Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

Najčešće osoba ženskog pola, toliko mršava da kad bi htela da se obesi ne bi mogla.

Smotan, nesposoban, sa dve leve noge, ništa ne može da uradi kako treba.

Prostor nad prostorima. Mesto svih dešavanja. Ol in van parti plejs.
Ako se nešto desilo, desilo se u avliji. Ako će se nešto desiti, definitivno će se desiti u avliji. Ako se nije desilo u avliji - nije se ni desilo.

Televizija ca crvenim logom i žutim programom. Nekad razbijač priče o nepravednim i ničim izazvanim sankcijama a danas promoter nepravednog i ničim izazvanog idiotizma. Njihova vizija, misija i poslovna politika su prilično nejasni, usled kardinalnog kreativnog zaokreta, od hleba ka igrama.
Startovali su Srbiju pričama o dvanaestak budala koje se izležavaju, pa skakuću i pokušavaju da nešto veeeliko filozofiraju, foliraju i plaču, a sve vreme mrze kuhinju(reality show VB). Sada školuju mlade buduće zvezde, koje prosečan gledalac može da toleriše 5 minuta mesečno.
Ako izbegnete reality, izbombarduju vas Lunom Lu, fenserkom koja i kad tone, misli da pliva.
Voditelji informativnog programa, kao glavni oslonci nekadašnjeg uspešnog imidža, su prošli skraćeni kurs hipnoze, bez polaganja ispita, samo fakultativno.Gledaju nas značajno, pa strogo, pa opet značajno i samo uvijaju obrve. Izgleda da rade u malim studijima, niko ne sme da pozove Mirjanu Bobić Mojsilović u goste-sve bi im porazbijala.
Njihova ciljna grupa je vrlo mlada populacija, oko 14 godina, te je moguća etapa u razvoju ove eminentne kuće da postane dečija televizija.

Dramaturg, reziser, dramski pisac i pisac, ali najvise pisac. Kako bi on mozda rekao, previse evropljanin da bi ga mogli zvati amerikancem i previse amerikanac da bi ga mogli zvati evropljaninom i srbinom, ali njemu to nije bilo vazno. Rodjen je 1948. u Beogradu a umro je 2007. u San Francisku. Autor je romana CA Blues i nekoliko manje poznatih kao sto su Video i Horseless. Ovaj prvi je najpoznatiji i predstavlja kultni roman mladih iz perioda osamdesetih. Mika Oklop je covek koji je sve svoje romane prvo proziveo pa napisao, ili obrnuto, nebitno. Tako bi on postavio stvari. Njegovi romani ne samo da se citaju, nego se i smeju, sanjaju, slusaju (zaista, cuje se fantasticna dzez i bluz muzika iz knjiga), ma zive se kao sto ih je i on proziveo, pre ili posle pisanja, niko ne zna, pa ni sam Mika Oklop. Ali to je sasvim nebitno.

Slovo koje se na bosansko-hercegovackom govornom podrucju polako gubi u prici,ali se jos uvijek drzi kad je pisanje u pitanju.
Po principu "skrati sve sto se moze skratiti", tako se izbacuje to slovo iz rijeci (dokle god nas razumiju na sta smo mislili)

Are you ready to rock по нашки.

Predmet čija primena odredjuje početak tri glavna životna doba.

Osnovni moto samoukih instruktora u lokalnim teretanama.

Gotovo izumrli običaj među mladima. Jedan od zadnjih stadija zagorelosti u ljubavi. Snimanje svoje ljubavne kompilacije uglavnom devojci na koju ste pukli.
Ako je u pitanju kaseta (a toga se samo mi malo stariji/20+ godina/ sećamo) išlo bi 6 stvari na A stranu, 6 na B a znalo bi tu svega da se nađe, Balašević, Čorbine balade, Gansi, sram me i napisat šta je sve smeđa traka istrpela.
Malo kasnije CD je ubio kasetu, došli su kompovi, pa pržilice, mp3, ilegalni download, moglo se na jedan cd stavit dosta tih mp3-ca ali su pravi romantici uvek radili audio CDove sa 12-20 pesama za dušu- i opet se plejlista nije puno menjala, tj. pratila je muzičku evoluciju osobe koja je pravila. Pravilo je bilo i da CD cover iscrtaš svojim crtarijama i ispišeš rukopisom i da na CDu obavezno piše njezino ime a morala je i da bude barem jedna pesma s njenim imenom.
Većina devojaka u to vreme više je padala na to nego na besna kola i zlatne kajle.
Danas su se stvari promenile još više. Ni CDa skoro nema, posle njega je došao DVD a šteta je 4,37 gb protraćit na 12 šugavih baladica. Pa je DVD nasledio blu ray, o tome da ni ne pričam. Alternativa je postao USB koji je koliko god praktičan apsolutni ubica svake romantike.

Najpoznatiji je kao bivsi pevac i lider britpop benda Blur. Covek je neosporno sjajan, talentovan, lep, pametan i sta sve ne. On se setio da svoje muzicke sposobnosti, afinitete i raspolozenja razgrana na tri dela:

1. Blur - najpoznatiji i sad vec pokojni pravac. Harao tokom devedesetih, u duetu sa onim karakondzulama Oejzis. Sa setom ga se secaju sad vec odrasli ljudi, kako su kao tinejdzeri skakali uz "Girls and Boys", "Parklife", a skenjavali se uz "Beetlebum" i "Tender". Vole ih i oni koji su odskoro poceli da ih otkrivaju, a bili su suvise mali da se secaju zlatnih dana britpopa.
*One sto znaju samo Song 2 (iliti pesmu zvanu Woo-Hoo) ne racunamo u ovu kategoriju.

2. The Good, The Bad And The Queen - najsveziji pravac. Grupa se sastoji od legendarnog bubnjara Tonija Alena, bivseg Kleshovog basiste Pola Simonona i gitariste Verv-a Sajmona Tonga. Ovaj pravac je za finu gospodu, koja je prevazisla Blur fazu i sada se nedeljom predvece kad im dodju prijatelji, opusta uz TGTBATQ.

3. Gorillaz- iako mu je mesto u sredini, stavljam ga na poslednje mesto. Ovo je kul, urbani projekat sa MTV hitovima. On sluzi da debilnim klincima i ziljavim pickama u svetu a i kod nas, pomogne da, ako vec slusaju nesto bezveze, neka im se u plejlisti nadje pesma koja lici na ono sto oni vole, ali je ipak mnogo bolje.

Sleng za ruku u pokeru u kojoj neko ima Žandara i Kralja ( J i K ).

Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.

Dve suprotnosti namenjene za bolji zivot

Čovek naleti na Jutjubu na uskopištenu pesmicu nekog benda koji svira samo u hašišarama Grinič Vilidža ili budžacima Bario Gotika i to malo zadovoljstvo ga pukne skroz pogrešno, tako da pomisli da je to nešto što samo njemu pripada zbog toga što i inače mnogo jede govna ne bi li nekako ispunio svoju ljušturu od postojanja.

Sledi zajebanija megalomanija začinjena samoobmanom koja se prodaje kao samosvest a samo je "samo". On ga je otkrio, on je lično iskliktao taj sled URL-ova, on je bio prvi bez obzira na to šta piše pod "pogledano puta" i to je zato njegovo i bolje mu ne prilazi jer navukao je šal do brade i gleda te odsutno ali ipak nekako nedefinisano hostilno kroz cvikere debelog plastičnog okvira, i da znaš, vidi te savršeno jer dukatlija u stvari ni nema dioptriju. Ovo se može izraziti i jednostavnom formulom:

d(ukatlija)-D(ioptrija)x1/i(ronija)=H(ipsterija), izražena 0-1

Ako je stepen opasno blizu 1, kao jedina terapija ostaje nulta tolerancija (vidi pod: roditeljska). Kao rehabilitacija se preporučuje izmeštanje grobalja po kolubarskom ugljenokopnom basenu to jest posao koji je najdalje moguće po horizontali od prodavca u Urban Outletu. U suprotnom, ostaje samo institucionalizovanje: znači, fluorescentno zelene kroksice na noge i pravo put NGO sektora.

Skoro-pa zaštitni znak OBN televizije. Živi dokaz da glumačke bravure, tzv.talenat i strast Milice Milše mogu da dobace do još nekog živog bića i da se prime, kako u Srbiji, tako i van nje.

Trijumfalna završnica s pažnjom saslušane instrukcije kobjašnjatora.

Kada imamo tvrdu stolicu, naprezati rč iz sve snage ne bi li izbacili monstruma iz sebe.

Izraz prikladan za polni organ osobe ženskog pola sklone promiskuitetu.