Motiv za kurčenje u čekaonici biroa rada.
(čekaš 3 godine za posao molera? hahahaha jado! ja bre čekam 6 za inžinjera, ejjj!)
Bio jedan lik , imao 20-tak godina, živeo u selu Babušnica. Nije išao u školu nikad, bavio se zemljoradnjom i stočarstvom... Jednog dana otac hteo da ga zaposli bilo gde, ali pošto nije znao ni da čita ni da piše, išlo je malo teže. Pokušao je u pošti. Otišao na razgovor, hteo da raznosi poštu, jer je znao celo selo, ali su mu rekli da pošto ne zna da čita i piše, to je nemoguće i nisu ga primili. Otišao je u Ameriku kod jednog njihovog prijatelja koji je vlasnik nekog malog restorana, a kako je bio nepismen, mogao je da bude samo kelner. Radio je odlično svoj posao i posle par godina postao je šef restorana, a i miljenik gazde. Kad je gazda umro, ostavio mu je restoran, a on je nastavio da radi još bolje i zatim otvorio jos par istih restorana na boljim lokacijama, pa onda jos par... i tako postao vlasnik lanca restorana. Radio je dalje, napredovao i ubrzo otvorio prvi hotel, zatim još jedan... postao je milioner do svoje 40te godine. Zatim je stavio sve to na aukcijsku prodaju za 100 miliona dolara. Brzo je našao kupce... Kad su došli sa advokatima da potpišu ugovore i primopredaju, on je pozvao advokata da potpiše umesto njega. Pitali su ga zar ne želi sam da potpiše to? Kad je rekao da ne ume da čita i piše, bili su u neverici! Tad je novi vlasnik rekao: "Sve ste ovo stvorili, a ne znate da pišete i čitate gospodine! Pa to je neverovatno! Zamislite šta bi tek bili da ste znali da čitate i pišete?! Gde bi vam kraj bio!
On se malo zamisli i jednostavno reče: "Pa bio bih poštar u Babušnici..."
Još jedna savremena narodna izreka koja u kombinaciji sa svojom bliznakinjom ''Šta zna svinja šta je dinja'' na veoma slikovit i poetski način pojašnjava zašto televizor, fen i jebeni otvarač za konzerve ( kao, uostalom, i same konzerve ) nisu baš za sve ljude. Takvi treba zauvek da ostanu na svojim brdima i love zalutale putnike-prolaznike za svoju kolekciju ljudskih kostiju. Njima ne treba civilizacija, tehnika, kultura. Koji će im kurac telefon, kompjuter, brijač – oni to nikada neće razumeti. Ne znam. Možda je to, ustvari, i dobra stvar ( jer : čemu jebeni Ivan Ivanović svake nedelje uveče i Ana Štajdohar sa svojim bendom ?! ). I jednoga dana, kada budu umrli u svojoj 45-oj godini ( jer : čemu taj Vitamin C? ), neće morati da brinu za ''civilizovano'' mesto na onom svetu - ostatak plemena sa kojim su živeli će ih verovatno ostaviti da istrunu negde u nekoj vodi ( jer : čemu ašov ? ), obzirom da vatru još nisu otkrili.
Prisetimo se za kraj i čuvene scene iz dojajnog filma ''Tri karte za Holivud'' i prognostičke replike Branislava Cige Jerinića : '' Ako ovo jedu i piju ( amerikanci, žvake i koka-kolu ), mora da se zarati ''. Ja sam završio.
- E, brate...Kad ćeš da mi vratiš onaj MP3 što sam ti pozajmio još pre dva meseca...?
- U, tebra...povodom toga...Ovaj, znaš...ja sam nešto pokušav'o da prebacim na njega i...Ma, jebiga...ništa mi tu nije bilo jasno...Jebote, stalno mi iskakao neki 'EROR' i ja rek'o baterija, pa ga otvorio...I gledam ja tako 'de da stavim novu a baš majka tad napravila neku gibanicu i donela jogurt a meni se baš nešto...
- Dobro, brate. Shvatio sam. Onda mi do sutra donesi 60 eura...
- Što, bre?!
- Zato što bi, da ti dam, i jebenu žvaku pokvario, majmunčino...!!!!
Nadrkan. Lišen pozitivne energije.
Pod konstantnim naponom.
- Mišiću moj.
- Pusti me.
- Amose, šta ti je?
- Nije mi ništa, pusti me.
- Znaš da ne volim grub ton. Šta sam ti ja kriva? Jesam li nešto pogrešno uradila?
- Nije do tebe, posvađao sam se sa Benom na krv i nož. Izvini, ali mnogo sam naelektrisan.
- Nemoj na mene da prebacuješ te elektrone, nisam ja tvoj galvanometar.
- Ae bre ne lupaj!
- Kakva si ti svinja!? Ja želim da ti pomognem a ti se izdireš na mene, vređaš...
- Ako stvarno hoćeš da pomogneš, skidaj gaće ili donesi kuhinjsku krpu da mi ga razelektrišeš.... nakon dva minuta, čovek koji je otvorio vrata bio je prestravljen prizorom ...
Amos: Napolje, matori perverznjaku!!!
Bendžamin Frenklin: Da li je to bio ELEKTRICITET?
Jedino piće za koje malo ko gleda starost, a i ako se popije neko staro, nikoga nije briga.
Situacija 1
Domaćin: "Vidim da nešto piješ. Šta si to uzeo?"
Gost: "Otvorio sam onu flašu vina tamo."
Domaćin gleda tu flašu: "Aaaaaa! Oovo je iz 2005!!!! Šest-pet godina staro vino si ispio!!!!"
Počinje tuča.
___________________________________
Situacija 2
Domaćin: "Vidim da nešto piješ. Šta si to uzeo?"
Gost: "Pijem neko pivo što sam našao."
Domašin: "A, pivo? Dobro, dobro..."
Igrom slučaja, gost je nabrzaka popio pivo iz 1992, prošvercovano iz Nemačke.
Kao i svaka prosvetna, srednjoskolska ustanova obrazovanja, u kojoj ,,nema'' mita i korupcije. Naravno ne placaju se ocene kao u nekim drugim ustanovama, nego se ovde rukovode veoma jeftinijom metodom. Dovoljno je samo da pozovete nekog uticajnog coveka koji je nekim slucajem vas otac, ili majka, i ocena ce iznenadno velikom brzinom da se popravi na onu koja je toj uticajnoj osobi zamisljena. Naravno nista od toga nije ilegalno, jer se navodno ta uticajna osoba ,,druz''i ili sa predmetnim profesorom, ili sa nekim funkcionerom skole koji moze da utice na ocenu. Takvo ,,ocenjivanje'' je veoma zastupljeno kod dece ciji je tata, npr. doktor, politicar, advokat, a u nekim slucajevima cak i glavni ,,baja'' u gradu. Tu skolu pohadjaju, na pocetku sve vrste djaka:streberi, ,,sinovi'', ,,cerke'', ovima kojima nije stalo do skole, genijalci, smekeri, ,,baje'' u gradu... Iz takvih skola niko ne izlazi normalan, jer se skoro niko normalan i ne upisuje u takve skole. Naravno postoji izuzetaka, ali oni se posle nekog vremena prebace u druge skole, jer su se pokajali, ili su pak i oni ludi pa ostaju u njima do kraja.
Za vreme malog odmora u jednoj Gimnaziji u Srbiji:
Do grupe ucenika dolazi tatina ,,cerka'' sa recima:
N: Jaooo, znate sta ima novo zakljucio mi je 5 iz geografije.
Grupa: Kako bre???
N: Pa lepo odnela sam mu svesku da pregleda, i pitao me je nesto malo iz novog gradiva.
G: Samo to?
N: Ma ne, malo pre u hodniku mi je rekao da sam slatka, da se lepo smejem, i otvorio je dnevnik i upisao jos tri petice i zakljucio pet, naravno posle toga je dodao da mi je tata veoma kulturan, i druzeljubiv covek.
Seoski izraz za opisivanje sitnog intereždžije. Onaj tip ljudi kod kojih ne važi ona narodna kako si posijao, tako ćeš i požnjeti, već samo ''gdje sam ja u tom posliću''. I rođenog ćaću bi prodao, samo da se ugradi.
- Batice, čuo sam da je Bole otvorio apoteku, kažu razradio posao samo tako...
- E pa vjeruj ti, taj zna đavola na ledu potkovati, toli otvoriti običnu trgovinu... K'o da tu treba neka pamet.
- Ma jes vala, al' garant je on tu nešto i smutio, pa ljudi su tolike godine u poslu, i opet ne mogu sa njim...
- To sigurno, znaš ti da njemu kad kokoš ne snese dvoje jaja dnevno, odma' je kolje ili proda...
- Jes vala, tačno sam serbez otkad sam se klonio lopova.
U eri socijalnih mreža i digitalnih novina svi imaju priliku da prokomentarišu određenu vest ili novost, manje-više, komentari su različitih smerova ali na istom pravcu....osim jednog zajebano-načitanog intelektualnog komentatora koji vreba iz zasede čekajuci da se bagra ispuca iz prve a onda im ga svima uturi kao Barsa Milanu na 4:3. Bar on misli da je tako.
Novine: NATA BEKVALAC VIĐENA SA NOVIM DEČKOM
1.komentator: Boli me baš tuki
2.komentator: jebote ovu nema ko nije prelež'o
3.komentator: meni su ona i Dača bili super par
4.intelektualni komentator: I vi ovo zovete vest? Nikad ne bi otvorio da pročitam da nisam mislio da je unutra porno snimak dotične.....stvarno ne mogu da verujem šta vi nama servirate, a gde je tu Veber, Kant, Šušnjić, Sartori, Lajphart, Dal, Dajamond, O'Donel, Diverže, Ivan Krastev, dolce vita, happy hour, all inclusive i naravno Džej?!! Izem vam vest i aktivaciju mozga!
smo ustvari svi mi kad smo bili manji (osnovna škola), jer nema tog sporta koji nismo počeli da treniramo. Za sve smo talentovani na 2 mjeseca, ali onda prekinemo i nadjemo drugi sport za koji smo još talentovaniji i koji je korisniji od prethodnog.
2.Februar
A: Majko, otvorila se škola košarke u našoj sali, 15 eura je članarina. Mogu li?
B: Ajde možeš ako voliš vala, nije problem, davaću ti.
_________________________________________________________________________2. April
A: Majko, mogu li da treniram Taekwondo, otvorili su ovamo kod škole?
B: Zar nisi trenirao košarku??
A: A ovo mi je bolje, mogu da se branim ako me neko dira.
B: Ajde i to vala, korisno je, može...
_________________________________________________________________________
2. JunA: Mama, znaš li kako je dobar fudbalski klub otvorio školu kod nas tamo?! Vau, baš je super, utakmice, treninzi...??
B: Aooo, ti si za sve talentovan, pravi multitalenat, prvo si košarkaš, pa karatista, ne znam ni ja, pa sad fudbaler. Još malo ćeš bit' i vaterpolista!!!
A: Pa....
Izgovor ćaletu da proždere sve po frižideru. Rok trajanja je možda prošo, a možda i nije, al slast nije prošla.
- Ćale, de je ono pola torte od rođendana?
- Počelo da se suši, ja pojeo da se ne baci.---
- De je ono pivo što sam otvorio juče?
- Ja popio, počelo da vetri. Da se ne baci.---
- E, javila mi se na Fejs Mira is srednje.
- Oho, kakva je sad? Ekstra riba bila, al nije davala ni za živu glavu.
- Sad je na izvolte, al propala. Treba se vidim s njom, što kaže moj ćale da se ne baci.
Stavljanje sagovorniku do znanja na kulturan način da prema njegovoj priči ne pokazujete nimalo interesovanja, te je komotno može odmah prekinuti.
- Brate, što me juče dodala ribica na fejsu, mislio sam prvo da je lažnjak, a onda sam otvorio slike i bum! Sine, znaš kakve sisetine ima, bruka! Kad sam se uverio da je pravi profil, upadnem joj na čet i...
- Matori, koliko je sati, u pola jedan imam zakazano kod urologa.
- Dvanaest i dvadeset, sačekaj samo da ti dovršim priču. I napišem ja njoj "Lepotice, otkud to"...
- Matori, kako ne kontaš da me boli kurac što si našao neku fuficu na fejsu i što se jebavate tastaturama po celu noć! Imam ja i svojih briga!
Veoma rasprostranjena sorta ljudi. Ima ih svuda, a prepoznaju se po svojim pričama. Lažu čim zinu. Ne zlonamerno, uglavnom ne žele nikome zlo, već samo žele da uzdignu sebe u tuđim očima. Nažalost, uglavnom sledi kontraefekat.
Prema istinitoj priči...
Prošle godine, kada sam leteo avionom u Ameriku, bilo mi je vruće, pa sam otvorio prozor. I tako, dok mi je ruka bila na prozoru, zapalio sam cigaru, ali mi je slučajno ispao zlatni zippo upaljač kroz prozor. Sad, meni nije do upaljača kao do materijalne stvari, ali upaljač ima jako sentimentalnu vrednost, pa je ćale organizovao poternicu. I, mo'š misliti, kada su mi vratili upaljač, rekli su mi da je pao tačno na ajkulu i tako smrvilo sve njene kosti i ubilo je na licu mesta. Haos, brate.
E, a ove godine sam bio na moru na jednom ostrvu, sa svojima. I poslednji dan, imali smo let za Beograd popodne, zapravo predveče nešto. Ali od kako sam ustao ujutru, ceo dan sam imao taj neki loš predosećaj i nekako sam uspeo da nagovorim moje da krenemo ranije kući. I bio sam u pravu u vezi predosećaja, jer čim smo uzleteli, desio se Cunami i sravnio celo ostrvo !
Jedino istinito ovde jeste to što je lik ovo stvarno ispričao.
Najveća mana studiranja.
Do ispita imam 20 dana. Knjiga ima 400 stranica, znači da učim 20 strana dnevno. To je pičkin dim.
Dan 1 : Nisi otvorio knjige. Ma ima 20 strana u onim predgovorima, neke strane nisu ispisane do kraja. Pa onda literatura, i beleška o autoru knjige. To je taman za ovaj jedan dan što sam izgubio.
Dan 2 : Opet nisi otvorio knjigu. Ih, jaka stvar da li ću učiti 20 ili 22 stranice dnevno. Isti kurac.
Dan 3 : Knjiga se opet nije ni takla. Hajde Boga ti. Učiću 25 strana dnevno.
Dan 4. Može i 28 dnevno.
Od 6 do 10 dana prelistaš je nekoliko puta. Nešto malo naučiš, pa dva dana odmaraš.
11 dan : Ma Mile je položio prošli rok. Pitaću ga koja su nejčešća pitanja koja se postavljaju. Nisam lud sve da učim. Dosta mi je šestica, ne moram desetku dobiti.
12 dan: Podvlačiš ono što ti je Mile rekao da je važno.
13 dan : Izbacićeš nešto i od toga što je podvučeno. Uzdaj se u sreću.
14 dan : Večeras izlaziš. Ubiješ se ko stoka.
15 dan : Mamuraš cijeli dan. Kad odmamuraš izađeš opet uveče. I opet se ubiješ kao stoka.
16 dan : Imaš još jači mamurluk, nego juče. Kada dođeš sebi nakrkaš se i zaspiš.
17 dan : Celi dan se kaješ i govoriš da ti se ovo neće ponoviti.
18 dan : Zove te Pera da mu pomogneš da prenese regal s prizemlja na sprat. Posle toga ideš da učiš. Sebe smatraš novim Teslom, i govoriš da ti to ipak možeš naučiti.
19 dan : Učiš , učiš, učiš...
20 dan :Učiš , učiš, učiš...
ISPIT :
Padaš i kažeš da imaš 20 dana do novog roka.
Čest izraz za nekog ko ne ceni tuđ novac, ali zato kada treba svoj dinar da da onda je to katastrofalno teško da uradi. To su uglavnom ljudi koji nikad nisu radili, i onda su se jednog dana zaposlili i shvatili šta znači zarađivati sebe za život, daleko bilo da su morali od svoje plate da nešto doniraju za kućni budžet. E onda vrednost njihovog dinara premašuje vrednost kuće s placom.
Ekipa koja se manje više svaki dan okuplja i bleji, jede, pije iznajmljuje Sony playstation svako daje koliko ima, a to je uglavnom manje više jednak iznos. I sve je bilo kul dok ortak koga je keva finansirala nije našo posao. E onda je on krenuo da ustaje ujutru, da ide na poso, tamo radi i provodi vreme, keva u međuvremenu prestala da mu daje novac, veli ima svoj posao... i onda kada bi se isti otvorio za 100 dinara, svima bi preselo koliki je on dobrotvor, da dok ga ne bi kao ktitora hrama Svetog Save upisali u knjigu utisaka, ne bi se smirio.
Poduhvat koji primenjuju roditelji, majke češće, i pri tome se upinju da zvuče ultrapedagoški i da svaki prekor koji upute detetu okite opravdanjem.
Svaka, ili svaka druga reč, para uši nedužne publike koja nehotice prisustvuje sceni koja je za mučna dete. Povremeno roditelj poistovećuje vaspitanje i pridikovanje sa dresurom.
Zavali se i po ćuška, počupa se kosa i sl. Ali se i to opravda („Ne znam šta ću više sa tobom, pa 100 puta sam ti ponovila, valjda ćeš ovako lakše da upamtiš...“) i umekša.
Koriste se birane reči, svaka druga je „molim te“ i uopšte, nehotočna publika može da zaključi nakon prve dve desetinke da „molim te“ se u toj kući nikad ne izgovara, da se retko komunicira smirenim tonom i da je dete naviklo na batine.
Kulturna majka :“Sergej, ne pipaj, to je prljavo puno je bakterija“
Sergej : „Mama, gde vode ova vrata?“
(Pljas po glavi, jer ih je već otvorio)
KM : „Kakva vrata, neee, zaaatvoriii!!!! Sergej, dušo, nemoj da ponavljam, rukice nemoj u usta“
S : „Kupi mi čokoladu“
KM : „Molim te, kaže se: molim te, kupi mi čokoladu. Kupiće ti mama, ali su ti sada ruke prljave....“
(Pljas po glavi, Sergej je preturio plastičnu stolicu)
KM : Nemoj tako agresivno, Sergej, nameštaj mora da se čuva. Baš takvu stolicu imamo u dvorištu...“
S : „Mama, ali ova ima sve četiri nogare!!! Vidi. “
KM (seče vene)
Uobičajen naziv za muškarca u portabl varijanti.
Ono što odlikuje ovu specifičnu felu ljudi jeste kompleks niže vrednosti koji je izraženiji što je visina manja.
Fetiš mu je pucanje filma kod zaposlenih.
Lečenje se primenjuje samo ako dobiju visok položaj u firmi jer tada imaju na koga da se iživljavaju. Još ako ima zaposlene koji su veći od njega znači da mu je kašika upala u med. Bitno je izbaciti sve iz sebe i da se dingospo oseća bolje. Svakodnevnim rasterećenjem od stresa na poslu, to je čak i medicina potvrdila, prckovići imaju znatno duži životni vek od običnih radnika.
Pre neku godinu sam video i primer u životinjskom carstvu.
Jedna dobrostojeća gospođa je šetala svog pekinezera po kraju i naišli su na bernandinca koji se leškario u hladu. Dok je pacov od psa besneo i otimao od povodca, rundo je samo otvorio oči i gledao. Umesto da začepi i produži dalje, on je nastavio i dalje da laje i da mu se približava. Ovaj je i dalje kulirao. Mali je sad počeo na sve to i da pokazuje zube. U trenutku kad je ogromna šapa počela da se diže sa zemlje, pekinezer je već ubio šturu i počeo je da cvili. Gazdarica je povukla pseto i nastavili su šetnju dalje. Bernadinac je opet sklopio oči. Pošto su odmakli jedno deset metara iritirajući lavež se nastavio, a ovaj je samo okrenuo glavu ne otvorivši oči.
Rečenica koju uputite osobama kojima čitaonica služi za tračarenje, koje uvijek imaju nešto bitno da kažu, a što se ne može reći niđe bez đe neko uči. Naravno, svi smo svjesni da normalan govor niti privlači toliko pažnje niti ometa koliko šaptanje. E, onda, prije nego što ustaneš da mu začepiš usta (najčešće nije "njemu" nego "njoj", nego da ne rizikujem komentare kojih će svakako biti), lijepo postaviš ovo pitanje.
Čitaonica, vrlo bitan ispit, sat pred početak, nijesi otvorio/la knjigu ili skripta a moraš to da zgumaš u mozak kako znaš i umiješ. Likovi: Osoba A, Osoba B, masa, ti.
(Svjetla, muzika)
Osoba A: Snaš li ta je Pranko opet upio ot patina onog plesavok Ćorća?
(Kada šapćemo zvučne suglasnike, čuju se kao bezvučni, izgovorite ovo gore i skontaćete)
Osoba B: Ne vjerujem, to neko laše, rekao je ta će ta se smiri...
Osoba A: Moše piti... Neko, kakvu sam ripu kletao tanas u kratu, pompa!
Osoba B: ssasadsdgerhtzjnghjgznikhu?
Osoba A: gffdhztuukgndbsdgsrawthlkbhf.
(Neko iz mase ih pogleda ali ne reaguje)
Osoba A: šušušušušušušušššušušu
Osoba B: šušuš ahahahah, šušuš hah hahaahahahaha...
Ti: Izvinite, da izađem ja ako vam smetam?
Cooler master je osoba u stanju da iskulira bilo koje desavanje u svojoj okolini i to sa savrseno razmumnim, uglavnom trazenim i veoma kratkim, obrazlozenjem.
zzzzzzzzzz (cuje se zvono na vratima i budi me) Cekam neko vreme u nadi da ima jos nekoga kuci ko bi otvorio vrata ... Polako se dizem iz kreveta, navlacim trenerku da prikrijem jutarjnu erekciju i odlazim da se umijem.
Nakon par minuta otvaram vrata ...
Veseli cigancic: Dobar dan komsija! Javno komunalno preduzece vam zeli srecnu novu godinu ... i vama i vasoj porodici (govori nudeci mi novogodisnje cestitke)
Ja: Cekaj tu (odlazim do sobe i donosim simbolicnu sumu novca)... Izvoli!
Veseli cigancic: Hvala! Da zivite u sreci i veselju, da vas zdravlje prati...
zatvaram vrata i cujem lagani smeh iz dnevne sobe :hah:
Ja: A ti si tu?! Sto ne otvoris vrata, covece?
Otac: Znao sam da nije za mene. Moji gosti se uvek najave. (i nastavlja da cita knjigu...)
Starinski izraz koji se upotrebljavao u situaciji kada neka osoba zbog određene vrste nezadovoljstva prigovara drugoj u nadi da će se problem rešiti.
U svlačionici Golden Stejta neposredno pred meč sa Torontom.
Nedović: Treneru, je l' mogu da ask samting?
Trener: Pitaj, Neco, slobodno.
Nedović: Hoću da imam veću minutažu. Dajete mi šansu na kašičicu.
Trener: Crni Nemanja, šta grintaš, čoveče? Je l' si baš navalio da te vratim u ABA ligu pa da se lomiš opet sa Solnokom i MZT Skopljem?
Nedović: Ne, ne, ne, ne, ništa nisam rek'o. Odo' da zauzmem mesto na klupi.
- - - - - - - - - - - - - - - - - -
Lik otvorio nalog na Vukajliji i odmah šalje poruku random moderatoru.
-Čika Moderatore, da li biste mogli da mi odaberete neku defku?Odgovor moderatora.
-NAPIŠI JE PRVO, SINE, NAPIŠI JE, A NEMOJ ODMA' DA MI GRINTAŠ.
- - - - - - - - - - - - - - - - -
Godina 2073.-Rekla sam ti da mi kažeš kad ideš kod drugara u drugi univerzum. Mislim, nemoj pogrešno da shvatiš, upali spejs šatl i idi. Ali mi reci da ne brinem.
-Jao, mama, nemoj to grintanje, molim te.
-Grinta...šta?
-Rekoh, opet nešto prigovaraš.
-Odakle ti ta reč?
-Ma to sam malopre pročitao na Vukajliji. Neki lik izbacio pre 60
godina.
Rečenica koju izgovara čovek izlazeći iz tople kuće, uzimajući lopatu, obučen verovatno u istu odeću u kojoj uvek čisti sneg i radeći isto što i prošlih par zima u isto vreme.
Otac:"Sunce ti 'ebem, pa 'de je stiglo ovoliko napadati za ti' par sati".
Majka:"Jebiga, zima je. Hajd' požuri, deca moraju u školu, a ti moraš do radnje po 'leba".
Otac:"Budem, vidiš da sam oči tek otvorio. Idi skuvaj kafu dok nađem cokule od prošle godine".
Majka:"Hajd', hajd', samo ti".
Otac:"'De je lopata za sneg?! A, da, kod komšije. Pozajmih mu prošle godine, govnomolj neće da vrati. Sad ću se jebavati sa onom malom. I kako mož' bit ovako 'ladno!? 'Bem ti zimu i ekonomiju i sve! Il' je ove godine 'ladnije, il' sam prošle bolje jeo".
Sin:"Ćale, tiše malo, 'oću da spavam".
Otac:"Šta bre!? Nemoj da te sad isteram da i ti čistiš! Lez' tu i uživaj dok možeš".
Vrhunac dobronamjernosti. Očinski nastrojena je, gle ironije, bila i majka Tereza. Očinski, to ti je kao Gandijevska filozofija primjenjena na tvoj lični socijalni aspekat života.
- Čujem pravio sam sranja sinoć, aaa?
- Aha malu Goranovu si ganj'o po diskaću i vik'o pi pi pi pi. Al' sam ti ja onda zvizno jednu vaspitnu pa smo te prenijeli k'o rahmetli kod Sime.
- Hvala brate očinski si postupio.
----------------------------------------------------------------
- Veća, manja, veća, veća, manja, veća, 7, jebem joj mater poganu?
- Slušaj kasiraj to ne pravi se Englez.
- Ma jeb' mater, sad se otvorio.
- Nemoj mu udarat kontru, znaš da je aparat k'o žena.
- Ma jeb' se, veća...... Pu nanu joj naninu, zvjezdu ti žarenu. Idider mi usitni ovog petaka.
- Ja ti to očinski, al ti kako ho'š.
