Plaknuti se dolje.

Kada se nečemu neživom daju ljudske osobine. Al' da ga jebeš - skoro neprestano!

Prvi komšija u domu. Docimer.

Pitanje koje vam uglavnom postavlja vas otac(a.k.a. cale) dok vi gledate neki akciono-sibacko-pucacki film.

Pravo koje američki ustav daje predsjedniku deset dana da razmotri mjeru koju je donio Kongres.

Kada se ponadaš izaći s prijateljima na blejku, a žena ti drži jaja u šaci preko džepa.

'Ladna pica, suva za sve pare. Tol'ko suva da se brašno ne bi u'vatilo ni tri dana da ga bacaš. Ni jedna jedina suzica tu ne krene, reda radi. Samo stoji, samo mami, al' radosti ne daje.

Meso... mesište. Nešto konkretno i mesnato.

Izraz popularan među urbano-ruralnom omladinom kojim označavaju da se zezaju, ali ne ko tamo neki probisveti već kao fini i obrazovani ljudi koji i francuski pomalo razumeju. Vrhunac zazanja je puštanje pesme Je Veux uz simpatično igranje alla Mr Bean i pevušenje onih par reči koje znaju.

Festival koji je 50-ih godina zamišljen kao način da se povežu evropski narodi i TV stanice i da se promoviše stvaranje kvalitetne zabavne muzike. Ipak, vremenom se pretvorio u paradu kiča i lakih nota, a umjesto povezivanja evropskih naroda doveo je do stvaranja blokova i političkog glasanja. Kroz istoroju eurosonga iz mora kiča su se izdvojile i neke besmrtne i vrlo kvalitetne pjesme kao što su:
ABBA - Waterloo (1974)
Domenico Modugno - Nel blu dipinto di blu (Volare) (1958)
Secret Garden - Nocturne (1995),
pa i neke pjesme sa naših prostora kao na primjer:
"Lane Moje", "Molitva", a od hrvatskih predstavnika "Nostalgija" iz 1995, "Marija Magdalena" iz 1999. i "Kad zaspu anđeli" iz 2000.

Danas eurosong prate svi ljudi koji se u datom trenutku zadese u kući, pod uslovom da nisu kompleksaši. Kompleksašima je ispod njihovog nivoa da to gledaju. Neki od njih nisu sasvim sigurni u sopstveno seksualno opredjeljenje, pa se boje da će ispasti pederi ako budu gledali eurosong.
Dakle ne gledaju ga oni koje se tada nađu van kuće i kompleksaši.

Postoji još jedna, doduše malobrojna, kategorija ljudi koji ne gledaju eurosong, a to su oni koje to apsolutno ne zanima. Takvih je malo, zato što čak i najveći kritičari eurosonga uglavnom vole da ga pogledaju, ako ništa drugo da bi mogli ismijavati pojedine izvođače, ili zbog navijanja za sopstvenu zemlju.

Dok je cigara i igara. Hleb je precenjen.

Jako neprijatan doček gostiju.

Ne u rodnom mjestu, najbližem gradu ili državi. Udaljiti se najmanje toliko koliko je potrebno da se ne putuje svako veče kući. Tako je moguće studirati "na strani", raditi "na strani", a, bogami, i još ponešto, ako me razumijete.

Zalazak u zonu tuđe odgovornosti. Prilika da se vidi dalje od sopstvenog ognjišta ali i igrarija na veoma tankoj žici. Počev od „sam sam se rodio, sam ću i umrijeti“, preko „naša ulica, naša pravila“, pa sve do „ovaj akt agresije neće proći bez odmazde“, miješanje u unutrašnje stvari je uvijek bio uvod u sukobe širokih razmjera.

Uniformisani baja, na leđima mu piše "obezbeđenje". Zadužen je da zavodi red na dan primanja penzija, kada se polu-živi penzioneri načičkaju ispred ulaznih vrata banke.

Dešava se, i to veoma često, da pripadnici određenih vrsta zanimanja, zanata, poslova i uopšte - profesija, naročito oni koji su nedavno dobili otkaz, na godišnjem su odmoru, ili su pak dali otkaz, svoje veštine i sposobnosti ispoljavaju i onda kada se to od njih ne traži.
Najveći haos nastaje kada se ispoljavanje takozvanih profesionalnih tripova ili ponavljanja učestalih radnji koje su ih do skoro činile prepoznatljivim i autentičnim u društvu, javi nesvesno, i sam akter nema predstavu šta u tom trenutku čini.
Da li nostalgično ili iz razloga što nemaju određenu publiku, tek ovi ljudi svoje tikove ponavljaju i okreću iz dana u dan, što okolinu tera na sumnju da njihov dragi komšija, brat, sin ili muž ima određene psihičke probleme i poremećaje tipa šizofrenije ili nekih drugih psihoza.
Tako možemo videti lokalnog di džeja, koji je zbog zatvaranja lokala u kom je radio izgubio posao, kako dok pije kafu neprestano okreće, rotira i vrti tanjiriće od kafe , zamišljajući da vrti disk ploče.
Vozač autobusa na godišnjem odmoru, dok autom vozi ženu i decu, staje pored svake autobuske stanice, jer je utripovao da vozi bus (neretko i prima putnice u automobil, a da li je to profi trip, ne znam).
Propali fudbaler Jovan, na putu do kuće šutira kamenje i prazne limenke piva, a frizerka Slađa koja je zbog kritika da loše šiša pala u depresiju, svaki dan 'vata pse i mačke lutalice i krišom ih šiša.

Epitet koji opisuje skoro svaku pojavu u našoj zemlji.

Mesto koje je pre pojave hotela, motela, hostela bilo svedok mnogih zabranjenih ljubavi.

Израз који се користи за огромно испаљивање које се граничи са понижавањем. Екстремно неиспуњавање датих обећања, поспрдавање са твојим ликом и дјелом.

Наиме, Роберт Џордан је неки тамо писац епске фантастике, творац Точка времена, књиге са једанаест дијелова и хиљаде страна. Човјек је одлучио да своје фанове почасти огромним уживањем, па им је намијенио дванаест књига. Написао је првих једанаест, до зла бога заплео радњу, разрадио причу, довео до самог расплета.

Али авај, све би то било добро да није умро прије него што је стигао да напише последњу књигу, од неке болести са запетљаним именом и тако оставио своје фанове огорчене, кивне и надасве тужне.

Јебига брате, могао си сачекати са умирањем бар док не напишеш и ту последњу...

Osoba koja ne preza za ničim. Ne jebe živu silu. Koristi glavu kao ovan da prođe kroz zid. Super Mario u životu. Terminator ga gleda kao senseja. Hrabro Srce kad ga vidi kaže da nije toliko hrabar. Kamikaze ga štuju kao Boga.
Ujedno, ono što razlikuje ubojicu u ratu od ubojice u miru.

Svuda stiže. Uspjeva da posjeti različite lokale, prošeta različitim mjestima i svojim prisustvom podsjeti na svoj talenat da toliko toga postiže. Izraz nastao iz navike naših ljudi da prave složenice ponekad i nelogicnim spajanjem riječi. Posvuduša ima negativno značenje, nije vam milo da je vidite. Još je ružnije kad se izraz koji upućuje na ženski rod, primijeni na nekog muškarca.