Logičan sled nakon rascveta kriminala.

Veza medju članovima porodice gde sa svakim kolenom raste stepen lenjosti, a samim tim dolazi do odlaganja i prenošenja obaveza na mladjeg od sebe ili na "crnu ovcu" u porodici koja radi za sve ostale.

Lik koji bleji na nesvakidašnjim mestima za razliku od regularnih prosjaka. Regularni prosjak, kao na primer ciganka sa detetom koje daj Bože da je živo, kulira na autokomandi i s vremena na vreme vas spamuje na prozor od kola, dok prosjak zajebant ne traži ništa. On i izgleda po svom stavu kao da ne traži ništa, samo stajlingom i mirisom apeluje da bi bilo lepo da mu date neki dinar. Neretko će se šmekerski nasloniti na zid ispred marketa ili se vrzmati oko picerije. Ako krenete da mu uvalite siću, koja se nakupla pored potošenih karata GSP-a i računa iz pekare u novčaniku, pogledaće vas ispod obrva i naravno neće reći ''hvala'' ili ''živa ti deca'', no samo nonšalanto ''hm'', kao da je hteo reći :''koji će mi kurac ovo''.

Fraza koja označava kraj našeg maštanja koje nema kraja.

Ganci baba iz suterenskog stana na Dorćolu, spečena u licu kao da je starila zajedno sa planetom. Visoka metar i po, glavu joj krasi marama podvezana pod bradom. Ne skida šlafrok od zenane, od obuće koristi isključivo papuče preko zarozanih dokolenki. Ne vadi cigaru iz usta. Ima plave oči.

Otvaranje tornja na Avali je obradovalo mnogo sveta: od političara do običnog naroda.

Svečanost su pratili i ljudi koji su zasigurno morali da pomisle :

-"Da nisu spucali ovolike pare u toranj ne bi morao da ležim u sobi sa još 6 nesretnika od kojih dvojica smrde ko sotone."-pacijent u bolnici (TV mu je iznad glave, odvrnut do daske, bolje toranj nego Farma

-" Jebem ti budale!!!"-žena koja čeka već mesec dana, zakazala je operaciju raka dojke

-"Brale, odoše amortizeri..." - svi koji se voze srpskim drumovima

-"Neće valjda sad da se sruši?!"-vozači koji prelaze "poluzatvorenu" i bezbednu Gazelu

-"Neka, lakše mi je kad pogledam toranj, napiću se kišnice!!"-stanovništvo koje leti ostaje bez vode

-"?????????"- Kosovo

Specifičan izraz koji se često sreće na vratima prodavnica, u autobusima, u kafićima, i ulazima zgrada, ispisan ručno ili odštampan, često praćen tekstom o inkriminisanom, društveno opasnom ponašanju pojedinaca. Nakon opisa bića krivičnog dela sledi i sankcija koju proizvoljno smišljaju vlasnici kafića, klubova...
Zabrana je već jasna reč u srpskom jeziku, a "strogo" i njegov superlativ imaju funkciju preventivnog delovanja na pojedinca, da do sankcije ne bi ni došlo.
Zabrana je ili stroga ili nije, ne poznaje gradaciju, kao što trudnica ne može da bude trudnija ili najtrudnija. Ili jeste ili nije. Sankcija je ta koja govori o strogoći zabrane.

U našem narodu sinonim za nekvalitetan život. Zašto je to tako nije mi jasno. Gledajući par džukaca koji se vrzmaju glavnom ulicom mog malog grada, došao sam do zaključka da je istina posve drugačija. Naime, pas (zvaćemo ga Mišo) crne boje, živi život kao lutalica. Iako mu status u našim očima nije zavidan, i nadležni ne čine ništa u cilju njegovog situiranja, čini se da to njemu ne predstavlja nikakav problem. Još ni jednom nisam prošao glavnom ulicom a da Mišo nije taslačio neku pohotnu kučku. Možda one nisu uglađene i fensi kao francuske pudle, možda se farbaju jeftinim bojama, ali poenta je da Mišo nikad nije suva kurca. Takođe, on nije ni mršav iako bi se to moglo očekivati od lutalice. Mišo nije gadljiv, strpljivo te sačeka da dovršiš burek na zidu ispred pekare, i zatim u slast pomaže onaj okrajak koji si bacio jer u njemu nije bilo mesa. Mišo nema problema ni sa kupanjem. Dok većina onih, koji svoj život ne kvalifikuju kao pasji, preko volje obave svoju nedeljnu dužnost, Šomi kupanje ne jebe i iz principa odbija pranje čak i vikendom. Mišo prezire njujorker fensere i iz tog razloga odbija da nosi odjeću. Mišo nema komplekse, i kod njega ona rabota slobodno landara i svima je na izvolte. Mišo je car i ja mu zavidim.

Reči kojima, prozivaš neku gojaznu osobu zbog njene kilaže.

Tradicionalno srpsko jelo, koje se nezaobilazno služi na svim izletima/ ekskurzijama kao vrhunski specijalitet.

Započeti dugotrajan i mukotrpan proces pregovora pri čemu se jedna strana trudi da ispuni uslove koje joj druga strana postavlja a sve u cilju ujedinjenja sa istomišljenicima i stvaranja jednog šireg entiteta u okviru kojeg će svi mnogo lakše postizati ostvarenje svih svojih, pojedinačnih, pa i nekih zajedničkih interesa, konsenzusom na najvišem nivou.

Nisu to klasični pregovori gdje su obe strane potpuno ravnopravne. Taj put jeste težak jer je strana kojoj se pristupa uvek na višem stepenu razvoja od ove druge i to više liči na otvaranje kutije prepune poklona, monetarne unije, pristupnih fondova, dobre zakonske i sudske prakse, međunarodne zaštite, sigurnosti i jednakosti. Rog izobilja, zar ne?

Odakle mi sada pade na pamet Pandorina kutija? Stvarno čudno...

Omiljena aktivnost ukućana baš u vreme kada umoran pokušaš da uhvatiš svoju zasluženu popodnevnu dremku, odgledaš seriju, opustiš se.

Kad ti telefon zaštopa, a ti, posto si skrolovao meni, i očekujes da će se aplikacija koju želiš da otvoriš naći na mjestu na koje si vec navikao, kliknuo si na to mjesto, ali meni se nije uspio prebaciti. E tad te to zajebe i iznervira do epskih razmjera. U većini slucajeva to bude aplikacija sa šifrom, što zahtjeva otvaranje nove aplikacije, što dodatno usporava rad, i po mogućnosti desi se da si otvorio igricu od po gige.

Ili očekuj bag, ili ćeš ti u toj nervozi (jer se to uglavnom desi kad se žuriš) da napraviš nešto što će da prouzrokuje bag. I telefon mora da ide majstoru neminovno.

Miskoviceva vakcina - vakcina koja ne brine samo o vasem zdravlju nego i o vasem budzetu! Uz potpisanu izjavu da ste istu primili a na dan vakcinacije vazi sledece:

10% popusta za otvaranje polise zivotnog osiguranja Delta Generali;
10% popusta za kupovinu motornih vozila sledecih proizvodjaca: Fiat, Alfa Romeo, Lancia, Honda, BMW, Mini Moris i Reno;
15% popusta za sve suhomesnate proizvode Juhor-a;
15% popusta za cuvenu Danubius testeninu;
20% popusta za sve proizvode obuce Beograd;
20% popusta za Nivea kozmetiku (za dame 25%);
20% popusta za sportsku opremu Nike;
25% popusta za mlecne proizvode u Maxi-ju, a 20% na sva kuvana jela u Tempu;
25% popusta na artikle u svim radnjama Delta City-a (Porodicni popust za kuglanu i bioskop je cak 70%);
i cak 50% popusta za garderobu marke Zara, Mexx, Escada i Jana (prodavnice u centru grada)...

Pločice od poda skoro do plafona, limena hauba sa crnim staklom ispred vas, na drvenom rafu iza stoji radio-kasetofon sa kog se čuje neki zidarski hit, desno od njega svež hleb a u gajbi u uglu desetak čaša jogurta.
Iz prostorije iza u kojoj se peče pečenje po narudžbini izlazi biće slilčno Milogledu Blafu (oznojeni čovek-bure sa brkovima i umazanom keceljom) i pita ,, Šta ćeš, komšija ? " dok otresa jednu o drugu ručerde i maša se špahtlolikog sekača za burek koji se na iskrivljenoj plehanoj površini sija kao zlato. Drugog nema i ne treba. Samo taj sa sirom..
,, Četvrtinu i dve mekike."
Zato što tamo još ima sveže mekike a to je ujedno i kraj celokupnog repertoara socijalističke pekare.
To da l si ti sposoban da pojedeš sve to, nema veze, tu rast cena kasni za ostalim ,,pekarama".
Sedeti unutra (na jedinoj, metalnoj stolici) je užitak za sebe, mada ko još sedi u pekari.

Sam u kući. Muškarac.
Gomila nečega na gomili nečega što prekriva ustajalo parče pice, par limenki piva i daljinski (nestao u toku trećeg sata). Prljave gaće na gomili nečega što se nalazi na nečemu što može biti, a ne mora, ventilator. Replika Keopsove (mada može biti i Kefrenove) piramide u sudoperi. U kupatilu je gomila nečega na podu, gomila svačega u kadi a u wc šolju kao da je neko upravo prosuo soc od kafe.
Mačka je pobegla od kuće posle dva dana.
Pas je (srećom) vezan lancem u dvorištu, pa su ga komšije (srećom) hranile iz sažaljenja.
Zlatna ribica prati dešavanja na plafonu istrobaljena na leđa i razmišlja o zelenoj travi doma svog.

Klokot brave, otvaranje ulaznih vrata i Bora Čorba otelotvoren u bradatog, poluupišanog-poluspermljivog predstavnika muškog roda, peva svoju omiljenu i najpotresniju baladu.

Odlična prilika da se obogatiš ako se baviš trgovinom. Toliko ljudi na jednom mjestu, mora neko nešto kupiti. Ne može da omane. Potrebno je malo smisla za biznis i dobra volja da bi preko noći obezbijedio sebi vilu u kojoj ćeš obavljati straobalno arčenje sa doseljenicama iz Rumunije dok se one dive tvojoj stožini i mole za još, a komšijina čeljad isprepadana, auto sa sve opremom, Armani odijelo i pešes 'iljadarki evrića u džepu, kavijar za večeru i putovanja oko svijeta. Zvuči puno bolje od uobičajene ishrane iz obližnje pekare tovljenjem sa jogurtom i kiflama, glađenja Milijaša i hodanja u istim pantalonama čitavu sedmicu. Još ako tome dodamo da sa svojim Kadet Suzom možeš da zbariš samo Milenu s pijace Arizona, onda se seoba čini kao racionalno rješenje.

Kazemo subjektu koji po ceo dan lunja. Mozemo ga videti na svakom mestu u svako doba dana i noci. Sve dogadjaje posecuje, uvek je dokon pa ga mozete zvati za poslove- od malterisanja do gustiranja kafe u 5 popodne.
Ima ga svugde, samo ne kod svoje kuce.

Slava je. Kuća puna neiskusnih alkoholičara, i svako traži klasična žestoka pića pravivši se da im prijaju, ustvari ih se gade. Na vrhu stola sedi stariji čovek, po licu mu se vidi da je iskusan u ispijanju pravih srpskih alkoholnih pića. I onda, sačekavši pravi trenutak, kada je video količinu neiskusnosti, video tvoj izraz lica, prevrtanje očiju i mumlanje sebi u bradu, začuje se grub, hrapav ali jak glas koji kaže: "Mali, baci ovde jedno s kraja frižidera!" Muk. Svi gledaju u tebe, pa u njega, pa opet u tebe pa se vrate na njega, kao na teniskom meču. Ti se nasmešiš, doneseš piće, začuje se otvaranje staklene ambalaže i prvi najslađi gutljaj.

Pojava koja se često dešava kod ljudi koji do kraja nisu upoznati sa sadržajem svog frižidera, već uvek uzimaju samo ono što im prvo padne pod ruku. Davno ostavljena plastična kutija sa 4 sarme od prošle zime ili komadom pečenja od pretprošle slave postaje Pandorina kutija iz koje vreba stravičan prizor, ali i potencijalni izvor velikih količina penicilina, s obzirom da je vremenom količina buđi nadmašila količinu sarme.