-Ajde sine, slobodno kaži ko je polomio maminu vazu, neću ti ništa? Tebe mama voli.
-Pa... Ja sam, kad sam igrao loptu.
-Ti si, a? Ti si polomio moju vazu koju sam dobila za rođendan, majmune mali?
(bum, tras, šmrc, TATAAAA)

A: Sta je na kraju bilo sa Milosem? Niste vise u vezi?
B: Ne. Rekao mi je da vise ne zeli da me vidi, ali ja stvarno nista lose nisam uradila. (???)
A: Ne, a to sto si se na Sanjinom osamnaestom jebala sa ona dva crnca i sto je nad tobom izvrsen bukake, naravno da nisi!
B: :suze: (nemojte da se iznenadite ako budu bile i radosnice)

Lik piša po kolima

A: Viđi idiote one đe pišaju!
B: Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, mogu samo da nas mrze oni što nas ne vole!

Nakon sat vremena smaranja od komšije koji se tripuje da vam je ortak do jaja pričajući kako je sinoć držao sat vremena u ruci novi galaxy S4, sve se oblizujući i svršavajući što je eto imao priliku da drži to čudo tehnike a koje mu je dozvolio drugar Puniša sa sve djozlucima ko dno od pepeljare kojem je matori (bivši direktor Galenike) kupio čim je stigao prvi komad.

-E brate, tako ti kažem ja....ma čudo. Kupio bih ga i ja da mogu. Eto, siti se ispričasmo, idem ja polako!

- Ma da brate, opasna priča (šupičkumaterinu) ali mi sad nešto mrsko da ustajem. Nego, nećeš ništa ukrasti, jel da?

- Dragi, zvala sam Mikana na slavu kod nas.
- Onaj sa kojim si bila pre mene?
- Da, nadam se da se ne ljutiš.
- Ma ne, samo me interesuje zašto se ponašaš kao da šamar nije ništa?
- Šalim se, cico. 'Aj zvekni me k'o Kinez gong, pa da pravimo kiflice.

- Lejdiz end džentlments aj prezent ju d bjutiful Kristina Hendriks! :aplauz prekomerno utovljenih amera iz publike:

- Jebem ti lepče kaka je pička ova Kristina, uf sve me nešto steže podno stomaka.

- Pa kad ništa teže od kurca nije digla u životu, i ja bih takva bila da ne moram da opslužujem tebe i onu mrcinu od TVOG kera što se opet popišao po miljeu moje tetka Stane, to ćeš ti da ribaš!

Oktobar 1998.
Holbruk: Slušaj, Slobo. Ako ti pustiš malo strane policije na Kosovo, evo, obećavam ti da će Kosovo zauvek ostati deo Srbije, da vas nikada nećemo bombardovati i da ćeš ti vladati koliko god hoćeš, ako treba, i do kraja života.
Sloba: A kako da ti verujem?
Holbruk: A moja reč ništa ne znači?
Sloba: Pa jes, vala. Evo ruka, Miro, daj čaše, da nazdravimo!

-Opet sam priveo jednu mrsavicu. Bila pijana, a nadam se da nije narkomanka.
-Jesi se kurtonisao, il opet bez?
-Ma bez, nece grom u koprive.
-Ne boj se, tebi ni sida ne moze nista, provereno!
-Pa da, to ti kazem... A kako to mislis?
-Vidis brate, sida je bolest
20-tog, 21-vog veka, savremena bolest...
Ti nema sta da brigas,
jer si tek u 13-tom 14-tom!

- Majstore, ovo ti je vozačka mjesec dana i tri kaznena boda.
- Možemo li se šta dogovoriti? Treba mi vozačka.
- Ne znam, nisam sam, ima kolega sa mnom. Idi vidi s njim.
...
-Kolega treba mi vozačka, možemo li se šta dogovoriti. Jedna pedestka, pa da završimo.
- Ima kolega sa mnom.
-Onda, ako baš mora stotka.
- Daj vamo, ako ćeš alaliti.
-Ma hoću, samo nemoj ništa djeci da kupuješ.

Osoba 1: Tako ti ja ulazim u autobus. Nazad 10 likova udaraju neku devojku, svi k'o od brda odvaljeni. Prilazim ja. Kazem da je ne udaraju. Oni me ne slusaju. Hoce da me biju. Ja kazem da ne moze to tako, bar ne u mojoj smeni. Skidam jaknu. udaram onog najveceg nogom direkt u bradu. Kako vracam nogu udaram onu trojicu, onako usput. Ovih ostalih šest je pobeglo.
Devojka mi se zahvali i u znak zahvalnosti krene da mi pusi. Bas tad prolazi Ana Nikolic i udara tu devojku kako bi je oterala i ona me zadovoljila.
Osoba 2: Ništa to, da vidiš mog brata.....

primer 1:
A:"E aj mi daš 512 rama, i onako ti ne trebaju"
B:"Alo druže pa ja ni na torrentu ne seedujem porniće"

primer 2:
A:"Stranka radi neku akciju dobrovoljnog davanja krvi pa ako si zainteresovan...."
B:"HA!!! Pa ja ni na torrentu ne seedujem ništa, a ne krv da ti dam"

S: "Ali mama, svi imaju nove jakne osim mene koji nosim onu od prošle godine. Ta više nije ni u modi."
M: "Nemam ja para da tebi kupujem svake godine novu jaknu, a ti ako nećeš prošlogodišnju ti idi u duksu. Neće ti ništa biti čeliči se malo.

Svaka sličnost primera sa stvarnim životom je i te kako namerna!

- Ćao.
- Ćao. Izvoli. :kez:
- Daćeš mi, molim te, jedne "Orbit" žvake i papirne maramice.
- Važi. Hoćeš još nešto? :kez, trep, namešt sisa:
- Ne, ne, ništa više, hvala... :curenje bala, protrljavanje očiju:
- To ti je 65 dinara. :kez, dabl trep:
- Ok. Izvoli. :davanje novčanice od 500 kinti:
- Hvala, izvoli kusur. :vraćanje 335 dinara, kez, trep, dabl namešt sisa:
- Hvala. Ćao...
- Ćao...

Kako su trafike obično na autobuskoj stanici, u tom trenutku vam kao poručen nailazi autobus. Vi uskačete u njega, razmišljajući o prekrasnom osmehu, divnim očima i fantastičnim sisama devojke koja vam je olakšala novčanik za 100, teško stečenih, dinara ( čiji su donatori obično roditelji ). Dok joj, u sebi, jebete sve po spisku i razmišljate o tome kakav ste slepac, jedva čekate sutrašnji dan da probate da ispravite nepravdu. A ako vas ponovo izradi, i nije tolika šteta, bar ste ponovo uživali u prirodnim lepotama.

Ortak 1: Gle koja magluština, ptice idu peške, to je sve zbog onog vulkana na Islandu...
Ortak 2: Kakvog vulkana???
Ortak 1: Onog što je eksplodirao ili koji mu se kurac već dogodio...
Ortak 2: ???
Ortak 1: Brate, da sutra počne rat, ti ne bi primetio ništa. Da mi je tvoj mozak na dan-dva.

- E, dete, prvo si se jebavao da završiš škole, a sad obijaš pragove firmi i šalješ ista dokumenta redom. Jel' znaš koliko ih je na birou? A sad će neko baš tebe da zaposli, tek što izašao iz škole? Nema od toga ništa.

(Pogodio crnu slutnju)
-Eto, jesam ti lepo rekao? Jeb'o te entuzijazam, od toga se ne živi.

(Omašio crnu slutnju)
- Pa, dobro, jebavao si se, mučio, i red bio neko nešto da ti udeli. Ali sad ćeš da budeš seksi-lutka nekom privatniku koji će da te jebe za nikakvu kintu dok rmbačiš k'o crnac bez slobodnog dana. Jadniče.

Student 1 : Jebem ti i drzavu i fakultet,sve cu ih zapaliti!!!Pazi ti njih...Skolarina 150 000 dinara?!?Pa odakle da im platim to su 4 plate mog matorog, jebem im sve po spisku!

Student Bogatas : Nista mi ne pricaj ,znam kako ti je... (Vadi iPhone 4 iz torbe... )

Mica: E macko kako smo sjebale onog jadnika! hahha
Cica: Tako je ribe smo! Ne moze nam niko nista jace smo od sudbine!!
Mica: MOGU SAMO DA NAM PUSE ONI STO NAS NE VOLE!(smeh)

A: Sinoć sam prišao nekoj ribi, video sam da mi je davala signale cele večeri.
Brate, morao sam prvo častiti sve njene drugarice, a posle smo izašli napolje i otišli da prezalogajimo nešto. Sve me to izašlo ukupno preko 20 evra, da bi ona na kraju rekla da ima dečka i krenula da mi se smeje.
B: Au, brate, koji si jadnik...hahaha
A: Šta ti pričaš? Nisi ništa bolji. Sećaš se onda kad si onoj tvojoj kupio 101 ružu i zlatnu narukvicu, a posle saznao da se jebe godinu dana sa onim bilmezom, a tebi nije dala ni da je gnječiš preko odeće.
B: Ne spominji mi to!

Kada je krenula akcija zamene ličnih karata i pasoša novim, biometrijskim dokumentima, krenula je i kampanja objašnjavanja prednosti ovakvih dokumenata:
- Ako se opredele za ličnu kartu sa čipom, naši građani će moći mnogo brže i lakše da izvrše izmenu podataka. Na primer, ako neko menja adresu, to je procedura koja traje par minuta...
Ovaj deo izlaganja ’pi-ara’ policije je na mene ostavio poseban utisak. Osetio sam čak i neku vrstu pritajenog ponosa što naša država ide krupnim koracima ka delu razvijenog sveta gde to već funkcioniše besprekorno.
Naravno, požurio sam da izvadim nova dokumenta, tim pre što mi je LK isticala 20.1.2009., a pasoš petnaestak dana kasnije.
Desetak dana pre isteka LK, odem u MUP, uplatim tričavih 4.000 za vađenje LK sa čipom i novog pasoša i taj dan ne stignem na red. Ništa strašno,imam još dovoljno vremena.
Sutradan se dogodi isto, a i narednog dana.
Konačno, posle sedam pokušaja, 21.1.2009. uspem da dođem na red, ali ne mogu da predam za oba dokumenta, jer mi je istekla lična karta. Mogu samo za LK, a kad je dobijem, onda ti podaci mogu da se koriste i za pasoš, pa mi ne trebaju ni uverenje o državljanstvu, ni krštenica. Super.
Posle 20-ak dana, lična karta je gotova, i uspevam da je podignem iz trećeg puta. Ali, ne mogu tada da predam i za pasoš, jer je pao sistem.
Konačno, posle samo 2 (dva) pokušaja, dospevam na red za predaju pasoša, ali ne mogu ništa da uradim, jer je u međuvremenu poskupela neka taksa i treba da doplatim 40 dinara. Uplatu nisam tada mogao da izvršim, jer šalter za uplate više nije radio. Sutradan sam ipak uspeo, nizom neverovatno srećnih okolnosti da obavim i to.Osećam već olakšanje. Ipak me je Bog pogledao.
Za podizanje pasoša, nije mi trebalo više od 4 pokušaja. (U to ne računam detalj kada sam telefonom pitao da li je pasoš gotov, oni mi rekli da jeste i da odmah dođem da ga podignem jer nema gužve. Odmah sam otišao i stvarno nije bilo gužve, ali ni mog pasoša. Na koverti je pisalo moje ime i prezime, ali unutra je bio pogrešan pasoš, razlika u prezimenu u jednom slovu.)
Konačno sam sve obavio, i naravno osetio ogromno zadovoljstvo i olakšanje.
A onda, trebalo je da promenim adresu u novoj LK.
Samozadovoljno sam se smeškao u sebi što sam bio pametan i odabrao LK sa čipom. Sada će se pokazati prednost mog odabira.
Popunio sam i uplatio formular za izmenu adrese i odložio izmenu za neki drugi dan, jer je nešto bila gužva na šalterima.
Onda sam, iskusno, otišao jednog subotnjeg popodneva, kada je u redu bilo samo petoro ljudi.
Stao sam u red bez nervoze, čak sa osmehom. Dok su se drugi patili da podignu svoja nova dokumenta, ostavljali otiske i potpisivali se, gubili živce i nervirali se, ja sam blaženo posmatrao njihova nervozna lica i zamišljao kako će oni koji su u međuvremenu pristigli u red iza mene biti zapanjeni kojom brzinom ću obaviti sve.
Posle 90 minuta, došao sam na red, i šta da vam kažem: i sam sam bio iznenađen vremenom provedenim na šalteru, a kamoli oni iza mene. Izmenu adrese u novoj, čipovanoj LK sam obavio za tričavih 20 minuta.
Jebala vas vaša biometrijska lična karta sa sve čipom.

Pištolj napunjen opakim virusom nazvanim "Himera" (vredi 37 miliona dolara) leži na delićima stakla koji su se rasuli pod uticajem borbe između Toma Kuza i zlikovca (ne znam mu ime). Pištolj se naravno, nalazi na pola između njih dvojice (kao da su merili lenjirom) i nijedan ne sme da izađe iz zaklona jer im preti sigurna smrt. U tom trenutku, nemajući više izbora zlikovac izvodi nekakav čudesni trik i predstavlja Tomu njegovu voljenu, uperujući pištolj na njeno čelo bez bubuljica.

Zlikovac: "Čini mi se da ovde imam nešto što ti želiš"
Tom: "PUSTI JE! Ona ne pripada ovde! Ona nema ništa s tim!

Uzaludan napor Toma misleći da će je ovaj stvarno osloboditi.

Ko je gledao "Mission impossible", znaće šta se posle desilo.