Smisao života.

U maloj, siromašnoj tranzicionoj zemlji, kineski butici su alfa i omega svakodnevice. Kriška hleba i mas' preko. Gutljaj vode dok te groznica trese.

Kada je sve oko tebe skupo, kreneš da ceniš ono što je jeftino, kada ga ima. Jeftino voliš, jer je tvoj nivo. I baš zato ga i mrziš, jer je deo tebe. Zato i mrziš kineske butike, jer su ti potrebni. Mrziš ih jer njihov izlog predstavlja najbolje ogledalo koje postoji.

U tom ogledalu je svet koji te obgrljuje, koji je malo lepši od ovog u kome si trenutno. Taj šareni svet iza stakla, tako blizu, opipljiv i neverovatan. A, kada se u njemu nađeš, prvo što osetiš je njegov miris - miris tužne realnosti u kojoj se nalaziš.

Kineski butik - od igle do lokomotive. Tlista dinala...

Iliti The Marvelous Misadventures Of Flapjack je jedan od rijetkih dobrih crtanih filmova danasnjice.
Najjednostavnije bi mogao biti opisan kao izopacen miks Sundjer Boba i Rena&Stimpija,gadan,jeziv a naravno,predstavljen kao crtani za djecu.
Flepdzek i njegov idol K'eptn Knakls zive divnim zivotom u kitu koja se zove Babi.Njihov cilj je jednostavan-dozivjeti sto vise avantura i pojesti sto vise slatkisa.Zvuci naivno,al u svijetu koji je jedan ogromni okean sa gradovima koji su sklepani na dokovima i gdje je jedina mjerna jedinica svega CANDY!,a alkohol sirup za sladolede,gdje je more najbolja i najjezivija pojava sve je moguce,sem da ti bude dosadno.I naravno,tu je i Candied Island,Avalon svoje vrste,Atlantida nacinjena od slatkisa.
Mozda joj je gospodar Cica Glisa.

Beavis and Butt-Head, poznata crtana serija, nastala u produkciji MTV-a na kome je i počela da se prikazuje karajem osamdesetih godina dvadesetog veka. Sama serija prati dva lik, od kojih jedan nosi majicu Metallice (Beavis) a drugi AC/Dc-a (Butt-Head). Tokom svake epizode, priča se svodi na njih dvojicu koji sede ispred TV-a, gledaju Metal/Rock spotove i komentarišu ih svojim poremećenim poimanjima sveta i pogleda na isti. Takođe, svaka epizoda ima i neku radnju, odnosno prati dogodovštine ova dva zgubidana kroz srednjoškolske dane.
Sama serija je parodija. Ali, ne na metalce generalno (kako svaka šuša misli) već na predrasude koje postoje o metalcima (glupi, retardirani, kreteni, maloumni, uvrnuti), a naravno i parodija na šačicu onih koji misle da pojam metalca predstavlja razlog da prave budale od sebe.
U svakom slučaju, sama serija je bila vrh (mislim da se nove epizode više ne snimaju) i smešnija mi je od gomile komedija koje su nekima toliko urnebesne. Takođe je snimljen i dugometražni film "Beavis and Butthead Do America" gde se ta dva klipana totalno najebu američkim šerifima koji, kao i većini jenki filmova, zbog zabune jure pogrešne likove.
Isto tako je urađeno i par epizoda gde su njih dvojica kao pankeri, kao hip-hoperi, ali nisam imao prilike da ih pogledam.

Mitsko biće u pluraliji tantum. Naše znanje o njima potiče isključivo iz legendi koje nam detalno prenose filmska ostvarenja XXX produkcije, popularizuju MTV spotovi i nagoveštavaju mnogi bilbordi.

Lezbejke uvek dolaze u paru, napaljene i savršenih tela, zadovoljavajući jedna drugu na svakakve inventivne načine. Kao što je svaki živi heterosexualni mužjak ubeđen, to je sve čista laž, jer one u stvari samo čekaju muškarca da ih zadovolji. U trenutku kad se on pojavi one se, onako napaćene, počnu tući koja će bolje da ga zadovolji i više da dobije. Naravno, odmah shvate da su izlečene od svakog traga homosexualizma i stanu se uglas pitati gde im je pamet bila i ima li još. Njihov izbavitelj se uvek junački drži, ali na koncu poklekne.

Tu ga one stanu ljubiti i zahvaljivati mu što ih je preobratio, a četiri oka mu obećaju da će mu biti zauvek verna.. do sledećeg nastavka.. kada cela legenda kreće od svog maznog, napaljenog početka, obično u dvocifren broj nastavaka.

E, sad.. postoje i žene homosexualci, ali one nemaju nikakve veze sa time šta muškarci pomisle kada kažu "lezbejke".

Izgleda da nije dovoljno samo se prirodno nasmijati. Veliki broj ljudi kada se smije tome dodaje, nekad namjerno, a nekad polunamjerno - dakle voljno, ali neplanski - neke dodatne zvučne efekte jer prosto im se čini da se tada njihov smijeh doima kulje, sočnije, upečatljivije. Na istu situaciju nećemo se nasmijati na isti način sami i u društvu. U društvu će to po pravilu biti glasnije i sa više gestikulacije. Ne mora da znači da je to izvještačeno, mada može da bude. To je više neka vrsta zaigranosti u kojoj nam je poseban gušt da svom smijehu damo više oduška kroz potenciranje zvučnih efekata. Jedina situacija u kojoj je to skoro nemoguće iskontrolisati je kada dobijemo napad smijeha. Tada nam je nešto zaista ekstremno smiješno i toliko se zakocenemo (potpuno prirodno) da je svaki pokušaj kontrolisanja izlišan.

Perverzija je ono sto se dogadja u nasoj zemlji.Jedni hoce da rade svoj posao,a drugi bi da ne rade njihov posao i jos da vladaju 4 godine.Naravno da mislim na politicku situaciju u zemlji ,zato sto mi nije jasno da li smo glup narod ili bolestan.u jednom i u drugom slucaju,nemamo razloga da postojimo,zato sto nismo sposobni da se staramo o sebi.Da li iko normalan,moze da se buni prikljucenju u uniju?Naravno da moze,ali samo onaj koji hoce haos,da bi mogao da radi u mutnom i napuni dzepove i postane milioner za kratko vreme.Kad pogledam rezultate poslednjih izbora,osetim nadu,ali me je sramota zbog druge polovine Srbije koja je glasala za radikale i njima slicne.Da li su nasi ljudi zaista maloumni?.......

Gansonjera,skeneg,nov-stop,flizider,bakterija,vetrovizor,svirena,konfujter,komulator,lapshop,dividus..samo su neke od stranih reci u nasem jeziku,ciji je pravilan izgovor nekima toliko tezak,da su morale da budu "posrbljene".
Ovu "posrbljenu "varijantu koriste uglavnom stariji ljudi i oni mladji sa manjkom obrazovanja,a sve cesce ulaze kao zajebancija i u normalni govor.
Posrbljavanjem ove reci zadrzavaju svoje prvobitno znacenje,ali zato izazivaju gomilu radosti i smeha kod dela populacije,koji je navikao na njihov "neposrbljeni " oblik.
Na sve pokusaje da ih ubedite da te nazive ne izgovaraju pravilno,ubedjivace vas da niste u pravu sa svim argumentima koji im padnu na pamet i na vas pokusaj da im dokazete da ste u pravu i da bi trebalo da konsultuju neki recnik ili internet,zavrsice sa recenicom"'Ocu boli me kurac".

To je ona osoba koja misli da je ekstra nadarena sa posebnim osjećajem za estetiku,glumu i pjesmu. Od djeteta koje su gladni roditelji natjerali da uđe u šou i čvakne im koji dinar da prežive ,do penzionera koji pokušavaju namaknuti koji dinar za protezu,multitalenti defiluju pred nacijom sa svojim skečevima. Nijhov talenat ipak dolazi na ocjenjivanje a ocjene variraju. Sve zavisi od toga da li su im pertle pravilno vezane ili da li znaju imitirati Velju Ilića. Ocjenom NE multitalenti ostaju ipak samo talenti (ostaju i roditelji bez para a penzosi bez proteza) dok oni koji čuju DA misle da su bogom dana božanstva i da je napaćena zemlja samo čekala njihov dolazak. Njihovo uzbuđenje je toliko da Michaela Jacksona smatraju kolegom. Do prvog NE.

Jezgrovit opis prosečnog deteta na lokalnom brdu za sankanje.
Njihov defekt se ogleda u tome što ne znaju da se sklone sa puta drugima koji se spuštaju. Na stazi se često zadrže i preko desetak minuta, da razmene utiske o bakuganima, gormitima... Uzalud je vikati im da se sklone, jer na to očito ne reaguju, a ne pada im na pamet da sami pogledaju da li se neko možda spušta.
Neko bi rekao da ta deca nisu retardirana, već da su bezobrazna, ali bi čak i bezobrazno dete shvatilo da je i njemu samom u interesu da se skloni sa staze. Naime, ima i onih koji se neće namerno pasti sa gajbara, ili skrenuti ka žbunju (ili još gore, drvetu), da bi njih izbegli, već će ih iskoristiti da kompenzuju svoj pad.

Teniska publika. Najčešće su to ljudi koji više ne znaju šta će sa novcem. Za njih nije bitno da li igra Đoković, Marej, Nadal, Federer ili neki teniser sa dna ATP liste, njima je samo bitno da meč što duže traje. Prvih par minuta se i ne čuju, a kasnije se njihov favorit menja od gema do gema. Nisu to oni koji ometaju servis ili poen. Oni samo pružaju podršku onom teniseru koji gubi, oni nemaju srce, oni nisu određeni jednim teniserom, nemaju omiljenog, bitan je samo meč, i to je bitno da traje. Iako je njima ta karta kao meni kad kupim Orbit, oni moraju da je iskoriste maksimalno i daće sve od sebe da to urade. I nisu neki ljudi.

Mleko koje proizvodi beogradska kompanija "Imlek" i naizgled je mleko k'o i svako drugo mleko ali ima par razlika. Slika sa pakovanja na ovom mleku je loše odštampana, i uvek nas tera da gledamo koje boje njihov štampač može da odštampa, a koje mora da pomeša da bi dobio onu zamišljenu. Čudno je to što kol'ko god puta mi proučili te boje, uvek će nas novo pakovanje na stolu naterati da ih još jednom proučimo. Još jedna razlika sa drugim "mlekima" je ta što je dosta teško pronaći onaj veliki natpis "STERILIZOVANO HOMOGENIZOVANO DELIMIČNO OBRANO MLEKO SA ___% MASTI." On je sitno napisan sa strane gde se nalazi sadržina mleka. Pored svega ovoga, ovo mleko je najskuplje mleko na domaćem tržištu, upravo iz ovih razloga i privlačnosti.

Frajeri koji misle da su nenadmašni u svakoj raspravi kada se radi o filmu i da su pronikli u sve tajne sedme umetnosti.Uglavnom se radi o tome da znaju imena 7-8 reditelja tzv. autorskog filma (npr. Kjubrik,Felini,Kurosava,Linč,Bergman,Tarkovski,Alen)...nevolja je u tome što oni pogledaju možda jedan njihov film godišnje i razmeću se time,dok im ostatak vremena popunjavaju klasici tipa Twilight,Die Hard,300,The Da Vinci Code i sl.To što apsolutno nisu razumeli to što su videli(čast izuzecima,naravno) i što klasični Holivud i Evropa imaju još cirka 150 reditelja i 600 glumaca koje vredi istražiti,apsolutno je irelevantno,jer čak ni najveće attention-whores se ne kurče ako znaju da je u publici neko ko će ih poklopiti...(da se razumemo,sve navedene autore sem Vudija Alena volim u većoj ili manjoj meri)

Najveću agoniju za sve fudbalske fanove predstavlja deo vikenda kada RTS mora da ispoštuje domaći fudbal i pusti na dva sata prikaže livade širom Srbije po kojima trče jedva osrednji fudbaleri. Iako je svaki prenos koji ne uključuje Crvenu Zvezdu i Partizan (mada uglavnom i njihov) uz Strajnića, Mikića, Andrijaševića i Kovinjala horor, agonija postaje nesnosna kada se urednik odluči da se prenosi utakmica koja se igra na nekom od vojvođanskih terena, kada mikrofon preuzima suveren radio-televizije Vojvodine Lazo Bakmaz.
Lazo Bakmaz je, po glasu bi se reklo, verovatno od osnivanja televizije član redakcije, pa ima kredibilitet do neba. Iako su svi svesni koliko ubija gledaoce, iz poštovanja to ne mogu da kažu ovom doajenu novinarstva. On je svestan da fudbal nije više to što je bio; davno je Karasi gurao bubamaru, a kroz maglu se seća i Mrkušićevih parada. Iako je ispunio uslov za penziju, hoće da još malo ostavi trag u sportskom novinarstvu, i da primer mlađima kako to treba da se radi.

Ko je gledao utakmicu Hajduka Kula - Čukarički, u decembru, pred 30 članova familije kuljana, bez ijedne šanse i uz komentar Laze Bakmaza - ni pakao mu neće teško pasti.

Jednoga dana u produkciji pod nazivom "Grand" nastala je kolaboracija kakva se videla nije. Naime spijile se lujka i opajdara i napravile pesmu (ako se to tako može nazvati) pod nazivom "Hajde sestro". Njihov "hit" se prikazao pred gomilu gledalaca ovog sranja pod nazivom "Grand" i videli su ono što bi jedino Pussycat Dolls mogle da prikažu.
Taj prizor se uglavnom sastoji od dve vrlo popularne ziljave pevačice (vidi naslov) sa dekolteom dubokim k'o bunar, i crnim odelom koji se pritiskao uz telo ove dve "pevačice". Njihova koreografija se sastoji od toga što jedna drugoj trlja sise o sise i dupe o dupe pred ushićenim posmatračima (samo što ne počnu da se skidaju). Pesma je, možda ćete se složiti sa mnom, veliko sranje.
Znači pravilo važi k'o i za Pussycat Dolls: utišaj televizor do kraja i gledaj zabavu.

Februarska, zimska, olimpijska hibernacija, običnog KGB sisara.

Svojevremeni (~2005. godina) vrhunac marketinškog tima internet provajdera Sezampro, u vreme kada je počela ekspanzija interneta i do šesnaest puta bržeg od Vaše dial up konekcije.
Kako bi privukli masu željnu pornjave, četa na Krstarici i igranja Kauntera bez lagovanja, javila se ideja da naziv svoje firme iskoriste u svrhu promocije iste, pa umesto Asymmetric digital subscriber line (Asimetrična digitalna pretplatnička linija) postala je Analogno digitalna Sezampro linija. Ajde što su slagali žestoko, jebi ga, sav marketing je mazanje očiju i mamac dok masa ne shvati značenje sitnih slova, ali njihov potez da “subscriber” zamene sa “Sezampro” dostigao je razmere da su široke narodne mase, što mlado što staro, uporno koristili Sezampro kao validan naziv, diveći se pojavi toliko brzog interneta koji su, moš misliti, Srbi napravili.

Dva najpoznatija bosanca.
Naoružani iskustvom i drevnom mudrošću naših slovenskih predaka uspješno rješavaju sve životne i društvene probleme, čiji se rezultati kasnije primjenjuju na sve južnoslovenske zemlje.
Prisutni u svim ex-YU državama, gdje zbog zakona o autorskim pravima, nastupaju pod drugim imenima. U Srbiji kao Mujo i Haso, U Hrvatskoj kao Mujo i Suljo, u Sloveniji kao Mujo in Suljo itd.
Njihov pandan na zapadu su npr. Stanlio i Olio, Pat i Patašon, Lolek i Bolek i sl.
Zli jezici šire glasine da Huso i Haso ne postoje, već da su samo likovi iz viceva. Iz iste kuhinje je i lansiran vic, koji glasi:
- Znate li koji je najtužniji i najsmješniji vic na svijetu?
- Umrli Huso i Haso."
E pa sa Vukajlije im poručujemo da ne samo da su živi, već su i mlađi nego prije 20 godina.

Šačica istinskih patriota i poštovaoca lika i dela budućeg Sveca a sadašnjeg Vojvode. Old skul preldžije koje su istinski prepoznale dobru nameru političkih poteza koje je ovaj čovek vukao u prošlosti. Čoveka koji je sve radio za dobrobit svog naroda i svoje zemlje. Išao u rat kad je trebalo, neukaljana obraza i časno se predao da se brani od raznih zlotvora kad je za to došlo vreme.
- Ovi ljud nisu ljubitelji lakih političkih poena ostvarenih vožnjom hilihopterom po kiši i snegu i gnušaju se na bilo kakvu pomisao i mogućnost da njihov vođa sarađuje sa okupatorom. Stoga tolika ljubav prema Vojvodi. Masa koja život daje za svoju otadžbinu a glas na izborima čoveku kod koga su prepoznali predavanje sebe celog, iskreno i časno za svoje ideale.

U smislu dva para, akcija za izbjegavanje. To je osuđeno na propast još prije početka, nevezano u kom su stadijumu veze. Kod bračnih sapitnika to je mučno foliranje od strane žena, naručivanje francuskih ili japanskih jela koje 'njih dvoje praktikuju da imaju za večeru jer utiču blagonaklono(ili neki drugi višesložni atribut) na njihov imuni sistem', i žešću smaračinu kod muškaraca koji cevče piva ko da su im poslednja. Kod mlađih, kompleksi po pitanju ljubavničke vještine dolaze do izražaja. Priča 'jebana je onoliko dobro kolilko ja umijem posle da dočaram' pada u vodu zbog prisustva kolege u zločinu, koji to radi bolje od tebe i koji uvijek može da te pokopa. Samopouzdanje se ugasi zajedno sa svijetlom, i ti dižeš ruke i nosiš ostatke sebe što dalje, da ih zakopaš, ako se može.

Robna marka koja bi, u skladu sa kvalitetom svojih proizvoda, trebala da se zove Sweet Weeks, pošto se granica upotrebljivosti iste meri upravo nedeljama. Već posle prvog pranja, bez obzira na to što ste majicu izvrnuli na naličje, mašinu programirali na 30 stepeni bez centrifuge i što ste koristili sve moguće vrste pervola za obojeni veš, majica će se ućebati. Posle 5-6 pranja postaje savršena pidžama jer je u takvom stanju pogodna samo za spavanje. Kada mi se ovo desilo sa jednom majicom, mislio sam, ajde, keva slučajno stavila na otkuvavanje, ali kada se i druga ovako sjebala, skontao sam koliko je sati i u njihov butik više kročio nisam. Daleko kvalitetnija roba za istu ili manju kintu se može naći u Stingu ili Avangardiji, gde preporučujem jedan od novijih brendova, SoulEdge.