Mnogo mi je krivo što mi je novogodišnja noć postala dan kao i svaki drugi. Kad sam bila mlađa sa ushićenjem sam čekala da tata donese jelku iz podruma, pa ukrase, prskalice i rumunjske lampice. Novogodišnji program na tv-u me je veselio i zasmejavao, nisam marila što su sve to reprize, uvek iste skrivene kamere sa poznatima i nestrpljivo sam čekala svaki film u kojem neko spasava Božić. Ma radovala sam se svemu što sa sobom donosi Nova godina. Onda se ostarilo, uozbiljilo, kajgane više nisu kao nekad što su bile, umro mi je dvadesetpetogodišnji koker, ženka Alisa, prva ljubav Daniel se odselio u Holandiju, preminula mi je baka i pročitala sam "Otkomandu" na jednom smešnom sajtu. Ma i Internet kao takav me je počeo rastuživati, zbog njega ništa više nije kao što je nekad bilo. Ja se i dalje nadam da će ponovo u meni oživeti praznična euforija, da ću naći normalnog dečka kojem ću roditi decu, pa da ponovo gledam nekoga ko nežnim i nevinim okicama uz dečiji osmeh gleda bogat novogodišnji program, četiri skakaonice, kompilaciju najboljih poteza Novakovih u prethodnoj sezoni i tačno u ponoć hrabrog tatu koji baca petardu u sneg, nakon čega odmah ide u krevet da bi se što pre probudio i otvorio poklone od Deda Mraza. Sve je slađe kad si dete.
Ne dajte sebi da izgubite detinjstvo i novogodišnji duh... VESELITE SE!
Nekad davno beše neki mladi princ koji je tražio životnu saputnicu. Bio je odlična prilika za sve udavače, ali je imao mali nispe, pa su sve devojke posle jedne noći sa njim bežale glavom bez obzira. Posle dugog putovanja, vraćao se kući sjeban jer nije mogao da nadje onu pravu i da je kraljevski zadovolji.
Jedne noći je naišla velika oluja, kijamet na polju. Neku pozvoni na kraljevska vrata. Stari kralj je otvorio i video mladu, zgodnu, lepu i prsatu devojku koja tvrdi da je princeza iz udaljenog kraljestva. Uveli su je u kraljevske odaje i kad ju je video, mladi princ je odmah zabalio. Nije hteo da je trši da se ne bi opet razočarao. Stara kraljica se zato dosetila brilijantne ideje. Postaviće zrno graška i preko njega dvadeset dušeka i dvadeset jorgana, pa ako oseti grašak onda je to ona prava. Na gomili od dvadeset dušeka i dvadeset jorgana princeza je prenoćila. Ujutru, kada se probudila, upitali su je kako je spavala, a ona odgovori:
"Ma kurac sam spavala. Nisam oka sklopila, nešto me je žuljalo, sva sam modra".
Tada postaše uvereni da je ona istinska princeza, jer je kroz dvadeset dušeka i dvadeset jorgana osetila zrnce graška koje je nažuljalo. Princ je uze za svoju nevestu, jer se uveri da je od kraljevskog roda i da će moći da je zadovolji i da živi sa njom dugo i srećno.
"Sine, slušaj šta ti čika Toza kaže, kod žene prvo gledaj sise, a potom dušu", reče jednom meni jedan pametan čovek, tj. hodajuća enciklopedija za muško - ženske odnose po njegovom mišljenju. E, sad. Kao što je tebi mrsko da voziš auto koji barem limarijski nije u top stanju ( jebemu mater, niko ne vidi motor, svi vide tu limariju ), tako i devojke neće da hodaju sa sisama i dupetom za dečiju šaku. Može ona da turi i čarape, ali to neće doveka da traje. Vidi se to kad - tad. Da bi ulovile muški pogled, one se ne libe da odu kod dr. Jovana Pajića da im udari silikone u obe sise ili u guzove po simboličnoj ceni od soma jura po komadu. Mene zanima da li one imaju šta u glavi kad proćardaju toliki silikon? Pa, jeboga 'leb, sa tolikim silikonom mogu da predihtujem sve prozore u stanu, a ona ga skrlja samo u dva mesta, eventualno tri...
I da dodam. Silikone stave uglavnom one ribe koje povuku lepe oči na mamu, a sise na tatu.
Generalno, da sam ja plastični hirurg, otvorio bih kliniku, a snimio reklamu za istu u kojoj bi mi Sejo Kalač izdeklamovao slogan : "Ako nećete da izgledate kao da vam je tata poslastičar, dođite da vas predihtuje Dutjas Plastičar".
Pitanje kojim odgovaramo na neciju naredbu koju je obicno nezaobilazno izvrsiti.Treba naglasiti i ton kojim se izgovara,u vecini slucajeva povisen-kao vid bunta,a cesto i ponizan-kao vid nemoci,bez imalo sanse suprostavljanju.
(Kod kuce)
M:"Idi u prodavnicu i kupi hleb!"
A:"Zastooo bas jaaa?!"
M:"Pa ja ovde ne vidim nikog' drugog!"(U skoli)
P:"Hajde,sada ce da nam odgovara,evooo recimo A."
A:"Aaaa profesoreeeeee,zasto bas ja?"
P:"Pa zao mi je,neko mora,tebe sam otvorio."
Kaže se nakon što vam je nešto, posle dugo vremena, uspelo, ili nakon što su zakoni fizike važili u vašu korist, u nekoj situaciji.
A: Eheej, vidi! Otvorio sam lekove, ali ne na strani na kojoj je uputstvo. Mora da je Marfi spavao.
-----------------------
B: Fala kurcu! Ispalo mi parče, namazano paštetom, na suvu stranu. Mora da je Marfi spavao.
Nesto nepredvidjeno u zivotu...
Izdvojicu vam jednu vrlo intresantnu pricu.Bila ja na jednoj sahrani,i dodje jedan debeli pop da cita molitvu.Taman kad je otvorio usta okliznuo se i upao u raku i slomio ruku.Ozbiljno vam kazem.Umesto da svi placu svi su se iskidali od smeha,a pop je naplatio odstetu.
Kulturan izraz za obiti banku.
Prijateljica:Čula sam da ti je sin u Austriji, šta radi tamo?
Majka sina koji "radi" u Austriji:Evo juče mi se javio, baš mu dobro ide, skoro je otvorio banku gore sa nekim biznismenima odavde.
Prestati sa sakrivanjem i čuvanjem tajni, sesti ispred voljene osobe, pogledati je pravo u oči i priznati sve greške iz prošlosti. Katarzično iskustvo kojim se pročišćuje savest i učvršćuju međusobni odnosi.
- Kume, otkud ti? Šta će ti kofer?
- Sinoć sam otvorio dušu ženi, sve sam joj priznao: i za Maru, i Željanu, i obe Milice, priznao sam čak i za Mihajla iz trećeg srednje... izbacila me iz kuće...
- Pa jebiga kume, što si sve priz... kakav bre Mihajlo? Marš pederu jedan, neka te je izbacila!
1. Intro u dizanje ruku od nečega. A, u pičku materinu.
2. Odgovor prodavca na vaše "Dobro jutro" davne 1993.
- Si jeb'o sinoć onu?
- Ma jok. Odvedem je na Košutnjak, parkiram u neku mrakaču, krenem da je šašoljim a ona stisla noge, mamu joj jebem, k'o da zlatnu pičku ima. Ja navaljivao pola sata i kad sam video da nema 'leba, izbacim je napolje.
-----------------------------
- Dobro jutro, daćete mi...
- Žao mi je, nestalo 'leba, komšija.
- Kako, bre, pa tek si otvorio radnju, sedam i petn'es je. Kako sad da doručkujem leba i mast?
- Komšija, što bi rekla Marija Antoaneta: "Ako nemate hleba, jedite kolača" :evil smile:
- More, mrš, mamu ti jebem hohšaplersku!
Kada se nađeš u potpunoj banani, u muci i problemima koji izgledaju nerešivi, kada nemaš dovoljno ni da detetu ujutro ostaviš za kiflu kako bi barem nešto pojelo tokom prepodnevne nastave, a pri tome ne vidiš ni puta ni staze kojom bi se pomerio iz mrtve tačke, tada si u slepoj ulici, u životnom ćorsokaku.
O, naravno, nisi ti bezosećajna skotina, nalaziš svakojake izvore prihoda. Obezbediš svojima golu egzistenciju, tebi uzmeš šta preostane... a i koji će ti kurac više - ti si svoje ionako preživeo. Ali sve je to sitno, sve je to privremeno, poneko dežurstvo na glasačkim kutijama (nek' poživi Bog ove naše pederčine što svaki čas prave neke izbore), ponekad te stranka namesti na po mesečak dana da skupljaš smeće po ulicama, leti je fenomenalno - uvek ima više voća za branje nego voljnih ruku. Obećao ti je gazda i da smeš da pabirčiš krompir sa njegovih njiva kad on prođe traktorima...
A onda, kao grom iz vedra neba, otvori se široki drum pred tobom i pozove te stari poznanik, iz vojske, iz srednje, sa neke žurke, neko koga si sasvim slučajno upoznao i adaktirao kao finog ali beskorisnog. Pozove te i ponudi ti siguran posao, dobru platu i sigurnost. Magistrala bato, tvoje je samo da voziš u svetlu budućnost.
- Mare, šta ima?
- Nema ništa, radim trenutno u nekoj hamburgeriji, pečem pljeske...
- Jebote, kakve pljeske? Pa ti si završio Višu za kuvara?
- Jesam, ali nema posla...
- Slušaj, sedaj u auto, skupi familiju i na Ibarsku! Otvorio Rus hotel u Novom, ja sam direktor, taman mi treba šef kuhinje!
Butici koji imaju niže cene čak i od Kineza.
- Joj ženo, jesi li čula što se otvorio novi jeftinjak?
- Čuj čula, već sam bila tamo. Haljinice za sedamsto, tunike za trista, za dve hiljade sam se ponovila cela.
Zamislite jednu zelenu livadu i na sred te livade neku kamenčugu.
Na kamenčugi "sedi" jedan gušter, veseo, čio i razdragan. Najveća želja tog guštera je da se igra sa ostalim livadsko-šumskim živuljkama.
Ali, one jadne plaše se stranca koji je čudan i uz to i zelen. Zelen kao trava. Gušter je i dalje na onom kamenu, sam, ali ne "klonjava" duhom.
Da bi zainteresovao svoje buduće prijatelje za igru, pusti priču da je ovaj kamen ispod njega magičan i da on zna njegovu tajnu. Kamen ima sposobnost da pruži najlepše trenutke onima okupljenim oko njega. Ali gušter ne može sam da pretvori takav kamen u mašinu za večnu zabavu. Kamenu su potrebne još neke stvari, da bi gušteru i ostalima pokazao svoje lice. Ali gušter ne zna koje su te stvari. Možda ih ostali znaju.
I tako, dođe prvo zeka kao glavni livadski šmeker i donese cvet maslačka i stavi ga na kamen. Onda se pojavi pčela i pljune malo nektara na kamen, a za njom krene dobroćudni vrabac i stavi na kamen grančicu od vrbe.
Tako redom je svaka životinja stavljala na kamen baš onu stvar misleći da kamenu samo to fali da bi se otvorio. Nove stvari su privlačile nove životinje koje su za sobom donosile druge stvari.
Na kraju priče, supa od kamena i ostalih stvari je stvarno postala magična, jer su se gušter i ostale životinje srećno zabavljale oko nje.
Više o tome: ovde
Klasičan primer supe od kamena je www.vukajlija.com
Naziv za oldskul kuburetinu duge cevi, najsličniju nečemu čime su komandant Mark i Vukovi s Ontarija tamanili crvene mundire. Naime, ledenjak se punio barutom, pa onda ekserima, što ga je činilo mini topom.
...
...
...
Kao i svo oružje iz tog vakta, ostalo je poznatije kao naziv za dobru kurčinu.
- Znaš li ti mala da je moj askurđel ledenjakom usmrtio dahiju što mu je danak prevelik udario? Posle je prebego u Podgoricu i otvorio apartmane.
- Kako zanimljivo. Znači ustrelio je nasilnika?
- ... Dadada. Baš sam to htio reći. Tako ga je ubio.
Za jednog tinejdzera... Odmah sam pomislio predobro.(JEDINAC)
Ali gle'aj sad. Ima prednosti i ima mane.
Pocinje razmisljanje kako ce da piče zurke svako vece, bice svasta. U glavi se vec razvija film kako to moze da izgleda. Prvo vece proba, ortak dolazi da uzivamo, slusamo muziku, pevamo... Napijem se kao konj, pocinjem da se derem, nastaje sranje. Komsija se probudio negde oko dvojke, hoce da jebe milu majku, dete ne moze da mu spava. Ispao fer, upozorio, mi isto- ucutali. Ali komsinica nije ni casa casila, pozvala policiju. Plavi dosli za 15 minuta, rekli da ce da privode samo ako jos jedan put cuju nesto za ovaj stan.
Budim se glavobolja, gladan sam kao konj, sta cu da jedem kad nista ne znam da spremim pod milim bogom. Kuca smrdi na alkohol i dim od cigare, tepih neko progoreo cigarom. Sporet kao usran, onako pijan sam probao da kuvam vino po nekom specijalnom receptu, pa iskipelo i sasusilo se. Vec vidim cala kako zateze desnicu da me opizdi.
3 dana sam na lisnatim pogacicama iz pekare, prebledeo skroz, a hleb od pre 3 dana se ubudjao. Cela familija zove da ispita kako je kod kuce kad su matorci na odmoru. Dedi sam 5 puta rekao da me vise ne zove. Svaki put pita- je l' juris kurve kad si sam? Meni dokurcilo, na kraju sam mu rekao:"Ne jurim deda, okupljam". Kuca smrdi, puna je prasine, sad u nju ne bih pustio ni koze da borave 20 min. Ne bi ni usle, navikle na stalu, cistu i urednu. Bube se skupljaju na hranu koju nisam sklonio sa stola. Frizider sam zaboravio da zatvorim peti dan, otopio se, hrana se ubudljala, gadno mi da je pipnem. Samo sam zatvorio frizider i od tada ga vise ne otvaram, cekam da keva dodje da ga ocisti. 6. dan sam sjebao sve pare po diskotekama, pa sam otisao kod dede i babe da rucam i da se finansijski oporavim. Vracam se u brlog, ups, moj topli dom, a topao je jer nisam otvorio prozore posle spavanja, kad sam usao u sobu ugusio sam se. Prasine na sve strane, krs po sobi, sve stvari su mi prljave, sudova cistih vise nema...Pesacke zone po kuci vise nema, saplicem se o limenke piva, neke nisu prazne... Zivim sa minimalcem, gledam da skrpim do sutra, a trebalo je da mi ostane para za Andrleht. Do ujutru sam na vukajliji, juce mi pukla sijalica u 4 ujutru, i zvonio fiksni telefon 2 puta i prekinuo. Usro sam se, otisao odmah da spavam... Zovem mamu telefonom, molim je da se vrate, nedostaju mi...
Mozda ipak nema prednosti.
Pokusao sam da definisem kako to moze da izgleda kad si kao jedinac navikao sve na tacnicu, al' ko ce da je postavi kad si sam. Generalna proba, za mesec dana stanujem sam u Beogradu zbog fakulteta...
Ocena koju su redovno dobijali,u razredu dobro poznati,dupeuvlakači,šlihtare,poltroni,kako već 'oćete.Koji su ujedno bili mamini sinovi....
U školi :
Periću 5.. Evo i jedan plusić ovde zato što si mi doneo dnevnik i otvorio vrata.
Back home :
Šta si dobio na pismenom iz matematike sine ?
5+ mama,dala mi učiteljica 5+.
Ti si mamin siiiin,samo ti slušaj mamu,a ne da budeš alkos k'o tvoj ćale ...
Našao mu je slabu tačku i sad ga lagano loži...
- Gde će Gogo i Kikić?
- Gogo ga naložio da mu objasni nešto kod njegovog auta, heheheh...
- Jao, ovaj je lud za svojom mašinom... sad će oplesti priču.
- Otvorio ga je ko dete bukvar.
Fino je to i lepo kad nešto ima simboličnu cenu, ali j*bi ga, nije za džabe. Prema istraživanjima MSP-a (MSP-moja slobodna procena) manifestacije koje bi umesto da su džabe , imale simboličnu cenu, bile bi 73% slabije posećene...
Živa istina, bar u državi Srbiji.
-E, Marko, hoceš da idemo danas na bazen, danas se otvorio, pa je...
-...Džabe? Može, idemo...
-Nije džabe, ali cene su simbolične, samo 50 dinara.
-Ma zaj*bi to, kuliraću ceo dan u kadi, to mi je isto...
Ništa nas ne sme iznenaditi.
Spremno dočekati svaku nevolju i izazov. I fizički i psihički biti pripravan na sve.
-U prošlu subotu sam prodao kravu na vašaru.
-Opaa! Ajmo da častiš...
-Častio ja na licu mesta. Pravac pod šatru sa ortacima, pevaljka na sto, mi pod stolom, kurave oko nas ko hijene kad osete plen.
-I? Jesi se otvorio?
-Ču otvorio? Ode krava ko da je bilo nije...
-A šta kući? Mislim, kad si došao...
-Došao sam u zoru. I bio sam u pripravnosti. Ćale je čuo da sam sjebao lovu i čekao me iz vrata u zasedi, s nekom letvom.
-Auu!
-Pa da, i njega sam eskivirao, i nastade jurnjava po dvorištu, kad iskoči deda iz štale sa govnjivim vilama u rukama i viče ''Teraj ga na mene, da mu ja presudim!''
-I deda bio u pripravnosti, a?
-Iskustvo brate. Tako je on i ćaleta sačekivao, a i njega njegov ćaća.
-I?
-Pet šavova i sepsa za dlaku...
Dođe tako, ničim izazvan, u momentu kad si najranjiviji, dok balansiraš na ivici jave i sna, taj strašni momenat spoznaje. Budi siguran da psiholozi za to imaju i stručni naziv, ali, ko jebe psihologe, ionako nijedan nije tu pri ruci, na noćnom stočiću, kad kao iz praćke izbačen, doskočiš u javu sa teretom razumevanja većim od one kugle za rušenje zgrada. Ovu nejednačinu ćeš morati sam da rešiš.
Uz užasnu tahikardiju, shvatio si da je Deni iskočio iz aviona i da mu se padobran nije otvorio, da je gledao kako mu se zemlja približava brzinom za čije izračunavanje formula u tom momentu nije bila bitna i da je poginuo, ej, poginuo, nema više, ćao zdravo, gotovo. Ko bi rekao da on, onako neodgovoran i neozbiljan, može da uradi nešto tako ozbiljno kao što je umiranje.
Skoro kriknuvši, razumeo si do kraja strašnu istinu da Katarina nikada nije udahnula vazduh, da ove godine neće krenuti u peti razred.
Nisi shvatao šta znači ostariti. Još se nadaš da te tek čeka milion mogućnosti, sportova u kojima se treba oprobati, dubina do kojih treba zaroniti, veština koje treba naučiti... Neće da može, prošao voz. Evo ti na!!! Sad znaš. Budi se!!! (budan sam)
Stani. Udahni. To je samo muzika. Hvata te nespremnog. Laže te, tu u mraku, jer zna da u senkama ne vidiš detalje. Ne vidiš veličinu. Ne vidiš drugu stranu. Osvrni se, tu, sa desne strane... To je to, to je kontraritam. Tu je ženska pevnica, odgovor na napev. On povede, ona odgovara. Skoro pa harmonija. To je to... Diši. Spavaj. U redu je. Sve je u redu.
- Tata, hoću na tvoja ramena.
- `Ajde penji se. Šta radiš gore?
- Pokušavam da dohvatim zvezde!
- I, kako ti ide?
- Ne mogu da ih dohvatim, još su previsoko.
- Nema veze, nastavi da pokušavaš.
Pojava koja živi svuda, nalazi se svugde i jede sve što može da se svari. Uskoro ćemo ih nalaziti i pod krevetima, na ormanima, u plakarima, u kinder jajima kako sklapaju igračke..Otvaraš ostavu i vidiš unutra porodicu nasmejanih Kineza, musavu dečurliju, trudnu ženu i muža koji pokušava da ti objasni na nekom engleskom narečju kako se on tu u stvari naselio, jebiga nema čovek gde a ti u ostavu retko i zalaziš..
Za kupljene patike u kineskom šopu dobiješ i Kineza gratis, a ako kupiš i jaknu dobićeš celu porodicu. Naravno, sa trudnom ženom. Ako ti je nestala neka hrana u toku noći, pojeo ju je mali Kinez - zaključao si stan, nije mogao nikuda da udje..Ali nije ni morao - živi od prekjuče u frižideru.
- Majstore šta je sa tv-om, što nema slike?
- Ja ga otvorio, kad ono mali Kinezi se igraju sa kablovima..
- Ali majstore, pa ovo je plazma tv!
- Znam, kažu tata i mama (trudna) žive u kućištu od kompjutera, nije bilo mesta pa su morali u tv..
