Odlična komunikacija i saradnja sa partnerom. Najčešće posledica dugogodišnjeg suživota i plod razumevanja.

Ili visoko podignuta noga. Fudbalsko pravilo koje kaže da igrač u duelu sa protivnikom, na loptu ne sme ići visoko podignutom nogom, kako istog ne bi povredio. U suprotnom sudija će, po subjektivnoj proceni, ovakav start sankcionisati indirektnim udarcem za protivnički tim.

Mesto radnje: Pionirski grad, Beograd; Vreme radnje: Ujutro; Fabula radnje: Aham....

Muzika je put do sreće,
polje, šuma, reka, lug,
put do njenog srca kad te ona neće,
muzika je stihu drug.
Muzika je sve što mrda,
muzika je oko nas..." -

Pojava kombo afro frenke i staroslovenskog bakarnog plavetnila sa naznakama robertredforske siluete nežnim pokretom ispucale ruke biva zumirana od strane reda u matrici, sad kamermana muzičkog tobogana:"Prati crveno, samo prati crveno!" Krajičkom dobro uvežbanog oka konstatuje da Joca Adamov, Sančo Pansa Minje Subote kojemu je Subota stvarno prezime verovali ili ne...Gde sam stao? Joca Adamov. Da nastavim. Dakle, Joca Adamov smišlja novu verziju stihoklepa da nadmaši Minju Redforda, pritom tražeći inspiraciju u nozdrvi od oruđa koristeći kažiprst. Oči prateći klatno koje na jednom kraju udara u Minju, a na drugom u Jocu Adamova šalju signal kroz sinapse do tvrde kore malog mozga da se iznad Joce rađa ideja u vidu sijalice varta 45W. "Ne, ne, ne to je pivo od sinoć. Jogodinsko koliko se sećam, i tastova komovica, hmmm...boli me glava, da. Minja prati crvenu lampu, Minjaaaaa...opet se zaigrao."
Jedan vešt pokret i Sonijeva kamera u svom objektivu rađa pozadinu, scenografiju sastavljenu od dece, a odjednom, pred očima mozak fabrikuje pijanog Branka Kockicu, kako maše zajedno sa Minjom - jama čoveče. Pritrčava im Joca Adamov. Koga da se zumira? Možda onaj oveći krmelj veličine sinusa na Kockičinoj trepavici? Možda sa kamerom nešto nije u redu! Jebeni Korejanac ništa ne zna, ili beše Japanac?
Trivijalnost svakodnevnice danas više i nije tako trivijalna. Minja i Branko zajedno pevaju, Joca diriguje. Dečija lica u pozadini se tope u jedno veliko čudovište, a više niko ne prati crveno. Uh...Tup udarac u pleća. Brz okret, kad tamo, tonac se smeška. "Uzmi još jedan dim." Dubok udah, kratak pogled u kameru. Dobro je, sad je sve u redu.
"Minja, samo prati crveno." Tako je! Palac gore. Idemo dalje!

To vam je, dragi moji, kad se upustite u nešto za šta ste sigurni da nema šanse da izmakne kontroli, zato što vi, pobogu, mislite svojom glavom i znate šta želite u životu. Lupate se u prsa i glasno govorite kao neku mantru "Ja sam homo sapiens, svesno sam biće, emocije su za slabiće! Uuuaaa osećanja i slična sranja!” Naravno, želite da sve konce držite u svojim rukama, zar ne? E pa, u ovom slučaju pravila igre se menjaju…

Pojavi se tako neko u vašem životu bez ikakvog smisla. Neko ko vam, sasvim neprimetno uđe u svakodnevnicu krajnje nepristojno, bez pozivnice! Kakva drskost! ALI! Vreme čini svoje… Od ponekog osmeha, bezazlene šale, nenamernih uvreda (naravno ne primamo to previše k srcu, jer ipak smo mi, da vas podsetim, odrasle zdravorazumne jedinke). Polako shvatate da vam prija što ste napokon našli dostojnog sagovornika, nekog ko razume vaš taaako avangardan pogled na svet. Neko ko voli slične stvari kao vi, ili još bolje, mrzi iste stvari kao i vi pa do sitnih sati raspravljate o nekim, zapravo zaista nebitnim stvarima.

Ali vama su te stvari bitne, ili bolje reći, bitan je taj osmeh koji izmami neka izvaljena glupost, neka izrečena sitnica. Čavrljanje postaje sve češće i duže, smisao je sve dublji i značajniji. Bitan je taj sjaj iz oka koji nekako prija, baš prokleto prija! Počinjete da zapažate svaku sitnicu na licu te osobe. Pamtite kako blago razvuče usne u poluosmeh kada ste srećni, kako upitno izvije obrve kada ste tužni i kako upija svaki vaš pogled i osmeh kao sunđer. Počinjete da prepoznajete i najsitniju mimiku na njenom licu tako da vas ne može slagati sve i da poželi! Ali to primećuje svaki dobar prijatelj, zar ne?!

I tup! Lupi vas nešto po glavi, ne znate šta, ali se osećate pomalo ošamućeno. Uhvatite sebe kako, ceo dan sa osmehom na licu u glavi vrtite film od sinoć kada ste, kao i obično raspravljali o nekim nebulozama. Ili to već beše jutro?!

Minoran lik, nebitna figura u široj slici stvari, koji je imao tu sreću da, zahvaljujući okolnostima, izroni iz anonimnosti, samo da bi, nedugo zatim, ponovo bućnuo u istu. (Po Filipu Žmaheru, etno-pop-metal pevaču iz devedesetih, kome se briše svaki trag pošto je sa Draganom Mirković obradio evergrin zicer "Crying Time". Dokaz da je za neke stvari potrebno nešto više od glasa, i nešto više od izgleda.)

Svi mi u društvu imamo bar jednog ortaka koji ima čupri kao da je klasik ruske književnosti - opširnu, bespotrebnu sa previše opisa i bez ikakve bitne radnje.

Ruski klasik je često izbačen iz svih vidova interakcije društva, osim fizičke prisutnosti, jer smara, i svi te priče već znaju kroz svakodnevno ponavljanje istih.

Ruski klasik je tu već milion godina, sastavni je dio društva, ali ga niko više ne jebe ni 2%, bio si zanimljiv - više nisi, ali ipak on mudro čeka novu žrtvu koja će se zaletiti na 896 strana opisa kako je umalo jebao kad je diplomirao na medicini.

Poetski remiks glagola "zavoleti". Način izražavanja kojem su nekada bile sklone pesničko-romantične kategorije a danas isključivo Jehovini svedoci.

Jer nekada je čovek o ljubavi gajio daleko plemenitije predstave i uverenja, te je tako jedno srce postalo metaforom najsvetije odaje u kojoj nekome možemo pružiti utočište i, ujedno, dozvoliti mu da ima moć da nas najmračnije povredi...sa nadom da to, ipak, neće.

Iliti roditeljska.
Ono čime su nam najčešće roditelji pretili kada smo bili klinci, nešto čega smo se bojali kao đavo krsta i nešto čega ćemo da se sećamo doživotno ako smo ikada dobili.

Naime, vaspitno-popravna je u osnovi šamar ali vaspitno-popravna je evoluirana forma šamara, takozvana šamarčina. Kao takva od šamara se razlikuje u nekoliko osnovnih tačaka.

1. Šamar može imati nekoliko različitih namena. Može biti u šali, igri, zezi ili slično. Za razliku od toga, vaspitno-popravna ima samo jednu namenu a to je da koriguje ponašanje na način da vam više nikada ne padne na pamet da uradite to za šta ste zaradili vaspitno-popravnu.

2. Šamar se udara iz zgloba ruke. Nevažno da li je iz zgloba šake, lakta ili ramena šamar je ograničen na područije ruke. Vaspitno-popravna se udara iz kolena suprotne noge koja uglavnom pri udaranju šamarčine poleti napred da održi ravnotežu kako se roditelj ne bi srušio od siline udara.

3. Šamar, bez obzira da li se udara prstima ili celom šakom je ograničen na područije obraza dok roditeljska ima za cilj da zahvati što veći dio glave tako da pri udarcu centar šake pada negde malo ispod jagodične kosti kako bi udarac pokrio obraz šakom, uši i vrat prstima i po mogućnosti nos palcem ili bar dio tu oko oka.

4. Kod šamara zavisno od toga kako je udaren najgore što vam se može desiti jeste da vas obraz pecka i bude crven nekoliko minuta. Za razliku od toga, kada vam neko udari vaspitno-popravnu to uglavnom ima za posledicu to da vam strana lica na koju je gorepomenuta šamarčina udarena izgleda kao da su mravi atomski rat vodili na njoj, svi unutrašnji organi vam se pomere oko 5-15 centimetara u stranu od udarca i narednih 7-10 dana šepate na nogu na strani udarca.

Bubuljica koja je toliko glomazna da ne slušaš ni šta sagovornik priča, niti ga gledaš u oči, već samo piljiš u tu čibulju svetskih razmera i moliš Boga da će se sagovornik setiti da je uskoro iscedi, pa makar i pred tobom. Ali pošto njemu to nije ni na kraj pameti, pristao bi nekako i sam da mu je istisneš, samo da je više ne gledaš!

Izraz koji se koristi kao opis nekoga ko je propao, ko veoma loše izgleda.

Iraz koji označava krajnje onesposobljavanje bića ili predmeta. Kako u vojsku ne primaju osobe samo sa ozbiljnim nedostacima, ovaj izraz se odnosi na ozbiljna fizička oštećenja.

Na prvi pogled jedan od najlepših mogućih doživljaja. Ustati ujutru, otvoriti prozor i udahnuti miris svežih visibaba, pomešan sa milozvučnom arijom raznovrsnih ptičica sa obližnje krošnje...
Sve je napupelo, dojučerašnja namrgođena lica prolaznika danas su nasmejana i bez ikakvih briga na ovom svetu. Sve je nekako lepše i svetlije, čak i okolne sive zgrade danas imaju veseliji izgled.
Prosto se oseća LJUBAV, ta emocija koja diže iz mrtvih i daje nadljudsku snagu za preživljavanje svih nedaća....
Sad, i ti bi voleo da uživaš u prolećnom jutru. Da te zavijanje u stomaku ne podseća da 17. put moraš ići u klozet, zbog iznenadnog proliva koji traje neprekidno već 8 sati i zbog kog nisi oka sklopio prethodnu noć... Obavljaš što moraš, ustaješ i , naravno, guzobris je potrošen. Uzimaš prvo što ti se našlo pod rukom i nekako uspevaš da se zabrišeš...
Na svu nesreću, upravo si se obrisao ugovorom sa veoma bitnim kupcem od koga ti posao zavisi, jer ti je izašlo iz pameti da si ga sinoć prelistavao na šolji u toku 5. prosera. Sreća što je žena i dalje kod svoje majke sa decom, posle zadnje svađe oko... nečega, pa ne može da ti se smeje i , kao obično, naziva te šmokljanom i udara svinjskom džigericom po glavi...
Sredićeš ti i govnavi ugovor i sve, samo da se iskobeljaš iz prokleto klizavopodnog kupatila! Pred vratima ne uspevaš, ravnoteža postaje prošlost, i potiljak se fizički upoznaje sa lavaboom.
U hitnoj se ipak nekako budiš, nagnuti doktor saopštava ti da ima i lepših stvari od hodanja, a pogledom na sat sa sigurnošću utvrđuješ da je i otkaz napisan.
Ipak, sve to kao da se gubi negde u daljini, i počinje da preovladava miris visibaba pomešan sa milozvučnom arijom onih ptičica. Polako se prepuštaš i osećaš da sve brige nestaju, do trenutka kad u hitnu odnekud upada tvoja žena i volšebno vadi iz džepa svinjsku džigericu kojom ti odvaja čeoni deo lobanje i uzvikuje dobro poznato " Šmokljane! "

Ovom rečenicom Ana Ivanović počinje svoje traktate i jadikovke kada se pojavi na televiziji. Obično nakon priloga o njenom ispadanju u prvom kolu/kvalifikacijama.

Prema tvrdnjama starijih, najveći uzrok slepila kod domaćih životinja, izuzevši konje.

Opasni momci, mahom bivši robijaši, žandari, navijači, boxeri. Imaju minimum 110 kilograma, većina je ćelava. Vreme provode kurčeći se skoro svima na ulazu. Klinkama dobacuju, likove prozivaju. Cilj večeri je da se odvede neka maloletnica na pušangiju u wc ili da izbije tuča kako bi mogli da se ižive nad nekim nesrećnicima. Muškim gostima se obraćaju izuzetno bezobraznim tonom. U slučaju tuče udaraju nemilosrdno, iz sve snage. Oni su alfa mužjaci, Bog i batina, gospodari grada, ekipa mutnija od Dunava.

Onaj koji bdi noću, zoru dočekiva, kasno leže, a bogami kasno i ustaje. Pubertet je vreme kad se stiču navike noćobdija, a neki nikad ne pređu tu fazu i postanu boemi, bećari i slični eufemizni za pijance.

"I videh kad otvori Jagnje jedan od sedam pečata, i čuh jednu od četiri životinje gde govori kao glas gromovni: Dođi i vidi."

"I videh, i gle, konj beo, i onaj što seđaše na njemu imaše strelu; i njemu se dade venac, i iziđe pobeđujući, i da pobedi."

"I kad otvori drugi pečat, čuh drugu životinju gde govori: Dođi i vidi."

"I iziđe drugi konj riđ, i onome što seđaše na njemu dade se da uzme mir sa zemlje, i da ubija jedan drugog, i dade mu se mač veliki."

"I kad otvori treći pečat, čuh treću životinju gde govori: Dođi i vidi. I videh, i gle, konj vran, i onaj što seđaše na njemu imaše merila u ruci svojoj."

"I čuh glas između četiri životinje gde govori: Oka pšenice za groš, i tri oke ječma za groš; a ulja i vina neće biti."

"I kad otvori četvrti pečat, čuh glas četvrte životinje gde govori: Dođi i vidi."

"I videh, i gle, konj bled, i onome što seđaše na njemu beše ime smrt, i pakao iđaše za njim; i njemu se dade oblast na četvrtom delu zemlje da ubije mačem i glađu i smrću i zverinjem zemaljskim."

Otkrovenje Jovanovo, Apokalipsa.

Kada čuješ svoju dragu kako izgovara rečenicu iz naslova, manje a pre će biti više, to je ono što će da ti se dogodi.
Kada žena uvrti sebi fiks ideju da se utovila neće te spasiti ni kompliment, ni cveće, ni jebeni beli Porše Kajen da joj kupiš nema ti pomoći. Bićeš jeban u mozak straponom rađenim po uzoru na Mandinga preko kojeg je obmotana bodljikava žica.

Ne vredi da joj pričaš kako voliš što konačno kad je uhvatiš za guz ne osećaš kosku kako ti bode dlan, da su joj sise veće, da se ionako nikad nisi pržio na njen ravan stomak jer te podseća previše na Marka sa fudbala na male goliće. Ona se ugojila i dok ti ne ispere mozak tehnikom koju ni KGB u saradnji sa Štazijem nije uspeo da provali nema ti života. Sedi i ćuti dok te kljuca u mozak kao mlad kikirez matoru kvočku i pazi da se ne upecaš na foru iskrenosti.

Žene su pokvarena i zla bića, navući će te lepim rečima i obećanjima da neće da se ljuti priznanje da se ugojila. E onda se lepo prekrstiš, jednom očenaš i zapališ sam sebi sveću. Mrtviji si od pokušaja erekcije na Natašu Kandić.

Jebač koji radi sve, samo ne jebe... barem ne da ti vidiš. Neka viša sila spreči poglede na koitusni put između njega i dame koja je potpuno spremna da mu se prepusti uz saksofon karakterističan za jebačinu...pardon, vođenje ljubavi 70-tih i 80-tih godina.

Čarls Bronson je neko kao fol toliko velik, božanski velik, da se ne vidi ni kako jebe. On priđe ženi i nema seksa, samo se vidi scena naredno jutro kako ona navlači jorgan preko visećih sisa i odlazi da se tušira ne bi li se kući vratila pre muža, dok Bronson pali meki Marlboro a pogled mu se u daljini gubi. Čarls Bronson je bio toliko velik, da je jedina šansa da ga vidiš u akciji, bila da budeš sa one strane kurca.

Stil ponašanja prilikom muzičke izvedbe koji se manifestuje kroz niz gestikulacija. One se svode na blagu mimiku, tikove, migove, trzavice lica a osobu koja to radi karakteriše glavna osobina: stajanje u mestu.
Ovaj vid predstavljanja širokom auditorijumu neguje određen broj muzičkih virtuoza, a neki od dotičnih jesu Predrag Cune Gojković, Đorđe Balašević i Dobrivoje Topalović.

Vrsta lančane reakcije, kada počne nemoguće je zaustaviti. Ali, zato je i izazvana, da aplauz prekine nekog. Nekog, kome je dozvoljeno da nakratko izvede svoj zadatak pred publikom. Ali... ta osoba je odužila svoj nastup, ničim izazvanu nedužnu publiku uznemirila, a oni, jednostavno, moraju to da prekinu. Jedan iz mase odlučno pljesne par puta dlanom o dlan, i za momenat cela sala/pozorište/ring aplaudiraju, i prekidaju izvođača. Rešenje je bilo tako jednostavno.