Obloga bilo koje vrste. Šta god da nam se desi, neko uvek ima recept za obloge koje izvlače upalu čime će nam biti rešen bol.
- Pala mi mala bregasta na palac! Boli kao đavo!
- Stavi crni luk da izvuče upalu.
- Stavio sam.
- E sad samo sačekaj par dana da ti otpadne nokat.
Ostatak od plate kojim raspolažemo za lična zadovoljstva. Ne mešati sa sitninom koja nam zapada po džepovima ili nam je ne vraćaju u prodavnicama.
- Čujem da je prošla plata?
- Jeste, nek` ide u kurac i plata!
- Što si tako negativan, bar je prošla...
- Jebiga, dok platim račune ne ostane mi ni sitan dinar za stomakliju!
1. najadekvatniji ikad tl internet domen za jednu državu: B&H
2. skraćena forma najčesće uzrečice u državi sa istim tl domenom: bolan.
"bolan" je inače skraćenica od "bolan ne bio", što ima slično značenje kao srpsko "da si mi ti živ i zdrav".
Ovo se opet u nekim krajevima Srbije sreće i kao "živ mi ti".
www.bih.net.ba
Đe ba zapelo?
Zemlja takve površine da je osnovcima u dobrom delu sveta zadavala glavobolju kada treba da je pronadju na karti. Što se pak toga tiče, njihove stanovnike (svih 33.000) karakteriše savršen bol u kurcu za granice, služenje vojnog roka, cene goriva u regionu ili svetske probleme, oni na to ne mogu i onako da utiču.
Jebe im se i što Madjarska nema more, jer nemaju ga ni oni, za šta im se takodje jebe - imaju dovoljno velika primanja da mogu da biraju gde će da idu, ne trbaju im vize, nemaju redove..Imaju dobar standard i lepo žive. I boli ih kurac.
Prkosno pokazuju kako ne moraš biti velik da bi bio siguran - oni nemaju koga da napadnu, niko ih neće napasti jer bi to bilo ispod časti, a teritorija je takva da ništa ne može od njih ni da se odcepi. Država mala, gradovi mali, malo ljudi, tako da se gotovo svi i poznaju..
Razgovor dvojice prijatelja koji žive na dva suprotna kraja Lihtenštajna:
- O pa gde si Mateo, nema te dve nedelje da svrneš u naš grad! Priznaj da ti je žena udarila pritvor zbog onog pijančenja..
- Ma jok Sandro druže stari, poslala me na pijacu a kući u Maurenu nestalo brokolija pa naleteo ovamo prigradskim, nisam se vozio 100 godina nekim motorizovanim prevozom.
- Nećeš uzimati kola?
- Ma odustao sam, šta će mi? Prehodam do granice za sat i po polako, bajkom mi treba 20 minuta laganeze..
- Ma uzmeš neku mečku da ga parkiraš ispred kuće za kurčenje, ne moraš da ga vozaš. I onako nemaš gde pare da potrošiš. Nego gde je Alex?
- Otišao u Afriku na svetsko, hoće da ga pojedu oni crnci ili da navuče neku boleštinu..Nema pametnijeg posla, jebo ga fudbal.
- Baš, ne bih mogao u tom rasulu da živim, šanse nema. Nego jesi video grupu za evropsko, biće derbi sa San Marinom a?
- Ma ko ga jebe, i onako se nećemo plasirati..Ej zamisli, malopre sretnem lika u busu, prosi!
- LAŽEŠ! Pa..Pa toga ima i kod nas!?
- Ma nije naš dobro je - neki Rumun..
- Jebem ti sreću, kako su ove granice pootvarali, još će nam i Kinezi prodavnicu ovde otvoriti. Nego gde ćemo ove godine na more?
- Ma možemo gde hoćemo..
Serija koja nam daje uvid u milion nacina na koje mozemo umrijeti svakog trenutka, stim sto mi necemo imati tim briljantnih diagnosticara da nam spasu zivot...
Web kamera toliko zastarjela da slika preko nje izgleda kao prenos čovjekovog slijetanja na Mjesec. Čitava slika je u pikselima koji su se podijelili u crtice boja pa tako izgleda bas kao impresionistička slika odakle joj i naziv.
-Brate zovem te preko skajpa.
-Aj.
Cvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr.-Đes?
-Evo šetam komp po gradu. Šta ti je to sa slike, Lajka?
-Ha?
-Pa sine izgledaš ko da te je Klod Mone portretisao pa mi tu sliku poslao. Izvini, koji si ti piksel, jel ovaj u lijevom ćošku?
Pitanje koje bi se nametnulo običnom smrtniku posle par čašica (flašica, ako je u pitanju Srbin) na Playboy žurci sa izazovnim, copy-paste metodom biranim zečicama. Da li je stvarno toliko pijan da vidi duplo ili je ipak blagosloven prisustvom četiri realne dojke?
Bolna vrsta smrti koja nam do poslednjeg otkucaja srca kida neuronske veze u mozgu,rastavlja logicke postavke istog,i namece nam zadnju misao u zivotu : "Sto nisam gledao Discavery".
Ispijeni oditelj vesti B92 prica : "A veceras na programu TV B92 pogledajte film "Celavi bez ruku za kosu se vuku (autor mladi Ceh sa vec napisanih 10 knjiga o bubuljici na njegovom obrazu i njenom uticaju na njegov zivot,sa ukupnim tirazom 11) .Film govori o zivotu mladog kuhinjskog misa koji pokusava da shvati sta za njega znaci parce sira.Prijatan dan"
Nije rvanje, ali je toliko glupo da je svakako američko! Ne znam šta je to sa amerikancima što ih tera da razvlače sve svoje sportove.. Bejzbol traje satima (nisam siguran zašto, nikad nisam ostao budan dovoljno dugo da vidim), u njihovom fudbalu se igra 3 sekunde, onda se beži u aut i čeka se 45 sekundi da se ponovo igra, a ovde se klipani koji iz benča dižu težinu vaše šire familije, razvlače po podu od šamara koji je promašio i poštanski fah opštine u kojoj se održava meč. Da stvar bude gora dadoše im i mikrofone. To nam je donelo glumačke poduhvate koji su pomračili slavu neuverljivosti glumaca u posleratnim partizanskim filmovima. U pokušaju da se izvade uveli su i rvačice (šta? nije bilo dovoljno pičkica u tom ringu!?!?) ali kako su softkor pornići prevazidjeni od izuma adsl-a, ovo ne pomaže popularnosti. Srpski narod pokazao se zavidno otpornim na ovu glupost i "meč" koji je zakazan u Areni otkazan je zbog nedostatka interesovanja. Ovakav nivo kolektivne svesti nismo prikazali još od I Srpskog Ustanka. Ponosim se nama!
Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.
- Vidiš, ovde sam malo rasplinula kompoziciju, ciljano da prikažem malog pojedinca u tako velikom, stranom i nepoznatom svetu... a prejakim bojama i kontrastom sam predstavila dualističnu prirodu tog istog čoveka. Drugi deo je ova crvena tačka koja predstavlja...
- Znam, znam... već sam negde čitao o simbolici tačke.
- I kako ti se čini?
- Paaaaaaa... nije loše, ali drži se ti bolje selfija.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Sifredi producirao u Mađarskoj i ti bila na kastu? Jao srećnice!
- Da, ali nisam prošla. Debil je! Znaš, ja se svojski trudila... a lik mi ladno na kraju kaže: Drži se ti mala klasike, nisi baš za ovo...
Izraz koji nam služi da opisemo nešto što nam je stvarno prijalo.
Jedina bolja stvar je seks pre cigare.
Rečenica koju koristimo kada nam se jede nešto slatko ili od testa. Ili smo neraspoloženi i razbija nam se staklo.
-Uf, al mi se jede sladoled! Ajmo kod Šiptara...
-Što bi mi legli kifla i jogurt... Ajmo kod Šiptara!
-AAAAA! Sad je gotovo! Neko će da mi plati za ovo! Bre, ima sve da porazbijam! Ajmo kod Šiptara !
To je web genius koji pogadja zamisljene licnosti, i ume izuzetno da iznervira coveka koji hoce da provali kako radi ili coveka koji hoce da ga navede na pogresan put.
pogadja i boru drljacu
U ovoj državi stalno neka frka sa dokumentima!
Koliko su nam često menjali ime države, bolje da nam u nove pasoše stave samo geografsku širinu i dužinu !
Šaner 'talijanski.
- Đe si, brate, što se čini?
- Sad iz Mletaka...
- O, izvini, Draško, nijesam te prepoznao...
jebala ih nova godina,imam osecaj da su je izmislili trgovci da bi nam uvalili krajem decembra i ono sto nam nikad nece ustrebati.
Dva druga penzionera koji sjede oko panja koji se nalazi ispred zadruge dok cirkaju vops.
- Marice, đe to Simo?
- Eno on, i onaj tvoj lokvanj sjede ispred zadruge, popiše svu penziju.
Djevojčica iz Indije, rođena 1998. godine, koja je još 2008, sa svojih 9 godina, osnovala sopstvenu firmu za web dizajn, čiji je i direktor. Sa 4 godine je počela da čačka kompjuter, sa 6 godina se bacila na web dizajn, tada je dizajnirala sajt svoje škole: www.presentationhss.com , a pokrenula je i sajt www.tinylogo.com na kome se lako može doći do informacija o brojnim firmama, klikom na njihov logo koji se nalazi na početnoj stranici.
Ona je najmlađi član američkog udruženja webmastera, a dobila je i silne prestižne svjetske nagrade i priznanja za web design, pored toga izuzetno je slatka i simpatična.
Eto, takva su napredna djeca, a neki i sa 20 i kusur godina džabalebare. I još jedna stvar u ovoj cijeloj priči koja mi je čudna je to da se radi o djevojčici, uglavnom su dječaci opsjednuti kompjuterima, ali da djevojčica ovo napravi, stvarno je kuriozitet. Ne kažem da su djevojčice manje sposobne od dječaka, već su im interesovanja uglavnom drugačija.
Da li je njoj time pomalo ukradeno djetinjstvo, to je pitanje, mada s obzirom da su se takvi afiniteti kod nje prirodno ispoljili, mislim da bi bilo veća šteta suzbijati ih i tjerati je da bude ko sva ostala djeca. Samo problem može nastati ako joj za koju godinu sve postane smor i ako izgubi ambicije za dalje napredovanje.
Najčešći poklon na Balkanu. Nekada su nam ga roditelji darovali u trenucima neimaštine, a danas nam ga uručuju političari upakovanog u foliji laži i obećanja.
Izraz se koristi najcesce leti, kada su temperature i po +40 stepeni celzijusove nam skale, kada nekog zamilimo da nam donese casu vode.
Aj' daj casu vode, al' pusti nek' otece!
