kapa! Možeš uzeti koju knjigu s polica, videti šta ima novo od klasika, da l' se ubio još neko od romantičara, takoreći, oplemeniti svoju pojavu mirisom ispisanih stranica i uticajem intelektualaca u vidu bakuta, dekuta i fanatičnih bibliofila koji pretražuju bazu podataka (ne za računarom, već vadeći kartončiće iz onih pregradica), a nađe se i par onih koji traže neke sveCke besCelere za razbibrigu, da odmore mozak između španskih serija i brisanja prozora. Ako si u potrazi za zabavom, možeš se zanimati na razne načine: tražiti naslove knjiga čiji su svi primerci već zauzeti i prigovarati što nemaju dovoljno primeraka, kada prozovu nečije ime možeš skočiti i viknuti: 'otiš'o u wc bilo mu hitno!', tražiti knjige koje uopšte ne postoje ili knjige škakljivih naslova "Analni seks na 101 način", "Umetnost svršavanja", "Gutanje po fazama" (ako se ispostavi da nešto od ovoga zaista postoji, javiti autoru definicije). Kada se smoriš, uvek možeš da se zaputiš ka izlazu, sa osećajem da si danas makar na tren bio uzoran građanin, bela ovca u stadu učenih ljudi, sa čvrstom odlukom da sledeći put pre nego što pokušaš da utekneš s knjigom, pogledaš da li ima onih andraka što pište.

Laganeze se uvući negde ili provaliti u određeni objekat, potpuno neprimetno.

Organizovana grupa osoba uglavnom ženskog pola, kao i ponekog nedefinisanog oblika života, poznatih pod imenom Šemal i Građen je ko skraćeni korner, koja se bavi svim i svačim, a najčešće presipanjem iz šupljeg u prazno i u kojoj, po nepisanom pravilu, niti jedna članica ne liči na žensko...

Totalna suprotnost je Vazduhoplovna eskadrila.

Iz malog mozga prepoznati rješenje kao ozbiljnog problema čovjeka kojem gori pod nogama i ne propustiti priliku podjebavanja istog.

Kažu mudri ljudi da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Ja se slažem, otvara, ali kako.
Jednom davno u zemlji iza sedam mora i sedam gora živeo je siromašni pisac definicija. Jedne noći je usnio san da ga čeka veliko bogatstvo ako uspe da ubije alu hejtersku u zemlji Vukajliji. Rešio je da sledi svoj san i obreo se u toj čudnoj zemlji. Tražeći alu hejtersku danima i noćima iznurivao je sebe do krajnjih granica izdržljivosti.
Odjednom moćni guru Vukajlijaškog neba mu se obratio i rekao da će alu hejtersku naći iza gvozdenih vrata na groblju vukajlijaškome. Stajao je siroti pisac definicija pred tim vratima kada mu se guru ponovo obratio i rekao da ključeve od tih vrata čuva najlepša devojka naroda vukajlijaškoga i da će ona doći tačno u ponoć da obiđe gvozdena vrata i da dalja sudbina sirotog pisca zavisi samo od njegove moći da omekša srce najlepše od svih.
Došla je ponoć i najlepša se pojavila u svom punom sjaju. Siroti pisac je bio opčinjen njenom lepotom i kleknuo kraj njenih nogu. Ljubeći joj stopala samo je ponavljao:
" Oh, najlepša i najdivnija, dozvoli mi da večito tvoj sluga budem samo da bih te gledao. Dozvoli mi da budem prašina po kojoj gaziš i vazduh koji dišeš da bih bar na tren živeo u tebi."
Najlepšu su dirnule njegove reči. Zadrhtala je. Slatka jeza joj je strujala telom, a duge noge se razmakoše i ključ od gvozdenih vrata koji je tu do tada stajao pade pred sirotog pisca definicija koji je brzinom munje zgrabio ključ i otvorio vrata groblja i time stekao neslućeno znanje. Posle izvesnog vremena provedenog na groblju on je ZNAO kakve definicije ne treba da piše. Od tog dana on je postao najbolji pisac definicija i stekao je večnu slavu u zemlji Vukajliji.
Od tog dana svet je boogatiji za izreku iz naslova, a ja za par plusića jer na žalost ja nisam taj pisac definicija iz ove poučne priče i ne znam tajnu vukajlijaškog groblja. :-{opako se smeje hahahahahahhaaahhahha(eho).

Možda je težina definisanja ovog pojma jednaka borbi protiv istog. Atmosfera straha se stvara pristankom velike većine ljudi na prisvajanje stavova koji sa sobom nose mržnju. Nažalost taj strah je svuda. Svi ga udišu, neki bez sopstvene volje ali moraju.

Израз којим на елоквентан, културан, штавише софистициран начин желите/покушавате да порекнете нешто што је и више него очигледно.

Izraz koji se koristi kao opis nekoga ko je propao, ko veoma loše izgleda.

Opšte poznata stvar je da ko god odluči da poseti Srbiju mora da prodje srpsku torturu. Naravno mora da naleti na nekog srpskog državljanina koji je oran da ga odvede u prvu kafanu na ćošku. Tortura se sastoji iz sledećeg: Kljukanje poznatom srpskom šljivovicom dok se strendžer ne usere od iste. Zatim sledi roštilj, ubedjivaće ga pola sata kako je pljeskavica tradicionalno srpsko jelo dok ovaj halapljivo guta kupus salatu i pomno prati pokrete prsate konobarice koja mu donosi Karadjordjevu šniclu za koju tek predstoji priča, pošto je pljeskavicu omandao za tren oka i čuo priču o njoj. Takodje sledi priča za "šljivovicu", kako je ona naš brend, kako ovi bilmezi iz EU hoće da je maznu i prepišu kao svoj brend. Zatim sledi priča kako su srbi nebeski narod. Kako kad je Bog delio zemlju srbin bio u kafani i naravno zakasnio na podelu. Onda mu je Bog rekao daću ti ja svoje parče zemlje ali jedno znaj, oko te zemlje će se uvek ratovi voditi. Onda će naš srbin maljavih grudi raskopčati košulju izrevoltiran strendzerovim ćutanjem i potvrdnim klimanjem glave i početi da urla kako su srbi oborili F-117A, kako je srbin osmislio mašinicu za šišanje u nemačkom logoru, kako je jednostavno Tesla bio srbin i kako je gre'ota da mu spomenik stoji na Nijagari a ne na Djerdapu. Stranac izbezumljen, šljema desetu šljivu, i posmatra srbina kako mu i rukama i nogama objašnjava poentu priče, kako su srbi nevini uvek bili za sve, kako su svaki rat dobili... Već skoro otrovanom strendzeru pripada muka, izlazi napolje, baca peglu po pločniku dok mu srbin drži glavu i povraćanje je propraćeno pitanjem da li treba njima u EU ovakvo piće. Strendzer lagano mahnu rukom rekavši neka hvala.

Звук који се чује кад говно падне у WC шољу америчког типа (она пуна воде што изгледа као запушена).

connected2me. Vodi se kao aplikacija za upoznavanje i druženje poštenog naroda ali je sve sem toga.
Društvena mreža koja je dno dna ljudskog postojanja. Zajebi sve potonule splavove i polunapuštene birtije i podrume parkove i slično. Najveći probisveti ne bi pružili ruku bilo kome s konekteda.
Mreža koja se pojavila pojma nemam kad, ali znam da su neki nalozi stari po par godina. Mreža koja te limitira na region, pa se u krug vrti nekih 300 ljudi.
Među tih 300 ćete naći narkose, pedofile, papučare, najbolesnije fetiše i ostalu bagru, prezentovanu na najgori mogući način. Jer za razliku od tindera, ovde nema match i slično. Potpuno je anonimno, gde ribe imaju nalog a muka mukina ih drka u chat. A i obrnuto. Bitno je da dva naloga ne mogu da pričaju i vide jedan drugog u isto vreme. Svako može da se javi bilo kome.
Može se naći sve od budućeg kuma preko kombinacije do orgija.
Za ovih par meseci koliko znam za ovo nagledao sam se stvari koje su zajebale svaki deep web, svaki horor, sve.
Razlog za ovo je užasno vođenje mreže, gde banovani može za 3 sek da reinstalira aplikaciju i idemo dalje. A ovi ljudi nikada nikog i ne banuju, inače bi ih stegao bankrot.
Lažni nalozi su toliko česti da se među sobom klade ko će izdržati najduže, da ga ne provale. Pošto filter ne postoji svako muva svakog i vrv se svako sa svakim i upoznao da dubljem nivou da prostite.
Ja zaista ne bih išao u sitnije detalje da ne preteram s opisima. Tužno i jezivo jedno mesto. Ako nekog zanima underground, ne može dublje od ovoga.

Najdebilniji nacin da dobijes dobru ocjenu! sledi primer

Neracionalan strah za koji znamo da je neosnovan ali i dalje ne možemo da se oslobodimo neprijatnog osjećaja koji se u određenim situacijama javlja.

Nikada ne dođe kada treba.

Nikad mi neće biti jasno zašto misle da sam dosadna? Šta kao da samo ja napravim nered!? A sneg? A Sunce? Napolju vide sunčevu svetlost i odmah im se podigne moral. Pustinje niko se tada ne seti.
Prvi sneg... Možeš misliti. A upala pluća? A poledica?
I onda ja ne valjam.

A zaista volim da padnem s vremena, na vreme. Najviše volim prvi utisak koji ostavim. Padala sam u oko, u uvo, u usta, na čelo, za vrat. Jednom sam čak prvu kaplju poslala jednom paoru između dlakavih obraza. Mislim onih donjih. Jako loše i neprijatno iskustvo. Pu,pu ne ponovilo se.

Volim kada padnem posle deset dana terora onog namćora usijane glave, Sunca. Čak i tada sam interesantna samo na minut. A onda opet bi da dođe onaj glavonja.

Sviđa mi se osećaj kada padam za vreme neke romantične šetnje dvoje zaljubljenih. Oni se onda podvuku pod kišobran i stisnu se hteli oni to ili ne. Nekada, kada sam baš vickasta, volim da im ispolivam odeću, pa da moraju da se skinu. He, he.

Međutim, sećam se i jednog tužnog pada. Padajući sam primetila jednog momka koji je sedeo na klupi sa jednim crnim oblakom u glavi, i sekirom u srcu. Sedeo je tako ostavljen od devojke, dok sam padala po njemu. Primetila sam kako se trese od hladnoće koju sam izazivala, i primetila sam kako zajedno sa mnom, na beton padaju i suze tog momka. Ja sam svim srcem pokušala da prestanem da padam, ali sam se i ja rastužila i onda još više počela da šibam po njegovim leđima.
Celu noć smo tako preplakali on i ja.

Sutradan se čak i prehladio i ja sam morala naći način da ga malo oraspoložim. Nagovorila sam glavonju, i napravili smo, zajedničkim snagama moram priznati, jednu prelepu dugu. I izmamili njegov osmeh. I oterali crne oblake, bar na tren. On mi je time pokazao da ja ustvari nisam uopšte dosadna.
Samo osećajna.

Papagaji podražvanja usvajaju svaku frazetinu ne pomišljajući ni na tren šta ona znači. Ionako rugobni javni svet time postaje još i neizrecivo glup i nepodnošljiv. Srednjaštvo mora svuda da vlada, od prosvete do televizije i s tim se mora pomiriti ali zato ostaje pravo da se svuda i na svakom mestu batinom raskrinkavanja tuku paše i subaše gluposti, neoriginalnosti i imitiranja.
U poslednje vrijeme na talasu jednog lošeg postjugoslovenstva i hrvatske krležijanske komponente utkane i sakrivene u srpsko-jugoslovenskom biću probila je i ova sintagma beogradska čaršija koja se širi neprimetno i na izgled naivno pa je i sami begedijanci usvajaju kao nešto prirodno ne uviđajući skriveno kukavičje jaje pakosti i nipodaštavanja u samom izrazu.
Pa tako, zanimljivo, postoji samo Bg zla čaršija, recimo Prag nema čaršiju ali ima češke ulice, Beč ima samo akademije, valcere i 23 poziva da Serben must šterben, isto tako Sofija iako su oni Bugari oni najgori isto nema čaršiju a Priština recimo, pa to je danas jedan moderan grad mladih ljudi sa svetlom perspektivom šiptarije očišćen od svih loših sećanja, a i još nekih nebitnosti.
Beograd, dakle, to je čaršija, 19. vek, dve ulice, prljavo nešto, kalfe, minderluci i karavan seraj, ali nije recimo kao Sarajevo, u Sarajevu je to simpatično i to je raja, ali ne, ovo je istočnjačko bizantijski prefrigani svijet koji je tako dalek od nas iz Jastrebarskog.
Ali ok, očekivano je i normalno da to koristi neko sa strane ali je ponižavajuće da i sami stanovnici bliže ili dalje beogradske čaršije učestvuju u sopstvenoj stereotipizaciji mada to ulazi u jedan sladak talas autošovinizma i valjanja u sopstvenom, stvarnom ili izmišljenom, blatu.
Beogradska čaršija – to su vam brkate zle žene i njihovi cincarski pokvareni mužjaci koji u mračnim, zagušvljivim i uskim beogradskim ulicama i u podrumima isto tako zagušljivim i uskim koče razvoj cijele napredne Europe i teraju Mešu Selimovića i fra Ivu iz grada i kroje mape Ujedinjene Velike Cincarije i Male Ciganije sa glavnim gradom Adom Kale Batak-Ciganlijom.

Vrsta lančane reakcije, kada počne nemoguće je zaustaviti. Ali, zato je i izazvana, da aplauz prekine nekog. Nekog, kome je dozvoljeno da nakratko izvede svoj zadatak pred publikom. Ali... ta osoba je odužila svoj nastup, ničim izazvanu nedužnu publiku uznemirila, a oni, jednostavno, moraju to da prekinu. Jedan iz mase odlučno pljesne par puta dlanom o dlan, i za momenat cela sala/pozorište/ring aplaudiraju, i prekidaju izvođača. Rešenje je bilo tako jednostavno.

Jedna od najzajebanijih svetskih paravojnih formacija, koja ima nepoznat broj članova, ali su veoma aktivni u borbi protiv nepravde i zla na planeti Zemlji.
Oružja koja najčešće koriste su kompjuter, ineternet i stolica ili fotelja u koju udobno uvale dupe, a onda potpuno naoštreni hvataju se svog smrtonosnog kompa i kreću u napad na neprijatelja svom silinom, u jurišu koji može da traje i satima, a prekida se samo na kratko, da se ode u WC, napravi sendvič ili skuva kafa.
Često su povezani preko neke socijalne mreže ili foruma gde koordiniraju svoje zastrašujuće napade, koji umeju da budu snažniji i od oštrog protesta našeg Ministarstva Spoljnih Poslova, a zna se da uz rezoluciju koju usvoji naša skupština, oštri protest je jedno od najsurovijih oružija Srbije u 21. veku od kog se celom svetu tresu gaće.
Jako ih je teško pobediti jer su vrhunski informisani, a neki od njih su čak i dva puta odgledali ceo dokumentarac Zeitgeist, pa prema tome, oni znaju šta je istina i bore se za nju do zadnje kapi struje i poslednjeg kliktaja miša.
Napadaju brzo, iz potaje, i to tamo gde neprijatelja najviše boli, na njegovoj fejsbuk stranici ili ispod klipa na jutjubu, koji je usko vezan za ono za šta se bore.
Kada završe bitku za taj dan, umorni odlaze do mame i tate, traže im kintu za jogurt i kifle, jer nema više praške u frižideru da se prave sendviči, a telo upozorava da mora da se napuni energijom, koju su potrošili u besumučnoj borbi protiv nepravde i za slobodu nekog potlačenog naroda.

Recept koji pali u zavisnosti koju vrstu muzike/klipa slusate/gledate,sastoji se najcesce od proklinjanja tinejdzera (metalaca) zasto se nisu rodili jedno 24 godine ranije,reperskim izlivima patriotizma na ''komsijski'' projekat,folkersko setno secanje na poselo '78 i pozdrav generaciji,navijackih pozdrava protivnickim grupama bilo u zemlji bilo u inostranstvu.Postoje cak i ekstremi koji na snimke tipa Digitalni andjeo i tako nesto igraju ulogu proroka i gurua recima ''nikad nije kasno''

Pojava česta na Tv ekranima,u živom prenosu nekog važnog događaja,koji suštinski znači da voditelj/ka ne može da saopšti ništa novo.Popunjavanje praznog hoda,priča radi priče al da ispadnu moćni i nabiju tenziju,jer oni su do jaja važni i u centru dešavanja,al eto još koji trenutak pa će to podeliti sa ostalim smrtnicima.
Na listi ste čekanja,bolje izvadite državljanstvo....