Kad si toliko izbezumljen od alkohola, odaješ počast pra pra pra precima i spuštaš se na sve četri vodeći se logikom da je auto stabilniji od bacikla.
-Elem, izgledaćeš manje smešno da se krećeš tako kao životinja, nego da u tom stanju pokušavaš da akrobatišeš na dve noge.
Govori se kad hoćeš da prikažeš nečiju psihičku nestabilnost. Skrenuo sa puta. Lud.
Beži što dalje od ovoga, vidiš da je iz ludnice pobegao.
Osobe kojima sve ovce i nisu baš na broju.
- Evo ovog Šomija ludog. Beži jebote da nas ne počne smarati sa onim njegovim fejk satovima što prodaje za deset crvenih. Ćompasti kreten.
- Ohooooooo, pa đe ste momci nisam vas odavno video jebem mu boraniju. Nego, da li ste raspoloženi da pogledate moje satove, a možda i da kupite neki. Imam danas nekih novina. Evo ovaj na primer je samo 13 'iljada a vidi kako je lep. A? A ovaj drugi ti je...
- Ma nećemo. Nemamo nešto para danas. Javićemo se mi ako budemo zainteresovani ne brini. Nego, zdravo. Vidimo se.
Rečenica koja je sedamdesetih godina prošlog vijeka, za vrijeme jagnjećih brigada, u restoranima dočekivana sa odobravanjem. Ali, kako vrijeme teče, muzika se mjenja. Izgovaranje iste rečenice danas, bilo u restoranu ili u kladionici, kod slušalaca izaziva sažaljenje, nevjericu, pa čak i bijes.
- Konobar donesi nam još jednu turu ostriga i kristal. I stavi sve to na reprezentaciju. Šta će ti taj nož, decxko!? Nemoj! Stani! Platiću! Nemooooj!!!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Vidi što se b'at opario! :baca milju na sto: Ovo sve ide na kladžu.
- Rodilo, rodilo! Imam prijedlog. Naši igraju basket danas. Stavi sve to na reprezentaciju. Sve na singl!
Kratka nevjerica u kladionici. Zatim...
- A, budale...
- Na koju crnu reprezentaciju? Bolje bi ti bilo da ih upotrijebiš k'o toalet papir.
- Mali nije dobar s mozgom! E, čuj - na reprezentaciju...
Vukojebina nad vukojebinama. Tamo nisu ni čuli za bumerang pa da zanju da se on vraća. Čak i Nemci kada su bili ovde zaobišli su tu vukojebinu. Mesto tako malo da ga nema ni na karti opštine kojoj pripada.
-E, što sam upoznao malu......iz Kaone je....znači znaš kakva je.....
-I?
-Pa ništa.....zvala me kao da dodjem do nje za vikend.....
-U Kaonu? Nećeš je jebati.
-Što?
-Brate, tamo ni Nemci nisu otišli, a ti češ.....
Izreka negativaca u crtanim filmovima, koji imaju jednog ili dva ekstremno glupa pomoćnika kojima ne mogu ni dve nacrtane ovce da ostave na čuvanje, jer bi ovi izgubili jednu.
Šreder: Bibop, Rokstedi uhvatite kornjače!
Bibop i Rokstedi: (Gledajući oko sebe, sudare se i pljosnu na pod) Ehh, pobegli su gazda.
Šreder: Zar sve moram da uradim saaam?!
Najmirniji čovek na svetu. Sliku ima ton nema.
- Jebavao sam juče onu Miru.
- Miru, Tihomirovu 'ćerku? Verovatno je u krevetu sušta suprotnost, vrišti ko kobila?
- Ma jok, ko mali Radojica, glas ne pušta, ovce je broje kad idu na počinak.
Ono na šta su nas navikavali od malih nogu. Istina, uvek je na našu inicijativu, ništa ne sprečavaš, samo odlažeš.
Prvo se odlagao odlazak na spavanje dok se ne odgleda crtani, kasnije su se odlagali kontrolni i pismeni, iako smo znali da nas sledećeg časa čeka ista sudbina, sa istim epilogom. Onda počinje odlaganje izvodjenja psa u šetnju dok ne prodje utakmica, odlaganje plaćanja računa za koji dan, uzimanje robe na odloženo plaćanje..Odlaganje odlaska u vojsku, upoznavanja njenih roditelja, ovoga onoga..I sve se na kraju nekako da urediti i iskombinovati, što se mora uraditi - uradi se, dodju novi dani i na red druge stvari za plaćanje, rešavanje, obavljanje. Ali problem koji se stekne i ostane je mnogo, mnogo veći, i toliko je vremenom postao uobičajen, da ga retko ko ponekad i primeti:
Počeli smo da žiimo na odloženo. Autooptimizam u pokretačkoj snazi sugeriše da bolji dani moraju doći, rokovi imaju svoje krajeve, i kako god bude - ostaćemo živi, nemili period će proći i onda ćemo konačno dati sebi oduška, opustiti se i uživati u ljudima, prirodi, malim stvarima i svemu što je dostupno a zadovoljava nas i čini nas srećnim. I tako ljudi čekaju, čekaju:
- samo da dodje raspust
- samo da prodje septembarski rok
- samo da dodje prvi pa da stigne plata
- samo da izguram decu na njihov put pa da se razvedem od ovog bezumnika
- samo da otplatim jebeni kredit pa da malo živnemo finansijski
- samo da odem u penziju da se odmorim
- samo da otvore granice pa da putujem
- samo dase deca zaposle pa da dam sebi malo oduška, kupim nova kola
- samo da prodje ovaj prokleti rat
- samo da..............Pa će se život nastaviti, biće bolje, lakše, živeću jebote, ŽIVEĆU!A izmaklo nam je to da se u stvari živi stalno, i danas, i sutra, i juče da se živelo. I kad je rat i kad je mir, kada se planira i kada se planovi ostvare, mimo velikih i malih ljubavi, kad smo mali, veliki, stari, na samrti..I tada smo živi.
Ne dozvolite da vam život prodje u čekanju, ukočenih udova i pogleda. Jer to što čekamo možda nikada neće doći, to nam niko ne može garantovati - u životu nema garancija.
Uvod nakon kojeg će biti istaknuta samo jedna stvar, neki detalj, ili pojedinac, ali bez nipodištavanja ostatka posmatrane celine. Dakle, ništa se ne hejtuje, sve je fino i super, ali to je jedinstveno, odskače i prvo je među jednakima. Normalno, jer ne može sve da bude jagoda na šlagu, krastavčić u sredini čizburgera, ili Šotra u svetu filma.
Sve-sve, ali Lisa Ann.
Možemo mi kao ljudska rasa da osvojimo i ceo svemir, ali Platonova podela tipova ljudi će i dalje biti na snazi.
Vukovi - Vođe
Lisice - Političari
Ovce - Masa.
Eh Platone, Platone.
Tok priče kojom su naši stari dedovi govorili o tome u kakvim su uslovima oni morali da idu u školu, što češće pričaju o otežanim uslovima školovanja polako shvatamo da je sa svakim putovanjem bilo sve teže i teže.
Deda prvi put priča unuku o školi :
- Eeeee, sinko... Veruj mi tebi je lako kad imaš mamu i tatu da te voze, ali veruj mi ja sam svako jutro ustajao u pet da bih se spremio za školu jer je moj ćaća morao da lovi Bugarske razbojnike sa ostalim muškarcima. Mi deca smo morali da pešačimo preko planine da bi stigli do škole, ali tek zimi kada su snegovi napadali i prekrivali kuće, al' mi se nismo sklanjali k'o ova današnja razmažena omladina, neg' svako uzme lopatu i čisti put preko planine do škole. A vukovi ! Njihova zavijanja bi se čula sa svih planina i nisu bili onako mali i gladni, nego ogromni, crni sa crvenim očima - mogli kravu u jednom potezu da pojedu. A sama škola ! Bila je stroga, ako bi malo zakasnio ukor i radi šiba, ne ko ovi današnji učitelji koji umiljato pričaju sa dečicom, naš učitelj je bre jeo nas decu za doručak...
.........................................................................
Do petog puta kada bude prepričavao mladost, deda će zaključiti da je živeo na vrhu Himalaja i njegova školska godina je trajala baš u vreme najgorih zimskih mećava u istoriji civilizacije, a vukovi su se uortačili sa Bugarima da kradu seljanima ovce i jure njega i drugove.
Odgovor nepismene ali pak bogate seljacine koja je sebi, ne znam kako priustila neki svemirski brod od auta, na pitanje kakva je ta nova "makina". Iako nema blage veze cemu sluze sva ta dugmad(a i kako bi znao kad je u taj auto seo direkt iz volovskih kola) on se i dalje hvali kao da "brate" njegova "makina" moze i sexualne operacije da izvrsava.
-Cujem uzeo si nova kolica?
-Da be bate, nova makina, "Dzip Chiroki", grand, kao ona mnogo dobra emisija na pink, ma bate sve na dugme!
Što kažu stari ljudi: "I bi dan, i bi jutro, i kako god okreneš, sve na kraju dođe na svoje". 2/3 kosmičke pravde i 1/3 dovođenja u red.
Bodrenje za one koji prave sranja jer su ubeđeni da će to da im se nadoknadi kad tad. Tako moja sestričina neće da pipne fiziku, misli da će stvari same doći na svoje mesto. Zapravo hoće, ali kao ključan faktor jeste naše nastojanje i volja da to popravimo. Zato, Milijana, ako ne uzmeš jebenu knjigu, ima sa Njutnom da bereš jabuke za svetog Iliju kad im vreme nije. Uravnoteži se.
Fender: Ne javlja se, jebem ga u dupe!
Čegi: Da ti nije dao pogrešan broj?
Fender: Otkud znam da li je pogrešan kad se niko ne jav... ALOOOO, LUKAC, TI SI TEBRA?
Lukac: E ja sam. Gde ste? Ne vidim vas.
Fender: Evo nas kod naduvanog zeca, pored pekare "Gospina Papučica".
Lukac: Čekajte tu. Tamo sam za 2 minuta.
Fender: Pita Čegi je l' Jocko sa tobom?
Lukac: Jeste. Kupio sladoled, ne vidi sad nikog. Budite tu, stižemo!:Nakon 2 minuta:
Lukac: Izvini? Je l' si ti Čegi?
Čegi: Jesam. Kako si me prepoznao?
Lukac: Ličiš mi na kengura lololo
Čegi: A puši ga! Ti ne ličiš na luk, nikad te prepoznao ne bih. Isti žderavac.
Lukac: A ovoe Fender? Ti ne ličiš na gitaru, bro.
Fender: Ma vidi mi stomače, tu sam negde. Pa deste bre?! Konačno da se okupimo, da se upoznamo.
Jocko: Vala, red je bio. Tako?
Fender: Jes! Jes! Jes! Jes! Jes! Jes! Jes!
Lukac: Idemo da popijemo nešto.:U kafiću:
Jocko: Tebra, ovde smor! Smor!
Lukac: Sve je ravnoteža, sve se na kraju izjednači. Biće bolje, možda neke pičoke nalete.
Fender: Ma ne kenjaj, Lukac!
Čegi: Znam! Aj da opletemo zanimljive geografije, Fender i ja, a vas dvojica.
Jocko: Može. Ali da igramo neke nove pojmove, ovi stari smorili k'o kurac od sveštenika. Aj usmeno, nemam papir. A i ljudi da se ne krste ovde. 'Nači, pojmovi, lupam: jezero, kolač, auto, životinja i pojam iz mašinstva. Neka bude na slovo "S".:Nakon 2 minuta:
Fender: Spremni?!
Lukac: Spremni.
Fender: Auto? Seat.
Lukac: Samara.
Čegi: Brate. Lada Samara. To je kao da kažeš "Megan".
Lukac: A ne seri! Što da se ne prizna? :likovi okolo već počeli da zagledaju:
Fender: Ajde, priznajemo. Gledaju ljudi! Jezero? Sajma.
Jocko: E sad vi kenjate! Kakva, bre, Sajma, kojikurac?! To ne postoji.
Fender: Brate, to je jezero u Finskoj. Čegi kupio ribu odatle sad za svetog Jovana.
Jocko: Kenjaš?
Čegi: Ozbiljno. Gugi mi dao broj nekog Pitkamakija. Ima somovinu, jebe mesečinu.:Nakon nekog vremena:
Lukac: Mašinski pojam? Interferenca.
Fender: Svaka čast. Mi nemamo. Dobro si se setio.
Lukac: Šta da ti kažem. Imam papir da sam inženjer!
Jocko: E aj da palimo u drugu kafanu. Da povratimo onu ravnotežu.
Fender: Ae. Konobar?
Konobar: Odma dođe.
Fender: Da plat... GUGI, JE L' SI TO TI?
Gugi: AAAAAAAAAAAAAA! A MENE NE ZOVETE, PIČKE!
Fender: Nisi bio tad na sajtu, jbg.
Gugi: Ma nema veze. Ae završava mi se smena za po sata, čekajte tu, sedamo u moj Micubiši Lanser Evo H, pa da idemo da plašimo baaaaaaaabeeeeeeee, aaaaaaaa! Nisam juče plašio, pa da nadoknadim!
Lukac: Jer sve je ravnoteža, sve se na kraju izj...
Ostali: MAAAA BJAAAAAAAAŽI!Pisano za takmičenje: Pojzenizam
Adekvatna mera prevaspitanja za omladinu po gradovima koja ne zna sta ce od sebe u zivotu. Traze neki stil u 17oj godini. Izgovore za svaku glupost koju naprave nalaze, opet, u tim godinama, svasta prozivljavaju u roku od nedelju dana iako za to vreme ne promene rutinu (kuca-skola-komp-kuca-skola-komp-...). Nacitani su i obrazovani, maksimalni doseg vaspitanja koji su doziveli od roditelja je kad im napisu na vratima "da nema pusenja u sobi" (ne drugari, vec oni) ili kad im otmu pivo iz ruku uz osmeh. A roditelj za to dobije: "Kucko, pederu, mars, ostavi me, aaaaaaaaaaaa...". Nikad nisu digli nista teze od kasike, cekaju da im svako sve odradi, mrsko ih podici dupe za bilo koju sitnicu, jer su toboze umorni i nije im na nivou da ista rade!
Ali dobar, jednokratni tretman otvorenom sakom, ukidanje pristupa Internetu i slanje na odsluzenje kazne u prvo selo, na...celo leto sljakanja, bi resio problem. Ne bi bilo tripovanja ni oko cega, naucili bi sta znaci zaraditi nesto, te pomuciti se da bi nesto ostvario i stvorio.
Puko je, nisu mu sve ovce na broju. Prs'o je, to jest, otišao je u kurac.
- Bio sam juče kod malog Ace, nije on baš svoj posle onog raskida sa Jovanom. Kao da mu je pregorela sijalica, tako se nekako ponaša.
- Znam stari, sve znam, ćale mi se njegov žalio, kaže da je u debelom kurcu, ide kod psihijatra na neke terapije, čuo sam da guta i artane ili tako nešto...
Srpska tradicija, najbolji način iskaljivanja besa u najčešćem broju slučajeva prema ženi/devojci, uvek prvo na red dolazi ono do čega ti je najviše stalo pa onda sve redom dok na kraju dodješ do žene/devojke a tu i najhrabriji posustanu, ima i izuzetaka, tj. onih u kojima je sila jaka pa premlate i nju ali takvi slucajevi su retki.
Ženo nemoj da me nerviraš jebaću ti mater, sve ću po kući da polomim!
Jako iritantna osoba. Kada je ugledate, prevrne vam se želudac i padne vam mrak na oči u isto vreme. Ne mora da znači da je zla, samo svojim postojanjem čini da vam nisu sve ovce na broju.
: Jao, sad će mi ona emisija koju vodi Ena Popov, gosti su Bosiljčić i Željko Joksimović, jed...
: Ma, štrafta, ne pada mi na pamet da gledam te poluosobe, neka idu kod svoje mame, pa neka prave emisije do sutra!
Nenadjebivo poznavanje izmedju ljudi. S druge strane, odličan izraz da se izrazi impresija o nečijem nepoštovanju, ili prevelikoj slobodi u razgovoru.
"Obuzdajte Vaše dete molim Vas, obraća mi se kao da smo ovce čuvali zajedno, ne može ono tako sa mnom da razgovara."
-------------------------------------------------------------
"Ej dečko, odjebi malo, nismo mi ovce čuvali zajedno pa da ti meni tu prodaješ neku priču, kao da ću ti poverovati."
-------------------------------------------------------------
"IdiJote jedan, nismo mi ovce čuvali zajedno pa ću ja tebi da činim tu kojekakve usluge. Odjeb."
Duhovita opaska Talibana-starešine, upućena mlađanom junoši, koji se požalio na poveću težinu i neudobnost novog prsluka, svečano obučenog povodom mature.
- Hekmulah, malo mi je preteško ovo svečano prsluče.
- Eh, Omar, da si slušao na času znao bi da je to zbog ciklotrimetil-trinitramina, ali ništa ne brini, živ se čovek na sve navikne.
Kaže se za nekoga kome nisu sve na broju. Taj je poludio od ranog djetinjstva. Kad ga pitaš koliko je sati, on izvadi kompas iz džepa i kaže sjever-sjeverozapad.
Je li prijatelju, šta je s onog Marka tamo?
Ma pusti ga, totalno je lud, kad je bio mali isp'o je babici na pločice.
Pa rizle matori!
