Mesto u koje kad dodješ dobiješ glavobolju - tamo se ništa nije dogodilo već par vekova (to meštani tumače kao pozitivnu pojavu).
Grad je nastao tako što je grupa Srba odlučila da ode u Ameriku. Krenuli su iz Beograda i posle 2 dana pešačenja zaključili da je Amerika daleko i da je bolje da se nastane tu gde su se zatekli.
Novosadjanje često zovu "lale" zato što su tako prokleto vegetativni - kada bi ste u Novom Sadu na sred glavnog trga počeli da pucate na prolaznike, oni bi vam samo rekli:"Ta jel moš te biti malo tiši?"
Ako želite da steknete prijatelje u Novom Sadu morate im često pričati kako je njihov grad mnogo veći lepši, lepši, bolji i značajniji od (10x većeg) Beograda jer im to neverovatno prija.
Kultura je u Novom Sadu doživela procvat i kraj, pre par vekova, tokom Austrijske vlasti (danas je grad pod upravom SRS).
Svakako grad kao i svaki drugi + nešto eXtra smor.

Nezvanični dan stokholmskog sindroma.
Naime, 11. septembra cijeli svijet je dužan da tuguje za gubicima "naroda" koji ga jebe od završetka drugog svjetskog rata i uz to da psuje Arape koji su se usudili da oduzmu živote 3017 ljudi (u to uračunati i njihovi).
Naravno, tog dana moramo bar na kratko zaboravi milione ljudi koji su stradali širom svijeta od američkih granata, puški i propagande ili ako ih se već sjetimo, reći da su sami krivi za svoju sudbinu.

Gorice,
Kada svane tužno jutro, u kom zauvek opraštamo se od deteta našeg, ti preuzmi na sebe da sve za sahranu spremiš. Okupajte naše čedo, venčić cveća u kosu joj upletite, u bele aljine je obucite, belo lice pokrovom joj skrijte, da na zimu liči. Ne kazujte drugim za prevaru našu, jer kad krene kolona uda i udova puna, iz našega doma, tužne će pesme biti i žene će plakati. Veles zadovoljan biće.
U crkvi neka njihovi popovi običaje kako njihov hrišćanski Bog zapoveda obave. Vi čekajte da bude pola noći, onda nam devojče naše presvucite u crvene aljine. Tek tad možete da jedete i da se radujete, igrajte i pevajte. Bogovi naši Svjatovid, Radgost, Svarog i Mokoš misliće da je neko drugo devojče to, a ne da smo dozvolili da našu mladu u tuđu kuću odvedu.
Nek greh za laž ovu Perunu i Triglavu ide na moju dušu, jer ja nemah srca da radosti mojoj ne dam dozvolu za ovu tužnu udadbu.

Traženje tvog broja perona na bilo kojoj autobuskoj stanici u Srbiji.

Ustaljena rečenica za ''srećan put'' prilikom odlaska u kafić ili neku žurku, izgovorena iz grla večito zabrinute keve ili nezainteresovanog ćaleta, na koju si ti već oguglao još pre desetak i kusur godina. A govoriće ti i još desetak narednih godina, samo što će se uigranom roditeljskom tandemu pridružiti i tvoja žena, čineći tako nenadjebiv tabor kojeg ti, naravno, nećeš da šašoljiš ni dva posto.
Fora je u tome što se za proteklu deceniju ''momačkog'' života nikad nisi ni makljao sa kojekakvim šabanima, osim ako nisi bio baš izazvan, što je bilo retko, ali bože moj, nikada oni ne znaju kad ćeš da flipneš pa da nekom iz čista mira zabiješ šuriken u čelo ili pak odvališ nogar nekog stola u nekoj kafančugi bogu iza nogu da bi glavnom bilmezu birtije objasniJo neke stvari po kratkom postupku.
A, objasni ti to sad njima...mada, ruku na srce, kad malo bolje razmisliš, isplatilo se to njihovo teranje uz kurac, višegodišnje tovarenje i subliminalne poruke, taj njihov prikriven lament...ali, dokle bre više! AMAN!

Jehovini Svedoci(ili kako oni kažu za sebe-Crkva Isusa Hrista-svetaca poslednjih dana)je religiozna zajednica;da ne kažem sekta,nastala relativno skoro,žive po svojim interpretacijama Svetog Pisma,tako da umesto nedeljom ne rade subotom,i odatle je i drugi ustaljeni naziv za njih-subotari,
ne slave slavu,ne drže ikone i ne nose krstiće oko vrata ili ruke,jer je protivno njihovim verovanjima.
jož jedna zanimljivost vezana za njih je da odbijaju oružje,transplantacije organa i transfuzije(opet je u suprotnosti sa njihovim načelima)
princip njihove organizovanosti je teritorijalan,svako dobije odredjeni reon koji treba da obilazi(kao poštari)i da pokušava da ljude preobrati u njihovo vidjenje religije.
Izdržavaju se donacijama samih članova,svojim časopisima i OBAVEZNIM desetkom primanja samih članova.
Po organizovanju liče na Crnogorce u Beogradu,uvek će naći posao i smeštaj za svog člana,kvaka je samo u tome što uglavnom cela zarada ide sekti.Za sebe kažu da su pacifisti ,mada je meni njihov način vrbovanja novih preobraćenika malo agresivan.
e ,da , ne piju kafu ,koka.kolu ,alkohol ...ne puše, sex pre braka je tabu,DOSADNO BRATE!!!

Potencijalna odskočna daska za mlade bendove, najčešće metalike, koji imaju aspiracije da u najgorem slučaju sviraju na nekom od regionalnih festivala i dostignu sto hiljada pregleda na JuTjubu. Ovde kreće njihov pohod na regionalni MTV i međunožja gomile gotičarki, hipsterki i ostalih pripadnica mnogobrojnih subkultura.

Zgrada BIGZ-a, to nekadašnje čudo arhitekture, sada je stecište najrazličitijih alternativaca koji pronalaze sebe unutar neokrečenih zidova ovog zdanja na Senjaku. Ispunjena je ustajalim mišomorom, praznim limenkama piva, i ostalim produktima večernjih koncerata, sektaških rituala i skvotovanja. Hajlajt večeri je zaglavljivanje u liftu, ukoliko ste dovoljno naivni da u njega uđete.

Mladi izvođači će ostaviti krv, znoj i suze na nekoj od bina i uz malo sreće dobiti nekoliko piva i deo kinte od ostavljanja jakni. Vratiće se u svoje garaže presrećni što su dobili šansu da svoj avangardni izraz podele sa trocifrenim brojem slušalaca po prvi put u karijeri, i tamo će sanjati vlažne snove o nastupu na Rock am Ring festivalu dok cepaju apatinsko i dogovaraju se da li će sutra da bleje u Studenjaku ili na Bedemu.

To je najveća moguća ribetina, nema dalje. . . Lako ih je prepoznati u masi, obično imaju jako malo odeće, ogromne izbačene petice koje kao plimu gura čuveni kineski push up, mnogo perfema i obično neko nadrkano krzno. U klubu njih uvek možete naći u separeu, obično centralnom kako piju neki zajebani koktel, koji naravno plaća neki ćelavi matori kreten koji misli da će zbog svega sto im obezbedjuje, uspeti da ga umoči. I oće. . . One će odbiti svakog normalnog dečka, za njih su oni idioti, klinci, napaljeni majmuni, dok u njenim očima sija ona prava ljubav prema direktorima velikih firmi, ministrima, biznismenima, svima onima koji imaju debelu banku. Čak im ne smeta ni sto su takvi ljudi obično stariji od njihovih roditelja, al njihov moto je uvek da ljubav godine ne bira.

Ili sve to prevedeno: Obicne glupače koje će jebati ko stigne, kad zatrudne i postanu debele i ružne, šutnuće ih iz gajbe i živeće od mesečne alimentacije od 250e. . .

Mitski najviši ton u muzici. Predstavlja samu granicu ljudskih glasovnih mogućnosti. Apsolutnu vokalno-interpretativnu sposobnost. Legendarna tonska visina koju mogu otpevati samo najbolje, ujedno i najdeblje operske pevačice. Posle toga slobodno mogu da umru. Ili da se useru - njihov je izbor. Elem, Visoko Ce obično dolazi na samom kraju arije ili pesme ( što mu dođe na isto ) a obzirom da ga svi toliko pohlepno iščekuju da skoro niko i ne sluša ostatak koji mu prethodi, u svetskom slengu se odavno odomaćila čuvena rečenica ' It ain't over until the fat lady sings ', što bi se kod nas moglo prevesti sa ' Ništa nije gotovo dok sudija ne odsvira kraj utakmice ', ali to je već neka druga definicija...
Naravno, prava istina je svetlosnim godinama daleko od gorenavedenih tvrdnji ( negde oko Zaklopače ili Borče Grede; prim.prev.) . Naime, veliki broj opersko-scenskih zvezda današnjice u stanju je da savršeno otpeva mnogo više tonove od mistifikovanog Visokog Ce a postoje i neke svinje koje su u stanju da izvrište i neverovatni F! koji se, za neupućene, nalazi čak četiri cela stepena iznad ovog iz naslova! Ipak, Visoko Ce ostaje popularni mit i kao takav će se, dokle god je sveta i veka, rado pominjati...

Najustaljenija uvertira u srpske reklame, po kojima se nudi bezbroj predstavnika bele tehnike i kućnih pomagala koji će život učiniti lakšim, sigurnijim i efikasnijim. Vremena ćemo imati na pretek, ruke će nas manje boleti, osmeh neće silaziti s naših zadovoljnih faca, a isto tako naš novčanik ni u najmanju ruku neće osetiti kupovinu najnovijeg supersoničnog blendera za kokosov orah.
Posle uvodnog dela, a očekujući da je naš odgovor "da, naravno da me to muči, već godinama" , obično ide njihovo samopouzdano "mi imamo rešenje baš za Vas" . Naređajući šta sve može njihov usisivač na paru, koji čisti i teško dostupna mesta, sa ugrađenom navigacijom i štop svetlom, sledi cena koja će nas oboriti s nogu, i to sve u petnaest rata. Cena je obično nepravilno zaokružena i prepuna devetki koje u tom trenutku blješte ispred TV ekrana. Za samo 29.999.99 RSD, ovaj predivni usisivač može biti Vaš, ali to nije sve, ukoliko pozovete odmah, dobijate i čašu za vodu, ali ne bilo kakvu vodu, već destilovanu. Pozovite odmah. Te-le-šop.

To ti je ova nova generacija nezahvalnih klinaca koja prvo što progovore je
"PA-ŠTE-TA". Gomila novih bezobraznih naraštaja bez imalo strahopoštovanja prema osobama koje imaju, ili nose na sebi organe koji su zaslužni za njihov dolazak na ovaj svijet.
Djeca koja seoske radove vide na Diskaveriju, pa se čude otkud žuljevi kod drugara iz klupe. To i nije toliko teško i opasno.
Igračke koje posjeduju su po najnovijim evropskim propisima, dok im ćale plaća siromašnog klinca iz razreda da nosi sličice za njegovog mezimca. Kad se bira ekipa, on prvi bira druga za svoju ekipu te druga koji će biti mreža ili stativa.
Za razliku od djece koja normalnim tokom odrastaju, te probaju bananu tek u drugoj godini, grickajući je sa korom naravno, ova hibridna grupa djece se do tad već zasite i ananasa, manga, a bogami i avokada. Isti ti probaju domaćinski čips prije njegovog puštanja u proizvodnju.

I onda, isti ti kasnije postaju članovi raznih nevladinih organizacija koje se bore za očuvanje prirode, zaštitu radnika i borbu protiv nasilja u porodici.

Nekada su to bile defolt gaće međ' ženskadijom, klasične bele a one odvažne su nosile i crne.Odraz neseksipila i odličan ubica erekcije. Onda su došle jebačke tange, svako se okretao za tangama, svačiji se murica dizao na tangu. Tu su se negde i umuvale one brazilke što idu na pola dupeta pa su zajedno sa tangama činile vrhunac ženskog intimnog veša. Bilo ih je u raznima bojama, sa cvetićima, đavolčićima, anđelčićima ma šta ti kurac hoće (bukvalno).
E onda je svaka šuša počela da nosi tange, od tetki u prodavnicama kancelarijske opreme do devojčica u osmom razredu. Jer to tako treba, seksi jelte a sve bi da budu seksi. Tako je tržište postalo preplavljeno jednim te istim prizvodom pa je došlo do zasićenja, tange više nisu egzotika-sada su difolt.
Tu na scenu stupaju domaćinke i njihov veliki kambek na mala vrata. Sad su domaćinke seksi, sad se na njih diže tuki, sad će svako da se okrene sa guzicom koju krase useci na pola guza kao u sedamdesetim. Zašto? Zato što ako je žensko ziljavo, onda je ziljavo i tu ništa ne pomaže.

Gramatičku inkviziciju čine osobe koje se ponegde nazivaju i "grammar nazis" i koje imaju nekontrolisanu želju ne samo da ispravljaju ljude koji umeju i da slučajno pogreše kod pisanja, već i da ih verbalno ponize, da im svojim rečima priušte masivni bukake, da ih sateraju u tamo neki mračni ćošak u kome će oni plakati. Ili barem oni to tako nekako zamišljaju.

U većini slučajeva samo kritikuju i pišu li pišu, a ništa konkretno ne kažu. Kada oni pogreše, odmah se vade da to što su oni pogrešili nije greška, već karakterističan način pisanja i izgovora, tipičan za njihov kraj, i da je taj nepravilni lokalizam zapravo pravilanm, jer time što je lokalizam, on je usađen u mozgove tog življa, te nisu ludi svi koji tako pišu, govore i misle.

Oni su bezgrešni, jer da kojim slučajem greše to bi za njih bila katastrofa jednaka katastrofi nekog zagriženog fudbalskog fana u kom njego tim u osamdesetom minutu vodi sa dva prema nula i onda do devedestog minuta primi dva gola i u sudijskoj nadoknadi primi i treći te taj lik izgubi hiljadu jevra na kladionici.

Ukapiras da ne psuje, bez ustogljenosti, vec jednostavno ne izgovara ruzne reci.
To je prvi znak da poseduje redak mentalni sklop plemenitog kova.
Cista, nepatvorena samokontrola.
Tesko je drzati paznju sirokim masama, bez zacina, ko to ostvari, ujedno je nadprosecno inteligentan.
Kad si sve to,pa jos nacitan, harizmatican,
znaci da si ostvarena snazna licnost bez kompleksa ili sujete.

Ima vise podvrsta ove cudne sorte.
Uglavnom se jako trude da dobiju diplomu da bi sa njom ponosno sedeli kod kuce i da bi u svakoj raspravi koristili argument "Ja imam fakultet, ti ces da mi kazes?"
Zene ovo nekad koriste i kao argument na konkursu za udaju (vidi ne ce uda s golu picku), a nekad i odu da se skoluju, jer je veci izbor u velikom gradu.
Dalje, nekada se skoluju jer je IN imati diplomu, a valjda fakultet biraju prema boji doticnog papira da se slozi uz namestaj, na ovo se takodje svodi i njihov izbor literature koju ne citaju i obicno knjige kupuju na metar.
Vidjeni su na svim mestima sa intelektualnom elitom i nekako ih cesto presrecu na sajmovima knjiga gde pokazu svoje bajno znanje iz knjizevnosti (setimo se klipa i odgovora na pitanje "Ko je napisao -Anu Karenjinu-").
Ima i onih koji svoje diplome koriste da bi napredovali u razlicitim politickim strankama, tu je najbolje izabrati stranku gde ima najmanje obrazovanih, i odmah dobiti polozaj i divljenje mase, tako ubijes dve muve jednim udarcem- em si u omiljenoj pozi (na vrhu), em ti se dize (ego).

Nesto sto se uvek desi samo tebi i uvek kad ne treba!

Posebna grupa ljudi koja radi u tzv. sektoru "Core business services (CBS)", u glavnom u multinacionalnim kompanijama (jer kako bi inače dobili tako zajeban naziv). U suštini oni ničemu ne sluze u firmi, osim organizovanja nekih meetinga, treninga, feedbackova, team buildinga i ostalih sranja bez kojih bi firma mogla i te kako da funkcionise... U glavnom umišljaju da su najbitniji deo firme i da bez njih firma ne bi funkcionisala ni 10min. U glavnom dolaze sa filozofskog ili sličnih fakulteta, i nakon sto provale da od profesorkse plate u školi ne bi zaradili ni za leba, onda se preko veze infiltriraju u neku uspešnu kompaniju (preferiraju američke, jer je to fensi) i prodaju maglu. Toliko ih se nakotilo da njihov br. neretko prelazi 50% ukupno zaposlenih u firmi, a kako i ne bi kad su oni sama srž poslovanja, nezavisno od toga čime se firma bavi. U ovu grupu spadaju HR-ovi, Office manageri, sekretarice itd. (još malo će i kafe kuvarice da upadnu ovde, kako je krenulo...).

Devojke koje svojim ponašanjem neodoljivo podsećaju na razbesnele raščerupane čivave. Prepune kompleksa, imaju potrebu da se dokazuju i pronalaze potvrdu svoje bedne egzistencije kroz svađu i napadanje nedužnih prolaznika. Čak i najdobromerniju kritiku doživljavaju kao priliku da se posvađaju i time dokažu kako su "mnogo opasne"!
Delimo ih u dve vrste: prva su one ribice koje i ne izgledaju tako loše, ali su utripovane da su mnogo dobre ribe. Iz nekog razloga imaju potrebu da verbalno napadaju ljude, najčešće rečenicom "Ša je, ša me gledaš, mojne se zajebavaš sa mnom, jel znaš ti ko je moj dečko!?" unoseći vam svoje prenašminkano lice i nabrdžene sisiće u lice. Neretko, njihova kurčevitost nastaje kao posledica satiranja od istog.
Druga vrsta su skrndeljke koje se kriju iza nikova na raznim forumima, i napadaju ama baš svakoga, čak i ljude koji se njima nisu ni obratili. Prepune kompleksa zbog svog fizičkog izgleda, pokušavaju da intelektom dokažu svoju superiornost, mada ne shvataju da im je i intelekt ispod svakog proseka. Neretko, njihova kurčevitost nastaje kao posledica nedovoljnog satiranja od istog.
Bilo kako bilo, u pitanju su izuzetno tužne i sjebane osobe kojima je njihov život njihova najveća kazna. Jer, provode svoje dane u studenoj samoći, lišene bilo kakve tople ljudske emocije. Nikad nisu volele niti su bile voljene. I to je tužno....

Provala, u primarnom znacenju, znaci neovlascen upad na posed, tj. objekat (i obijanje istog). Ujedno, koristi se i za opisivanje vremenske nepogode zvane provala oblaka (pljusak). Takodje, to je i zamena za salu (fora), kao i za glagol pogledati. U pojedinim mestima se upotrebljava i za osobu koja se prejede do maksimuma.

Na našem brdovitom balkanu ugroženija vrsta od homoseksualaca, transvestita i muških članova fan kluba Justina Bibera. Zajebali Amere i njihove anonimne alkoholičare, kao i tajanstvene čike što u domaćim krimi-emisijama sa kockastim pikselima na licu pričaju kako ih je Tito terao da orgijaju sa nastranim Sovjetima.
Ne daj Bože da se u društvu izjasniš kao vlasnik osetljive kože - jedini si, slabić si i ovde nema mesta za tebe! Tvoji sunarodnici su junačine što međ' ljubavnim tepihom kriju južnosibirske međede koji neprestano navodnjavaju i đubre njihov površinski sloj junačke kože, a ti si mlakonja koji se maže Niveom jer se ospe od svinjske masti.
E, sad, kako već 'oćemo u EU i slična sranja, moramo poraditi na ovom mentalitetu - te se sad pruža podrška ovim, za ex-yu područje, ugroženim vrstama u vidu reklamiranja proizvoda od kamilje pišaćke za kožu poput bebine guze (koju naravno reklamira nabildovani frajer go do pojasa sa nauljanim izdepiliranim prsima). Čak i na vuki se može naći reklama tipa:,,Ako bi svaki muškarac sa osetljivom kožom kliknuo na baner...''(pa onda ko fol ceo reklamni prostor ispunjen kursorima miša - ko da niko neće kliknuti na isto mesto).