Да ли знате ко су били каубоји? 'Оћете ја да вам кажем? То су биле пичке... Јуришали су наоружани до зуба на јадне Индијанце, додуше обе нације нас и дан данас јебу, једни са војне, други са медијске стране, ал' ето ја сам увек био на страни Индијанаца јер су били слабији... Од како сам се упознао са дотичном "Малом невестом" ни њих више не волим, Истина је да се изјашњавају као Индуси, али све је то мени исти курац! Исто срање друго паковање.

Ајд' да пређем на ствар... Гледали сте вестерн филмове, јел тако? Наравно да јесте, и вероватно сте се упознали са разноразним двобојима са Дивљег Запада, до душе сваки је био исти, само су друге личности тумачиле улоге. Свака сцена је пропраћена познатом мелодијом са запада и наравно мистериозним жбунићем којег ветар искотрља у некој позадини. Тај жбунић представља једну велику пустош. Тако је и у нашем народу остао као жаргон за исто. Често се користи у Србији, поготово кад су паклене врућине, па нико није ни луд да излази напоље. А да не помињем о радним местима у данашњим фабрикама, и јавним скуповима за добробит народа и Мајке Србије...

Jezgrovit opis situacije u kojoj nam se nalazi društvo.
Svi kopaju za parče leba i jedva čekaju da izađu iz zemlje.

Krvoločna krvopija koja sisa krv nedužnim žrtvama ili ganja svoje najbližu rodbinu dok ih isto ne otera u grob. Može se ubiti svetom vodicom (da je udavite u bunaru), srebrom (iseckate je srebrnim mačevima, napunite srebrnim mecima ili stavite u ogromnu srebrnu medveđu zamku), krstom ih terate, kao i lukom...
Nasuprot iskvarenim zapadnjačkim i japanskim uverenjima da su vampiri fina i galantna osoba koja imaju razvijen ukus, pravi vampiri su nadute krvopije sa crvenim očima, kojima je finoća iskorenjena kada su bili ukopani dva metra pod zemljom i sa karakterom gimanzijalca koji je ustao u sedam ujutro na ekskurziji posle žurke koja je trajala do pet sati...

Pravo ime Satan Panonskog je Ivica Čuljak, poznat je bio i kao Kečer II. Rodio se u Vinkovcima krajem pedesetih, otac mu je bio vojno lice. Kako je bio samoživ, talentovan momak a živeo je u maloj sredini sa autoritativnim ocem, logično je bilo da postane ljuti panker. Isprva je pisao pesme, slikao, pa se pročuo po underground krugovima. Prelomni trenutak u njegovom životu desio se početkom osamdesetih. U Vinkovačkom hotelu je pjevala Meri Cetinic i tu se skupio malogradjanski vinkovački krem. Ivica nije mogao izdržati otišao je tamo pod punom punkerskom opremom. To se nije svidelo lokalnim mafiozama i po njegovim riječima ¨oni veliki htjeli su zgaziti mene malog¨, izvukao je nož i iskasapio jednog od njih. Zaglavio je u vinkovačkoj ludari na neodredjeno vreme. U ludari nastavlja da piše, slika, priča o njemu, posredstvom raznih fanzina, izlazi iz ex. YU okvira. Neki čak tvrde da ga je posetila legenda američkog HC a Jello Biafra, al to nikad nije potvrđeno. Krajem osamdesetih izlazi iz ludaje pa sa Dusparom, Kilmisterom I Mariom (Lepim) muzičarima iz vinkovačkih Majki, počinje da nastupa pod imenom Satan Panonski. Na sceni se obično sekao nožem, skakao na glavu, valjao po zapaljenim kesama, pa je malo ko obraćao pažnju na njihovu muziku. Njegov izdavač, Zdenko Franjić, je tu muziku okarakterisao kao folk-punk, dok ju je Satan nazivao hard-blood-shock. Uglavnom, izdali su tri albuma: LJLJLJLJ(Ljuljamo Ljubljeni Ljubičasti Ljulj), Nuklearne Olimpijske Igre, Kako je punker branio Hrvatsku (92). Najpoznatije pesme su: Iza zida, Lepi Mario, Komšinica Slavica, Poslednji Dinosaurus Umire, Misli li Istok…Izdao je knjigu pesama+ispovesti "Mentalni Ranjenik". Početkom 90 tih u saobraćajnoj nesreći gine Lepi Mario, ubrzo počinje rat i Satan pošto je čovek bio Hrvat, priključuje se zengama. Nije potrajao dugo, bizarno u toku jednog primirja popije zalutali metak, koji je došao sa Hrvatske strane. Bolje upućeni tvrde da metak nije bio baš zalutao, već da ga je ubio rođak onog iskasapljenog mafioze, što nikad nije dokazano. I to je bio kraj. Uglavnom, Satan je ostao zapamćen kao jedan od najjačih underground likova ex. YU. Ima puno angdota , legendi o njemu, al to nekom drugom prilikom.Nuklearne Olimpijske Igre je lako naći, a to je ujedno I njegov najbolji album. Al oprezno, nije za preosetljive.

Može i tri, četiri, pet, ali ne više od toga.

Trijumfalni spust veštog internet pretraživača upućen osobama koja postavljaju prejednostavna pitanja na koja je suviše lako pronaći odgovor u današnjem vrldvajdveb prostoru. Ne mora ni da ima u glavi, dovoljno je da prvi ukuca pravu kombinaciju ključnih reči i voilà - raste virtuelni kurac hvalisanjem neznanjem, jer mu je za ispoljavanje tog odgovora na lako pitanje potrebna pomoć 644 miliona trenutno aktivnih vebsajtova iz celog sveta.

Svaki domacin koji drzi do sebe, ima negde ustekovanu cudnu rakiju koju voli da iznosi samo u ovim prilikama:
1)kad mu dodje rodjak koji se rodio u kazanu za rakiju, pa samim tim i postao zajeban proizvodjac.
2)kad mu dodje rodjak iz drugog grada koji je poznat po svom alkoholicarskom stazu.
3)kad mu dodje sef ili ortaci iz kafane

Njena funkcija je prvenstveno da se stvori kviz:"Od cega je rakija?" medju gostima. I da posle nekog vremena lupanja svega i svacega domacin pobedonosno kaze od cega je.
Znaci, prava aristokratska, unikatna rakija.

Pošto se ispostavilo da gospođa ipak nije imala toliko dobru mašinu, prešlo se na razmatranje šta činiti dalje. Kako je prokleti komformizam odneo prevagu nad pravim vrednostima, poput pranja veša na ruke, otvoreni su crni fondovi, te se posegnulo za kupovinom nove.
Prvo i ključno pravilo, koje su gospođa i njen čovek (čitaj, glavni finansijer) postavili, jeste da neće nikakvo hajtek sranje u kupatilu - hoće običnu, najobičniju mašinu, sa programatorom i dugmićima. Nikakvi smart uređaji, nikakvo pokretanje putem mobilnog, nikakav apdejt softvera. I da hoće - nema se toliko para.
Prvo se poseglo za eks-Ju svetim trojstvom: Gorenje-Končar-Sloboda. Na sam pomen "Slobode", u radnji su ih pogledali ko krava mrtvo tele. "Gorenje" je bio sledeći izbor, no 90% asortimana je upravo bilo ono što su rekli da neće - hajtek sranje. "Končar" bi se zapravo još uklopio u budžet i odgovarao je opisu, ali nije odgovarao mužu ("Ja krvario gaće u Slavoniji, a ti sada..."). Nerado napustivši ovo podneblje, proklinjući što nam je zapad sjebao privredu, zaobišavši firme koje prodaju ime, naš par se nekako obreo oko "Bekovog" asortimana, i progutavši svih 500 godina ropstva pod Turcima, rešio da pazari ono što je nekako odgovaralo svim kriterijumima.

Dokaz da su se sledbenici i poštovaoci Alistera Kroulija udružili kako bi običnom plebsu u glavu utuvili da je đavo, u stvari, kul i pozitivan lik. Plasiranje tih neistina na mala vrata, obavlja se putem estradnih "umjetnika" koji bezobrazno i beskrupulozno u svojim tekstovima slave i veličaju đavla. Mamu li im onu njihovu satanističku!

Evakuacija u potencijalni život.

Iz i dalje neshvatljivih razloga, ovo je opšteprihvaćeni nadimak za Evropu, (naravno - u geografskom smislu, ne političko-ekonomskom).

Kao prvo - poznato je da Evropa tehnički uopšte i nije kontinent, nego pod-kontinent Evroazije. Dakle - ima isti status po tom pitanju kao Indijski pod-kontinent. S tim što je Indija, za razliku od Evrope, jednog davnog dana zaista i bila odvojena zemljana masa koja se nakon nekoliko eona potpuno samostalnog plutanja na kraju zakucala u Aziju, brzinom od oko 3 nanometra u minuti, ali i uz dovoljnu silu da stvori malo ispupčenje na mestu sudara, danas među humanoidima poznato kao "Himalaji". Za sve to vreme, Evropa je čekala da dobije status kandidata za ulazak u klub kontinenata, poput odojčeta sigurno pripojena za mama-Aziju.

Kao drugo - naravno da se ovde ne misli na geografske i geološke odlike "Starog kontinenta", već na Evropu kao neku idi-mi-dođi-mi "kolevku" ljudske civilizacije. A što se tiče Evropinog slučaja - bolje je da se u te vode uopšte i ne zalazi; ako se vratimo na primer Indije, tamo su cvetale nauka, duhovnost, filozofija i tripovanje svemira dok je u Evropi još uvek šačica gologuzih zalutalih brđana glavom bez obzira bežala kroz guste prašume ispred čopora izgladnelih vukova, koji su tada uz medvede suvereno vladali teritorijom. A to je pre nego što iz rukava potegnemo Aziju, Bliski istok ili naravno Majku Afriku i Egipćane. Čak i kada je civilizacija kao takva najzad dospela na evropejsko tle, u Južnoj Americi su već naveliko pili drogu, gledali fudbal nedeljom i pravili sletališta za vanzemaljce, na Pacifiku su imali brže brodovlje i superiornu navigacionu tehnologiju, a u Australiji su se celih 20 milenijuma koristili vajrles komunikacijom sa duhovima svojih predaka.

Stari kontinent? Kad bi se gađali trolejbusima.

Tip koji je poslat sa sela, od strane roditelja, da bi izučio zanat, kod svog ujaka, proverenog iskusnog keramičara, koji je desetak godina radio u Rusiji, a nisu mu nepoznanica ni Irak i Libija, priča se da sam Gadafi još uvek sere u šolju čiju je dasku prvi, ujak, zamočao. Novonaseljak živi u neomalterisanoj kući,"stavljenoj pod prvu ploču", negde na okrajku grada, koju, mu je otac započeo još davnih "Antinih godina", sa prilično velikom okućnicom za gradske uslove. U slobodno vreme obrađuje lep,pretežno šljivama zasađen, voćnjak uz zvuke Sinana Sakića koji odjekuju okolinom sa muzičke mini linije čiji zvučnici, specijalo za tu priliku, stoje na prozoru kuće koji gleda na dvorište, to zavijanje ponekad nadjača lavež ogromnog šarplaninca vezanog lancem ispred položenog limenog bureta za naftu, koje je ujedno i "kućica" psu.Prezire zapad i Ameriku i časti celu kafanu kad reprezentacija Srbije pobedi u fudbalu. Auto još uvek nema ali je kibicovao jednog golfa, čeka se samo finansijska injekcija sa sela. Na žene gleda kao na nužno zlo, "omrsio" se dva puta od dolaska u grad, prvi put kad je ujak nagovorio svoju staru jebaljku da omladincu pokaže "neke stvari", a drugi put kad mu je mlada kasirka iz obližnjeg maksija, u danima pojačane reakcije na dejstvo feromona, uz račun tutnula u ruke i broj svog telefona, ponešena utiskom koji su odavale njegove žilave, od ramena, dlakave ruke i crno lice prekriveno trodnevnom bradom.

Tačan. Prilagodljiv datoj situaciji. Svrsishodan. Normalan. Znaš gde ide i šta radi.

Uostalom, kako se u Srba retko nalaze ljudi sa gore navedenim osobinama, ovaj izraz se upotrebljava često sa "prefiksom": - nije/nisi i sl. - .

Vodi poreklo od turske reči: hakikat...koja znači: istina.

Izvorno značenje riječi projekat se danas potpuno izgubilo jer se ova riječ koristi za sve i svašta.Na tv-u,radiju i u novinama projekat je:

1.) postavljanje mrežice na obruč i farbanje linija na košarkaškom igralištu u MZ Nedođija I i Nedođija-Istok
2.) postavljanje rampe na ulaz u fabriku Partizan uz kupovinu novog stola i dvije stolice za portira koji radi u krugu iste
3.) odlazak penzionerske družine Veseljaci na Palićko jezero u trajanju od dva dana (uz pomoć NVO-a)
4.) Upozoravanje na građansku svijest ruralnog faktora (dijeljenje letaka,posjete od vrata do vrata uz 200 grama kafe)
5.) Prikupljanje potpisa za asfaltiranje ulice dužine od 10 metara
6.) Raspored uvođenja novih autobuskih linija u gradskom i prigradskom saobraćaju.U međugradskom to postaje projekat od velikog značaja.
7.) Mijenjanje registarskih tablica širom zemlje
8.) Projekat protokola dočeka uvaženog Veličanstva od Zambije šestog prilikom posjete našem predsjedniku
9.) Projekat dodjele nagrade u novčanoj vrijednosti od 100 eura uvaženom piscu uz ručak i druženje sa intelektualcima
10.)Projekat upozoravanja da se čuva okoliš ponovo letci uz neizbježne hostese u zelenom,par penzionera koji ličnim primjerom dokazuju savjesnost i par tipova koji se pojave na par minuta pa poslije dijele pare(opet NVO)
11.) projekat dočeka tenisera ispred Narodne Skupštine
12.) projekat testiranja znanja o Evropskoj Uniji naših dičnih ministara njihovih zamjenika i poslanika koji teoretski traje tri dana a obično se završi nakon par sati
13.) projekat online analiziranja korisnika (koje ste godište,šta jedete,šta čitate,imate li babu živu,kolika vam je plata?)
14. projekat kupovine hrane za ugrožene kategorije ( i opet NVO)
15. projekat pripreme predsjednika za TV intervju...
I tako redom ova definicija može imati hiljadu tačaka a da ne bude definisana konačno.Najgore je što se nigdje iza svih tih projekata ne javlja riječ projektant.Obično su to "menadžeri",predsjednici koječega,"humanisti", i sl...

Nešto veoma lošeg kvaliteta. U onim, najtežim situacijama . . . zapitaš se,da li je to zaista tako?

Prestrašni softverski produkti koje Sotona lično našoj deci instalira u kompjutere putem kompakd CD-ova i torenata, kako bi od njih napravio nove Hitlere, Ante Paveliće, Brejvike i druge, isključivo zapadne manijakalne ličnosti, a čitava industrija postoji kako bi ugrožavala poštene starije ljude, konzervativce i hajperinteligentne novinare Informera.

Mladi američki košarkaš. Rođen u preriji, tamo negde u pički materini, država Misuri ili Misisipi ne zna se, u nekom vigvamu plemena Sijuksa, od oca Crvenog Ludog Konja i majke Jevrosime emigrantkinje iz Čuruga.
Nije mu se svidelo da jaše konje tamo i da pali vatru i pobeg'o jedne noći na istok.
U kanti za đubre, dok je tražio da jede, naš'o neku basketaru i krenuo da dominira na onom strit basketu. Videli ga skauti i ni više ni manje doš'o Tomo u Atlanta Havkse. Da li je to zbog prezimena ili slučajno, nemam pojma.

Bio mali pa zaigr'o pleja. Kažu da su on i Vajdumi Racku bili jedan od najboljih tandema koje je američka košarka i NBA liga ikada imala. Šut za 3 mu fazon 90%, bacanja ne može da promaši, svaka druga tekma ima tripl dabl. Na kladionicama granica za poene mu 35.5 uvek. Al' peder neće da uzima steroide pa neće da ga zovu u reprezentaciju Amerike....

Boli ga kurac. Ode kad je Svecko tamo u preriju kući, kupio svima po jedan televizor tamo, gleda kako se Ameri muče protiv Srbije dok mu one Indijanke puše kurac jedna po jedna. Ćaleta, Crvenog Ludog Konja ne može još uvek da nauči šta su slobodna bacanja, evo već 3 godine pokušava.

Neki Indijanac Sijuks tamo bio mnogo ljubomoran na njega i ubio ga na spavanju. Zakl'o ga nožem. I tako mlada nada Amerikanaca propade i sad kuca sa Svetim Petrom.

Jedina stvar koju današnji meteorolozi, tj. vremenska prognoza mogu da pogode.
Čak se u nekim situacijama desi da i to promaše, ali to samo ako se Jova iz redakcije napije pa pogrešno očita tempreaturu sa termometra.
Ovaj izraz se još koristi da opiše neko stanje u društvu ili stanje neke individue.

To su u stvari "batice" sa malo više love i boljim automobilima, na čijoj garderobi mora biti istaknut neki od brendova Armani, Versace, D&G, a ni Sweet Years ne treba zaobići. Njihovim stajlingom dominira beli kaiš, ali i poneki cirkon na obavezno uskoj majici upadljive boje ili dezena (zmajevi i tribali su veoma poželjni, naročito na leđima). Ovi likovi kapiraju da je bočica ulja za kosu proizvod za jednokratnu upotrebu i da se naočare za sunce nose podignute na glavi.
Sa njima je uvek iskvarcovana i napucana riba (boja kose je nebitna u ovom slučaju) koja skenira pogledom sve frajere u okolini dok njen dečko šalje SMS-ove svojim ortacima (pomoću svog najnovijeg mobilnog čijih 90% funkcija ni ne razume) , devojčica ne progovora često, a kad nešto izusti to je najčešće: Ekstra, vrh... To je čula od njega... Devojkama poklanjaju za rođendane parfeme i mobilne telefone na kojima su već download-ovani narodnjaci, dok se kupovina krpica smatra dnevnim obavezama.

Pred TV kamerama koriste dva-tri izraza:
- Za domaću ligu uvek je spremna čuvena floskula: "Idemo po tri boda";
- Za Evropske utakmice rečnik se malo obogati pa onda slušamo: "Ostavili smo srce na terenu, dali smo 110% svojih mogućnosti".

Onda odu na Kipar, Maltu, u Emirate, Kinu, Japan a nekolicina kvalitetnijih i na "zapad" (prvo i jedino što tamo pročitaju je Gradski vodič za restorane i klubove), zarade neke novce, vrate se nazad sa 35 godina, otvore kafanu (šta bi drugo) i boli ih uvo!!!

A ja treba da osmislim marketing strategiju za povećanje tržišta u godini krize, da bih zaradio bonus od 500 Evra! Super!

Sila koja sprečava naše timove i našu reprezentaciju da pobede neke iz žlj lige i da odu na neko veće takmičenje.

Što se čovjek bolje snađe u inostranstvu, to ga više hvali po Srbiji, i obrnuto.