Jebeš knjige i vikipedije koje kažu da pokazuje na zapad. Novi Svet. Kurac pokazuje tamo. Jednostavno uzmeš kompas pa kao i on okreneš dupe prema Rambli i lepo vidiš da je jugozapad. Klasično kolumbovsko brljanje. Kad bi kojim slučajem sledio kurs prošao bi baš kao on i njegovi pratioci. Put bi se negde završio ali niko ne bi imao pojma gde. Bronzani kažiprst mu je zabludan i zaludan kao i ceo njegov život, a ponajviše delo.

Nezamisliva je količina ekstremne nesposobnosti i talenta za pogrešno da se dugotrajni i zaplanirani jugo-zapadni kurs pretvori u streloviti zapadni pa još i da se završi po sred Kolumbije. Istrajnim samoubeđivanjem Kolumbiju je smatrao predvorjem Cipange (Japan) i zahvaljujući svojim kolumbovskim talentima do smrti smatrao da je to obala Azije, usput neuspevajući da ikada ukapira da se radi o ostrvu.

Vratio se živ i to je samo po sebi čudo, ali je najtrajnije njegovo dostignuće sposobnost da svoju zabludu ovekoveči uvođenjem potpuno pogrešnog sleng imena za domoroce – Indios; pod kojim su siroti kao muve padali košeni evropkim zarazama ne shvatajući šta ih je snašlo.

Tip koji predstavlja jedno od glavnih obeležja svog kluba. On je prisutan na svakoj utakmici koja se igra na domaćem stadionu, srednjih je godina, neretko nosilac pivskog stomaka, ima arsenal psovki na kojem bi mu i kočijaši pozavideli, u slobodno vreme ne radi ništa i izvanredan je poznavalac fudbala a i sporta uopšte. Ima svoje male rituale koje upražnjava na svakoj utakmici jer to njegovom timu donosi sreću. Skoro svaki klub ima po jednog ovakvog navijača.

Говорећи језиком којекавих модних гуруа, консалтинг мачкица и осталих курчевих работа, тотални ''маст хев'' свих (при)градских самозваних шмекера на потезу Вардар-Триглав-Ђердап-Јадран.
Поред уредно зализане косе, потшишаних брчића и златног зуба на двојци представља својеврсни статусни симбол лоле на чији помисао сељанчице силовито влаже.
Варијације трибала на самој шуљи иду од стандардних линија које могу, а и не морају, нешто представљати па до егзотичних примјерака као што су змај, змија, гуштер, ајкула, дракула, пицајзла, курац-палац које са шуље нијемо вриште ''Ја сам баја, ја сам плодитељ''. Као одјевни предмет најчешће се појављују на сеоским зборовима, вашарима, свадбама и наравно на сеоској малој матури. Основна боја истих није битна колико и сам трибал што у многоме олакшава пос'о дизајнерима како Блиског тако и Далеког истока, одакле се најчешће увозе, па се дијапазон креће од снијежно бијелих за крштења до месарско црвених за прела.

1. Slično kao baci kosku, ali se ne radi visoko iznad glave, već niže, u visini struka. Osoba koja saopštava informaciju koja izaziva uzajamni izliv sreće sebe i sagovornika traži overu pružanjem dlana na gore, koji sagovornik overava ili samo "niskim 5" ili još plus celom serijom kombinacija nekih fora sa pucketanjem prstima, udaranjem pesnice o pesnicu i izrvtanjem šaka.

2. (Neki papučari bi rekli "šovinistički izraz za") seksualni snošaj sa pripadnicom ženskog pola za koju se bratski podrazumeva da se loži na tebe, pa samo treba da je usrećiš i ozvaničiš kao još jednu recku.

Poljubac je znak da moze, ali ne mora doci do sexa.
Znaci da je poljubac na nizoj skali intimnosti od sexa.
Da, ali je to tako kod nas.

Veoma cudni ljudi.
Pre svega, iako se zalazu za "mir u svetu", zbog njih govno prerasta preko velikog sranja, do septicke jame, pa sve do lokve trulezi, budji, smrada i bolestine koja preti da ima ogromne posledice na okruzenje. Ali najstrasnije je to sto oni toga nisu svesni, ne oni su "The good guys". Uvek. A Srbi, Rusi, Arapi, ponekad Kinezi i Japanci, mi smo ti, taj olos koji preti slobodnom svetu... Bleh (instant laksativ).
Njhovi sistemi vrednosti, ma kako izopaceni, glupi, se sve vise i vise probijaju na istok, a neke drzave (primer: Svedska) sve vise i vise lice na SAD, jos malo pa ce cela Zapadna Evropa da slavi cetvrti juli, a sebe zovu Amerikancima.
Ali, za zemlju koja se zalaze za "slobodu" i "demokratiju", nevidjeno su konzervativni i rasisticki. I jel' nekome ovde nesto jasno? Ne bih rekao, al' oni kidaju li kidaju! Kidaju po svemu, kidaju po svima! Kao Romelova "Divizija Duhova" po Francuzima onog leta '40. Kao Lars Ulrich po bubnjevima, kao Karadjordje po Turcima, kao Boris, Mladja i ostali drugari po novcanicima plebsa u Srbiji, kao Sasa i "Grand" po mozgovima mojih vrsnjaka, oni kidaju... A gde ce to kidanje da se zavrsi? Propascu ljudskog roda? Mozda... Ali zbog nekih 500 miliona budala, da li je vredno da ostalih 6.6 milijardi ispastaju? Ne...

Nešto više od proste karakterne osobine. Recimo aura...pardon, psihički smrad koji se skuplja oko vječitih luzera čiji mozgovi konstantno emituju moždane talase nelordstva. Prosto zrače prostor oko sebe, trujući životni prostor svih nas, izazivajući prvo znatiželjne poglede, a zatim ismijavanje, pa sažaljenje, da bi se na kraju pobratimili sa slatkim metkom eutanazije, jer je to jedini način da se izvuku!

Dok sunce polagano prosiplje svoje zrake na obližnje planine, u jednom malom skromnom domu na obroncima Dinarskih planina, ustaje domaćin. Sam se budi, ne treba mu alarm. Teškom rukom se maši za ručni sat što mu je stari ostavio, i u polumraku razaznaje vrijeme. Lagano ustaje, da domaćicu ne budi, obuva vunene čarape. Prozor njihove sobe, okrenut na istoku, još nije bio osunčan, kao i svakog drugog ljetnjeg jutra u ta doba. Domaćin, već na nogama, izlazi napolje i ne obuvši svoje opanke, kamenom stazom, u vunenim čarapama i gaćama, dolazi do česme. Odvrće vodu, 'ladnu, kao i svaki drugi dan u godini što je 'ladna, i umiva se. Prvi zraci sunca počinju da griju njegova široka leđa, i dok osjeća svu njihovu toplotu, domaćin se lagano okreće, i gledajući na istok, razmišlja o svojim obavezama i poslovima za taj dan. Prvo treba položiti kravama. A dok sunce ne izađe visoko na nebo mogli bi okopati kuruze. Onda će doći i onaj sa traktorom i kosom, da pokosi ono livade što je ostalo. Krompir malo naprskati, šljive provjeriti. Ima posla čitav dan. Laganim korakom, domaćin se vraća u kuću, ulazi u svoj sobičak, a sunce već grije zid naspram prozora njihove sobe. Nasmije se, nage, poljubi ženu pa joj brundavim glasom veselo reče:

Izraz kojim se dokazuje poslednji stadium narcizma i zatupljenosti.
U upotrebu uveden od strane hip hop grupe "Who See". Može se koristiti i u drugim licima uz odredjenu dozu sarkazma.

Autentično narodno bogatstvo u srpskom jeziku.Neizostavni orginalni nazivi pevača u srpskoj turbo folk industriji. I naravno još jedan lep primer našim budućim naraštajima , a lepi primeri su glavna odlika u nas Srba.

Bil Džo Tukidovski, poznatiji kao Bili Tukidid, bio je poznati američki odmetik koji je harao divljim zapadom u 19. vijeku. Iako nije bio naočit legenda kaže da je Bili bio vješt sa ženama, te da je u svakom gradu u koji je dolazio po plijen uspio da otrese šerifovu ženu, ali istoričari tvrde drugačije.
Njegova je pojava često bila popraćena njegovim šeretskim osmjehom, i samopouzdaim hodom, koji je ulivao sigurnost u njegove namjere.
Do svoje 23. godine već je imao bogatu pljačkašku karijeru, te je postao najtraženiji čovjek divljeg zapada, i za njim su organizovane četiri potjere, ali nikad nije bio uhvaćen.
Iako je malo toga poznato o njegovu životu, Bili je postao legendom kada se saznalo da je za vrijeme obračuna kod Ok korala, tresao suprugu Vajata Erpa.
Zbog teškog izgovora njegovog prezimena, često su ga zvali Bili d Kid, na šta je on žustro reagovao.
Tačan datum njegove smrti je i dan danas predmet rasprava istoričara, ali prema opšteprihvaćenoj vreziji, umro je od sifilisa u dubokoj strarosti.

Izraz koji se koristi za neku veliku uzbrdicu,koja je praktično nepremostiva....
Nizbrdica iz snova klinaca koji bi najviše voleli da se bar jednom u životu spuste niz nju bajsom....

Iako njeno ime zvuči kao ime neke porno starlete,reč je zapravo o 13 godina staroj devojčici koja se na Youtube-u "proslavila" hitom "Friday". Neki je već na osnovu te jedne pesme proglasiše zvanično najgorom pevačicom svih vremena. Da li je pesma u kojoj peva o tome kako ustaje pa mora da se istušira pa da sidje dole pa da uzme činiju da bi iz nje jela pa nakon toga ide na stanicu čekati autobus za školu i u tom trenutku pojavljuje se neki njen drug od 13 godina koji vozi kabriolet i u njemu još nekoliko drugara koji se ritaju i šutiraju po prednjem i zadnjem sedištu a Rebeka ne može da se odluči gde da sedne u takvoj situaciji dovoljno debilna da bi bila najgora ikada,ne znam. Znam samo da je ovo još jedan dokaz da je zapad godima ispred nas,jer kod njih već sa 13 počinju biti zvezde na internetu pevajući nebulozne pesme i automatski pretendenti za učešće u Reality show programima,dok je na Balkanu potrebno preći mnogo koraka od kuće do posla i nazad ne znajući ništa zarad zrna kakve takve popularnosti.

Rak rana mladih kladioničara. Navlakuša za iste. Pogrešna investicija. Najčešće se ljudi oslanjaju na istu u periodu najveće krize. Studenti na kraju meseca. Matorci nakon plaćanja računa. Klinci koji hoće da jedu pljeskavicu, a ne kiflu, za užinu. Nakon toga ostanu izuveni, praznog novčanika, sa jednim pitanjem u svojoj glavi: "Ko me ter'o da bacim pare?"
I pored svega toga, uplaćivaće je opet i opet jer se vode mišlju: "Ako ne uplatim, kajaću se."

Opis za jako tanak (slabo namazan ) sendvič .

bi trebalo da je srBski izum, da li jeste ne znam, ali , imamo je odavno i shvatio sam da je mnogo bitna za moj narod. taraba je:
A) DIPLOMATSKI ARGUMENT jer je vuk drašković reko nekom ameru u americi kako je SVAKA DRUGA TARABA U SRBIJI STARIJA OD AMERIČKE ISTORIJE (tad je još bio opozicija, a mogu misliti šta je posle pričao kao ministar spoljnih poslova).
B) PRETEČA BILBORDERA, GRAFITA (A MOŽDA I MURALA).jer kad je mogla srBska vlastela da smisli pribir za ručavanje, mogo je i srBski naivac da smisli prethodno pomenuto.to dokazuje i pokazuje da je zapadna civilizacija izrasla na našim TENK OVI NAMA.

Čuvena izjava Nikole Pašića koju, na žalost, ne želimo da razumemo, jer, ipak, mnogo je lakše baviti se nekim drugim ljudima nego nama i našim sranjima.

Siguran znak da se u našoj Srbijici desilo neko sranje.

Koliko god društvo htelo da se integriše, što se kaže, u duhu zapadnih vrednosti, neke stvari, naročito one integrisane u genima, ne mogu se promeniti. Vekovi zaostajanja za normalnim svetom, doveli su do toga da neke promene kod modernog Srbina nisu izvodljive. Koliko god pokušavao da sluša Šopena, impresionizam je nešto prema čemu je njegov DNK stvorio odbojnost. I da ode negde na Zapad, koliko god urban bio, deo njega će uvek pronaći sebe u onoj "A selo je moje cela Šumadija", ili koji već pedalj rodne grude.

Elem, uz sahranu, najsvetiji praznik klerikalnih Srba je svadba. U suštini, za Srbina nije svadba bez 500 duša među gostima. Nema Šopena na pravoj srpskoj hipermrsnoj i hiperraskošnoj svadbi, koliko god neko to pokušavao ubaciti. Ma koliko se trudio i pokušavao, spoljašnji uticaji su uvek jači od želje pojedinca da se venča bez legija ćaletove i kevine rodbine iz Bosanske Dubice, babine sestre iz Platičeva i tetke iz Rume. Bez obzira na trud, ne mogu lignje i dagnje zameniti plodove Svetog tora srpskog seljaka i sveže narendanog rena za tu priliku. Jebi ga, ako 'oćeš da se ženiš incognito, beži za Las Vegas.

Moja svadba će biti sa stilom! Aha, kako da ne!

Devojka srednjeg rasta, učestale boje kose, nije ružna a nije ni seks bomba. Radila je u pekari do moje zgdrade i bila je potpuno obična, neutralna kao puter kifla. Nit masna nit slatka nit slana. Samo obična.

Ali ipak, dok sam je gledao kako se hvata za buhtlu sa džemom ili sa kojom energijom seče burek "za ovde" skakao mi je nivo holesterola u krvi. Čudan osećaj. Preko puta u fast fudu je radila sisata Danica, tamo mi se dizao kurac, to sam kapirao, ali ovaj osećaj...kao kada sam prvi put probao lazanju sa belim lukom u prahu, bilo je to nešto novo, neobuzdano.

Koliko puta nisam mogao da dočekam da završi, oko četvorke, pa mi prekrati ostatak noći kada se pojavi na mojim vratima stana sa svojim brašnjavim nosićem i punom kesom bajatog žu žua, kojom rol viršlom i drvenim hlebom od kojeg smo mleli prezle pa uvijaj karađorđeve, uvijaj, uvijaj... Nekada sve do njene sledeće smene! A džukci bili prema njoj, ona fina pa joj vazda uteraju 2 u 1. Iz druge u prvu, to smo tako od milošte zvali, ko ona kafa.

Lepo nam je bilo, ja imao devojku ona nije imala dečka dok se u kraj nije vratio Rajko Gastos. Kad je zapad bilo šta dobro doneo pitam ja vas? Oterali ga njegovi nazad u domovinu majku Srbiju da se ženi, otac stari unuke oće da ima. Bio po malo glup i malo više krezav. To je još jedan razlog što je došao, da popravi zube, ne zato što je glup, kod nas jeftinije.

I jebo majku, došo pun para al seljak čovek i prvi dan otišo u pekaru kod nje da jede! Pa majku mu jebem idi jedi crevca kod Slavonca kad već imaš pare, ja da imam svaki dan bih crevca jeo! Ali ne, on odma kod nje i ni dobar dan ni Pomoz Bog nego s vrata: daj picu! Ko da me žarka munja sa neba ošinula. Bolje da jeste.

Ona mlada, neiskusna(ja znao samo misionarku a i sada nisam nešto bolji) šta će, kud će kukavica beda dade mu, uvati je đubre na elokventnost... Ostah sam, nemam s kim da umačem đevrek a idem u fast fud preko puta da gledam u kajzerice pa kući da gulim svoju kiflu.