To su komentari koji uglavnom nemaju nikakve veze sa muzikom, oni koji pisu te komentare se dele na vise grupa:

- Kvazifanovi (45 posto) - ljudi koji pisu kratke komentare poput "Yeah, this is my fav song" ili "I LOVE ________", komentari im vise sluze kao reklama, da bi i drugi ljudi gledali njihove klipove.
- Hejteri (30 posto) - Oni koji u svojim komentarima pricaju kako je to najgora pesma od najgoreg izodjaca na svetu. Ostavljaju 4-5 komentara i posle se ne pojavljuju na klipu. Njihovi hejtevi su verovatno njihova teznja da ispadnu mudo.
- Predatori (10 posto) - Oni nikad ne dolaze na neki klip osim ako taj klip nije okacio neko ko se nalazi na njihovoj "listi za odstrel". Ubrzo nakon kacenja predatorovog prvog komentara, nastaje epska bitka izmedju njega i svih ostalih "fanova", koja moze da se razvuce i po 3 strane.
- Seratori (10 posto) - Ljudi koji, omesto da pisu nesto normalno oni postuju sazetu biografiju Copy/pasteovanu sa Wikipedie. Ponekad se upustaju u manje svadje koje se uglavnom svede na to ko je bio u vreme kad je izvodjac sa klipa imao vrhunac svoje karijere. Najveci seratori imaju preko 40 godina.
I na kraju ostalih pet posto pripada pravim fanovima, koji ce samo da uzivaju u muzici i nece pisati komentare.

Pitanje koje postavljaš ženi/devojci kad preteraš sa sranjima pa popizdi na tebe. Obzirom da je s pravom besna, ti samo ćutiš dok se ona istutnji, a onda postaviš ovo sudbonosno pitanje. Odgovor deluje kao lakmus: ako hoće, nije više ljuta - ako neće, sačekaj još malo pa ponovo pitaj.

U mnogim filmovima, ne samo sa tematikom NORa, vec i u cijeloukupnom opusu filmova sedamdesetih godina,domaće produkcije, razvija se poseban način padanja(strmopizda),najčešće uzrokovanog smtronosnim pogotkom okupatora, ili domaćeg izdajnika.Naime, razvila su se dva podnačina, u zavisnosti, od kog oružja je mladi borac pogođen.
Prvi način se karakteriše naglim ispinjanjem, i izvijanjem, u stilu “Sunce ti jebem, đe mi je Kosmo disk”, čime se pokazuje intenzitet bola u leđima, a uzrokovano mučkim pucnjem sa leđa(mada može i sa prednje strane) , najčešće izveden legendarnim Lugerom.
Drugi način padanja uzrokovan je nekim automatskim oružjem, pri čemu se glumac nakon kobnog rafala, rotira oko zamišljene ose, laganim savijanjem u koljenima, polako nakon par rotacija, spusta na zemlju, ne odalamivši glavom poglogu, što je dovedeno do savršenstva,za neupućene u filmu “Valter brani Sarajevo”

....hodaju gradom srećnici i mi smo bili to, vrati se kad me poželiš, nisam ti bilo ko....

Pošten neki svet. Prepoznao je milozvučno-preldžijske elemente ritmova Radetovih pesama koje razdrmavaju i najčvršće sinaptičke veze - jednostavno se raspametiš.
To su ti ljudi i žene koji imaju jednu cigaretu i ponude tebi. Kad ovakvog domaćina pitaš da uzore njivu, on prvo uzore tvoju i od tvojih komšija, a sebi ako stigne. Komad leba deli na onoliko delova koliko je komšija, svima pomalo. Ovi ljudi kad vide Beograd na vodi, podignu ga da se ne kvasi.
Jedina slobost im je upravo Rade Lacković. Kad je njegov koncert tad se prodaju i džondir i plugovi samo da se kupi karta. Đe koncert? Je l' u Insbruku? Nie problem! Nek ide i kuća!

Poreklom je iz srednje Bosne, eks-Republike Srpske Krajine ili mesta bivše Vrbaske banovine.

Biće koje na prigradskim linijama stoji kraj šofera, u svojoj crnoj, pomalo ispucaloj kožnoj jakni.
Dotičnu najčešće kombinuje sa svetloplavim farmerkama, neretko preširokim. Oko istih, najčešće je opasan kaiš od gujine kože.

Od čitave rodbine, on je bio najmanje sposoban da se snađe, te se obreo u republici Srbiji, dok mu u goste redovno dolazi familija iz dijaspore: Njemačke, Švice ili Austrije. Oni iz Kanade su digli nos, te se ni razglednicom ne javljaju.

U školu je išao po nekoliko kilometara uzbrdo, vraćao se još toliko, uzbrdo takođe, dok su mu na tragu bili opaki, krvožedni kurjaci.

Dok je bio mlad, odrastao je na kvalitetnom rokenrolu, dok svoje srpsko porijeklo nikad nije zaboravljao, ali, kako se približavao kraj stoleća, okrenuo se istorijskim istinama kantautora kakvi su Mirko Pajčin ili Neđo sa Manjače.

Neretko se pijan kači za brezu belu, te plače za Danijelom, a nisu mu strane ni patnje za Bojanom i Milijanom, izgorelom gorom i ognjištem kom će se jednom vratiti, najčešće pod dejstvom kvalitetne zavičajne šljive, koju mu šalje neki, još manje sposoban rođak.

Suptilan način da ti cura u ljubavnom zanosu prijavi da si se pogrešno uparkirao. Na zabranjeno mjesto. U zelenu površinu.

Devojačka sprema za udaju.

Skraćeno od "Reci šta imaš i ne davi me previše!"
Koristi se za započinjanje telefonskog razgovora umjesto "halo" ili neposredno nakon njega. Upotreba ovog izraza može da znači dvije stvari:
- sa dotičnom osobom ste se prilično uortačili
- nemate živaca i jedva čekate da ga/je skinete s vrata, pa želite da vam odmah kaže šta hoće.

Osoba sa pirsinzima po celom telu.

Male specifičnosti gore navedenih starocrnogorskih izraza u odnosu na njihovo današnje korišćenje mogu prilično promijeniti smisao rečenica u kojima su upotrijebljene. Naime, izraz "dobar" se nekada koristio samo za dobrog junaka, onog koji "brani sebe od drugoga", hrabrog i vještog u borbi. Ukoliko se za nekoga željelo reći da je dobar čovjek, tj. da "brani drugoga od sebe", koristio se izraz "lijep". A za lijepog čovjeka je nekada bio rezervisan izraz "zgodan" i on je opisivao samo fizički izgled.

Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.

Najčešće osoba ženskog pola, toliko mršava da kad bi htela da se obesi ne bi mogla.

Smotan, nesposoban, sa dve leve noge, ništa ne može da uradi kako treba.

Mnogo mi se sviđa, omiljeno mi je, cenim preko mere.

Najveća pohvala na koju jedna pljeskavica, porcija ćevapa ili bilo koje drugo trve-kvlt-mesnato jelo može da poseduje aspiracije.

Naši preci su bili u pičku materinu maštoviti ljudi.
Nema toga današnjeg heroja koji bi moga da prkosi Iliji. Kakvi betmeni i supermeni?! Mladi Ilija vozi kolica koja vuku 4 konja, sjedi tako i gleda i ladi muda. Ako ga neko mrko pogleda on mu casta jednu munju po vr' čela i ćao bili.
Ali nee, današnja đeca uče o Supermenu koji je obiša' zemlju za nekoliko sekundi kako je on najjači lik ikad a niko se ne sjeća mladog Ilije. Dobro. imamo slavu ali to nije dovoljno. Moramo svijetu da objavimo. Moramo na vikipediji da proširimo članak o njemu. Neka cio svijet zna ko je bio ilija!
Danas možemo zvati Ilijom svakog talentovanog električara koji nema đe taj talenat da izduva, nema kome da popravi sat ili da uvede utičnicu direktno na isti.

Fantom kablovske televizije. Televizijska stanica koju nikad niko nije memorisao, niti bi naravno to želeo al ne- tu i tamo se pojavi, iščezne, opet pojavi, onda je nema na šaltanju sto godina pa odjednom na nekim srednjecifrenim brojevima iskoči kao zec iz šešira koji veze nema đe mu je gazda zglajz'o da ga vrati u nevidljivost jer mu je tamo i mesto.
Pojava čiji je razlog postojanja misteriozniji od pitanja ima li života u univerzumu, kanal za koji postoji zamalo pa urbana legenda da postoji čovek koji je jednom i film odgledao na njemu mada su to zaista sve neprovorene informacije.
Avangardni revolucionar među televizijama koji se odupire svim komercijalizacijama prkoseći tako svim nepisanim i pisanim pravilima da nekad nekog i iole poznatog treba dovesti pred kamere, jebeni rijaliti prenositi, zakuvati nešto protiv nekog i negde da bi se iko i zadržao makar dvadeset sekundi ispred ekrana.
A jok oni. Nema ništa od tog moj jado.

Bosanski Emo.

Obično se kaže za dete kada roditelji nešto opasno zaseru da će posledice da osećaju i njihovi praunuci.

Slogan većine ustanova u Srbiji fakultetskog tipa, kojima više nije bitan ni kvalitet studija, ni sistem polaganja, ni kriterijum ocenjivanja, već samo pare, PARE!!!