Podrugljiv izraz koji se koristi za lika kojem treba preko pešest godina da završi školu.
A: Je li stari, đe ga je Aco? Nijesam ga 100 godina viđeo.
B: Ma po cijeli dan u školi, a kad dođe kući igra dotu i sve tako.
A: Pa čekaj još nije završio?
B: Ne brate. Drugi pao pa došao kod nas u odjeljenje a sad ga i mi šišamo 2-3 godine.
A: Šest godina uči stari. Ka' da studira medicinu brate.
B: 'Ladno će da specijalizira za domara dok završi.
Prošpijati nekoga skroz na skroz, ali ne zbog koristi ili ličnog zadovoljstva, nego ti je njegova najveća tajna, koju čuvaš na granici svjesnog i podsvjesnig, sasvim slučajno izletjela iz govornog aparata.
-Brate, viđe li mi Audija, u brdo mu X6 ništa ne može.
-A miči mi se, lako ti je kradenijem ludovati. No ja ne bih smio voziti auto, a da znam da zbog njega neka baba u Njemačku obraze ne suši…
-Alo, ništa ne vidiš, ništa ne čuješ, je li jasno? Nemoj se samo đe izut za to kad popiješ, uši bih ti u mašnu svezao.
Prijateljski kontakt koji rezultira malom do umjerenom količinom bola.
Jači stisak ruke od uobičajenog.
Čvrga.
Klempa.
Štipanje žemske za dupe.
- Stani, stani... Polako... Pridrži se za mene, dok dođemo do kauča.
- Aleluja, sve mi se leluja!
- Šta si mu rek'o pa ti odvali onakvu šamarčinu?
- Ništa, samo sam ga pozdravio. Rek'o: "Đe si, Boro, pičkin dušmanine!" i udarim ga malo jače po leđima. Kad me poteg'o forhendom vidio sam sve zvijezde u galaksiji.
- Nisi ga trebao udariti po leđima. Glup, jebi ga, ne konta te fizičke šale.
Mnogo zajeban izraz u Crnoj Gori gdje se ne odnosi uvijek na nešto što je postavljeno transverzalno, već se često pridodaje i visoko-destruktivnim radnjama.
A: Bvate, daj pe'se centi.
B: Nemam mali, bježi.
A: A imaš, viđeo sam. Sad si kupio cigare.
B: Makse od mene gabelju, da te ne sastavim poprečke.
------------
A: Inače, đe ga je Čajo?
B: Eno ga leži kući. Probala avetinja da se spusti biciklom kod Vektre na stepenice pa poletio poprečke.
A: Au, pa je l' se nagrdio?
B: A čega nije. Ka' da je niz Platije sletio.
Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:
...
- Gazda da dovršim... i samo po još jednu! Duplo plaćam ako treba!
- Ne mere sine... propisi su propisi! Zatvaramo diskoteku!
- A juče je moglo... Pa dajte prijatelji, učinite! Čika Sreto vi me bar znate... Pa moj ćale je klarinet u vašem bendu svirao... Još jedna tura!
- Alo, decxko!
- Ali...
:pljus:
...Da zajebano, tako je... Ekskomunicirati te, tek onako, nenadano... jebeno, skoro kao suza mladih skviterki Lauša, da tako narodski reknem i kršnog Obilića spomenem, Vukovog zalizanog doktora medecine, oficira s ružom, Šmajsera... Pa da, i ja se povremeno rastužim i dozvolim sebi da mi pređe koja kap baklavice ili oka svetog tog... Prošlo je podosta, možda ne godina, kanda nedovoljno, ali 3 656-ti dan sigurno... prdalo se u čabar još onda i to većma mnogo, no ne samo tako javno i tako dramatično... Svi smo mi tako pomalo, pa se posle kajali, plakali, poistovećivali...
- Decxko, grudvaš se, aaa???
- Jok tebra, ja emotivac...
- Aaaa to... evo još šargarepicu umesto nosa i pesma! Ojhaa!
- Aaaa???
- Patetika... i to ona najgora!Hehe, razmišljam nešto, da su me onomad poslali u zatvor, eventualno stavili neku nanogicu, za npr. neko delo koje ću u budućnosti počiniti... :Hmmm! Kako bih kul ispoštovao taj pritvor, valjano:... bar bih imao neko opravdanje dangubljenja a ne epitet mrcine i parazita. Pa nisam ni ja nepismen, pisaću... Da pisaću, hehehe i nepismeniji su to radili i gluplji. Dobro, možda ne gluplji ali zar je to sad bitno, koristiću pseudonim, princ od Luvra, hehe, dobro je to, načitano, bolje nego Bole litar-litar. Luvr, haha... Jebem ti francuski zamak, kuj mu ime samo dadnu? I sve prvnje sprave tamo denuše! Ko u zatvor, dete im...
- Alo Đekile, decxko...
- Nije mi dobro... vidim duplo, my dear Hyde... Sve više sam s njom, čak i kad sam sam... Znaš, žena, opet vidim je, a ona više voli nežnu reč makar bila i glupa nego pametnu, ako je gruba... A često opet nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da posle i stradaš! Premlatiće te i da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje...
- Hahaha... ako se sećaš zajedno smo čitali Tvrđavu, nemoj mi te Mešine fore!
- Ne, ne, naprotiv... ja je čitam i dalje, iznova i iznova i proživljavam i dozivam, ponovo a opet drugačije!
- Na čemu si stari? Maksel devedestka, Đani, lepi Mića, budi Bog s nama nije valjda da si diro moje ploče Smaka???
- Egregor!
- U jebem ti sunce! Najbolje je da ti ipak malo odspavaš!
...
I eto opet se setih te štikle, više onoga iznad... pune su, ali ne previše, ja ih volem... opet jezik moj pogani bi brz pa zasra... a sad bar da ih samo malo, bar one prenesene pulzacije međuprostora...
Titititit...
Titititit...
- Kasniš, ustaj, ajde!
(Aukurac, opet ista priča... Ostalo mi još samo pola pive, mogu s nogu da dovršim čini mi se... a izbacuju me... ponovo! A ono kaže... tadadadadam!)
- POJZEENNN! Odoh!!
- Aa?
Nadimak za ortaka koga ženska žešće šeta. Totalno odsustvo slobodne volje. On je uvijek na lancu, naviknut na ograničenje misli i postupaka, bez ogrlice je nepodnošljiv.
-"E buraz, hoćemo li večeras ići lokati ?"
-"Jebo ti buraz mater, nije te bilo pola godine sad mi se javljaš, đe ti je žena?"
-"Kakve veze ima žena, eno je na moru sa drugaricama"
-"Slušaj Fifi, ne seri više, digni rep, pazi drvo ili nešto drugo što ti je rekla, i nadaj se da će je samo sunce opaliti a ne neki kurati dalmatinac, dole na moru. Mrš..."
Životna forma okorjelih gejmera, štićenika Play Station-a.
- E Mare, đe si ti jebo te?! Nema te sto godina... Šta ima kod tebe? Jesi ti to našao neku pičetinu pa se ne daš vidjeti? A? A? hehehe...
- Ma brate znaš mene, kod mene sve po PS-u, malo COD-a malo Mafije i tako... Jesi igrao novi Final Fantasy?! Brate perverzija...
- E izvini moram ići, žurim... Kad ozdraviš nazovi me pa da odemo na neku cugu....
Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.
- Dakle, da vidimo, vaš račun je sto šezdeset osam hiljada petsto osamdeset dinara. Bez bakšiša.
- Kako bre srbine, tol`ko?
- Pa, ne znam kako da vam kažem, ali pre nego što ste pali pod sto, naručili ste i treću turu viskija za celu kafanu.
- Uh, majku mu. Ček da vidim, kol`ko imam... mmmmm, da, mislim da imamo problem. Primate li možda bubrege?
- Naravno, sad ću da pozovem hirurga. Kizo, imamo jednog duhovitog, vodi ga pozadi da mu izbiješ burege. Uzmi i par zuba za bakšiš.*
- Dakle, ovaj model sa punom opremom i ful kaskom bi vas sa akcijskim popustom koštao 36.800 evra. Može i na rate ili preko web kredita.
- Eh, malo sam kratak, a kredit već plaćam za stan, nego, primate li bubreg?
- Mi ne, ali ako odete u naše predstavništvo u Prištini, mogu da vam završe.
Odgovor na konstataciju da neko brzo ispija pivo.
Seoska prodavnica...
Đe si Jovo, šta ima?
Evo iz livade, izgibija, daj mi jednu ladnu.
Malu, veliku?
Je l' imaš onu od dva litra?
Imam.
Daj tu, da vidiš za koliko ću je šćerati ispod etikete.Donosi...
...
-21 sekunda! Svaka čast!
- Ma morem ja i bolje.Uglađeni gospodin preko puta: Generalno omladina puno pije, al' ti si Jovo ovan predvodnik.
-Ma jok, ja to da ne uđe crv u nju. 'Aj zdravo.
Fora kojom se služe iskusni autostoperi, kada zaustave potencijalni prevoz, dok ortaci vrebaju iz žbunja.
- Ćao mačko, oš te povezem do Sutomora, nausput mi je.
- He he, jok, stojim na ovom suncu iz zajebancije. Naravno da hoću. Tebe sam čekala. Znam da ti neće smetati moje društvo.
- He he. Slušaj vako... Ja sam stopirao do prošle godine ka ti sad. Stao sam samo da ti kažem da je ta fora sa dručtvom izlizana, jer sam vidio onog glavurdana u žbunju iza, a tebe đe stopiraš, da navataš lakše kuronje da vas voze. Aj uzdravlje.
Najviši nivo blasfemije. Skrnavljenje predmeta sa neprocenjivom emocionalnom vrednošću od strane ljudi kojima ništa nije sveto. Čin bogohulnika i laika.
- Ženo, idemo kod Duleta na vikendicu da nešto popravljamo. Đe mi je ona majica za roštiljanje?
- Ona izbledela što na njoj piše "Zlatni kotlić Semberije 2001"?
- E, jeste, ta!
- Ona što je pocepana ispod rukava i što ti stomak viri kad je obučeš?
- Ta, ta!
- Eeeee, eno je, koristim je za pranje prozora. Što pitaš?
- ŠTA?! Da li si ti normalna?! Moju omiljenu majicu si uništila!! Pa, preko ikone bi flomasterom šarala, ženska glavo!
Pod terminom otvaranje glave jednim imenom se obuhvata fizičko nasilje sa fokusom na zadavanje povreda u predjelu glave sa jedne strane i intenzivno smaranje.
Ova dva oblika "otvaranja glave" možda ne djeluju srodni, ali se stavljaju u isti koš iz razloga što imaju slične posljedice (koje su doduše jače izražene kod fizičkog oblika) a to su:
-glavobolja
-konfuznost
-nervoza
-dezorijentisanost
Simptomi su uglavnom kratkotrajni, osim kod težih oblika nasilja kada se mogu javiti amnezije, poremećaji ličnosti, a kod fizičkog nasilja i (kratko)trajne pareze i paralize.
Osobe koje "otvaraju glavu" u zavisnosti od sredstva kojim vrše radnju mogu biti nasilnici (upotreba fizičkog nasilja) i smarači (upotreba verbalnog "nasilja").
Fizičko otvaranje glave (ispred diskoteke):
A je mnogo krupniji i fizički jači od BA: Kome ti muvaš đevojku!? Govori!
B: Ma brate nije tako znaš, ona me samo pitala...
A: Neka ti sad ta priča.
B: Brate vidi možemo to da riješimo.
A: Ma možemo kako ne. (Desni kroše)
B: (knock down)
20 min kasnije:
B: U što me boli glava. Šta mi se desilo. Đe sam ovo.
C: Brate popio si batine na žurci. U urgentni smo te doveli.Verbalno otvaranje glave (A i B šetaju gradom):
A: Brate znači pazi šta je bilo juče, da si samo vidio. Na basketu zakucavam u svakom napadu pet puta zaredom, a oni okolo svi na mene. Znaš kako sam im se probijao lagano. Na kraju popi*dili imali me ubiti, pa ja pošao, rekoh da se ne svađam sad sa ljudima, nije mi bio niko tu od društva bez ovaj jedan drug al' on je prvi srednje, ne bi mi nešto pomogao mnogo... Jel me slušaš ti?
B: Brate ništa te ne razumijem, kako me samo glava zabolje. E čekaj đe smo mi ovo skrenuli bre.
Ironičan odgovor na pitanje "Kako si?" kad si u govnima do guše.
- E đe si, Cojka, šta ima, kako si?
- Evo, nikad bolje!
- Kako nikad bolje?!
- Evo idem s ispita, pola sata me ispitivao i na kraju srušio zbog neke gluposti, krenem slat poruku Slađi da dođe večeras na žurku, ne može, ovi me jolpazi isključili jer nisam platio (znaš da sam na post pejdu), taman kreno u poštu da to platim i u tom trenutku skontam da mi je negdje nestalo 50 maraka iz džepa...
Jedan od najpopularnijih srpskih naziva za ljepšu polovinu Deda Mraza.Ili su oni koji su izmislili taj naziv smatrali da je Dedica u crveno-bijelom odijelu veliki dukatlija ili su njegovoj izabranici jednostavno izrasla muda.
R: 'De si Muki uvalim ti tuki. Đe ideš za Novu ?
S: Ma namjeravam da ostanem kući , malo čitam novine , malo gledam TV , posle izdrkam na one novogodišnje porniće..
R: Kakve porniće ?
S: Ma novogodišnje , one bre.. Sa onim.. Deda mrazicama !
R: Deda Mrazicama ? E mater ti jebem Tuki i ti se modernizovao , jadna Srbijo šta si dočekala kad ti je pola muškaraca otišlo na onu stranu.. Aj vozdra Muki , idem ja dok mi nisi kurčinu zario u rč.
:odlazi:
S: Šššta ? :zabezeknut stoji u mjestu:
Dobio si nešto što si želio a to što si očekivao da treba da uradiš zauzvrat ili nije traženo ili si, jebi ga, 'obećao' da ćeš uraditi.
A: Đe si legendo! Kako je prošao razgovor za posa'?
B: Ma odlično, primljen sam, potpisao ugovor i sve - samo ovaj mi je tražio da mu sredim za sestrića u ovu moju NVO da radi, obećao sam mu da ću 'viđet' to da mu završim...
A: Pa, bez svega, super si prošao, u džamiji si bio a klanjao nisi!
B: Jes vala, svaka ti je ka' Njegoševa!
Majka posjeduje niz osobina koje se pripisuju samom Bogu, ali to nije za čuđenje sa obzirom na to da je majka kako kažu svetinja.
Ovakve osobine koje majka posjeduje su sveznanje, sveprisutnost, milosrdnost i svemoćnost.
Sveznanje:
A: Brate đe si ti juče!? Čekali te 2 sata!
B: Pitaj majku.Sveprisutnost:
A: Sa kim si iša' juče na more?
B: Sa tvojom majkom.Milosrdnost:
M: Ma radi šta oćeš samo da si ti meni živ/a i zdrav/a.Svemoćnost:
M: Ajde uzmi knjigu uči.
A: Ako ću pomamio se!
M: Sve ti je pruženo i jpš nećeš da učiš jebem ti mater
A tako smo lijepo započeli......Još onomad, dok je srpstvo nastajalo, Stefan Nemanja je bio veliki diplomata. Čova je znao znanje. Bez mnogo sile ošin'o je temelje. I njegov sin, školska slava, Rastko aka Savo, je bio bogotac za diplomatiju. Znao je znanje. Izborio se za autokefalnost srpske crkve. Smogao je snage da oprosti ocu što mu je pobio pajtose u manastiru kad je, kao sedmanestogodišnjak, utekao od kuće. Jbg tad nisi imao disko, a manastir je bio sasvim kul. Elem, koji vijek kasnije doš'o nam je čova, Dušan, faca, silan, volio je da ljetuje mnogo, pa je napravio državu na četiri mora da izlazi, bilo mu mrsko da vadi diplomatske pasoše, valjda. Al' jebiga ne može se tako u Evropu! Čovjek mlad mre u to vrijeme, a idu Turci. 'Oće da prođu na Austrougare, da im se mame najebu loma, al' preko naše zemlje. Umjesto da im udarimo put, magistrala, platimo sitno nešto da nas ne diraju, i budemo svoji na svome, JOK!!! Ne može! Ne damo! Ode diplomatija u ambis!!! Naravno, đe ćeš gologuz pred pijane Turke?! Pregaziše nas k'o plitak potok. Ode sve sposobno za reprodukciju. Dobro! Sad može i diplomatija. Al' ne daju Turci. Umjesto Austrougarima, najebaše se nama mame. Crna kosa nije iz Rusije došla! A ni B krvna grupa. Skupa greška! Platili smo evropski ceh. Nije sporno, mi častili, ode plata! Čekaj ti sad 500 godina....
Ničija nije do zore gorila, pa nije ni nji'ova! Isterasmo ih nekako. Al' nek ide u kurac sve! Sad se Austrougari uzjebali. 'Oće i oni nešto! Pa daj im, šta ima! Nemoj samo da nas biju! OPE' JOK! Sad ne damo njima! Proradila turska krv u nama! Sjebaše nas u tri lijepe pičke materine, do Grčke, preko Albanije i nazad! Preživjeli! Kako? Ne znam!
'Oš' državu! Neću! 'Oću kraljevinu sa još šurnaest naroda pa makar me ubiju u Marseju!
Idu Švabe! Hoće put! Neki fazon, istok ovo ono. Ma nek idu! Samo prođi, al' ne diraj! OPE' JOK! Ne može! Krvava bajka!!! Svi zajedno u jedan kotao!
50 godina! Šta je pičke? Ne napada nas niko! Ajd međusobno ćemo! Ko ga jebe!!!
Dobro! Sad gotovo! Siđi s vlasti skote! Nećeš!!! Dobro!!! Bum! Srbija se saginjati neće! Dokad?
Materino nenajavljeno krečenje. Dođeš kući, sve se bijeli..nigdje postera na zidovima!!
- Matiiiii đe mi je Beckham,Gerrard, Zidane, Raul, Pamela Anderson, Džena Džemeson i ostali sportisti???
Ja tamo, sve stalaže obložila mojim idolima! GERRARD na polici na balkonu, vreća krompira na njemu, ZIDANA prepolovila da moRe luk pokrit.. na RAULA se voda prosula i iskrivio se poster,pa mu usta ko da ga promaja uhvatila...
A Pamela i Džena izderane na 1000 komada uz poruku "Jebale ti one mater"!
Najebo si druže ako čekaš da ti neko izrazi zahvalnost i divljenje tvom liku ili djelu. Vrijeme je kićenja tuđim perjem , i snalaženja preko tuđe grbače. Dok je hljeba preko pogače svima je dobro. A dobro i narod kaže „odnekud se mora početi“, pa zašto ne od vrha? Danas pohvaliti nekog znači reći za sebe da si loš. Narod je nezahvalan.
Ne treba ni živjeti za nečije ejvala niti se može od toga živjeti, jebi ga, šta god radiš- radiš za sebe, ali je fino kad neko dadne pohvalu da znaš da se nisi džabe potrudio. Mnoge zagrnuše i utabaše u vječnoj postelji a niko im ne reče kakvi su za života bili. Nije to fino.
U polutami nekadašnjeg disko kluba , za šankom stoji rmpalija u teksas jakni ispod koje je roze majica, kratka suknja nebesko plave boje k'o dres Lacija i crvene štrample...
-Đe si Jovanka, jedino sunce moga sumornog dana i otkud dvocifren broj ljudi u tvom, toplotom i srdačnošću ispunjenom, ugostiteljskom objetku, ne bude nas 7 ni za Novu godinu, boktejebo ne bi nam dali ni fudbalsku utakmicu da odigramo?
-Đe si Milorade, ne pitaj me ništa, ne znam kud gonim, bila plata utovarivačima rezane građe, maloprije iščupaše džuboks, neki mali došao pustio nekakve sindikalce, ne znam ti ni ja, veli to se sad sluša, kad ga ne istrgaše, jedva sam ga otela, ostala mu patika... Nego šta je sa tobom, što si ti potono, izgledaš k'o Atilio Lombardo?
- Ma ćuti, jebe me šef k'o sansku kozu, radim , trudim se , sve mu ja odrađujem. Juče otišao u sedam na posao u jedanaest noći se iskobeljao iz papira. Oči mi gore nego kad na TV1000 gledam ima li đe pičke. Sve to u redu, nego konjina ona bravarska, da ne vrijeđam ljude, otišao direktoru i rekao da je on to sve sredio, ovaj mu dao još sto maraka. Mene ni pomenuo nije, da je makar fala rekao i pivu mi platio, ni to. Kupio međed nešto školice, stranka ga ubacila, ma šta da ti pričam. Bona, ja sam Roni O'Saliven a on je Dejan Milićević, razumiješ ti to? Tačno mi dođe da napustim ono posla, da se idem zagegati na krušku.
- Ne znam šta bih ti rekla, odoh pišati...
Nakon pet minuta izlazi Jovanka sva unezvjerena...
-JESI VIDIO KO JE IZAŠAO IZ VECEA, JESI VIDIO KO JE IZAŠAO IZ VECEA? JE LI?
-Ma jok, šta ti je ženska glavo, koji ti je kurac?
-E to i mene interesuje, pojeba me neko ne vidi ko je, jebem ti sunce žareno... Jebo sestru svoju, zamisli ljudi kakvi su, dadnem mu pičke i on... ccc... e moj Milorade, dok ti neko kaže ejvala osta glava ćelava. Oš još jednu na moj račun?
Dobiješ bitku a izgubiš rat.
- Ooo, čujem Jošo da si ot'o Turkinju kad smo prekjuče napali karavan.
- Bježi jado ne pitaj me ništa.
- A što čoče, daj reči što bi?
- Eto znaš i sam da me stara Stanojla odavno goni da se ženim, i kako ođe kod nas u ovom kamenjaru ne ostade čestita čeljadeta ništa mi ne osta drugo no da otmem Turkinju. I tako dok vi pljačkaste začelje đe je 'rana i džebana ja ti nasrnem na čelo đe je sve sam najljući janjičar zašjeo...
- Au junaka! I što bi onda?
- Zvižde mi kuršumi oko glave, zvekeću sablje, urlaju janjičari i vrište derviši al mene ko da sam šejtan goni naprijed, vaistinu i nije šejtan no mi još u glavi ona Milica Grdojeva što me odvukoše prošlog četvrtka da je zagledam. Ja grdnije đevojke u svom vijeku ne viđeh, na to što je grbava no tri zuba u glavi nema, kad mi se nasmija a mene eto nešto presječe ovđe preko pola...
- Dobro čoče šta bi s Turcima, pogibe li tamo međ' njima?
- A ne budali, kako ću poginut' kad me eto šjedim s tebe, nego ti ja ko što reče zagrabih naprijed i usred onog meteža dočepah jednu krupniju oko pasa, metoh je na rame i utekoh.
- Uuu, šta učinje Jošo, o tom će se pjesme pjevat' na godinu!
- E ja bi vidiš više volio da se ne pjeva, vučem ti ja nju tako gorama, otima se cura ko šejtan no sam je ipak savladao.
- A no što će tak'i junak!
- E, no što će, tako ti ja nju dovuko' kući, razmoto' je, kad ono unutra ne bi Turkinja no Turčin, malo sitniji pa mu i brke obrijali nesoji da se ne ošjeti kroz ona sukna, grdno li me zajebaše oca im očinjeg a ja još glavu lupam đe je potjera.
- I što onda bi crni Jošo?
- A što bi bilo, tako mi je krv navrzla u glavu da je sad stvarno Turkinja, no što!
