Apsolutno nepotrebna stvar koja može samo da te udari po džepu. Jedino je koristan za obavljanje lokalnih poziva (ne daj Bože da zoveš nekoga na mobilni), mada mobilni operateri nude sve više pogodnosti, a internet sa svojim msn-om, skajpom i fejsbukom dospeva u sve više domova, tako da se fiksnoj telefoniji naslućuje kraj..To su skontali i u državnoj upravi, pa su podigli pretplatu na 500 dinara mesečno (jebem li im seme), kako bi uzeli što više para dok se još može.
A da može da te izbaci iz takta i pokida ti živce, može i te kako:

Upućivanje prijatelja na pravu osobu, kada mi nismo u stanju da im pomognemo.

Ljudi koji imaju mnogo talenta, ili ga nemaju uopšte, pa nas svojim izjavama izuzetno oraspolože, ili potpuno smore, dobijaju ovakav komentar na svoje umotvorine. Ukoliko je u pitanju prvi slučaj, onda im dobronamerno sugerišemo da bi bilo jako pozitivno da napišu roman i time zabave širi auditorijum.
Ukoliko je u pitanju drugi slučaj, onda ih kulturno upućujemo gde mogu da ponesu svoju skribomaniju.

Crnilo stari moj, i nećeš se spasiti. Zapravo, to je ujedno i poslednji trenutak, jer život posle toga ne postoji. Čak i kada te ostavi savršena žena tvog života, i kada te ispuni najteža bol, to je nešto opet sa čim se živi. Budiš se jutrom sa njenim imenom i psovkom na usnama, ali živiš. A, ovo, matori, ovo je sasvim druga priča.

Ovo si živio, ovo si disao. Gledao u Boga nag i ti si postojao. A onda si čuo ciku stakla i sve je otišlo u kurac. Neko je izvukao svako sutra pod tvojim nogama.

Prvo saznaješ da ti otac nije svemoguć. I to potiho boli, ali samo tebe. Niko ne smije da zna. I taj rak kojim te izjeda raste. Onda vidiš da je i majka sasvim obična. U nekim trenucima dosadna čak. Ti je voliš i mrziš se zbog toga. Pa onda žena koju si volio. Još je tu pored tebe, budi se, ali drugačija. Vidiš u njoj mašinu za rađanje, dojenje... Ortaci imaju svrhu i ti je vidiš i to te opet razjeda. Spontanost je nestala i sa njom mističnost. Sada vidiš u zvijer i vidiš svoj poraz. To je sve što te okužuje.

U početku još pokušavaš da se otrgneš. Zvone ti riječi "vježbom do savršenstva", ali ti u svemu vidiš samo ponavljanje bez cilja. Ponekad se zapitaš da li si možda prešao igru, ali kako nema sretnog kraja, odnosno nema kraja uopšte. Samo u nekom momentu zaspiš i to bude to. Iako je sve davno zaspalo, samo je ovo zvanično.

Ahhhhhhh...kako je lepa kad je pogledam onako sasvim belu, cistu, mirisljavu....A voda providna, nema cak ni komarca u njoj...<3 Jaoooo, pa kad je vidim, srce mi onako...puno! E, a sta da se radi kad te u'vatu muke, nuzda vise ne moz' da ceka...??? Jao, sto je to gadno! Onda kad te jos uhvati proliv, zamisli ti to....onda ni tamo ni 'vamo. Moras da je zaprljas, zar ne? Pa nekako te srce boli, dusa ti u nosu, bre! I onda lepo svlacis pantalone, pa hulahopke, pa bokserice, pa jedne gace, pa druge gace, pa onda sednes i....kenjaj dok se ne oznojis! Kad sve to lepo zavrsis i navuces sve stvari na sebe koje si prethodno skinuo, onda pogledaj sadrzaj unutra......Jel se promenio? Mnogo? Pa sta da ti kazem....To se moglo ocekivati...Nema vise one bele lepote...:( Sad je malo braonkasta...
E, onda doci na Vukajliju pa objasni detaljno kako izgleda....Cisto da napravimo razliku kakva je bila pre sranja, a kakva je sad....xD

Tačka na konstatovanje iznenadne mlohavosti polnog uda. Rešio je da bojkotuje apstinenciju svog nositelja na žestokom postu, lišavajući ga bilo kakvog aktivnog migoljenja u boksericama.
Smežurao se poput prestarele holivudske zvezde, ne reagujući na bilo kakav vid erotskog nadražaja, čak ni na kombo geng beng salatu visokobudžetne pornjave u sastavu rasnih crnkinja, latinki, arijevskih bledolikih dojki i brazilskih guzica.

Ništavilo.

Oksi-moron, nešto kao drveno gvožđe. Prvo sam naziv. To je federacije Bosne i Hercegovine, koja ne obuhvata celu državu Bosnu i Hercegovinu, nego samo 51%. Šta je onda cela BiH? Konfederacija?! E, to sam ja rekao, a oni neće ni da čuju. Jer oni "federalci" bi da cela Baznia bude unitarna "građanska", a sami su u nekoj federaciji.
Onda to uređenje, sa desetak kantonalnih vlada, ministara... Možda nas to čeka u Srbiji kroz regionalizaciju, ako ne prelomimo pametno.
Najzad, ovde je korišćen naziv muslimansko-hrvatska federacija, koji je logičan prema dejtonskom uređenju (tri naroda, dva entiteta). Međutim, oni su "građanski", formalno neće ni da čuju. Iz ugla tih aktivista to je i logično, jer su i protiv Srpske. Samo što nema veze s realnošću koja postoji u BiH, gde jednostavno nema zajedničkog (id)entiteta.
No i ja ga palamudim, možda će iz primera biti jasnije...

Čovek za koga je formula 1 nedovoljno izazovna vozačka okolina, previše ograničena pravilima i "propisima". Gde je tu uzbuđenje ako dok voziš 100 na sat ne ideš Slavijom u suprotnom smeru, ideš kroz Kneza Miloša suprotnom trakom, ili koristiš trotoar kao legitimnu treću traku za preticanje?

Kao i sam posao, proces selekcije je brz, nasilan i na granici ludila:
Preliminarni test uključuje pisanje sa desna na levo, i proveru nepoznavanja saobraćajnih propisa.
Poželjno je biti daltonista na dijagonali crveno-zeleno.
Onda se potencijalnim kandidatima prezentuje slagalica, a prolaze oni koji zatraže pneumatski čekić da je reše.
Zatim se posluži šoder za užinu, a nastavljaju oni koji traže repete, ali i oni koji odbiju da čekaju u redu već preskoče šank u menzi.
Na kraju, praktični test:
Trka kolima iz Batajnice do Kliničkog centra u petak uveče na kišni dan, preko Gazele na kojoj je lančani sudar. Ko uopšte pokuša, a ne odustane kod Genexa - prošao je!

Kao i svaki uspešni organizam, i vozač hitne pomoći ima svog parazita. Dok vozač razdvaja saobraćaj kao Mojsije Crno more, ovaj kandidat za prestižno mesto najmanje poželjne vrste u univerzumu napada ga sa leđa, tako što se prikači za zadnji branik i time se brže probija kroz saobraćaj.
Količina mržnje generisana ovim činom dovoljna je da ispuni svaki nedeljni ručak sa taštom u Beogradu tog meseca.

U situacijama kada se pije sve živo i kad se samo čuje živeli,živeli,cin,cin pa opet živeli,živeli,cin,cin i onda neko ko je već pijan a hoće da dokaže da nije tu zbog pića onda kaže "Ma nije meni do pijenje(pića) nego do čukanje(kucanje)"

Ona koja depilira bikini zonu i onda kad nema dečka.

Sredovečni gospodin koji dolazi redovno na sve utakmice lokalnog tima i prosipa mudrosti svima oko sebe. Naravno ljude oko njega njegove priče interesuju isto koliko ih i interesuje godišnji brito dohodak po glavi stanovnika u Burundiju. Uglavnom govori o tome kako je u njegovo vreme dok je on igrao (naravno u nekoj seoskoj ligi za neki tim za koji niko nije čuo) fudbal bio u potpunosti drugačija igra. Tad nije bilo krljanja, nije bilo žutih kartona, davalili su se lepi golovi pa čak i sa pola terena. Onda kad počne utakmica komentariše svaki potez, faul, sudijsku odluke, igtače. Onda tu dolaze priče kako je gledao Pelea i Maradonu uživo kako igraju, i kako se nekada davno čak i rukuvao sa njima.

Ribo gledaj kako lete Milankovići i Vajferti u klubu
a ti hladna kao špricer
kako to misliš ne ložiš se na pare
ok onda se ložiš na intelekt kontam
sapioseksualka čini se
ni to je l'
ti si onda neka čudna sorta
pa šta je problem onda
koja je prepreka da te odvedem u svoju sobu
u hotelu sa brojem zvezdica
kao arsenal na fifi16
aha znači to je problem...
zbogom svete zbogom druže

umreti na ovom svetu nije ništa novo
pa ni živeti nije ništa novije

Železnička stanica negde oko podne. Voz kreće za 15 minuta, Vi ste uzbuđeni,jer dugo niste videli porodicu, a niste ni putovali vozom odavno. Biće to jedno lepo putovanje.

Ohola reč kojom su Rimljani opisali svoje društvo. Čovek je čoveku vuk van civilizacije. Ovako čovek je ustrojen, regulisan, normiran. Ponašanje mu je predvidivo. Vukovi bi sami sebe pojeli. Ljudi ne bi. Oni jednostavno žive u savršenom miru, sreći i blagostanju. Instikte su potisnuli, usvojili pravila, civilizovali se. A instikti dremaju. Ponekad neki ustane i bocene. Onda razbudi druge. Država ih opet uspavljuje. Funkcija joj je da drži. Kako i na koji način je nebitno. Instikti prikriveni, a ljudi srećni. A onda dođe Šeron Stoun i prekrsti noge.

Teret teži od fizičkog opterećenja, veći od snage koja ga nosi, teret za koji mišići nisu dovoljni nego se mora podupreti snagom volje. A ako ni volja ne pomaže onda prostim, pukim, srpskim inatom.

Nema tog bremena koje inat ne može podići i poneti.

Neverovatna i teško razumljiva grana inače vrlo jednostavne nauke. Da bismo dali odgovor na pojedina pitanja, često je potrebno provesti i po par dana u izolaciji i duboko razmišljati, onda guglovati, pa razmišljati, sve do ‚‚sine, nemam pojma".

Kad je u učionici za vreme časa neopisiva vreva, i svi nešto viču i zezaju se, i onda, odjednom svi ućute (valjda profesor nešto rekao), a ti ne primetiš, nego nastaviš onako glasno, kao i do pre par sekundi !
Onda svi u tebe pogledaju sa čuđenjem, a profa tebe lično popreko pogleda i opomene. Ispadneš jedini krivac za onaj metež do malopre.

Blubocke su jedna od onih bespotrebnih i besmislenih stvari ,koje deca prave u trenucima dokolice.One se prave tako sto se nadje sto vise praznih kozervi od boje,tursije ili cega vec...,zatim se zamesa cement i pesak,koji se potom nalije u konzerve i u sredinu se zabode po stap ,kao drska.Onda se sve to ostavi na suncu da se dobro osusi....

Po priči starijih generacija jedina prepreka za završetak fakulteta. Imali sve desetke, onda naiđe ta titoverovatnoća, dobiše peticu, posvađaše se sa profesorom, ovaj se zareče da dotična osoba nikada to neće da položi i onda moj ćale..kašljuc, osoba starije generacije se zainati, batali faks, uze kramp i zbogom pameti. Ma da, 'oće to.

Srpski old skul test ljubavi, definitivan i kapitalan korak dalje u romantičnoj vezi i ozbiljan znak da bi dve familije mogle uskoro da se oprijatelje. Gest junoše koji devojku odvaja od svih drugih šema i kombinacija i stavlja je u centar bar onog što je iole ostalo sveto nama Srbima, a sa njene strane znak istinske zainteresovanosti i hrabrosti - ko bi zbog drugog razloga izdržao snajperisanje izvršnog konzilijuma tetki i ujni, babino nazivanje snajom i štipkanje za obraz, lukava strikova pitanja o lozi prezimena u okviru interne udbaške provere je l' iz dobre kuće i kako stoje s imetkom, i đedovo pitanje jesu njeni onomad bili za Đujića ili za onu črvenu gamad.

Ako prođe test srpske slave, to je već materijal za ženidbu: prvo, jer te familija voli, tvoji su iako su daleko od savršenih, i žele ti sve najbolje, jer, jebiga upremili su rakiju za tu svadbu već iste godine kad si se rodio, a drugo - bogami, to je onda žena mnogo jakih živaca i neviđenog strpljenja kakva čoveku kroz život može biti i ljubavnica, i prijatelj, a bome i jatak.