Jebeno jeziv prikaz.

Prošao sam desetak različitih lokala u poslednjih nedelju dana. Popijem koje pivo i protera. Uđem u wc i u svakom imam šta da vidim. Rađe bi mi bilo da sam banuo dok se tinejdžeri gaze u kabini. Daske popišne samo tako. Kao da se ljudi trude da svu tečnost iz sebe istresu na nju, a da ništa ne upadne u šolju. Ulepljeno, smrdi jebote! Ne dao ti Bog da sedneš na ono. Dobiješ osip, a da ti dupe ni ne dođe u kontakt sa daskom.

Zašto neko jednostavno ne može obrisati šoraću sa usrane wc šolje? To je bar lako.
Popišao si se po njoj. Pa, majku mu, uzmi papir i ukloni zaostavštinu. Moraš imat' u vidu da će onaj koji dođe sledeći sesti na to tvoje sranje ili će jednostavno skontati da si ti ta stoka koja piša po dasci nemajući ni trunku razumevanja. Sin, ćerka, žena, ortak... na kraju krajeva, sam ćeš sesti kad budeš otišao da sereš za pola sata. (govorim o kućnoj varijanti, jer ima i toga dosta)

Najgore od svega je to što je ta nemarnost prema sređivanju svojih sranja prelazna. Uđe čovek u wc da šora, vidi popišanu dasku, omakne mu se, popiša je i on malo. Zašto da briše kad je neka stoka pre njega napravila isto sranje. U glavi mu- Ajd' ostaviću, sledeći će rešiti probem. Hoće kurac! Uradiće isto što i ti, to će srediti čistačica na početku smene, a sutra će opet biti ista priča.

Da nije takvih ljudi, u svaki toalet bi mogli da uđemo bez imalo gađenja, pa bio on u kafiću, restoranu, školi i slično. Ukoliko ste osoba ženskog pola, eto još većeg problema.

Kažu, to rade ljudi kad su pijani. Nije to nikakvo opravdanje. Ako si u kafiću pijan k'o dupe i možeš da odšetaš do toaleta i popišaš dasku, možeš isto tako da izađeš iz lokala, i popišaš drvo, isti je osećaj.

Ukoliko si baš ti taj koji popišava dasku i ne mari za to, moj ti je savet da probaš da uradiš isto to al' sa velikom nuždom, verovatno ćeš se mnogo bolje osećati posle toga, kao i ostali koji posete istu prostoriju, pičko prljava!
Ukoliko nisi, izvini na ružnim rečima.

Bolje i da nisi !

On jebe. On je za glavu visi od ostalih. On je pametniji, jaci i produhovljeniji od najzajebanijih senseija koji se tu nesto motaju oko njega, ali ne uspevaju da mu pariraju. I to sve da bi publika shvatila koliko je taj belac do jaja lik.

Krajnji argument vašeg oca, u raspravi sa vama, kad nešto polomite u kući.

Najbezobraznija stoka u ljudskom društvu. Prave se da ne čuju kada njihov ljubimac bezrazložno laje cijelu noć ne dajući ostalom normalnom svijetu da na miru spava. Ili stvarno ne čuju ili su toliko bezobrazni da ih boli kurac za ostale. Jedina misterija je kako njima ne smeta.

Stara narodna izreka koja u poslednjem trenutku obasjava tamu nedoumice i u većini slučajeva spašava ili samo rešava trenutnu situaciju.
Da nema nje, mnogo ljudi bi bilo nezaposleno a i mnogo stvari bi ostalo nedovršeno.

Metak u čelo nedoumicama i predrasudama.
Brisač liste primedbi.

Vođeni tom izrekom, mesari ne bi postali mesari, grobari ne bi postali grobari, odžačari ne bi skakali po krovovima i još mnogo njih ne bi uopšte radilo ono što radi.
Mnogo stvari ne bi bilo tamo gde jeste...

Da nema nje, hirovi bi preovladavali a broj umetnika.

Nekima služi i kao opravdanje za svoje postupke pred sudom sopstvene savesti jer ipak ni kanibali ne bi jeli meso pripadnika svoje vrste da to nije sve za ljude kao što ni lokal patriote ne bi branili svoju rupu u kojoj žive da to sve nije za ljude.
Mogao bih čak i ja da mrsim muda ovde još pola sata kucajući gluposti ali me mrzi jer uostalom, sve je to za ljude...

Izraz star koliko i samo ratovanje, posebno primenljiv kada neprijatelj ima bolje oružje od tebe. Ovde se na interesantan način primenjuje pri komentarisanju definicije upotrebom reči iz same defke.

Slogan za koji ne verujem da će se čuti na demonstracijama ili skupovima navijačkih ili nekih drugih grupa. Kada država ne brine o mladim talentima koji svojom inteligencijom predstavljaju našu zemlju u svetu, zašto bi onda i ratoborni "velikosrpski" borci za ispravljanje krivih Drina podržali nekog talentovanog i normalnog školarca.

Kad bi neki moderni V. S. Karadžić počeo da zapisuje po kladionicama sve izraze koji su tamo nastali i upotrebi su, ako ništa drugo - dijalekt bi nam bio znatno bogatiji. :)
Kladioničarski izrazi nastaju pod uticajem isključivo nekoliko osnovnih vidova raspoloženja: radosti zbog dobrog kretanja rezultata, koji obećavaju potencijalni dobitak; tuge zbog propalog velikog uloga; besa, koji se uglavnom javlja zbog pada na poslednji tip, mada je kod nekih igrača vidan i kod pada na prvoj utakmici sa tiketa. Uzroka i vidova je mnogo, ali neosporna je i dosetljivost, kreativnost, humor, i druge pozitivne osobine kladioničara.
U svakom slučaju vredi ih čuti, a evo nekih od njih:

1. Izaš'o sam, al na vrata!
2. Oni ispadaju, ja ih vadim!
3. Kom je još crnac doneo sreću?!
4. Trepni, b'e! Trepni!
5. - Je l' ima šta za večeras? Da se vadimo malo.
- Ima. "Indijanci i kaobojci!"

(Ko zna koliko ovakvih izraza ima, i njihovih kobinacija. Skoro u svakom delu grada, pa cak i u svakoj kladionici ponaosob, zastupljeni su i prepoznatljivi neki drugi. Ja sam se sada prisetio samo njih pet; racunam da ce me dopuniti mnogi).

Proseravanja nabedjenih "menadzera",direktora,rukovodilaca raznih.Neradnika nesposobnih da bilo sta korisno urade pa to nadomestaju umotvorinama.Naravno da su i te umotvorine maznuli od slicnih belosvetskih bezlebovica koji ce ostati zapamceni ne po necemu korisnom,vec po biserima tipa:
"Ako ja imam jabuku i ti imas jabuku,pa damo jedan drugom te jabuke i dalje cemo imati po jednu jabuku.Ali ako razmenimo ideje imacemo po dve"

Covek koji je majstor svog zanata. Gotovo spreman da doktorira sve liste u kladionicama. Vrhunski poznavalac fudbala i namestaljki u svim mogucim ligama Evrope, a u poslednje vreme i Amerike i Azije. On uvek zna sta treba odigrati i nikada se ne bavi manjim kvotama. Ima svoje ljude sirom sveta koji mu dojavljuju rezultate utakmica i uvek ima tacne rezultate. I sam ne zna koliko zaradjuje od toga. Povrh svega, on otvara novi nalog na fejsbuku gde pod imenom "proverene dojave" prodaje svoje utakmice za neku sicu od 25e. Pravda se time da mnogo zaradjuje a da mu 25e dodje kao neki kusur. Ima svoje bankovne i moneybookers racune gde mu ljudi sirom Balkana uplacuju novac. Obicno se iznervira posle pada utakmice i gotovo uvek krivi neke spoljasnje faktore kao sto je kisa,sneg,vetar i slicno. Moze se desiti da zna i u kom ce minutu pasti pogodak. Omiljena liga mu je finska i italijanska. Saradjuje povremeno sa mafijom koja namesta utakmice. Ne odstupa nikad od svoje poslovne etike i iznos koji na kraju uplati je oko 100 dinara,povrh svih sigurnosti. Pravi nacin za bogacenje,zar ne ?

Oni koji zasmejavaju čitavo odeljenje (osim profesora, naravno). Pajaci, komedija!
Dakle, to su ona dva ortaka koji vise u zadnjoj klupi do prozora i stalno zure kroz prozor gledajući i neumesno komentarišući guzove i sifone prolaznica a kad nema ni jedne da prođe, onda se upoređuju profesorka engleskog i profesorka istorije. Često ispuštaju i neidentifikovane zvuke odazivajući se tako na zov divljine.
Gađaju se žvakama, non stop udaraju jedan drugom penale, macole, kokavce, šljange, izmiču stolice, vezuju rance za stolice, vezuju rukave od jakni u čvor, mešaju knjige sa ovima ispred, šaraju kredom onaj deo prof. stola ispod ploče pa onda prof. isprlja pantalone i još sijaset drugih gluposti.
Na odmor izlaze prvi, kroz prozor a na čas se vraćaju poslednji, nakon profesora.
Njima su taj naziv dala ona druga dva ortaka koji vise u zadnjoj klupi do zida, osim kada nisu na času jer imaju opravdanje da je kasnio bus ili da su vadili zube pa je bio dug red.
Interesantna stvar je da ih ova dvojica tako zovu dugo vremena a Oran i Gutan i ne ukapiraju zašto su zapravo njih dvojica Oran i Gutan.

Уз улагање максималног напора, труда плус додатног елемента среће превући нешто преко црте успеха. Таман толико да се посао обави, и на граници да исти пропадне. Ипак фортуна је овај пут превгнула тас на страну несрећника који више има осећај да су га јебали зарђалом осовином, него да је нешто привео крају. Горак осећај у устима као после пораза чак ни сама свест о успеху не може да одагна.

Slamka spasa za koju se hvataju oni sisari koji u repriznom terminu šalju esemesove da ostanu Ekrem, Vera i(li) Sok, kakoveć. Zapljun ljudskih ljuštura i mediokriteta po vokaciji u igri žmurke sa smislom svog postojanja. Konačno - najziljaviji mogući razlog sleš opravdanje za sopstveno bitisanje na plavoj planeti još od kako je Noje rekao "A ko će (onda) da im otvori dizađu??". Mis'im, klasična židovska pizdurina.

Pa, opet - koji je to onda naš zadatak na ovom ogromnom elipsoidnom govnetu što lebdi u crnini Vasione i koje nazivamo svojim domom? Da produžimo vrstu? 'El to to? Ili eventualno postoji nešto veće od pukog i instinktivnog razmnožavanja sa jedinkama koje dele našu biologiju i geneologiju (brđane ne računam; prim.prev.)? Doduše, treba istaći da nam ni taj naš "dom" ne pomaže nešto specijalno u aspiracijama koje bismo hteli da imamo jer, naime, koliko god savremeni Čovek stremio nekom višem smislu i cilju, utoliko će ga država i socijalna sredina gurati dublje u svoj digestivni trakt iz kojeg će, na drugom kraju, najposle izaći kao kašasti ostatak neostvarene ljudske individue, u arheu definicije jedne kao takve. Ovaj autor ne želi da veruje u takav ishod života. Srdačan.

Idiomatska fraza i njene varijacije za svaki slučajan rasplet događaja koji može zadestiti jednog ili više pripadnika nebeskog naroda. Spletom okolnosti fazon. Rendom-izacijom mogućnosti - što bi rekli oni iz CERN-a, seme im se naučničko zatrlo krvavo.

Fala Bogu, jedan pripadnik nebeskog naroda ne bi bio jedan pripadnik nebeskog naroda kada gorenavedenu floskulu ne bi koristio i kao univerzalno - doduše i pomalo šmekersko - objašnjenje sleš opravdanje za maltene svaku neobjašnjivo-neopravdivu a najčešće kataklizmičnu situaciju koju je napravio ili doprineo apgrejdovanju zasranosti iste. Uostalom, uprti prstom u Sudbinu je tradicija koja se na ovim meridijanima plave planete još jedino dâ usporediti sa onom gledanja nasumičnog dela "Žikine Dinastije" u autobusu Lukić Reisen-a na redovnoj liniji Prokuplje-Kuršumlija-Klagenfurt. Inače, malobrojne preživele žrtve svedoče da je pomenuto putovanje poprilično nezaboravne prirode...

Simpatična oznaka, preuzeta sa engleskog govornog područja, za osobu kojoj sva hortikultura ide od ruke. Naopako cvet da posadi i tako bi mu se primio. Veoma često odlikuje osobe koje su povučene, tihe i ne uključuju se u rasprave sa drugim ljudima. Žive svoj život među cvećem i travkama i tu im je najlepše.

Najveće opravdanje za sva nedaća, domaćih džabalebaroša, koji su poslednji put radili na času likovnog kada se pravio novogodišnji kolaž u trećem razredu kod široko raspamprčene uciteljce. Internet orijentisani borci za prava svesrpskih problema i nus pojava nastalih pokušajem priključenja nekoj tamo jevropi.

Vođeni parolama: "Mi imamo Svetog Savu, pušite nam kurca glavu!" ili "Nikola Tesla zlatnom viljuškom jeo, zapadnjak mi na kurac seo!". Svaka čast velikim ljudima poteklih iz ove zemlje na brdovitom Balkanu, gde se ceni samo sud sela, pa makar to značilo i da te ćale svaki dan lupa kurcem po sred čela. Treba ih poštovati, ali ne treba koristi u svrhu borbe protiv genetski modifikovane hrane ili kvaliteta uvoznog đubriva iz Zanzibara.

Pored izazivanja grobljanskih oscilacija poznatih pisaca i umetnika, isti ovi, pa, recimo poluljudi sa jedva razvijenim hipotalamusom, čiji se napredak može uporediti sa progresom izbacivanja korupcije iz Srbije, se vrlo često pozivaju i na "šta bi bilo, kad bi bilo", pre svega misleći na brojnost. "Da je Srba 200 miliona, videli bi vi!". Bi, kako se ubijamo međusobno vilama u oko i kačimo na lomacu umesto doručka.

Fiktivno ili (retko) stvarno biće koje služi za slikovito opisivanje svih mana ljudskog roda. Pritom je sex sa dotičnim/om uvek bio odličan.

Navaliti na hranu sa entuzijazmom profesionalnog Jevreja koji je gostovao po Aušvicu, Dahauu, Mathauzenu i ostalim konc-logorima sa pet zvezdica.
Gladnih očiju pobeći iz gladi u obilje.
Prilikom knjofanja maniri za stolom ne postoje, čak se ni ne jede, nego se primordijalno ždere, skače se od jednog komada hrane do drugog, bacaju se poluzagriženi komadi butki, bataka, hleb leti na sve strane, mas' se cedi niz potkolenice. Sve to se odvija u skladu posebne harmonije koja iskazuje čistu kompoziciju animalnosti u ljudi.

Dokaz da u Srbiji nisu samo sposobni da kradu doktori iz oblasti ekonomije, prava, političkih nauka, odnosno oni zbog kojih negodujete kad hleb poskupi, struja duplo skoči, plata mala, grejanje ne radi, "žena ne daje" zbog kašnjenja plate (pseudodoktori)... Naučili su vremenom da kradu i oni što vam poslušaju pluća, pogledaju grlo, prepisu antibiotike iako vam nisu potrebni, daju detetu opravdanje za izostanke sa fizičkog, prepišu ricinusovo ulje kad imate kijavicu, napišu da vam ništa ne fali kad zatražite potvrdu za bolovanje, operišu hemoroide umesto slepog creva, urade rektoskopiju umesto pregleda prostate(legitimni doktori)...
Ovu pojavu možemo opisati kao epidemično i pandemično kontagiozno oboljenje izazvano virusom Korupcije, koje zahvata sve jedinke koje imaju i malo bitniju poziciju u državnoj upravi, a u poslednje vreme sve češće i češće zavata one sa prefiksom Dr. Čast nezaraženim izuzetcima koje molimo da se jave stručnjacima radi naučnih ispitivanja u cilju pronalaženja vakcine na navedeni virus.

Dg. Krajnje Vreme Došlo ( tempus zeyebanicus magnus )
Rp. Govnjiva Motka 3x dvnevno 365 dana / kontrola na godinu dana/ obuhvaćeni i pseudo i legitimni doktori
Prognoza: U slučaju ponovnih manifestacija nakon datog perioda lečenja ponoviti terapiju uz dupliranje doze.