Žurka u 10. spratu zgrade. Kakvo je vreme, otvaranje terase je obavezno, a isto tako je obavezan i dolazak milicije u tri ujutru kad vas čuju, Jašara i Sinana i osete na alkohol dragocene komšije. Posle ovoga ljudi iz vaše zgrade vas nikada neće gledati isto, ili će vam se pridružiti u alkoholisanju, kao što dolikuje u Američkim teen filmovima.

Svako od nas je iskusio otvaranje i poveravanje ličnih informacija od strane likova koje prvi put vidimo ili znamo površno. Obično su u pitanju neka slavlja, okupljanja, beskrajna dosadna predavanja u 8 sati ujutro a činjenice koje saznajemo u rangu onih koje se pričaju samo popu. Tako nam valjda daju do znanja da nam veruju,ili su samo pijani i smoreni, i ti si im jednokratna zabava, jebeš li ga. Nazovite me bezosećajnim hladnim skotom, ali ovakvi ljudi od mene dobijaju nula povratne emocije.

U narodu se pojavio snimak crkvenog pojanja:"Rakija,,glava pometenija, noge prepletenija...ala ljulja...ala ljulja.."
Na selu se sluzi uz jutarnju kaficu, dorucak, za otvaranje apetita pre rucka, za dobar san pred spavanje...Takoreci, narodna medicina...
Nije nimalo slucajno sto ce svi srbi stati pod jednu sljivu - elem sljiva=sljivovica iliti najpopularnija vrsta raćije!

Ili Balisong.

Nož na preklapanje koji se otvara pomoću akrobacije sa prstima. Broj trikova za otvaranje ovog noža koje možeš da naučiš je jednak broju poskeotina koje zaradiš dok ne naučiš samo jedan od tih trikova pre nego što ga spakuješ i više ga nikad ne izvadiš jer želiš da zadržiš svih 10 prstiju.

Takav kraj rasprave u kojoj obično strana koja je tokom većeg dela rasprave bila inferiorna, konstantno bombardovana brojnim argumentima, biva saterana u ćošak i praktično primorana da iz rukava vadi tzv argument nad argumentima kojim definitivno okončava raspravu i diskusiju bilo kakvog kalibra, ne pružajući mogućnost za ponovno otvaranje slične niti bilo koje rasprave, barem ne neko poduže vreme!

Nekome veoma korisna stavrčica (veoma dugačak nokat samo na maliću kod nekih muškaraca) koja služi za dubinsko čišćenje nosa, čačkanje zuba, čačkanje uha, kao zamena za šrafciger (naravno za obe vrste šrafa + i -), otvaranje pošte, vađenje prljavštine ispod drugih noktiju, pokazivanje sitnih detalja i naravno grebanje greb - greb srećki. Najčešće ima ulogu doma za milione bakterija.

Gospodar opa-cupa tehnike. On ne pita da li ćeš da mu daš, već šta ćeš da mu spremiš za doručak. Ne obaveštava te ni o čemu osim da je alergičan na Feta sir i Rumune. Slomnjena srca ispod njegovih Lacoste japanki krckaju poput bubašvabe iz francuskog sendviča iz pekare sa Zelenog venca. On kada te pozove na kafu, znaj da ni šoljicu nećeš videti, a kamoli nešto više iz tog kompleta.
Videćeš samo njegove naglo raskopčane pantalone, dok ti u ušima odzvanja "Reci ćao bratu Šarcu".

Osoba koja ''može'' da radi bilo gde i bilo šta, a realno nije ni za šta. Uglavnom su stranački kadrovi, koji se razumeju u sve. U toku svoje karijere budu i direktori javnih preduzeća, direktori pozorišta, sportskih klubova, fabrika najrazličitijih vrsta, od pekare do rafinerije, uz to budu još i politički aktivni bilo na lokalnom nivou, bilo na državnom. Čak većinu tih funkcija obavljaju u isto vreme bez problema. Od škole uglavnom imaju samo veliki odmor.

Budiš se u krevetu devojke koju si smuvao sinoć dok si sa drugarima slavio to što si otkačio najteži ispit na faksu. Izvučeš iz kreveta, pazeći da je ne probudiš, obučeš se i izadješ iz njenog stana. Dok šetaš gradom koji se lagano budi i posmatraš vedro jutarnje nebo do nozdrva ti dopire miris vrućeg hleba iz pekare. Zastaneš, zažmuriš i osećaš kako te prožima osećanje savršenstva. Podižeš glavu i otvaraš oči. Tada, na kablu, tačno iznad tvoje glave, ugledaš goluba.

Osećaj koji, bar po meni, malo šta može da prevazidje. Naročito ako se gore pomenuti ritual obavlja vikendom u ranim jutarnjim časovima. Hodate ka kući, srećni što ste napokon došli na red u pekari od silnih penzionera koji logoruju ispred pekare od 5-6 ujutru, da bi razgrabili najjeftiniji hleb. I dok razmišljate o tome kako ste oduzeli red komšiji iz zgrade preko puta, osetite kako iz kese dopire miris vrućeg, taze hleba, što je moj deda govorio. I ko može da vam zameri ako vam padne na pamet: "Ej, štrpnjuću malo sa oba kraja". Kada uz one hrskave zvuke odlomite vruće "dupiće" od hleba, pa ih okusite, to je nešto najbliže raju, u to doba dana. Dok onako lagano, zatvorenih očiju žvaćete, zaboravite na sve probleme. Zaboravite na školu, besparicu, to što vas je devojka ostavila. Zaboravite i da ćete da dobijete prekor od ćaleta zato što ste mu pojeli omiljeno parče hleba, okrajke, pa sad ne može da maže domaći sir i čvarke na nji'. A nekako vam se i čini da dok grickate hleb na putu do kuće, mnogo brže stignete kući, nego što vam je trebalo do pekare da dodjete. Tako da, možemo reći, da za ovaj ritual možemo da upotrebimo moto iz reklame za "Milka" čokoladu, malo izmenjen, naravno. "Jedan štrp, i kući ste".

Učestalo pitanje mlađeg brata ili sestre kad se tuširaš. Pre toga ide dva kuc, a posle otvaranje vrata bez čekanja odgovora. Čak i ako je odgovor ne, oni ce ući. Ne zanima njih to mnogo. Ipak su mali da shvate da ljudima ne treba ulaziti u wc. Na to ih keva izvlači. Al' kad njoj ulete, frka, dreka, vika i na kraju držanje 'slova'.

Savršena prilika za decu,momke,huligane najšireg spektra godišta (od 95 do ??) da malo divljaju po gradu,usput da pokupe neke patike,majice,dukseve,šuškavce i da uopšte pokažu kako će njihov homo erectus način ponašanja da promeni nešto u zemlji...Osim sto će njihovi roditelji,kao i naši,da pokrivaju stetu od 1.000.000e placajuci iz iovako praznih dzepova..
Nikad mi nece biti jasno zasto ne idu da pljackaju pekare,samoposluge,a ne parfimerije ili butike ? Ali cini mi se da su oni vise besni nego gladni..

Iako u političkom kontekstu dat izraz nema baš mnogo smisla, u svakodnevnom životu itekako ima. Dok Desankom Šakić pišemo, peremo zube, ili pak pucamo na koš (jelte, da ne bude da je samo za rukoblud), leva je rezervisana za otvaranje plastičnih flaša i konzervi. Lakše je i bezbednije podvući levi kažiprst pod okce limenke: pa šta i ako se zacepi nokat, ko ga jebe?!

Cezar - Dodje na cas, ispredaje i ode
Homer - Dodje i zaboravi sto je dosao
Terminator - Dodje, niko ne sme da mu zine i ode
Mumija - Dodje, zine i ode
Milicic - Dodje, izvredja sve zivo i ode
Sahista - Dodje, izgazi sve plocice u ucionici i ode
Hobotnica - Dodje, mase rukama (prema tabli, karti, ucenicima, vratima, prozoru) i ode
Obican politicar - Dodje i ne zna da ode
Dodik - Dođe specijalno na otvaranje vrata učionice
Kostunica- Ne zna da ima cas, pa i ne dodje

Rečenica kojom se služi zagriženi gejmer, kad mu udješ u sobu nakon neprekidnog višečasovnog igranja igrica. Naime, dotični je pušač, pa se još i znoji k'o debela Amerikanka dok čeka otvaranje mek donaldsa, a njegovi ne znaju da puši pa prska dezodorans da pokrije smrad pljugi, što kad se spoji daje neko isparenje slično onima koja možeš da vidiš u laboratorijama.

Metaforički apsolut potvrdne rečce "da" i, u zavisnosti od situacije i korisnika, sarkastična/polušarmantna reakcija ljudske jedinke na nasumičnu ponudu koja se ne odbija, bilo da je u pitanju kupoprodajna transakcija na relaciji prodavac ↔ klijent, odnosno funkcija džunior kontent kriejtr menadžera na zvaničnoj fejsbuk stranici "Skoz Dobre" pekare za 12.000 mesečno.

Jer utorkom imaš kadrovski popust na rol-viršle, sredom na picu. Malo li je na ovu skupoću, pitam ja vas?

To je kad imate neku glupost koju treba prodati ili na drugi način nekome uvaliti pa onda uz ime pustite priču da je to staro, provereno, leči od ovoga i onoga, koristili stari Kinezi i stari Grci, osnovano 1885 (mnoge lokalne pekare, npr) a u stvari "govno ko govno samo slatko" i drugačije pakovano. Najgora od svih je varijanta kad posegnete za tekovinama zapada ili pokušate da se igrate sa istorijom i stvarate privid od kog vam se povraća.

Sveprisutni trend. Od kretenizma traženja starije dame, galantnog gospodina, dopune i slatkog dečka na lokalnim tv stanicama se razlikuje po tome što voditelj takve poruke ne prima ili ne želi da čita. Obavezno je pozdravljanje gde swatka mawa iz naselja A pozdravlja smeđeg pantera iz naselja B, Veca-veštica preti Maloj veštici da joj ne krade nadimak, jer ga ona koristi otkad stanica jelte postoji, zatim crni zidar pozdravlja slatku pekarku iz pekare C, mama pozdravlja ćerku i njenog dečka koji su u drugoj sobi i slično.

Hleb sa pretopom je jedinstveni proizvod, patentiran od strane uzicke pekare "Dukat". Prodavao se iskljucivo u periodu od tri do pet ujutro, i iskljucivo pijanim omladincima. Za razliku od lepinje sa pretopom, hleb je mnogo veci, sa mnogo vise pretopa. Pored hleba sa pretopom istoimena lepinja izgleda fensi, kao najke prema starkama. Sto svakom postenom pankeru lepse stoji. Sem toga kosta skoro nista.
Kad je hleb bio 4 dinara hleb sa pretopom je bio 6.

U početku mladi ambiciozni ljudi. U želji da menjaju svet odlučili su se za težak korak - podučavanje i vaspitanje mladih generacija, otvaranje novih vidika mladim, vrednim ljudima željnih znanja. Kasnije gledajući svet koji su oni obrazovali, zadovoljni kao Aristotel rezultatima svog učenika Aleksandra Velikog. Svi oni imaju želju da zauvek ostave trag, ne samo u sećanju ljudi kojima su odredili životni put, već i kao primer za buduće naraštaje.