Izvlakuša stara od pamtivjeka. Koristi se za prvi izlazak na ispit. Još jedan dokaz kako sve loše možemo preokrenuti u svoju korist.
Otac: Sine, kako bi na ispitu?
Sin: Fino, ćale.
Otac: Pa, kako uradi?
Sin: Ma... Nisam radio, izašao sam turistički.
Otac: MA, PIČKA TI MATERINA TURISTIČKA!
Sin: Stani, ćale, da ti objasnim... (kreće muljaža) To se samo kaže turistički, a ustvari sam izvidio situaciju i način razmišljanja neprijatelja i otkrio njegove sposobnosti, ali i mane koje cu taktički da iskoristim protiv njega u svoju korist. Moj postupak je za svaku pohvalu i ono najbolje potpuno neočekivano, iznenadiću profu sljedeći put i jebat mu znanje. JOJ BA STARI... Umjesto pohvale ti mene našao da mlaviš! Pa jesu li vas išta učili u vojsci?!
(tren kada si oca sjebao iz korijena)
Otac: TO JE TAJIN SIN, DOĐI DA TE TAJO POLJUBI... ŽENOOO!!! ŽEENOOOOOOOO!!! DAJ DVIJE LJUTE, DA POPIJEM SA SINOM! UHHHH, JESAM GA DOBRO NAPRAVIO, ISTI JA!
Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...
Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...
Situacije su takođe copy-paste američkih filmova. Radnja se odvija u već pomenutoj "prosečnoj" školi, a tu je i fudbalski turnir, u sali sa tribinama! Molim vas- ako se nekada i održi nekakav turnir u fudbalu, sudija, neki nastavnik fizičkog, neće ni znati da izbroji golove (moja škola je ispala, jer je igrala nerešeno revanš meč- a sudija zaboravio da su prvu dobili 5:0), a golovi se čak i u "oglednom" "Ribnikaru" označavaju lepljenjem selotejpa na zid sale.
Snimljeno je 14 epizoda+ NG specijal. Tinejdžeri su gledali ovu seriju, da bi se sprdali kako su njihove originalne fore demonizovane, a i stariji su je gledali- jer nedeljom u 8 uveče nastupa stari srpski običaj da se gleda serija. To je producente navelo da pomisle da je gledanost i realno velika, pa su spremali i drugi ciklus, ali je objektivno nesrećna ironija htela da Spomenka Kovač premine, pa se od svega odustalo...
P.S.: niko od mlađanih glumaca se posle ove serije nije afirmisao. Toliko o tome...
Najčešće opravdanje za izbjegavanje smaračkih aktivnosti. Kao i opravdanje za sopstvenu lijenost pri odbijanju posla ili sličnih rabota. Jedan od najprovidnijih ali i najdjelotvornijih fazona, jer se u privatnost ipak ne dira.
-Šef: Drugari! U subotu roštilj kod meneee! Možda bude i nekog crijepa za presložiti, ali šta je to za takve momke!?! Hahah!
Dok se pogledavaš sa radnim kolegama ko će prvi naći smislen razlog za izbjegavanje te usiljene egzibicije...
-Šefe, ja nikako neću moći. Iz privatnih razloga.
-Što jel imaš nekih problema da rješavamo hahaha, govori dok te tapše šapom po ubogom ramenu radničkom.
-Ma iz privatnih razloga, samo toliko mogu reći.
...............................................
-Jeli Aco, jel ti ono ne radiš?
-Jok.
-Evo ti broj, liku treba radnik. Počinješ odmah sutra. Ipak si ti te neke škole završio a ne radiš već duže vrijeme, greotae.
- Nakon dogovorenog posla, SMS u 23h: bla, bla, truć... iz privatnih razloga sam odlučio da ipak odbijem posao...
Mada što jes jes, zna da bude jebeno nakon duže pauze, da se počne ponovo.
Najava jamba sa stilom.
Prorok Isaija je istegao prste i sprema se da počne. A, pogađa - au što pogađa!
Direktor: Izvinite što kasnim. Okupio sam vas na ovom sastanku kako bi vam najavio... bla, bla... situacija je teška... truć, bla.... ekonomska kriza... nepovoljan ambijent za privređivanje... (15 minuta kasnije) ... i zbog svega toga i na preporuku Njegovog Veličanstva PEVE-a odlučio sam se na kresanje plate za 10%. Svima. Od portira, do direktora, tojes' - mene.
Računovođa (šapatom): E, referentu, gledaj sad ovo. Portir Boro u epizodi "Minimalac". Boro... šššš... Boro!
Portir Boro: Šta je, koji moj, šta me budiš, sad sam iz noćne, a znaš da volim da kuntam dok ovaj tupi.
Računovođa: Diša dijeli povišice, proziva te, a ti spavaš!
Portir Boro: GOSN DIREKTORE, MOREL MENI DVAJES POSTO?
Direktor: MORE, BORO, NIE PROBLEM! Sjedi i nemoj da se dereš.
Došao je i taj dan. Otac je naredio muzici da dođe tačno u podne, tako da je sada uveliko stavljao evriće u harmoniku majstor Pepe. Majka je jednom rukom grlila sina, a drugom brisala uplakano lice. Ej, pa ne pravi se ispraćaj jedinoga sina svaki dan. Mlađa sestra je pomagala tetki da posluži goste. Ni njoj nije lako. Kako će živeti bez svog starijeg brace kada ode? Ko će je sada pratiti onom mračnom ulicom kada padne noć i sa kime će sada voditi razgovore do kasno?
Deda stoji u uglu sa ujakom ponosno posmatrajući unuka. Heh, kad se seti samo svog ispraćaja. Tri dana se pilo i pevalo. Ovi mladi sada sve završe za dan. Gde im samo je elan i duh?
Nazdravljajući za kumićev ispraćaj, kum ispi čašicu čiste šljivovice deka Omera. Auf, ala klizi niz grlo k'o mače niz oluk. Ne hajući za džangrizanje svoje supruge, nasu sebi još jednu čašicu, isprazni je za tren, okrenu se ka muzici i laganim pokretom ruke je pozva zajedno sa kumom da dođe. Izvadi iz kožnog novčanika 50 evra i gurnu ih u trubu Deše trubača, zagrli kuma i iz sveg glasa zapevaše:
Na kapiju otac stao, rakije mu nije žao,
ko naiđe on ga svraća, sina svoga sad ispraća...
Društvo mladog regruta se skupilo u dvorištu, zagrlivši svog dugogodišnjeg druga, pomalo zavideći mu što je baš on prvi iz njihovog društva kome se pravi ispraćaj i koji odlazi u veliki grad na par meseci. Ipak, drago im je što je baš on izabran. Uvek je bio mrljiv i skoro nikada nije pravio probleme. Ubeđeni su da će dobro proći.
Lepa cura setno je gledala svog momka, ne verujući da će ubrzo morati da se rastanu. Nema više dugih šetnji pored reke, nema dugih razgovora i njegovih šaljivih dosetki. Nema zajedničke jutarnje kafe u njihovom omiljenom kafiću, popodnevnog sladoleda u poslastičarnici i večernjeg izlaska u bioskop. Sve se menja iz korena. Suze joj krenuše niz obraze, ali se brzo pribra, obrisa ih i uhvati se u kolo sa drugarima.
"Evo ih!", uzviknu mlađa sestra pokazavši prstom na crna kola koja su se polako zaustavljala kod kapije. Mladić se pozdravi sa svima, izljubi porodicu i curu i uđe u auto. Mahnu svima po poslednji put i kola krenuše lagano niz put.
Otac i majka zajedno zagrljeni gledaše odlazak svog sinčine, ponosni na sebe što su dočekali i ovaj trenutak. Ode i njihov jedinac u Velikog brata!
Postati porno glumac, život jebote, kakav predsednik, kakav ministar bre, porno glumac je car za njih. Svaki normalan muškarac bar jednom u životu pomisli kako bi bilo do jaja biti porno glumac, dobro, pomisle na ovo i pederi ali oni misle na druge porniće, one nastrane bre. Plata je više nego dobra a i posao ti se sviđa. Ali mi obični smrtnici samo možemo da maštamo o tome, jer imamo kitu cirka 16 santima, jebemo do 10 minuta, MAKSIMUM, i kada se sabere koliko smo jebali riba sve možeš da izbrojiš na prste. A on brateee... ako krene snimanje pornića Mala nevešta on ima šta da radi, pune ruke posla, ujutru će spičiti jednu, posle podne drugu, a uveče ženu ili ljubavnicu. Bogtejebo zamisli ako ima ženu a ona mu ne kenja što on svaki dan prska po obrazima druge ribe, jebi ga takav mu je opis posla... koji je to car od čoveka. Zamisli da ujutru peglaš Lisu Ann, a posle ručka Sašu Grej, e koji je to život, kad bi jeb'o Sašu Grej u CV bih je naveo!!! Pa i da nisu one, bar jebeš neke druge dobre ribe. A ja? Ja sve koje sam jeb'o sećam se ko da je juče bilo, sa svim ribama misionarska, možda su malo jahale i to je to... Osim Maje, Maja carica, ona mi je dala i bulju i da joj punim usta. I ja sam bio na tren ploditelj kao on, nedostižni porno glumac. Nekad mi dođe da istetoviram iznad kurca sa desne strane srce i oko njega ''I love Fiona'' (koga zanima može da se nađe sliku na guglu), nema veze što za to ime sam samo čuo u filmu Eurotrip, to nije bitno, bitno je to što takvu tetovažu ima pornićar Marco Banderas koji je ''glumio'' u 921 porniću, čak može da se kupi dildo koje je identičan ko njegov tuki.
Nikad neću postati porno glumac, ali nije ni ovaj Jaime Rascone ništa loše prošao, menjao bih moju građevinu i studenski život za njegov...
-Sine, porno glumac nećeš postati jer smo svi porodično nejebači, zato uči školu da postaneš ginekolog na studenskoj poliklinici. To ti je život, sve studentkinje šire noge kada te vide...
Usklik olakšanja prouzrokovan prevrtanjem želuca na morbidne, neželjene, ali istinite činjenice koje krase pojedine delove ovog putujućeg globusa.
- Tamo u Južnoj Americi se ljudi nerealno lože da ubijaju ljude i životinje, da ih seckaju na komade, još to snimaju i kače na internet... Za njih je deep-web dobar dan!
- :gulp: Živela Srbija!
____________________________________- Komšija, sto godina! Kako je na baušteli? Je li dobro k'o što se priča?
- Ma šta bre, ne mo'š alkohol da okusiš kako valja, ljudi ne prave slavlja, čim napraviš omanju buku eto ti komunalne, svi nešto smrknuti kao da im se ne živi... Al' zbog para, mora se!
- Selo moje lepše od Pariza! Prokleta je Amerika! Ma živela Srbija!
- Jebeš ti to kada banka, izvršitelji i ostala banda bez milosti penetriraju u tebe, zar ne? A tebi preostaje samo da im se natrtiš, 'nako, s osmehom, jer im drugom valutom ne možeš platiti.
- I to što kažeš.
Scenario koji bi samo onaj ludi Stiven King mogao da smisli.
Čovek se razvodi, i u roku 7 dana, pošto ga je žena napustila, njemu se nakupi toliko suđa da bukvalno peče jaja u bokalu. Jednu noć se budi i ugleda da nešto viri sa one kamare suđa u sudoperi. Urokljive zelene oke ga gledaju ali sledeći tren oči nestaju. On pripisuje halucinacije svojem trenutnom psihičkom stanju posle razvoda.
Sutra odlazi na posao i naručuje spremačicu koja će da mu sredi stan. Dolazi brkata Ukrajinka iz nekog servisa i pri prilasku sudoperi ono čudo što je od one silne pljesni na tanjirima oživelo, napada spremačicu i mrak.
Čovek dolazi kući i nalazi stan kako je i ostavio. Poziva servis za spremanje stanova i žali se kako mu nisu poslali spremačicu( vidi se scena kako mu iza leđa nešto prolazi) i u svađi spušta slušalicu.
Odluči sam da sredi suđe, zavrće rukave krene da pere i iz suđa iskače čudovište, ali to nije čudovište. To je njegova tašta u kabanici sa oklagijom u ruci.
Nakon par dana scena: Muž sa zavojom na glavi usisava stan, a tašta i žena piju kafu i gledaju Španske serije.
Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.
I da se sada, dvadesetak godina kasnije, preslika tadašnji program BK Televizije, verovatno ne bi imalo tu mnogo toga da se menja.
Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.
- Dakle, da vidimo, vaš račun je sto šezdeset osam hiljada petsto osamdeset dinara. Bez bakšiša.
- Kako bre srbine, tol`ko?
- Pa, ne znam kako da vam kažem, ali pre nego što ste pali pod sto, naručili ste i treću turu viskija za celu kafanu.
- Uh, majku mu. Ček da vidim, kol`ko imam... mmmmm, da, mislim da imamo problem. Primate li možda bubrege?
- Naravno, sad ću da pozovem hirurga. Kizo, imamo jednog duhovitog, vodi ga pozadi da mu izbiješ burege. Uzmi i par zuba za bakšiš.*
- Dakle, ovaj model sa punom opremom i ful kaskom bi vas sa akcijskim popustom koštao 36.800 evra. Može i na rate ili preko web kredita.
- Eh, malo sam kratak, a kredit već plaćam za stan, nego, primate li bubreg?
- Mi ne, ali ako odete u naše predstavništvo u Prištini, mogu da vam završe.
Kako mislima, tako i pokretima ponavljati jednu te istu radnju, ne nalazeći ništa novo; iako je cilj sasvim suprotan - potraga za rešenjem. Dakle, vrteti se u krug sa namerom da se reši, tebi u tom trenutku - nerešiva enigima.
- Da joj priđem ili ne? A šta ako ima dečka? A i ja imam devojku... Ako priđem koju takiku da koristim? I da joj se ne svidim, samo ću dobiti korpu, šta je to? - ništa, razmišljao je u sebi. Pa opet on u sebi, da joj priđem ili ne? A imam devojku, ne smem joj to raditi. A možda i ona ima dečka, pa ću korpu da dobijem, ali to je ništa... I tako u nedogled opisivao je krug.
- Šta je ona tražila sa njim? Moram to da je pitam, pričali su celo veče. Ali šta je loše u tome što su pričali? - ništa! - vrteo se po sobi sa namerom da je pozove na telefon - ali sramota je biti ljubomoran, ali opet šta je ona tražila sa njim? Šta je loše u tome što nu pričali - ništa! Buncao je u sebi opisivajući krug kako mislima tako i koracima po sobi.
- Ako joj bacim po faci, razmažem sminku nateraću je na suze, pa će da se naljuti, ali to je zadovoljstvo! Možda je i njoj zadovoljstvo. A mogu i po sisama. A? Bolje po faci! - Ali naljutiće se. Uostalom šta ima loše u tome? Ništa! A šta ima dobro u tome?! Svašta, sa moje strane. Da joj bac... :svrš: U kurac! :ode sve u kondom:
Ona koja nas, posle teskog raskida veze, recimo, pogodi toliko da prelazimo u "Berserk mod", tj. trazimo prvog ortaka da ga zagrlimo, otpevamo pesmu s njim i koliko toliko olakšamo sebi tešku sudbinu.
Pera u kafani posle teškog raskida, mrtav pijan za stolom, sa društvom u kafani. Počinje "Javi se" od Harisa:
(Poslije tebe suzu krijem, na silu se nekad smijem...Pera, koji je dotad klonuo za stolom, odjednom diže glavu):
Pera: Ijaoooooo...nemoj to da mi radiš!! Sale, odi ovamo! (Berserk mod uključen, zadatak naći Saleta...meta locirana, hvatanje plena s ledja). Idemo Sale...Eh kad bi se na tren vraaaaatila. Javi se, pojavi se, il' u snove svraaaati, il' ugasi ovaj mrak, u život me vrati. Sale negde pred kraj refrena shvata ko ga je kragnir'o, pridružuje se:
Sale: Da i meni jednom sunce grane!!! Da i meni, posle mraka svaneeeee!!
Pera: Šta sam joj skrivio, što me ostavi, jebem joj lebac krvavi...crni Sale...upropasti me riba!
Sale: Ne sekiraj se, tu smo mi, dok i mi sami ne nađemo pičke, a onda se sam snalazi.
Stalni predmet gubljenja najsmotanijih osoba.
-Puuuu, jebem te smotana, dve nacrtane ovce da ti dam opet bi ih izgubio!
- Ali, tata... bilo je puno dece, zbunio sam se, možda sam zamenio sa nekim...
- Kako, bre, onoliki kufer, napisali smo i tvoje ime na njemu...Idući put ću lancima da te okujem za njega, pa nek ti i ruku iščupaju!
.......................................................................- Gde ti je indeks?
- Pa bio je kod mene...
- Kad je bio?
- Pa pre tri dana, kad sam izašla sa fakulteta...
- Ma ne pitam te gde je bio, nego gde je sad!? Kako ćeš da upišeš godinu?
- Što se nerviraš, mamice?
- Kako da se ne nerviram, treći put ga gubiš, što glavu nisi izgubila!?
- Pa bio mi je u ruci... i onda sam u hodniku srela Cecu i ona mi rekla: Ajmo do kafića... i ja sam ga ostavila na stolu, samo na tren da se našminkam i... i mislila sam da sam ga stavila u torbicu...
- Sunce ti balavo, tebi bre čovek ne sme da da dve nacrtane ovce i njih bi izgubila!
Legendarni američki doručak. Prenapaćeni kliše reditelja i producenata. Vrhunac jutarnjeg rituala osvešćivanja. Cigla u zidu srećne porodice. Početak još jednog znojavog i mučnog radnog dana.
Može se služiti sa sokom od pomorandže. Jedini rival mu je kornfleks, koji dominira u tinejdžerskim godinama.
Sunce se probija kroz prašnjave roletne. Džon Pikins se diže iz svog bračnog kreveta, češe jaja i trlja oči. Baca jedan pogled na papire koje treba da završi danas, i već oseća gorak ukus u ustima. Pada mu na pamet da je to možda od žurke sinoć. Odlazi do wc-a da se osveži i javi zovu prirode. Kroz otvorena vrata mu nozdrve golica već poznat miris. Pucketanje masti na tiganju i aroma porodičnog doručka ga požuruju pri silasku niz stepenice. Još nameštajući kravatu i ispravljajući rukave na košulji, ljubi svoju vedru ženicu i svoja dva deteta. Izlazi napolje da pokupi novine, i videvši deo novina za ekonomiju, pojavi mu se blagi smešak na kraju usne. Seda za sto, uzima salvetu, i čeka dobacujući šaljivo ženi da požuri. Za tren oka, pred njim su dva jaja na oko, 4 komada slanine, kriška hleba, i supruga, koja mu sa osmehom sipa čašu soka. Danas će biti dobar dan.
Rečenica koja vas može spasiti u kritičnim momentima dijaloga u kome ste samo fizički prisutni.
Osoba A: ................................................... blablabla ............................................
Priča li, priča, ali iz nekog razloga vi ne uspevate ništa od toga da ispratite.
Onda samo primetite u jednom trenutku kako ćuti i posmatra vas i shvatite da je sada vaš red da se potvrdite kao (aktivni) slušalac.
Ako kažete: ''Izvini, šta si poslednje rekao/la?'', može se desiti da povredite i uvredite dotičnu osobu, da se posvađate sa sagovornikom (a nema razloga za to, zaboga, vama je samo malo dosadno), pa da biste prikrili svoje (opravdano) odsustvo, pribegnite malom lukavstvu (umeću komunikacije) sledećom logikom...Dakle, dva su moguća razloga (nazovimo) dramske pauze:
1. da vam je postavila neko pitanje;
2. da je samo zastala da na tren date neki komentar.Osoba B (vi): Stvarno ne znam šta da ti kažem...!
(uz uzdah, zamišljeno, kako priliči velikim ali ne i brzopletim misliocima)Odgovor koji će zadovoljiti obe mogućnosti.
I osoba A može da nastavi da niže svoju priču.
A vi... već u svom stilu... kako vam se hoće... :)
I vuci siti, i ovce na broju.
Tačka gomilanja utemeljenih sirovina koji učestvuju u masovnoj tuči.
- Kako prođe vikend?
- Uff, šuti... Ja i Šone pravili zijan.
- Šone Minkica?
- Pa čuj, s obzirom na ono od sinoć, ne bi' baš rek'o da je minkica. Dobro smo se borili sa ruljom.
- Gdje ste bili?
- * Ticijano, Osojnica. Jebeno mjesto, likovi nose lance od motorki u džepovima, čakije su išle k'o djeca u školu. Obmotaju se žicom jedno 3-4 puta da ih ne raspori neko. Odmah kraj diskoteke je put, jednog momka su držali na terasi sat vremena i čekali da naiđe auto da ga bace na put.... Pičetina žalosna, 6 riba 4 zuba, katastrofa, ali se lako ogrebati za snošaj zato što su mahom kurveštine. Kako završiš posao u šumi tako bježi kući dok ne saznaju da vas nema, ne gine ti nož u bubreg. Stoka.
- I šta se desilo?
- Ma Šone bac'o fleške nekoj brđanki i odjednom se stvori guta.
- I vi dobijete po pičci?
- Malo morgen. Katanaćo, rođače! Dvojica su mi neletjela samo tako.
- Vidim i tvoje oko je naletjelo na nečiju ruku, hnjo hnjo.
- Ori, ori, naorat ćeš!
Praćenje gledanosti neke televizije u Srbiji je pomno pracena od strane dr. mr. i ostalih visokokvalifikovanih stručnjaka, a niti jedna televizija ne žali para da plati svoje eksperte na ovom reonu.
Po svršetku mukotrpnih analiza svaka televizija dolazi do zaljučka da je baš ona najgledanija u proteklom periodu.
-Pink: Našu televiziju sa najgledanijim rijaliti šouovima u kojima se uvek pojaljuje najveća zvezda Srbije, ako ne i šire, Boki 13, je pratilo čak 83% gradjana Srbije što pokazuje da smo mi najgledanija televizija u Srbiji.
-RTS: Uz naše televizije u protekloj godini je bilo čak 79% gradjana Srbije, mahom šlogiranih penzionera koji nisu stigli da promene kanal na svom telezoru, tako da smo mi najgledanija televiyija u Srbiji.
-B92: Našu televiziju je pomno pratilo 500 miliona nepijavljenih Kineza + članovi Al Kaide koji zajedno čine čak 87% gradjana Srbije, što jasno pokazuje da da smo mi najgledanija televizija u Srbiji.
-Prva: Naše duhovite emislije su pratili svi nezapošleni ljudi u Srbiji, zajedno sa autorima sa web stranice vukajlija koje se nadaju da će još jedna od njihovih fora biti exploatisana, čime smo pokazali koliko je naša televizija originalna i koliko se razlikuje od drugih televizija. Rezultati ankete su sledeći 99% gradjana prati našu televiziju, a odmah za njom slede ostale televizije sa mizernim procentom gledanosti.
Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.
-I tako zamisli kako je tek Peci i Miri što žive na 15. spratu i imaju najlepši pogled u gradu, a tek što imaju prostran stan, samo njih dvoje, kad jedan drugom dosadi mogu da se ne vide deset dana bez da se sretnu, imaju dva mokra čvora.... A tek mesečinu što vide, uf, sve puca od romantike.
-Da li si ti svesna da taj stan treba održavati, buđ im se vata, jer su na poslednjem spratu, ne mogu da je se otarase, sad ne znaju kako da prodaju taj stan, jer niko neće da im kupi za tu cenu...
-Aman, ženo, ja ne pričam o problemima materijalne prirode, ja govorim o lepoti izlaska i zalaska sunca svaki dan...
-Ali taj izlazak i zalazak košta, itd. itd, blabla bla truć.
-AH, sve ima svoje dve strane, ali, pusti me makar u mislima da odlutam od kapitalizma sveprokletog. Ghhhh, odoh da sedim i ćutim i maštam, bez upadica.
-Nego ček, stani, dođi da porazgovaramo o dokumentima koja bi trebalo da nabavimo za....
-:krvari i umire u agoniji papirologičnosti:
Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.
Ja: Dobar dan gospodjo jednu povratnu kartu do Sutomora
Šalterka: Evo, samo da... uh što si ti poranio
Ja: Stigao sam taman na vrijeme ako mi vi odma date tu kartu (kez)
Šalterka: Čuš, dečko, voz je tek u 08 i 15 po redu vožnje, evo piše vam na tabli.
Ja: Ali na vašoj web stranici piše da je u 07:00
Šalterka: Dje piše?
Ja:... na internetu (valjda skonta)
Šalterka: I ti vjeruješ internetu? E moj dečko...----------------------------------------------------------------------------------------------
Ja: Dobar dan, ja sam Advokat Milič, trebam vašeg direktora Zavoda, možete mi ga pozvati?
On: Ti si to nešto pogriješio, ovde nema nikakvog direktora Zavoda
Ja: Je li ovo Bulevar Save Kovačevića 50/45
On. Jes?
Ja: Je li ovo Zavod za Meteorologiju?
On: Pa kako da ti kažem, nije više, ovde su sad pogrebne usluge.
Ja: O Bože, pa na sajtu ništa ne piše da se premjestilo, ništa, hvala, ali vi mi onda sad ne možete pomoći
On: Mogu jedino ako vam je nešto umrlo, pu pu ne daj Bože
Ja: Iš sotono, jebem ti ovakvu državu sa svim organima!
Neko ih obožava, pa uzme po dva. Neko ih iz dna duše prezire, pa ode lepo, k'o čovek, na banjalučki ćevap. Međutim, ovo nije priča vezana za takve ljude - ovo je priča o ljudima iza "pozornice".
Politika Mekdonaldsa je da se, barem u jenkilendu, sve što je spremljeno, a ostane neprodano, baci u đubre. Stoga mnogi ulični vagabundi žljno iščekuju kraj radnog vremena da dobiju hladne burgerčiće i sparušeni pomfrit, da ubiju žalostan jauk utrobe svoje. Radnici se sada ne smeše kao idioti, pošto je radno vreme prošlo, ali i najmanji osmeh prilikom davanja hrane u ruke onome ko ništa nema, iskreniji je, topliji i srdačniji. Jedan poen za humanizam...
No, korporacija uzvraća udarac i to ispod pojasa. Može im se, potplatili su sudije. Ne tako mali broj mekovih ispostava nalaže da radnici pod nadzorom obezbeđenja bacaju neiskorišćenu hranu pravo u kontejnere. Jer, ako već Mek nije zaradio na tim burgerima, zašto bi onda neki beskućnik bilo šta dobio bez da plati. Ni kod babe nema džabe. Eh, živote - lutalico!
"Stajali smo u povećoj grupi u uličici, na obodu iza glavnog šetališta. Čekali smo da se završi radno vreme i da radnici posle radnog vremena iznesu ono što pretekne, a ne proda se. Tako smo se povremeno prehranjivali, kada se nije moglo isprositi nešo siće.
I dođe taj tren dugo očekivani. Ali, videsmo da su prvo izašla četiri uniformisana lika, stali su kao zid između objekta i nas. Trojicu radnika je pratio namršteni lik u odelu i pratio da sve što iznesu, bace pravo u kontejner. Zanemeli smo svi. Bilo smo gladni, bili smo umorni, bili smo poraženi. U lice da su nam pljunuli, manje bi bolelo.
Po završetku ove šarade smo polako krenuli ka "noćnom boravku" - ispod mosta. Tamo smo ispričali ostalima šta smo doživeli. Jedan novopridošli nam je lazao da je jedan od radnika sličnog restorana brze hrane, dobio otkaz jer je svoju dnevnu porciju dao nekom beskućniku, umesto da je pojede. Snimila ga kamera obezbeđenja.
Ta je noć bila tako duga i tako tiha. Prokleto tiha."
