Uobičajna konstatacija na izrazito ružnu osobu po pravilu muškog pola.

Популарна песма 2003. године коју пева Сека Алексић "Једна више", говори о љубави на кратке стазе.
Наравно као и све остале песме таквог типа, не треба пуно тражити поенту, једноставно тако, у овом случају лик је женскарош.
Она која се заљубила у њега, а он њу већ јуче оставио, пати за тим нечим што јој је пореметило духовно блаженство особе која нема оно друго "ја" (у даљем тексту момка/девојку), а и реално ђевојко боље ти је да си сама но да патиш за тамо неким из Бијелог Поља.
Колико год девојака да дотични има, имаће једну мање јер хоп баш тој несретници је дошло из дупета у главу, и баш зато је једна у чопору мање.
Што народна изрека каже "Одлазим са љубави се скидам".

Mesto izolovano od spoljnog sveta. Kad prođes tablu koja obeležava ulazak u selo, zaboravi sva pravila i spremi se za jedan sasvim drugačiji svet u odnosu na onaj na koji si navikao i u kome si odrastao. Tamo raste bostan od čet'res' kila, krastavci od metar i po, svinja od sto kila daje dvesta kila mast, krave daju i do 60 litara mleka. Ujutru. I predveče jos 15-20. Ovo ukazuje i na geografsku izolovanost, sto će biti objasnjeno u primeru.
Meštani koji odu u drugo selo ili grad, najčesće pijačnim danom, prepoznaju se čim otvore usta. Karakterističan akcenat i izrazi koje su svojstveni samo njima nedvosmisleno ukazuju na to odakle su. I pričaju. Puno. Mnogo. Glasno. Veoma iskren narod, nemaju nikakvih tajni pred drugima. Šta ako ceo autobus čuje da je Milka Conetova ostavila muža i pobegla sa kondukterom iz susednog sela? Pa, 'ajde, živa duša...a sve je za ljude. Pa, onda priča o gazda-Stevanu, kad ga napali u seoskoj kafani da časti jer mu se sin ženi, a on stipsa, da izbegne neplanirani trošak, drekne: "- Ne jebem ništa, dok snajka ne uđe u kuću!"
Tamo nikad nije dosadno, iako selo nema više od 250 domaćinstava. Iz te malobrojnosti verovatno i dolazi njihova prisnost i otvorenost, naime svako svakog poznaje i to obično od malih nogu. Pa do groba.
Specifični su i po stilu oblačenja. Što više boja, to lepše i interesantije. Moto je da se svaka boja sa svakom slaže i uklapa.
Inteligencija je u srazmeri sa godinama i iskustvom, tako da srednjoškolci iz ovakvog mesta dobijaju nadimke poput Ovčevina, Tuta Bugarin, Vr-Vr, Belo Prase, Taksi Kanta, Sisoje i slično. Kasnije se ti nadimci menjaju u gazda-Stole, Đole Francuz, Rade Moravac, Mita Farmer, Student, Cvikeraš...

odnosi se na stvari koje ne znamo da izgovorimo ili im ne znamo definiciju primer br.1,moze se koristiti za ljude koje ne poznajemo ili ih se ne plasimo pa govorimo svashta o njima primer br.2,koristi se josh za neverovatna dogadjanja primer br3

Naslov iza kojeg sledi obiman tekst koji je tabu tema za veliku većinu koji imaju priliku da ga pročitaju. Možete ga pronaći i na ovom sajtu, raznim forumima i prilikom procesa instalacije skoro svakog softvera.

Pogrešna procena stanja koje ste očekivali da će da bude kada se venčate.

Nekad su se ovi statusi odnosili samo na studente. Budžet je označavao status studenata kojima država finansira školovanje, studenti koji su imali status sufinansirajući deo troškova su sami pokrivali, a deo troškova im je pokrivala država, dok su samofinansirajući sami finansirali celokupno školovanje.
Danas se ovi statusi pored studenata odnose i na mlade bračne parove. Na budžetu su mladi bračni parovi kojima troškove života pokrivaju roditelji. Sufinansirajući su oni koji deo troškova života sami pokrivaju, a deo im finansiraju roditelji. Samofinansirajući mladi bračni parovi su oni koji su uspeli u životu, koji sami sebe finasiraju, koji ne kukaju kod mame i tate.

Pitanje koje potavljaš kad misliš da je cena neke robe previsoka.

Iako je to prevashodno jedna od najboljih (ako ne i najbolja) enciklopedija na svetu, izraz se koristi uz ime ili nadimak za nekog ortaka koji zna puno puno stvari i koga u svakom trenutku možete pitati za sve što vas zanima, pa čak i za neku nebulozu koja vam je u trenutku pala napamet.

Isto tako je dobar način da ako neki od ortaka ima ime ili nadimak koje je veoma često, onda dajete lakše objašnjenje za osobu.

Glavni motiv za stupanje na neku funkciju, nebitno da li je u pitanju politička ili u nekom društvenom preduzeću.

Vrhunac neobaveštenosti. Očigledno, ti tuti-fruti likovi koji prave ovaj sadržaj, nisu čuli za internet. Od pesama Ane Nikolić, pa do slanja MMS-a sa svojom slikom da bi video kako izgledaš sa 30 kilograma viška (ŠKK?!), ta jedna stranica je bespotrebno trošenje boje i prostora. Napredna tehnologija ovih aplikacija, koja je verovatno dizajnirana u potkrovljima njihovih kreatora, je toliko ispred svog vremena, da može da vam odredi kako će vam se zvati treće vanbračno dete, ili pak, koliko snega vam se nakupilo na krovu. Sve za razumnu cenu, naravno. Plus PDV. Jadni oni ljudi koji čitaju novine otpozadi.

Štrumfeta mala sisata plavuša, otjelotvorenje Pamele Anderson. I ona je okružena uglavnom muškom populacijom, ja mislim da je ona i jedina pička u selu. I uprkos svoj toj njenoj ljepoti, njenom koketiranju: ,, Ti dam, ti dam, ti dam!'' - niko nije u stanju da pojebe istu.

Među klincima i matorcima ispred dragstora u Srbiji koji vole da loču pivo, najveći baja bio je onaj koji zna da sa što više predmeta otvori flašu piva. Naime, ispred seoskog dragstora, gde se skupljaju lokalne pijandure, i gde je obično upotreba čaše Kulturološki šok ljudi su se odvajkada učili da sa svim i svačim otvore dotičnu flašu, pošto obično prodavačica, takodje pijana, nezna gde je zaturila otvarač. u tom slučaju, kao otvarači za pivo koriste se najčešće ćoškovi od stola, oluci, zubi, a ako se nalaze u kafani, viljuške i kašike.

Naravoučenije mladog devca nakon prvog vizuelno-oralnog kontakta sa tunelom koji život znači.

Tužbalice koje odjekuju pri ugovorenim brakovima, jer se mlada i mladoženja videti neće do dana zaruka. Suze se liju, vrata lupaju, bešenjem se o stari hrast preti i život sa novim draganom/dragom ne mili, ali na kraju se uglavnom sve svrši kako su majke i očevi hteli, jer bi u suprotnom bilo gore no da su ledenoj rečici ljube bili.

Osoba koja je imala jako težak život.

Retoričko pitanje koje ukazuje da je neki problem nemoguće ili vrlo teško rešiti. Nakon što neko iznese određenu lošu situaciju, osoba koja to sluša mu/joj upućuje ovu rečenicu ako misli da se tu ne može mnogo učiniti. Istovremeno, ova rečenica je na neki način utešna jer implicira da se treba pomiriti sa realnošću i nastaviti dalje. Često se izgovara u tužnom i bezvoljnom tonu. Ponekad i u nervoznom, ako osobi koja sluša nije do kukanja prve. Isti smisao ima i izraz „šta da se radi?”.

Drastična greška i cepidlačenje prilikom odabire kurve, gledajući da se izabere što zdravija i prirodnija; i kada se desi veliki prasak ispostavi se da je to bila riba sa ranim, neprimetnim simptomima side ili neke druge polne bolesti.

Odvlačenje pažnje i skretanje toka misli, obično dok radite nešto značajno.

Tipičan primer (za muškarce):
Na prvoj ste godini fakulteta, odlazite na predavanje iz najtežeg predmeta, jer ste savestan student i hoćete nešto da naučite. Sedate na galeriju u deo gde nema nikog, spremili ste papir i olovku, kao i novine ako bude hladna klupa i fokusirali ste se maksimalno. Taman kad je počelo predavanje, jedva da ste dve rečenice napisali, ulazi maksimalno doterana koleginica, zbunjeno pogleda levo-desno i naravno, sedne pored vas. Njen lagani, cvetni parfem počinje da vam se polako uvlači u sve pore koje do tad niste ni znali da imate, osećate čak i balzam od ananasa koji se širi sa njene kose...i tad ona počinje lagano da vas dodiruje kolenima. Od tog trenutka, vi jasno vidite profesora, vidite kako mu se miču usne, ali kao da ste potpuno ogluveli. U glavi vam jasno stoji da imate ispit za desetak dana i da ovo danas morate da čujete, jer iz knjige ništa niste razumeli...ali se istovremeno i pitate zašto nije naišla prošle nedelje na predavanje iz sociologije gde ste se smorili do iznemoglosti. I tad vam se obrati. Više ne vidite profesora. Ostavljate papir i olovku, jer je nestao i poslednji tračak nade da ćete još nešto zapisati tog dana (osim njenog broja eventualno) i uzimate novine da biste izgledali koliko-toliko opušteno. Lagano ćaskate s njom dok listate i primetite da vam se ona sve vreme smeška. Mislite da je to pozitivan znak i nastavljate da 'opušteno' ćaskate, da bi posle nekoliko minuta shvatili da ste sve vreme novine držali naopako. Toliko o predavanju. Ipak, uzeli ste broj, ali ispit u tom roku niste položili. Od tada uzimate samo beleške s predavanja.

Tipičan primer (za devojke):
Na prvoj ste godini fakulteta, odlazite na predavanje iz najtežeg predmeta, sedate na galeriju gde nema nikog. Pogledate pored sebe, kad vidite da je neko ostavio aktuelni Avon katalog za taj mesec...

Znaš ti tuki, matori, ja da ti kažem odmah na početku. Nije ti ovo Švajcarska, pa da imaš neka prava. Mada, tamo svi imaju neka prava, zato i stalno nešto muljaju. Ne bi oni bili bankari, kada ne bi muljali.

Nego, prava tvoja i tako to - koja prava, bre? I koj' si ti faktor da tražiš bilo kakva prava? Ti - baš ti, što si u vreme radničkog samoupravljanja dolazio na posao u 9:15, išao na kafe pauzu i doručak od 9:35, pa sve do 11:05, radio sa desetominutnim prekidima od 11:30 do 13:50 i odlazio kući u 14:10? Ti, koji si preko sindikata, kao njihov poverenik, napunio 4 "Obodinova" zamrzivača sa polutkama, šniclama i fileima, a pride si drugima govorio kako mesa nema dovoljno za sve.

Da li o ličnim i personalnim pravima govoriš ti što si vikao "Slobo, mi te volimo!" i pljuvao po "opozicionoj bagri", dok si iz firme iznosio sve od kancelarijskog materijala, pa do ugaone "klub" garniture, a posle si, kao "prosvetljeni oktobarac" učestvovao u sumnjivim tenderima i privatizacijama i tako punio već prepune džepove?

Ti si na svakom radnom mestu imao jastuče koje je stajalo u onoj najvećoj pregradi u stolu, na koje si polagao svoju krmastu glavicu, da se ne bi nažuljao i da ti ne bi ostale dange na licu od predmeta koje je trebalo da odradiš. Redovno si kukao o tome kako nas svi potkradaju i da za 'leba nećemo da imamo, dok si prvi vozio "Jugo Kabrio" i jeo burek sa kavijarom.

Matori, niko ti od nas nije bio kriv što si sve to sprckao i što nad popom ima pop, pa te je, kad već tvoj ćaća nije, šibom po turu išibao tako lepo, da sad "pevaš" kao prvi glas "Bečkih dečaka". Za svoja prava se obrati upravi vodovoda.