Izlizana fraza,bila naročito popularna tokom '90 u TV emisijama, uglavnom na Pinku, Palmi, Mostu i mnogim drugim lokalnim televizijama.
Koriste je političari koji glume da su pravi domaćini (tipa Palma,Toma...) i slabo obrazovani estradni umetnici otprilike iz istog razlog.

Znate ono kad mama i tata kupe slatkise za vas i vaseg brata/vasu sestru i onda svako dobije svoje-oboje dobijete po smoki, toblerone, cips, grisine, cokoladu, sok itd., a onda vi naravno odvojite svoj deo, da se zna, medjutim vas brat/vasa sestra hoce i nesto vase da pojede.

Kad imate ortaka koji stalno izmišlja nove biznise "bez para" pa te uvlači u iste, pa kad od toga ne bude ništa onda kaže "šteta, a mogli smo da napravimo čudo"

izraz za baksuza nad baksuzima.Ajd što je baksuz sebi,nego što donosi maler i drugima.

Rezignacija roditelja nesposobnošću vlastitog potomka. Nije za bolje, dobro mu je i tu gde smo ga smestili. Jebiga, nesposobno, al' mora da živi od nečeg.

Laž koju smo koristili k'o klinci kad su stariji dolazili na teren dok smo mi igrali futsal pa oće da uzmu loptu.

U stara vremena, posebno kod zanatlija, smatralo se da onaj čovek koji nije sposoban da uradi jedan posao, nije predodređen ni za neki drugi. Ljudi bi ga gledali kao nekorisnu masu, a da li on zna da uradi nešto drugo, sad već nije ni bitno.
Šteta je učinjena.
Kocka je bačena.
Hanibal je prešao Alpe.
Situaciju prati ljutita narav ovog "što nije ni za šta" jer sama zamisao da te neko "poprckuje" sa leđa, onako mučki, ne daje ti za pravo da imaš facu Nedeljka Bajića Baje dok izvodi pesmu "Koktel ljubavi". Pre bi mu sipao mleveno staklo u ovsene pahuljice, zar ne?

Nije mi hitno, morem da ostavim za kasnije, za sutra...

Ono što kažemo ortaku fotografu kad nas kontrola izbaci iz busa na stanici na koju smo ionako krenuli.

Malograđanski stil života nastao na kapitalističkim učenjima. Jebeš drugarstvo, ljubav, zdravlje, pesmu, kafanu i ostale kulturne i duhovne vrednosti. Važno je samo da ima love i da se pare okreću.

Nisu uspeli da nas slome bombama, koka-kolom i hamburgerima al' su nam zato jebali kevu sa ovakvim učenjem. Zapostavili smo porodice i izgubili svoj nacionalni duh zbog globalizacije i šake evra. Oj, Srbijo, među šljivama...

Juda Iskariotski je izdao Hrista za trideset srebrnjaka, a mi Srbiju za flašu koka-kole i članstvo u Evropi. Bar da smo uzeli srebro...

Riječi koje Srbin izgovara kad mu se potrefi par dana bez problema.

Bukvalno preveden engleski izraz “not my cup of tea”, a trebalo bi da znači da ne pronalazimo sebe u nečemu. Za naše podneblje bi mnogo prihvatljiviji izraz bio “nije to moja krigla piva“ ili ako već mora da bude čaj , bar da se umetne pridev – šumadijski.

Reči klinaca koji se pola sata svađaju oko toga ko je koji tim,a kad sa tim završe počinje nova svađa oko toga ko je koji igrač,ko je Messi,ko Ibrahimović a ko Pique.Posle višečasovne svađe se kući vraćaju sa raskvavljenim nosevima iz tuče i bez odigrane utakmice

Reči koje kelner izgovara sa ponosom, naročito kada je ceh malo veći. Prvo ide ono "Šta smo imali ovde", po posle par minuta računanja (sabira dva broja, dodaje treći nepostojeći, permutuje cifre u svoju korist) dolazi triumfalno "da vidimo, šta smo dužni", ispraćeno 'jebo sam ti kevu' izrazom lica. Iz kafane izlaziš zbunjen - za šta mi ovaj uze ovolike pare...?

Када се неко много "развалио"

Šta smo naučili:
1. Da se autobus može tu proterati
2. Da se preljube rešavaju ubistvom makazama
3. Da se marksizam mora znati
4. Hipnoza radi na zečevima
5. Da isti kaskader pogine kao dva nemca u dva minuta
6. Da nemci uglavnom znaju srpski a da su kvislinzi alkosi
7. Da je Hemfri Bogart omiljeni lik svih likova
8. Da UDBA isključivo fura kožnu garderobu
9. Da je Jul Briner miner koji nema dilemu crvena ili plava žica
10. Da je seks kao i u američkim filmovima moguć preko pantalona ali da ženske grudi moraju biti gole

Od koga smo to naučili tj ko šta glumi:
1. Milena Dravić najčešće razvedenu majku a Smoki razvedenog ili pandura
2. Bata Stojković strogog oca problematične dece
3. Bata Životinja oca nemačke nacije
4. Nikola Kojo oca srpske nacije
5. Karadjordje je u stvari Marko Nikolić
6. Beogradski keršme je Lepi Gaga i Lepi Bjela
7. Mira Furlan ili Neda Arnerić, mrtva trka
8. Nema seksa ako nije jebo Miki Manojlović
9. Bora Todorović nikad nije bio mlad
10. Ne postoji glumica koja nema sise

Modifikovana kafanska verzija zdravice:"Da smo živi i zdravi!"

Izraz kojim se tešimo da smo organizovali dobru žurku, dok smo zapravo bili kod kuće sa par ortaka, pili sokić i gledali Malu nevestu, pa na spavanje.

Što bi naši stari rekli: "Sišli s konja na magarca." Dan, koji je u očima ljudi izgledao kao 4. maj 1980. još jedna ikona dobrog primera je tada pala u vodu i ostavila nas je da sami tumaramo kroz život. Moj otac i dan danas napravi lapsus pa za sto eura kaže sto maraka.
Marka, jedinica za nešto dobro, super i odlično. Da je kojim slučajem Filip Višnjić živ, sigurno bi u nekoj pesmi opisao napaćenog ratnika kako pozajmljuje sto maraka od ratnog profitera.
Kada smo računali, računali smo kroz marke, dinar nas nije toliko zanimao, pa i on da je propao lakše bi nam bilo. Švabe nismo voleli, ni danas se situacija nije promenila ali marka, to je nešto drugo. Ušla je k'o školska simpatija u naše živote i postala deo folkora. Sto maraka sa likom Klare Šuman, kompozitorke i pijanistkinje, za koju mnogi nisu ni znali u Srbiji ali su je svi voleli. Njeno pojavljivanje je usko vezana za našu golgotu devedesetih, prvi put ištampana 1. oktobra 1990. Kao da je napravljena da nam u nemaštini i totalnom rasulu donese malo toplote i nežnosti. Imati sto maraka u džepu, znači biti gospodin čovek. Nije postojalo to što nije moglo da se kupi sa sto maraka, Fića, Stojadin, Jugo, otići na more ili u banju... novčanicu koju kao da je sam Bog napravio.
A onda su došli oni.
Putem medijske torture počeli da nas uveravaju kako je evro totalno okej. U to niko nije mogao da poveruje, čak ni penzioner koji je gutao sve što mu se servira sa javnog servisa RTS, skontao je da nešto tu smrdi. Odreći se nemačkog standarda, lepote plave novčanice bilo je ravno samoubistvu, za nas je to isto k'o da smo se odrekli Kosova. Da se našao neko da povede ljude u rat za marku, sigurno bi dobrovoljaca bilo širom zemlje.
I došao je evro.
Rmbačiš od jutra do sutra za dvesta eura sa kojima ništa ne možeš da uradiš, dok platiš sve obaveze tebi ni cvonjak da ostane. Nema više mora, ludih provoda po kafanama, nema više gospodina u tebi, osramotili su te, tog dana kada su marku zamenili za evro kao da su ti život zamenili, sve je nekako krenulo da ide nizbrdo a ti još ne možeš da se navikneš. Majku im jebem kapitalističku!

Zahtev seljobera za pustanje neke narodne muzike (traze se Dara Bubamara, Lukas ili Sejo Kalac, po mogucstvu).