Deda vs šumeća tableta vitamina C

U slučajevima kada je to potrebno u EU očinstvo utvrđuju genetičari,pomoću DNK analiza.Medicina je uznapredovala da se može videti i čime će se dete u životu baviti,od čega će bolovati,boja kose,očiju,skoro pa i za koga će navijati (ovaj deo bi bio zanimljiv nama,nemoj da mi dete bude grobar/delija,i nije loša ta EU ).
Kod nas još uvek oca deteta "traže" roditelji i braća devojke koja je u drugom stanju,skraćenom srpskom metodom.Koja uključuje lako pešadijsko naoružanje i isledničke sposobnosti,kojima je svaki Srbin obdaren.
Zato taj postupak utvrđivanje očinstva kod nas još zovu priznavanje deteta.

Nelogična stvar. Titula koja se dobija bi mogla biti najlepša poznata žena po izboru čitalaca našeg magazina. Da bi mogli nekoga proglasiti najlepšom morali bi uzeti u obzir sve žene na svetu, i malu prelepu seljančicu iz zabačenog venecuelanskog seoceta, i Srpkinju rumenih obraza i nebeskih očiju, a ne samo holivudske glumice i koštunjave manekenke. Nelogično je da žena koja je jedne godine najlepša sledeće godine bude 38., a na prvo mesto dodje ona što je prošle godine bila 26. Nit' se ova mogla toliko proružniti, nit' ova toliko prolepšati.

Neizostavni deo svakog odeljenja, to je jedan sjajan lik za zabave ako vam ikada treba pomoć u odabiranju odgovarajuće numere AC/DC za početak neke zabave. Njega lako prepoznajete, po mogućnosti pušta dugu kosu, uvek nosi farmerke i ima izgled nekoga ko je upravo bio prebačen iz vremena kada je roknerol stvarno pržio svetom (tj. iz šezdesetih ili sedamdesetih)... Sa njim uvek možete popiti pivo, zna vam odsvirati sve numere Riblje Čorbe i Bajage napamet, sa jednom rukom iza leđa i zatvorenih očiju. On će vam odgovoriti na svako pitanje vezano za bilo koju rok grupu bez problema, istovremeno vam izdeklamujući istorijat, razlog, motivaciju i tačno vreme u sekundu kada je ta grupa objavila neku određenu pesmu. Ali kada ga pitate nešto u vezi matematike on će vas pogledati kao krava šareno tele...

Veoma popularna diskoteka medju mladima pocetkom 21. veka u Beogradu.Nekima se toliko svidjala da su dolazili svake nedelje i stajali na svom omiljenom mestu.Glavna faca bi bio momak sa air maxom,trakicom ili kapicom na glavi,i koji je znao da sa rukama pravi cudo(uvrce ih levo desno uz dodatno mesanje kukovima,bacajuci magije,lopte,itd),a glavna riba bi bila ona koja je djuskajuci u mestu,napucenih usta,sa siskama preko ociju posmatrala sa najviseg stepenika ili svog separea sve ostale...Svako vece bi se zavrsavalo tucom,jer su tu izlazi "najpoznatiji" likovi sa Dorcola,Zvezdare,Palilule,Karaburme,itd..naravno svi su imali po 16 godina max,i na bilo kakav pogled prema nekom opakom liku osisanom na "tarzanku" usledila bi flasa u glavu...Ako ne dodje do pogleda,tacno u 12:05,nakon najveceg hita "Tek je 12 sati",usledila bi pesma "Snage mi ponestaje"...tu je kraj zurke...

U polu snu ste, držite zatvorene oči osećate se dovoljno naspavano, naravno u svom ste krevetu i razmišljate kako ćete polako da odgmižete do frižidera i jedete one jagode sa šlagom što vam je keva spremila. Nakon otvaranja očiju: Ali.. Gde sam ja? Od prevelike glavobolje i pomućenja razuma nemate predstavu gde i kada ste otišli, kuda ste krenuli i kako ste kog đavola završili tu gde jeste.
-A, da! Pa ja sam krenuo na Egzit. . .da, da... A kako sam završio u kašici od bagera na bugarsko-turskoj granici mogu samo Milana Tarota da pitam.

Fokus prevarenih očiju dok desna izvodi trik. Obično je u njoj šarena kutija sa lepim zvucima i značajnim i prijatnim obećanjima. U desnoj su osiromašen svet, rak, glad, patnja, rat, poplave, uragani, sida, malarija, raskorak izmedju hteti i moći.

Nadje se neko pa primeti šta je u desnoj, i prokomentariše kako u sali dišemo bolestan vazduh, pijemo otrovnu vodu i jedemo hranu iz zagadjene zemlje. No to su hejteri i na njih se obrati pažnja tek toliko da im se dobaci ono "Šššš..Kvariš predstavu". Opomenu ga i izvodjač i publika, dok ga obezbedjenje ne zamoli da napusti salu. I šou može dalje.

Naš heroj iz mladosti! Postkomunistički ruski kućni robot humanoid. Živeo je u osnovnoškolskim udžbenicima za ruski jezik, negde u drugoj polovini devedesitih godina.

Karikatura od robota, limena glava buljavih očiju mu se klatila na nekoj opruzi koja je služila kao vrat. Zapravo, više je ličio na razlupanu konzervu nego na robota, ali smo ga svakako voleli. Svašta je znao da radi: od spremanja palačinki do čišćenja stana i pričanja glupavih viceva, mada, često se kvario i bivao nadrkan.
Jednom se sjebao na početku polugođa i mi smo odmah pročitali celu knjigu unapred ne bi li videli hoće li robota Gošu opraviti i oživeti. Preživeo je Goša!

...je riba koja život doživljava daleko složenije od nas (zapravo ne, ali joj kompleks stidnih dlaka obrazuje budžu koja kroz farke ostavlja vizuelni efekat nalik onom kakav ostavljaju muda, pa je se plašimo), i to joj daje za pravo da:

- Se ne školuje
- Se ne kupa
- Se zove na stranom jeziku
- Se ne brije (osim onih dlaka ispod očiju)
- Ne radi
- Ne radja
- Ne stvara (što bi se nama smrtnicima učinilo podrazumljivim za nekoga ko se izjašnjava za umetnika)
- Ubacuje u govor engleske idiome a la Del Boy francuske
- Zavodi teror i dominaciju nad pripadnicima nižih vrsta (koje se kupaju, zovu Milica/Jelena, rade, studiraju, imaju decu, uvažavaju sagovornika...)

Iako 1. asocijacija vuče na film iz čuvenog serijala, Napad Klonova je, zapravo, veoma raširena pojava u Beogradu, i to uglavnom u večernjim časovima: samo prošetaš popularnim zonama, tipa - splavovi, Strahinjića Bana, petak uveče Knez Mihajlova i Delča Siti... i dok šetaš, misliš da si odvaljen od droge, jer uporno imaš dežavi: SVE DEVOJKE SU ISTE!!! NIJEDNA nema pravo na ličnu kartu, SVE su ofarbane u jezivo plavu boju, SVE imaju šiške do pola očiju, SVE imaju kratke i debele noge, SVE imaju iste jakne... Aman!?! Jedini zajeb u tom kloniranju je što su naučnici, po svoj prilici, zaboravili da im kloniraju mozak, pa sve one dele jedan...

Jedan od glavnih uzrocnika paranoje, ukoliko je subjekat podlozan istom u toku spavanja.

Vrlo česta osobina kojim opisujemo do koje mere neka osoba izražava svoj bezobrazluk, glupost i zatucanost tuđim stvarima ne mareći za zdrav razum niti ono sto je iole pošteno i pravedno na ovom svetu.

Ali, livra je u stvari pas lutalica ili nezaštićeno ili tek ostavljeno stene. To je jednostavno zivotinja i, kako kazu, najbolji čovekov prijatelj. Livra nije neki pohvalan naziv za psa. Ovom rečju opisujemo da je pas odbačen, bolestan ili možda besan. Livra je onaj pas cudnih boja, tuznih, crvenih očiju i veoma često pas sa uočljivim kostima (rebrima naravno).

Osećaj kada nam usta žarko žele okusiti hranu, pa makar ona i ne bila nekog sjajnog ukusa. Tada osećamo stezanje u stomaku i širenje zenica pri prolasku pored bilo koje pekare ili prodavnice prehrambenih proizvoda. Dok smo GLADNI mislimo kako bismo mogli pojesti ogromne količine hrane (što obično kasnije i uradimo ali nam nakon toga sledi kajanje zbog prenapetosti želudca) i tada više ne razmišljamo ni o čemu drugom... Nakon zasićenja fizičke gladi, može se javiti i glad očiju, odn mišljenje da želimo još jer preukusno izgleda poslastica koja nam se inati pred sopstvenim čulima.

Naočare sa debelim sočivima spakovanim u plastičan retro okvir, onaj koji je bio popularan u prosperitetnom posleratnom periodu. Neki ih zovu socijalke, možda zbog perioda socijalizma u kome su nastale i u kome su bile navodna odlika nečijeg intelekta, ili možda zbog svog jeftinog izgleda koji vas prosto podstiče da udelite milostinju onome koga krase. Njihova sočiva su toliko debela da prevazilaze dimenzije okvira u koji su smeštene. Kruže glasine da ukoliko ih osoba zdravog vida u vedroj noći stavi preko očiju, može iz prve ruke da posvedoči o rađanju nekih novih zvezda, na čak osamnaestoj svetlosnoj godini udaljenosti od Zemlje.

Izraz koji upućuje prodavačica u prodavnici nekoj osobi, za koju ima toliko lošeg mišljenja i gađenja, da jedva čeka da se ta osoba skloni sa očiju doticne. Ali ne može sad tu da upotrebljava psovke i ružne izraze, jer joj ne priliči. I onda, ovako na kulturan i fin način želi da stavi tom čoveku do znanja da nije poželjan. Uz taj njen govor obično kroz pokret ruku pokazuje i nervozu dok otkucava i na način na koji izgovara cenu, želi da stavi čoveku do znanja da želi samo da što pre zavrsi s njim i da si čovek ode.

Sleng koji se koristi da se opiše mesto odakle izlaziš mrtav umoran posle osmočasovne bitke protiv brda papira, sav umazan od korektora, hemijske i markera, prstiju bolnih od celodnevnog kuckanja po tastaturi, išiban vetrovima klima uređaja, kičme krive od sedenja na stolici, očiju pokvarenih od buljenja u monitor, večito preslabo cenjen zato što svi misle da ništa ne privređuješ nego da si se lepo uvalio, ali zadovoljan i srećan, zato što ipak znaš da je u rudniku daleko jebenije. Kancelarija.

Simpatične tačkice koje se pojavljuju kod pojedinih ljudi svaki put kada im se usne razvuku u osmeh, u toku govorenja ili prilikom izvesne mimike.
Ovi interesantni ugibi u podnožju obraza doprinose slatkoći lica, (najčešće dečijeg) a osobi koja ih poseduje dodeljuje se ''Bejbi fejs titula'' bilo da je muškog ili ženskog pola.

Iz priča naših baka možemo čuti kako su rupice ustvari poljupčići od strane anđela čuvara neobjašnjivo utisnuti u lice novorođenčeta. Narodski rečeno - to su ljudi koji imaju zaštitu od ''zlih očiju''.

Napomena: Ako uz rupice ide još i prćast nos i skladne uši - zasigurno - to je šećerlema od stvorenja!

Žena sa obavezno dva prezimena. I ako je udata i ako nije. Ima neku ludu frizuru, crvenu kosu, neke šalvaretine i gomilu lanaca. Ili pak skromnijeg, tamnog oblačenja, sa šiškama Ljilja Smajlović, ali sa nekim crvenim ekscesom obavezno. Nekim medaljonom sa slovom F. Mada je F u stvari passé. Često je drugosrbijanka šta god to značilo.
Poluzatvorenih očiju, beloga tena, i smorenoga glasa, kroz nos, čija intonacija odzvanja na uvek-prvom-bg-slogu objašnjavaju značaj nenasilja i kulturne dekontaminacije. Ako su mlađe, čak i imaju neku privlačnost, pomalo neuobičajenu, intelektualnu jebozovnost.
A ako je psiholog, onda ima jedno prezime i ono... normalna je, manje više.

Jeste. To su tvoje komšije. On, vazda nasmejan, sa blještavo belim osmehom. Njegova žena je prvoklasna bičarka bez ijedne bore. Kako bi ih i imala, kad lice svako veče kupa u kremi. Oni imaju čopor klinaca, sa impresivnom sposobnošću da se usvinje gde god da odu. Nema veze što im je dvorište komplet zatravljeno a sunce piči ko blesavo danima, deca će naći i baru i blato. Ah, koga to još brine, mamica će to da oriba. Oće kurac, tutnuće sve djuture u mašinu, bez kamenca. Kakvi da se boje pomešaju tokom pranja, ne. Oni nose isključivo vedre boje, deca belu. Žena kupa lobanju šamponima od kojih joj se kosa sjaji ko pseće mudo. Muž, pak, otplaćuje šurnaest kredita, ali ga boli tuki. Čak ga i savršeno vezan čvor na kravati nimalo ne steže, iako je napolju +40. Hasaju isključivo integralna leba s margarinom koji sadrži abecedu vitamina. Karbinje su im nepoznat pojam. U njihovoj kući pas se ne linja, a grinje smorene odlaze iz kreveta. Kupatilo se cakli, žena se jednom okliznula na pločice i nabila trticu, ali sva sreća tu su ponovo kreme i masti. Oni kafu ne piju, oni je mirišu zatvorenih očiju. Njihov automobil ne dimi iz auspuha. Muž nije tolerantan na laktozu.

Pored očiglednog, svima poznatog, značenja koje vam je prvo palo na pamet i zbog kojeg ste ovde hteli da lupite minus bez čitanja - postoji i onaj put kojim se ređe ide.

Gubljenje nevinosti kao simbol spoznaje stvarnih stanja, simbol trenutka kad prestajemo gledati svet širom otvorenih očiju punih radosti i počinjemo cinički škiljiti kroz očne kapke. Trenutak kad smo apsolutno sigurni da dedamrazu viri kita kroz nezakopčan šlic i da tu pijanu budalu više nikad nećemo angažovati za proslavu u preduzeću. Kada shvatimo da su nam mogućnosti daleko manje od želja i prohteva i da neke stvari u životu nikad nećemo ostvariti bez obzira koliko se trudili. Nismo više nevini i naivni, znamo pošto je leba.