Specifičan oblik sexa sa dve žene u kojoj muškarac prima, i od kog svaki muškarac beži. Duža vožnja sa devojkom ili ženom i džipies navigaciom.

Grupa Cigana koja je modernizovala način prodaje svojih proizvoda.
Naime, prestali su da idu od kuće do kuće noseći i nudeći šerpe, lonce, usisivače, jastuke, posteljine, dušeke... i počeli da reklamiraju iste na televiziji u stalnim, udarnim terminima.

To je onaj osećaj kada sedneš sa sestrom u auto dok ona nema pojma da vozi. Prilicno si uplašen jer tata je čeka izvan dvorišta da izadje a ko zna šta će se dogoditi. Ona je nedavno položila, a ti voliš živeti

Sleng za lek Cialis koji se koristi za izazivanje erekcije. Proizvođač je ojeb'o kol'ko je napravio dobar proizvod a korisnici su i ukazali poverenje i potvrdili dejstvo leka od 36 sati.

"Improvise, adapt and overcome". To je deviza čuvenih U.S. Marinaca. Nešto slično koriste i Masturbatori, čuvari mira u organizmu. Masturbacija je drevna veština koja se i dan danas upražnjava u velikom broju. Umesto, recimo, karatea ili kung-fua, gde morate platiti čitavo bogatstvo da biste naučili "maj geri", masturbacija se ne plaća. Osim, naravno, ako ne odete u "Picin park" i zatražite handjob. Postoje različite vrste Masturbatora.

Ležiš u krevetu. Raspao se, ima deset godina, ali novi skup, jebem ti ikeu. Vruće je, znojiš se. Ne možeš da zaspiš da li je od vrućine, ili kaslja prouzrokovan duvanom najgoreg kvaliteta, za koji kriviš nato bombe. Češeš se po mudima, jer je udobnije spavati bez gaća. Okrećeš se prema zidu na nekih 30 sekundi jer, jos uvek pijan sa ručka kod ćaleta gde si ga slagao da ti ne treba para opet, tripuješ onog akrepa iz novog američkog horora u sobi kako te gleda. Vraćaš se na ledja i golim vratom osećaś vrelinu oznojenog jastuka. Okrećeš jastuk debljine flis papira na ,,hladniju" stranu u nadi da će to pomoći ali avaj. Svetla stalno prolazećih kola te podsećaju kakav si jadnik bez socijalnog života koji subotom uveče spava u deset. Setiš se *, jedine žene koju si ikada voleo, a koja te ceo život gleda kao druga. Uz dubok izdisaj na nos psuješ tiho državu i život, jer ko je drugi kriv. Pre 5 godina bi ti se na pomisao na nju suza skupila u oku, ali prešao si i tu fazu. I tada ga čuješ. Ubica nedužnih miliona ljudi, koji tumara u mraku tražeći sledeću žrtvu, posetio je i tvoju sobu. Komarac. Osećaš kako ti pritisak skače. Ona raid tableta,odavno bela, koju si ukljucio u struju po tridesetu noć za redom te ne čudi svojom defektivnošću. Isprva ne činiš ništa, iskusan, znajući njegovu strategiju. Uobičajeno sleće ti na uvo. Pokušavaš da ga hitrim pokretom glave prilepis za rame, ali dzaba. Sledeći put sleće ti na desnu ruku. Levu prebacuješ preko stomaka i udaraš se po desnoj šaci misleći da si ga ubio. Smiruješ se na nekoliko minuta, kad odjednom, kao tihi vetar, osetiš blago peckanje na kraju desne noge. Očešeš je o čaršav misleći da je neka mrva ili dlaka u mraku i svrab prodje. Posle nepunih 30 sekundi, svrab se pojačava i ti savladavaš lenjost i pružaš ruku dole, dok nogu podižeš, kriveći se kao kifla da bi se počešao i sa besom shvataš da te je govnar mali ujeo. I to tu gde najviše svrbi. Ovo je bila kap ugnjetavanja koja je prelila čašu mizernog života. Ustaješ i pališ svetlo, mahnito se osvrćući pokušavajući da se privikneš na iznenadni nedostatak mraka, i ugledaš ga. Na abažuru od lampe koji si poklonio kevi za pretprosli 8. Mart, a ona vratila tebi za rodjendan misleći da joj je komšinica od prekoputa kupila a ne ti, govno malo stoji na svih šest, tapkajući cevčicom pokusava da probije abažur lampe, misleći da je ljudska koža. Grabiš večernje novosti od zime koje su ti služile da na njih staviš mokre cipele u snežnim noćima i,jednom rukom pridrzavajuci lampu da ne padne,koja ti je draga, uprkos majčinoj bezobzirnosti, i spljoštavaš ga ostavljajući mrlju krvi sa nožnog palca na novinama. Već naviknutim pokretom gasiš svetlo pri leganju u krevet, i uprkos nesnosnoj vrućini zaspiš, zadovoljan, ni ne sumnjajući da je neka viša sila poslala tog slabog protivnika,nad čijim bi se ti lešom osećao kao pobednik i time odagnao svu setu i čemer iz života, bar do jutra.

Termin potekao od visprenosti našeg seljaka ogledanoj u još jednoj praktičnoj izreci „nema gazde bez duboke brazde“. Ključ uspjeha za prosječnog čovjeka leži u zen posvećenosti, upornosti Đenara Gatuza dok juri cjevanicu protivničke „desetke“, posjedovanju pancira za metke surove okoline, spremnosti na maratonsku trku. Ponekad, poslije sedme pive, u izmaglici vidim brkatog profesora književnosti koji govori : „Da bi stigao do vrha, moraš kopati do dna“. I tako je to u književnosti, uzgoju tovne piladi, fudbalu, iskanju pičke, dobijanju građevinske dozvole, ma, u svemu. Osim u javnim preduzećima, tamo te boli kurac.

Ko to na vrijeme skonta i spusti plugove pa zaore, iz duboka, muški, možda nešto i bude od njega.

Prodavci širokog asortimana robe (šerpe, lonci, filteri za vodu, jastuci, "vunenih" pokrivača, itd. ) koji žrtve traže pretežno među penzionerima. U porodici lešinara postoje dve podvrste, Vultruris Velefirmis Mnogokoitus i Vulturis Malofirmis Mnogokoitus. Iako imaju isti cilj, ne treba ih mešati jer je svaka čudesna i jedinstvena sama po sebi. Lešinari pripadaju familiji Auctor RaznoKoitus, u narodu poznatoj kao prodavci.
1.Vultruris Velefirmis Mnogokoitus
Njihova snaga je u telefonskim pozivima, često ugovore "besplatno filtriranje vode" ili "prezentacije". Znaju kad si kod kuće, znaju kad ti je baba sama i na kakvom jastuku ti tašta spava.
Zanimljivost: Velefirimis će vam u odelu usisati predsoblje, gaje neke afinitete prema reči "besplatno".
2.Vulturis Malofirmis Mnogokoitus
Love na prepad, za vreme nedeljnog ručka ili u subotu popodne. Pošto nema ime veće firme iza leđa, Malofirmis je poznat po tome da ponekad lovi i u paru.
Zanimljivost: Ako imate interfon, možete ih izbeći. "Besplatno" im nije u rečniku.

-Pre juriša oko 100m od neprijateljskog položaja staviti bajonet na pušku, zatim preći u pognutom položaju 50m, a onda viknuti "URAAA!!!" iz sveg glasa i pretrčati zadnjih 50m.-

-Izvod iz knjige za pešadijsku obuku JNA-JA-VJ-VS.-

NA SNAZI I DAN DANAS!!! Jeste, verovali ili ne, uspeli smo da sačuvamo to remek delo vojne doktrine od propadanja, isto kao i glancanje patosa imalinom, čišćenje kruga brezovom metlom, i konzervi hrane starijih od korisnika. Postoji i teorija da se naš vojni vrh protivi ulasku u NATO najviše zbog standardizacije kojom bi taj naš pobednički poklič kojim smo sve zadnje ratove dobili bio ukinut. Uzeli ste nam petosobne stanove sa ladama parkiranim ispred, vojna odmarališta, žene oficirke što se za dnevnice tromesečno pregledaju na VMA i švalerišu se sa mlekadžijom, čojane uniforme i titovke, kožne uprtače i ašovče sa drvenom drškom, ali nikada, nikada nam nećete uzeti URAAA!!!

Je fraza neradnika koji mislili da se od svoje 'alatke' moze 'leba najesti',i resiti egzistenciju do kraja zivota.

Biti u odlicnoj fizickoj kondiciji.
Imati tukid minimum 18cm i jebati,kao oni u pornicima,pola sata-sat,dva-tri puta na dan,debelu,ruznu,bogatu devojku i na kraju ozeniti.

Kako je vreme odmicalo,Djape je uvideo da od postenog rada nema nista,i setio se fraze Vlade-Galenike:
-'Bolje da kita trpi nego kicma'!

Gomila djakuzija, krom felni, roštilja, pičetine, čamuga, skupih auta i ostalih elemenata (američkog) kurčenja upakovana u jednu emisiju koja nabija komplekse sirotinji.

Američki san živi. Samo treba da budeš vredan i da se boriš za svoje snove pa makar ti bio starleta, vozač bicikla ili kvoterbek nekog žnj tima u Ohajo severnoj ligi. Ako ti MTv dodje u kuću znaj da si uspeo u životu. Ako niste gledali emisiju ovako otprilike izgleda.

Svima nam je vrlo dobro (nadam se), poznata priča o hajdučkoj četi hrabrog Jovanče i njenim doživljajima autora Branka Ćopića. Međutim, ono što većina ne zna jeste činjenica da pisac, usled svoje smrti nije uspeo da objavi nastavak, bolje rečeno, kraj epopeje ove družine. Zbog sve većeg pritiska Komunističke partije na njega, on izvršava samoubistvo, a njegovu knjigu pleni OZNA, i ostaje zauvek nepoznata. Do danas!
Naporom vaše malenkosti pisca, i mog pouzdanog i nažalost, po njegovoj želji, tajnog izvora (zvaćemo ga Radoje) ova priča dolazi i do vaših ušiju. O peripetijama kojima je knjiga došla do samog Radoja pričaću jednom drugom prilikom. Nažalost, još uvek nisam u mogućnosti da knjigu objavim zbog Radojeve lične bezbednosti. Medjutim ovom prilikom, omogućeno mi je da, makar samo za vaše oči, iznesem radnju izgubljene knjige pod naslovom "Orlovi rano lete- ostvarenje sna".
Naravno, san na koji pisac misli jeste komunizam. Ali, kako se svi svesti sistemi sastoje od sitnih šrafova, tako su i naši heroji morali da pronađu svoju ulogu u novonastalom, besklasnom društvu. Neki od njih bili su više, neki manje uspešni u ovom naumu... Ali da ih pogledamo, hoćemo li?

Jovanče.

Negdašnji vodja hajdučke družine, i jedan od najboljih ratnih kurira koje je NOB video, našao je svoje mesto u pod Crvenim Suncem. Zahvaljujući prijateljstvu sa Nikoletinom Bursaćem, uspeo je da udje u krugove partijskih rukovodilaca, te da sklopi, kratko, ali snažno, prijateljstvo sa Milovanom Djilasom. Zajedno sa ovim išao je u u Moskvu, kako neki kažu po dalje instrukcije, a po tvrdnji drugih, da se odupru uticaju SSSR-a. Medjutim, ono što Djilas nije znao jeste bila činjenica da Jovanče bio poslat od strane "viših istanci" da služi kao kontrolor Djilasovog držanja pred delegacijom Sovjeta, jer se već tad smatralo da je imao izvesnih staljinističkih skretanja. Izveštaj druga Špičkina, kako je bilo Jovančino šifrovano ime (jer složićete se, Jovanča i nije neko milozvučno ime) bilo je krajnje nepovoljan. Po dolasku u Jugoslaviju, on je dobio naredbu da Djilasa privede, te da dobija pravo na posedovanje njegovom stana i sve pokretne imovine. Starinskih shvatanja, Jovanča je u ovu ubrojao i gđu. Djilas (šifrovano ime Kučkova) i pravio je razne karambole u stidnim oblastima pomenute dame. Bruka je izbila kada je jedne noći, po povratku Djilasovom, Kučkova u zanosu strasti, dok je Milovan plevio vrisnula Jovančino ime. Ovo je bila kap koja je prelila čašu, i Djilas, inače poznat kao milosrdan čovek, postavlja kao svoj životni cilj da ubije Jovanču. U tome je i uspeo. Čak 3 puta. Vidite, u medjuvremenu drug Jovanča je postao isuviše važan da nema svog dublera, te je, i pored ovih par smrti, njegov rad mogao da se mirno nastavi. Negova karijera bila je blistava, ali je došlo do naglog završetka kada je, razočaran Miloševićevim režimom, i oduševljen mladjanim Draškovićem, prešao u opoziciju, za koju je takodje radio mnoge subverzivne akcije. Medjutim, jedne kobne noći u Budvi, dok je sa Draškovićem pušio marihuanu, i dobijao blajv od Danice (kako se čini, mada nije sasvim jasno, zbog dobijene opklade ali je sasvim nejasno kakve), metak, nespretno usmeren pogodio je Vuka u uvo, baš dok je recitovao Gorski Vijenac unazad, nadajući se da će to i ogromne količine vutre prizvati Vladiku, odskočio je od njegovog uveta i pogodio Jovanču u glavu. Kao visoki funkcioner tajne službe, nikada nije dobio bajnu sahranu. Jedni govore da ga je Danica uprtila na ledja i u jednoj mračnoj noći bacila kraj jedne hladnjače (neki govore da je dalja priča o Jovančinom telu detaljno opisana u filmu "Mrtav ladan"), dok još dan danas po Beogradu kruži priča kako je samleven i stavljen u prvu, i najprodavaniju, verziju bureka sa mesom pekare "Hleb & kifle". Tako je svoju tužnu sudbinu završio harambaša Jovanča.

Stric

Pravo ime mu je bilo Stevo, ali je bio najviši u razredu, te su ga zvali Stric. Stric je inače imao kompleks niže vrednosti u odnosu na Jovanču, te je uvek pokušavao da ga nadmaši. Jedno od njihovim takmičenja pokazaće se kobnim za mladog komunistu Strica. Naime, opklada je bila ko će prvi uspeti da pojebe prvu damu Miru Milošević. Kružile su razne priče; te ovaj je, te ovaj je, ali je samo jedna stigla do Slobinih ušiju. "Stric je jebao Miru", brujala je zgrada Predsedništva tog dana, a Predsednik nije mogao sedeti skrštenih ruku. Istog dana, u Stričevu kuću poslata su dva "čoveka u sivom" kako su ih očevidci opisali, sa zadatkom da smaknu Strica. Medjutim nije nadjen na svojoj adresi. Detaljnim pretresom njegovom stana nadjeno je samo par nagih slika prva dame ispod njegovog jastuka. Stric je ispario bez traga i glasa. Pojavio se tek par godina kasnije, kao poručnik Mitar Torbica, u ratom zahvaćenoj Bosni. Kao vodja paravojne jedinice "Mitrovo jato", bio je veoma ugledan, te se sa njim, i kada je njegov novi identitet bio provaljen, nije moglo tako lako obračunati. Iz tog razloga, Milošević prihvata osnivanje Haškog tribunala, sa jednim važnim uslovom, koji je kasnije bio izbrisan netragom iz originala: da se Stric optući za ratne zločine i da mu bude zagarantovana kazna smrću, vešanjem za muda sa spomenika Knezu MIhailu. Medjutim, sreća je varljiva; Stric, vazda pomaman na pičke, pokušao je da kresne jednu mladjanu snajku, ne videvši tetovažu velikog latiničnog slova U na njenom vratu. U trenutku kada je bio na takoreći jedan otkucaj srca od svršavanja, osetio je sekiru koja mu se zadaba u teme, i čudovišni smeh malde Hrvatice, za koju je kasnije utvrdjeno da je bila niko drugi do Jadranka Kosor. Takva je bila sudbina nesrećnog Strica.

Đoko Potrk

Slavni pesnik mlade družine nažalost nije naišao na razumevanje komunističkog društva. Stihovi: "Druže Тito, nešto bi te pito, gde je moje sa tavana žito" , označili su kraj karijere ovog plodnog pesnika. Brzo se odao kocki i piću, te druženju sa raznim sumnjivim tipovima, još sumnjivijih seksualnih sklonosti. Tako se i desilo da je nesretni Đoko upoznao mladjanog jebača Vojislava Koštunicu. Provevši pet godina kao Vojin ljubavnik, Potrk je uhapšen tokom jedne racije koju je Služba sprovela na orgijastičnoj zabavi u Vojinoj kući. Uspevši da pobegne iz zatvora, razočarani Potrk se okreće mračnoj strani svoje ličnosti i postaje verovatno prvi srpski transvestit, poznat kao Magda Šurnjikova, te nastavlja svoj život kao kraljica beogradskih noći. Nakon ovoga gubi mu se svaki trag.

Nik Ćulibrk

- zvani Amrikanac. Mladi Nik nikada nije ni slutio da će mu ovaj nadimak upravo doći glave. Tokom hajki 1948, pada i mladi Nik. Život na Golom Otoku u potpunosti je slomio Nika, ali ga je takodje i ubedio da u Jugoslaviji nema mesta za njega. Odmah nakon izlaska sa Otoka, počinje da radi na dobijanju vize za Ameriku. U ovome biva više puta odbijen, te uzima stvar u svoje ruke. Sa par gaća i dve košulje, krišom prelazi granicu i pešači Evropom sve do Francuske, gde se ukrcava na jedan ribarski brod koji je bio usmeren prema SAD. Ovde počinje novi život za mladog Nika, pun optimizma, mogućnosti, sreće... Ili ne? Vlada Sjedinjenih država se ne odnosi baš najbolje prema jugoslovenskim prebezima, te biva odbijen za mnoge poslove. Nakon što je uhvaćen kako oralno zadovoljava muškarca za jedan Big Mek, Nik odlučuje da uzme svoj život u sopstvene ruke i da krene put industrije koja se u to vreme naglo širila - pravljenju pornića. Okuplja tada još nepoznate zvezde i počinje da pravi neke od najboljih porno filmova sa one strane Atlantika. U to vreme počinje i njegova velika ljubav sa mladom glumicom trans filmova Magdom Šurnjikovom. Brzo shvativši potencijal mladjane pornićarke, Nik joj smišlja novi alibi i ona postaje trans zvezda Hali Beri. Medjutim, njena slava je kratko trajala. Naime, usled pojave američke glumice, istog imena (koje naravno nije pravo već je preuzeto kada je mladjanja crnkinja šašoljila uz klasike Hali Beri), Ameriku obuzima manija za ovom mladjom Beri, i njena zvezda počinje da bledi. Nije nam poznat njen kraj, medjutim znamo da je radila kao spiritualni vodič mnogim trans glumicama poput slavne Mariane Kordobe, Tifani Star, Bejli Džej i mnogih drugih. Što se tiče samog NIka, ljubav ga je ubila. Nakon što je odgovorio na molbu Magde da jednom ona izvrši penetraciju u njegov rč, dobio je krvarenje od rane koja je tom prilikom nastala (na starim arhivskim snimcima koje smo pregledali, izgleda da je sama Magda/Beri imala alatljiku od impozantnih 28 centimetara), i usled nebrige oko iste umro od trovanja krvi.

Nikolica

Namladji dečak u družini bio je Nikolica sa Prikolicom, svojom kerušom. Detalji iz života ovog lika družine nisu nam poznati, jer je sam pisac više puta pokušavao da rukopis spali, te je prilikom jednom ovakvog pokušaja izgoreo odeljak o Nikolicinoj sudbini. Jedina stvar koju pouzdano znamo iz Radojevih izvora jeste da je Nikolica proveo četiri godine u zatvoru zbog zoofilije, a da mu je keruša bila oduzeta, te udomljena na nekom mnogo boljem mestu. Sama keruša doživela duboku starost i imala šestoro dece, od kojih je šiorem auditorijumu najpoznatiji Sima, pas iz kultne serije "Srećni ljudi", čije pojavljivanje majka nažalost nije uspela da vidi. Naime umrla je tri dana pre emitovanja epizode u kojoj Golubovići upoznaju Simu.

Ivan Popović Vanjka

- Vanjka Široki, Vanjka Rus. Samo ovo ime bilo je, poput Nikovog, kobno po mladog Ivana. Uspevši da se izvuče hapšenju u Jugoslaviji, beži put Rusije, i biva svečano dočekan na dvoru Crvenog Cara lično. Nakon ovoga obavljao je niz poverljivih poslova za Staljina. Medjutim, kako kaže izreka: "Što si bliže vatri, pre se opečeš". Ovo se pokazalo istinito i u Vanjkinom slučaju. U vreme velikih Staljinovih čistki umalo nija stradao i sam Vanjka. Medjutim, spasla ga je činjenica da je bio Jovančinom drug, i Komunistička partija je brzo reagovala i kao uslov pomirenja dve zemlje označila potrebu da Vanjka ostane živ. Ali, kada je došlo do razlaza Jovanče i Vanjke (do dana današnjeg nije nam poznato zašto, ali su po Moskvi kružile glasine da se Vanjka, u pijanstvu izmokrio u Jovančinu votku te je ovoga to razljutilo), on više nije bio potreban ni Titu, ni Staljinu. Poslat je na rad u Sibir, gde ga je ubio nekakav čičica, jer mu je pojebao ćerku. Plod polnog opštenja Vanjkinog i mlade Ruskinje bio je i više nego značajan; iz njega se rodio niko drugi do Jeljcin, potonji vodja SSSR-a.

Toliko o tome dragi prijatelji. Nadam se da ste uživali u otkrovenju koje je ovaj članak izazvao kod vas. Do sledećeg vidjenja, ostajte mi zdravi.